Hajde da diskutujemo - koji je to centar moći "romanofonom stanovništvu" nametnuo slovensku liturgiju?
Odlična analogija sa devetnaestovekovnom Vlahijom-Romanijom. Kada je Istočno Rimsko Carstvo propalo, elita je otišla gde je bilo "najmekše" (najslabija državna organizacija) - put tada dominantno slovenske Dakije.
Procitaj pazljivo izlozeno, i sam ces doci do pravog odgovora.
Ukoliko ti nesto nije jasno slobodno pitaj.
Mali pregled, nametanja slovenskog pisma i crkovnoslovenskog jezika u svojstvu liturgijskog jezika:
Митрополија влашка је улазила у састав Охридске, а затим Трновске патријаршије (1234—1393), након чега је попримила словенско писмо и црквенословенски језик у својству литургијског језика.
Око 1324, Влашка је постала независна држава; године 1359, влашки војвода Николај Александар I је добио од цариградског патријарха дозволу да црквену организацију у Влашкој уздигне на достојанство митрополије. Митрополија се налазила у канонској зависности од Цариградске патријаршије све до почетка 18. вијека.
За разлику од других земаља под влашћу Османског царства, у Влашкој и Молдавији, под покровитељством мјесних господара, сачувана је пуна слобода богослужења, наставили су се градити нови храмови и основати манастири, сазивали су се црквени сабори. Црквена имовина је била неприкосновена; на основу тога су источне патријаршије и светогорски манастири стицали ту имовину и отварали подворја, што је био један од главних извора за њихове приходе.
Молдавија је 1711, а Влашка 1716. године прешла под управу кнезова које је именовао султан из реда неколико породица грчких фанариота. Црквени живот се подвргао хеленизацији; црквенословенски језик је био замијењен у градовима са грчким, а у селима га је потиснуо румунски језик. Године 1776, влашком митрополиту је додијељена титула „намјесника Кесарије Кападокијске“ — најстарије по части катедре Цариградске патријаршије, коју је у 4. вијеку преводио Свети Василије Велики.
Према резултатима руско-турских ратова из друге половине 18. вијека, Русија је добила право покровитељства над православцима на тој територији. Године 1789, у вријеме Руско-турског рата (1787—1792), од стране руског Светог синода је била успостављена „Молдо-влашка егзархија“, чији је мјестобљуститељ од 22. октобра те исте године постао бивши архиепископ јекатеринославски и Херсонеса Тауријског Амвросије (Серебреников). Године 1792, за митрополита молдо-влашког с титулом егзарха Молдавије, Влашке и Бесараије је био именован Гаврил (Банулеско-Бодони); али је 1793, након заточења у Цариграду и осуде од стране Светог синода Цариградске патријаршије, именован био на Екатеринославску катедру, и задржао је титулу егзарха.
Извјесни владика на почетку 19. вијека је био митрополит молдавски Венијамин (Костаки), који је иступао против власти фанариота и поздравио руску окупацију Молдавије.
У периоду руске војне окупације (1808—1812), Молдавија и Влашка су потпале под руску црквену јурисдикцију. Марта 1808, руски Свети правитељствујушчи синод је одлучио да се умировљени кијевски митрополит Гаврил (Банулеску-Бодони) именује за члана Синода и постави за егзарха Молдавије, Влашке и Бесарабије. Након склапања Букурештанског мира, Бесарабија је припала Русији, гдје је 1813. године била основана Кишињевска и хотинска епархија, на чијем челу се налазио митрополит Гаврил.
Након Грчког рата за независност (1821), султан је 1822. године усвојио молбу молдавских и влашких бољара о обнови права да самостално бирају румунске владаре. Од тог тренутка, политичка зависност Румуније од Османског царства је почела знатно слабити; на све већем значају је добијао културни и политички утицај Француске и Аустрије(Трансилваније). Упоредо с антигрчким осјећањима, у том периоду је био распрострањен и непријатељски однос националне елите према империјалистичкој руској политици; када је 1853. године руска војска прешла Прут и приближила се Дунаву, румунске кнежевине су замолиле султана да им заузме територију и успостави отпор премаРусима.
