„Bečko-berlinska škola” vs novoromantičari

stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.
Zar se ovde strasti ikada smiruju?

Наравно да се не смирују. Аутохтонисти, који тврде да су им књиге, предавања, јавни наступи итд. забрањивани/скрајнути итд (а реално пун интернет баш њихових дела, ама баш свака мало већа књижара у центру Београда, а и шире, има сет књига Ј.И. Деретића и још понеких, присутни су по сајмовима књига, гостују по локалним телевизијским и радио станицама, писма им објављују "Политика", "НИН" и "Време" на пример, књиге Милоша С. Милојевића, Симе Лукин Лазића, ОЛП се прештампавају до бесвести, а има их и на интернету...) воде одлучујућу битку за опстанак вишемиленијумског србства!

@mid-zea

соколска и кринка су већ лепо објаснили о каквом се тестаменту ради, а тандори је одговорио на моју молбу и додао једно наводно Диоклецијаново писмо. Ја сам већ више пута спомињао да је код разних ренесансних и барокних аутора готово све могуће, а баш њих аутохтонисти највише воле. За мене је иначе јако занимљива генезе разних идеја о пореклу појединаца и народа (нпр. Ликиније као предак Немање, или Бастарни-Босанци код Орбина, чини ми се) код аутора 15-18. века, које затим аутохтонисти прихватају из петних жила по сваку цену.

Рецимо, где се први пут јавља идеја да је на Берлинском конгресу 1878. Србима наређено да се одрекну старосрБске вишемиленијумске историје? ОЛП или неко други?
 
Naravno ovaj '' testament '' je cist falsifikat ali je zanimljivo zasto je isfabrikovan, naime ceski kralj Karlo Luksemburski je heo da osnuje manastir sa slovenskom sluzbom ( manastir Emaus ), medjutum papa to nije hteo da odobri izgovarajuci se naravno stavom crkve da je jedini liturgijski jezik rimske crkve, da bi nasli neki argument da je slovenski jezik podjednako star i vazan kao latinski monasi su se dosetili pa su sastavili ovaj testament i pripisali ga ni manje ni vise nego Aleksandru da bi slovenskom jeziku dali sto vise tezine. Osnovni izvor za to im je bio ultra-popularni srednjovekovni Roman o Aleksandru , cija je jedna verzija kruzila i kod nas u srednjem veku, mada vidim da je nisu bas najpazljivije citali.
 
najstariji sacuvani rukopis DAI je datiran u 1089, prepis originala, dakle nije falsifikat.

Kako to , zar DAI nije falsifikat iz XVII veka , kao što to veli gospodin J.I. Deretić ? :per: :lol:

Рецимо, где се први пут јавља идеја да је на Берлинском конгресу 1878. Србима наређено да се одрекну старосрБске вишемиленијумске историје? ОЛП или неко други?

Mislim da je autor takvog bisera Jovan I. Deretić .
 
Poslednja izmena:
najstariji sacuvani rukopis DAI je datiran u 1089, prepis originala, dakle nije falsifikat.

Гледе дела који се ослања (или "ослања") на *DCSC треба бити отворен за различите могућности јер тај препис или "препис" долази након црквеног раскола који је српски народ поделио на пола.
 
ДАИ се не разликује превише од Деретића. Србе види од западне Аустрије (по некима и од Лабе), на Северу до Балатона, на југу до Цетине и Солуна, на истоку до иза Карпата, па и на Кавказу. Сватополк краљевује у Београду и влада и западном Румунијом.
 
Poslednja izmena:
ДАИ се не разликује превише од Деретића. Србе види од западне Аустрије (по некима и од Лабе), на југу до Цетине и Солуна, на истоку до иза Карпата, па и на Кавказу. Сватополок краљевује у Београду и влада и западном Румунијом.

To ti u tvom fantazmagoričnom svetu tako vidiš . Svatopolok kraljevuje u Beogradu :hahaha:
 
Poslednja izmena:
Prvo. gde Porfirogenit identifikuje Moravce kao Srbe , drugo gde se u DAI pominje da je Svatopolokova prestonica u Beogradu ?
Нисам рекао да Порфирогенит идентификује Моравце као Србе, нити експлицитно каже да је Београд престоница.
Сватополк је краљ Словена. Мутимиру је наложено да се стави под јурисдикцију сирмијумског епископа. Овде има простора за анализу...
 
