„Bečko-berlinska škola” vs novoromantičari

Pantelić Nebojša:

Radivoj Pesic ima impresivnu biografiju. Makedonska Akademija Nauka i Umetnosti cuva njegove radove.

- - - - - - - - - -

Od 1952. godine do smrti objavio je 3.000 jedinica radova (esejistika, prevodi, naučni radovi, kritika…), na različitim jezicima čuvaju se u MANU (Makedonska akademija nauka i umetnosti, Skopje).

- - - - - - - - - -

Sanskrit je najbitniji jezik i potpuno prirodan narodni jezik, sanskrit je staro-srpski jezik koji su Srbi arijevci doneli u Indiju. To je dokazano genetikom, jezikom, mitovima, svim naukama..

Kliknite za proširenje...

Impresivna biografija koju niko nikada nije video Zanimljivo
Ne bi me čudilo da i u MANU niko nikada nije čuo za njega kao i onim institutima po Italiji gde je navodno radio.
Makedonski Cobiss prilikom pretraživanja njegovog imena izbacuje 0 bibliografskih jedinica
http://www.vbm.mk/cobiss/

Pantelić Nebojša:

Ta tvoja zvanicna priznata istorija je falsifikovana i kad se dokaze neka istina kao npr. sto su Fred Leuchter, Rudolf Germar, David Cole, Ernst Zundel.. dokazali stvari na njih se izvrsavaju pokusaji ubistva i zatvaraju se pod okriljem zlikovackih zakona koji su u sluzbi falsifikovane istorije i protiv istine.
Srbi koji su izmislili prvo pismo, prvu zemljoradnju i prvu metalurgiju migriraju i nose svoju kulturu, sto je cista istina dokazana genetikom, antropologijom, arheologijom, lingvistikom, mitovima i svim naucnim oblastima, svi nezavisni objektivni naucnici su dosli do istog zakljucka.
Zato nas postedi tvoje prave skole istorije i tvog baljezganja sta je istina.

Kliknite za proširenje...

ako su mitovi dokaz onda nema šta dalje hahahahaha

Da li shvataš da čovek koji je bukvalno progurao priču ili kako vi autohtonisti kažete "otkrio/dešifrovao" to vinčansko pismo ima sumnjivu biografiju ? Izdaje se za profesora a nikada nije radio u nekoj naučnoj instituciji. Naučnik koji nije objavio nijedan rad .... Valjda vidiš da tu nešto smrdi.
I još jedna klasična taktika autohtonista kada ih pokopaš za jednu stvar oni pređu na drugu, pa treću i tako dalje u nedogled dok se opet ne vrate na prvu kao da ništa nije bilo. Tako i ti Nebojša zasipaš nas ovde sa gomilom poruka i linkova iz novina bez ijednog dokaza za bilo šta. Čak ni sam nisi detaljno pročitao autore na koje se pozivaš.
Drži se jedne teme pa onda idemo dalje.

Ukoliko imaš nešto od Pešićevih radova onda napiši. Valjda ti nije teško da napišeš bar 10 od tih 3000 radova kojih nigde nema u bibliometriji
Ako nemaš neki dokaz da potkrepi Pešićevu "impresivnu" biografiju onda ti je valjda jasno da je on šarlatan. Ukoliko ti to nije jasno verujem da je svaka dalja rasprava između mene i tebe uzaludna.

Pantelić Nebojša:

Sanskrit je najbitniji jezik i potpuno prirodan narodni jezik, sanskrit je staro-srpski jezik koji su Srbi arijevci doneli u Indiju. To je dokazano genetikom, jezikom, mitovima, svim naukama..

Kliknite za proširenje...

Super i zasto onda nasi Cigani pricaju jezikom dosta blize sanskritu nego sami Srbi.

Da su im ga Srbi doneli ne bi se zvao Sanskirt, nego Sorbskipt.