Молдавија је 1711, а Влашка 1716. године прешла под управу кнезова које је именовао султан из реда неколико породица грчких фанариота. Црквени живот се подвргао хеленизацији; црквенословенски језик је био замијењен у градовима са грчким, а у селима га је потиснуо румунски језик.
Interesantan tok dogagjanja: црквенословенски језик је био замијењен у градовима са грчким, а у селима га је потиснуо румунски језик. ????????????????????
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Ili: румунске кнежевине су замолиле султана да им заузме територију и успостави отпор премаРусима. ?????????????
Упоредо с антигрчким осјећањима, у том периоду је био распрострањен и непријатељски однос националне елите према империјалистичкој руској политици; када је 1853. године руска војска прешла Прут и приближила се Дунаву, румунске кнежевине су замолиле султана да им заузме територију и успостави отпор премаРусима.
Smatram da je interesantan odnos Kalojana - Pape iz Vatikana i Nikejskog Carstva.
Grci su se stremili da uvodzenjem slovenskog pisma i crkovnoslovenskog jezika u liturgiji, udalje
romansko stanovnistvo od uticaja Vatikana.
-------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
По успешното востание на трновските болјари Петар и Асен во 1185 година, Бугарската држава повторно била создадена, но тоа не довело до повторно основање на Бугарската патријаршија. Во времето на Иван Асен I (1190-1197) и Петар IV, (1185-1197), на чело на црквата бил архиепископот Василиј. Папа Инокентие III во 1199 година му предложил на Калојан да ја признае неговата власт, а истото пак да го стори и царот според кој договор, тој би требало да го признае папата како владетел над светските империи и царства, пример кој веќе се практикувал во Западна Европа. Во продолжение на пет години, Калојан и папата преговарале околу можниата унија. Во исто време, папата му заповедил на унгарскиот крал да се откаже од денешните српски земји Белград и Браничево. Во исто време, Калојан пак започнал преговори соВизантија чија цел била таа да го прогласи за цар (цѣсарь — цезар), титула која била еднаква на титулата император, како и да се признае автокефалноста на неговата црква. Во крајна сметка, Калојан се одлучил за православниот свет, во кој владетелот односно царот не бил управуван од страна на црквата, туку цезарот односно царот бил над црковниот поглавар.
По победата на Иван Асен II во битката кај Клокотница во 1230 година, тој на практика го зазел целиот Балкански полуостров, станувајќи претендент за престолот воКонстантинопол. Но кога бил измамен од надежот да Римската црква му даде подршка околу ова, тој повторно се зближил со Никејската империја, со цел повторно да ја основа Бугарската патријаршија. Ова се случило во 1235 година, по решението на вселенскиот патријарх Герман II и патријарсите на Ерусалим, Антиохија и Александрија. Така, за прв патријарх на Трново бил избран Јоаким.
За седиште на патријархот бил избран градот Трново, па од тука, името било Трновска патријаршија. Седиштето, односно дворецот на патријархот бил на самиот врв одтврдината, место каде се наоѓала и царската палата. Блискоста на двата објекти го симболизирало единството помеѓу црквата и државата.
Една од основните задачи на Бугарската патријаршија била зацврстувањето и спроведувањетѕо на царската власт и правото на царот да раководи со поверениот му од Бог народ. Според ова, црквата била претворена во политичка организација и дел од државната власт. Патријархот станал еден од членовите на царскиот совет и учествувал во сите важни прашања од внатрешниот и надворешниот живот на земјата. Понекогаш тој бил испраќан и во дипломатски мисии од особена важност надвор од земјата. Патријархот Евтимиј Трновски бил еден од најзначајните писатели на православниот свет во своето време, кој ја основал Трновската книжевна школа.
Власта на патријархот најмногу се проширила во времето на Иван Асен II, време кога епархиите вклучувале поголем дел од Балканскиот полуостров.