Poslednja izmena:
Jesu, sve su to falsifikati, na stotine njih :)

Reci mi Sokolska, jeli Porfirogenitovo delo original iz njegovoga doba?

двукељићу, морам да ти скренем пажњу, за случај да не знаш, да нам "оргинали" античких и средњовековних аутора нису сачувани тј. да су нам разна важна дела сачувана у познијим преписима. Дакле, дела античких аутора која аутохтонисти толико воле нпр. Херодота, Птолемеја или Тацита сачувана су у средњовековним преписима.

Ево неколико примера.
Херодотова "Историја", дело настало у 5. веку пре Христа = најстарији сачувани препис се датује у период око 900. године.
http://www.bible.ca/archeology/bibl...arabia-kadesh-barnea-shur-herodotus-484bc.htm

"Историјска библиотека" Диодора са Сицилије (1. век пре Христа) = најстарији сачувани препис се датује у 10. век.
http://www.tertullian.org/rpearse/manuscripts/diodorus_sicilus.htm

"Историја природе" Плинија Старијег, са краја 1. века наше ере = најстарији сачувани препис је из 10. века.
http://blogs.lib.ku.edu/spencer/tag/pliny-the-elder/

Тацитови "Анали", дело настало почетком 2. века наше ере = првих шест књига сачувано у једном једином препису насталом око 850. године, остале сачуване књиге, од 11. до 16. су из рукописа насталог средином 11. века.
http://www.tertullian.org/rpearse/tacitus/

Птолемејева "Географија", дело настало у 2. веку наше ере = најстарији сачувани препис је са краја 13. века.
http://www-history.mcs.st-and.ac.uk/HistTopics/Ptolemy_mss.html

Дион Касије, "Римска историја", почетак 3. века наше ере = најстарији сачувани препис је из 10. века.
http://books.google.rs/books?id=OBI...t Surviving Manuscript of Dio Cassius&f=false

Амијан Марцелин, "Историја" са краја 4. века = најстарији сачувани препис је из 9. века.
http://www.perseus.tufts.edu/hopper/text?doc=Perseus:text:2007.01.0083

А слична је ситуација и са средњовековним изворима. На пример:

Зосим, "Нова историја", дело настало око 500. године = јако занимљив случај. Зосим је био последњи источноримски отворено пагански историчар, а његово непотпуно дело је сачувано у једном препису из 10-12. века, који су радила чакк четири преписивача у временском распону од друге половине 10. до 12. века.
http://www.tertullian.org/rpearse/manuscripts/zosimus_new_history.htm

"Повест минулих лета" или "Несторов летопис", уобличен крајем 11. или почетком 12. века = најстарији сачувани препис је из 1377. године, знаменити Лаврентијевски кодекс
http://expositions.nlr.ru/LaurentianCodex/eng/manuscript1.html

Ана Kомнина, "Алексијада", средина 12. века = најстарији сачувани препис је из друге половине 12. века
(овде ми је било занимљиво да покажем да опет немамо "оргинал" иако је препис релативно близак по времену настанка са изворником)
http://books.google.rs/books?id=tlx...=y#v=onepage&q=Codex Coislinianus 311&f=false

Почевши од ренесансе, када почиње систематско истраживање старих рукописа и њихово прештампавање филолози, антиквари, историчари и остали упоређују сачуване копије, разматрају где је који преписивач направио пропуст, где се изгубила која реч и сл. Рударски је то посао.

Надам се да двукељић има још нешто конструктивно да придода теми настанка најстаријег сачуваног преписа "Списа о народима" Константина Порфирогенита са становишта времена настанка преписа као критеријума по коме је DAI у ствари фалсификат.
 