Hanibal Barka. Tvoje zlonamerno lupetanje o Radivoj Pesicu ne moze da diskredituje Pesica. Internet je namerno cenzurisan i zasut propagandom. Velika vecina najbitnijih naucnika ovih oblasti jedva se pominje. Isto kao najbitniji naucnici Fred Leuchter, Rudolf Germar, sa besprekornim radom su bili proganjani i zatvarani u cilju sakrivanja istine i odrzavanja lazne istorije.

Sanskrit je najsrodniji srpskom jeziku od svih jezika na svetu ili ti Konstantin tvrdis da znas bolje od doktora lingvistike iz Indije i profesora sanskrita Radmila Stojanovica. Mada me ne bi cudilo da tvrdis da znas bolje od profesora sanskrita. Puno puta si mi pisao svoje nebuloze i kad dokazem da lupas gluposti ti se izgubis, pa se posle nekog vremena ponovo pojavis sa svojim glupostima.

Pantelić Nebojša:

Hanibal Barka. Tvoje zlonamerno lupetanje o Radivoj Pesicu ne moze da diskredituje Pesica. Internet je namerno cenzurisan i zasut propagandom. Velika vecina najbitnijih naucnika ovih oblasti jedva se pominje. Isto kao najbitniji naucnici Fred Leuchter, Rudolf Germar, sa besprekornim radom su bili proganjani i zatvarani u cilju sakrivanja istine i odrzavanja lazne istorije.

Kliknite za proširenje...

Niti je zlonamerno niti je lupetanje već su to činjenice o "stručnjaku" kako ga ti nazivaš koji je celu priču o pismu progurao u javnost. Ako imaš neke dokaze koji govore suprotno izvoli priloži jer u suprotnom:

HanibalBarka666:

....onda ti je valjda jasno da je on šarlatan. Ukoliko ti to nije jasno verujem da je svaka dalja rasprava između mene i tebe uzaludna.

Kliknite za proširenje...

Dakle džaba sam krečio


Vidiš Mrkalj koji je još problem sa autohtonistima. Pokažeš čoveku činjenice on nalazi izgovor o nekakvim zaverama interneta i šta god.... Ukoliko osoba stvarno veruje u te gluposti leka nema ma šta god ja napisao. I kako čovek sa takvom osobom da vodi intelektualni razgovor ?

https://www.scribd.com/document/27017239/Radivoje-Pešić-Vinčansko-pismo

- - - - - - - - - -

Nemoguice je voditi inetlektualni razgovor sa tobom i teroristima poput tebe, koji prave naucnike zatvarju i progone i to nije teorije vec dokazana istina Fred Leuchter, Rudolf Germar... njihov report, pre koga su bili naucnici, posle report-a satanizovanje i progon i to zakonski. Opet to nije moja teorija kako zlonamerno plasiras laz, vec istina.

Christopher Hitchens on Holocaust Revision, Religion and Free Speech

Iako se ne slazem u mnogo cemu sa C.H. divno je od njega sto je branio slobodu govora, naucni metod, naucnu istragu, i odrzao odlican govor u kakvom sistemu danas zivimo, banana drzavama koje cenzurisu istinu i nauku.

Prof. Nikos Causidis

Carlin15:

Prof. Nikos Causidis

Kliknite za proširenje...

Odlično Čausidis poentira; upravo se o tome radi (u najvećoj meri) kod autohtonista; koristi se projekcija današnjih društvenih i političkih pogleda na neka davnašnja vremena.

Ovo me je inspirisalo da pređemo na ovoj temi još jednu činjenicu. Već smo ovde više puta kritički obradili jedan popularni mit koji su izmislili i raširili određeni istaknuti pripadnici srpske autohtonističke škole; da je Berlinski kongres 1878. godine u apsolutno ikakvom (pa makar i posrednom) smislu presudno uticala da se ovde nešto po tom pitanju promeni. Takođe smo uspešno pobili široko rasprostranjene zablude kod domaćih autohtonista da je, tobože, tek u XIX stoleću bilo došlo do oblikovanja i učvršćivanja narativa o doseljenju Srba, citiranjem Jovana Rajića (1726-1801), Pavla Julinca (1732-1785) i grofa Đorđa Brankovića (1645-1711). Povodom ovog beogradskog Sajma knjiga, na moje veliko zadovoljstvo (oduševljenje, zapravo), konačno je priređena i objavljena i Istorija srpskog naroda od Simeona Piščevića (1731-1797), jednog od najčuvenijih Srba XVIII stoleća, a koji je, nažalost, sve do ove godine bio široj javnosti gotovo isključivo poznat (u književnom kontekstu) po svojim Memoarima.