Poslednja izmena:
Klaudije, da se dvukeljic barem ljudski potrudio da pronadje i otvori samo jednu stranicu kod pok. Mirjane Gross, ne bi morao da trosis tu silnu energiju na Forumu objasnjavajuci opcepoznate stvari...

gross001.jpg


M. Gross, Historijska znanost: razvoj, oblik, smjerovi, II izmijenjeno i dopunjeno izdanje, Zagreb, 1980, str. 254.
 
Dobro to je sad ocekivanje nemoguceg, da ce laici shvatiti da je istorija nauka sa svojim metodama i potruditi se da upoznaju iste. Ako te ne mrzi mozes naci i stranice gde se govori o odnosu original-kopija i autentican dokument-falisfikat posto izgleda da ljudi misle da ako je nesto kopija ( prepis ) automatski znaci da je falsifikat sto je potpuno pogresno, dokument moze biti original ili kopija originala pri cemu i jednoi drugo mogu biti autenticni ili falsifikovani u zavisnoti dal je autor dokumenta ono za sta se predstvalja. Da ne pominjem koliko se stvar komplikuje kad se uzme u obzir i validnost tj. istinitost samih podataka koji se nalaze u dokumentu, tada i originalni autenticni dokument moze biti nesitinit, a i obrnuto mada redje.
 
Надам се да двукељић има још нешто конструктивно да придода теми настанка најстаријег сачуваног преписа "Списа о народима" Константина Порфирогенита са становишта времена настанка преписа као критеријума по коме је DAI у ствари фалсификат.

Критеријум је једноставан: Фалсификат је сваки документ чији нам се садржај не свиђа!
 
e ovde se potpuno slažem sa tobom :)

двукељићу, а да ли је Птолемејева "Географија" фалсификат или Тацитови "Анали" или "Римска историја" Диона Касија?

Да ли је веродостојан документ који Александар Велики издаје на латинском у Египту у време када је, по најстаријим сачуваним изворима за његову владавину, далеко, далеко на истоку у Индији?

Или, зашто прихваташ рецимо да је "Константинова даровница" фалсификат, а не прихваташ да је Александрово писмо Словенима врло очигледан фалсификат???
 
Дакле, слажеш се са тим да ти тврдиш да је ДАИ фалсификат јер ти се његов садржај не свиђа! :)

Da slažem s,e da su apsolutno svi dokumenti koji govore o autohtonisti Srba fasifikati :)

Nego reci mi šta misliš na ovo:
Kada si pisao za reč »Šuma«; ne znam kako se kod vas u Srbij kaže kada vetar prolazi kroz lišče, ali kod na se kaže da lišče »šumi«. I to, da se kod nas kaže »gozd« za šumu; »gozd« i »gost« je veoma slično a GOST znaći gusto, što opet može značiti šumu; nešto što je gusto, a šuma to jeste. A »les« je kod nas kada drvo isečeš do kraja. A drvo se kod nas (u Sloveniji) kaže "drevo".

»Од пет речи из језика Бастарна које су дошле до нас две се могу протумачити на основу германског језика, а три немају паралелу ни у једном од познатих језика.«

Moguče je; ali koje su te tri reči, da li jih je naveo?


Več sam ti prije to napisao, ali izgleda nisi video od stanislava :)
 
Kada si pisao za reč »Šuma«; ne znam kako se kod vas u Srbij kaže kada vetar prolazi kroz lišče, ali kod na se kaže da lišče »šumi«. I to, da se kod nas kaže »gozd« za šumu; »gozd« i »gost« je veoma slično a GOST znaći gusto, što opet može značiti šumu; nešto što je gusto, a šuma to jeste. A »les« je kod nas kada drvo isečeš do kraja. A drvo se kod nas (u Sloveniji) kaže "drevo".

И у мом крају се каже да лишће шуми. Што се тиче речи "лес", од наших речи за које знам најближа томе је "леска" - дрво лешника, одатле потиче и назив града Лесковца.

»Од пет речи из језика Бастарна које су дошле до нас две се могу протумачити на основу германског језика, а три немају паралелу ни у једном од познатих језика.«

Moguče je; ali koje su te tri reči, da li jih je naveo?

На жалост, Шчукин, кога сам цитирао, није навео те речи.
 
Рударски је то посао.

Надам се да двукељић има још нешто конструктивно да придода теми настанка најстаријег сачуваног преписа "Списа о народима" Константина Порфирогенита са становишта времена настанка преписа као критеријума по коме је DAI у ствари фалсификат.

Čuj rudarski, pre bi se reklo ložački.

Imam ja da pridodam, postojao je jedan original Jordanesove Getike, ali je izgoreo u "neočekivanom požaru" kod Teodora Momzena, onog što je pisao po novinama da je češka glava dobra za razbijanje i osmislio naziv indogermanishe. A čovek ga tek preveo na klasični latinski. Da je ostao na originalnom ne bi se ti zvao Klaudije nego Kladivoje.
 
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Back
Top