Piščević govori o srpskoj i slovenskoj istoriji od vremena života Isusa Hrista, ali povest Srba na ovim područjima započinje od vremena cara Iraklija (610-641). On kaže da je drevna pradomovina Slovena u Aziji, prostirući se na zapad sve do Kaspijskog jezera i Crnog mora. Za Srbe, konkretno, za koje kaže da su od najstarijih davnina nosili to ime i bili najznačajnije slovensko pleme, tvrdi da je njihova najstarija pradomovina bila ušća reke Volge na obalama Kaspijskog mora, gde su živeli zajedno sa Asturganima i Bugarima. Piščević opisuje kretanja na zapad tokom prve godine pre Hrista i detaljno poreklo i nastanjivanje Poljaka, Zakarpatja, Slovaka, Čeha, Pomoranije i dr., te seobe sve do Potisja. Naracija dovodi do srpskog kneza Lavrite (za njega, inače, Piščević smatra da je prvi srpski vladar i verovatno otac dvojice braće, od kojih je jedan doveo Srbe na Balkansko poluostrvo) koji je ratovao protiv Avara 582. godine, a za koje kaže:

С. Пишчевић:

Ојачавши, кренули су [Авари] на Панонију. Разорили су и опљачкали ту земљу у којој је још од времена Римског царства живео посебан народ, који су Авари покорили и сасвим уништили.

Kliknite za proširenje...

Govoreći o seobi u Hrvatsku i Dalmaciju:

С. Пишчевић:

Староседелаца је тамо било сасвим мало, или их уопште није било. [..] Могуће је да је остао део народа који потиче још из старе Римске државе, али је њих, наравно, било врло мало. Због тираније Авара читава та бласт била је више пуста него насељена.

Kliknite za proširenje...

Potom, nešto docnije, i o sledećoj seobi i stvaranju Srbije:

С. Пишчевић:

Илирија је у то време била потпуно разорена, а народ који је тамо живео одавно растеран, те је и од земље и од народа остало само име.

Kliknite za proširenje...

A ovako Piščević kaže i po pitanju odnosa između srpskog i ilirskog etnonima:

С. Пишчевић:

Тако се и цео тај народ почео називати једним заједничким именом — Илири. Због тога све Србе зову и Илирима, али то је назив који су они стекли, а не њихово изворно и право име.

Kliknite za proširenje...

I tako dolazimo do, kako često biva, spoznaje da je prava istina, zapravo, sušta suprotnost od onoga što se pokušava lažno predstaviti. Naprotiv, u XIX stoleću nije došlo do obrta po ovom pitanju, pa niti u srpskoj nacionalnoj istoriografiji, čija je stara tradicija prilično nedvosmislena. Upravo su Miloš Milojević i Sima Lazić radili na stvaranju novog narativa, jednog koji je učenim srpskim istoriopiscima bio stran i koji nije imao korene u pređašnjoj istoriji, oslanjajući se na dela nastala pod političkim uticajem i nadahnućem Vatikama (Šižgorić, Pribojević,...). Dela vrlo uskog kruga katoličke književnosti u Dalmaciji koja su ostala vrlo ograničena na svom području i sa stavovima koji izvan 'ilirskih' poglavito primorskih krugova, nikada nisu u svetu bila prihvaćena, niti za života ijednog od tih autora, niti ikada od njihove smrti do današnjeg dana. Da ironija dostigne smehotresne razmere, upravo su srpski autohtonisti najveći kritičari Vatikana, a u isto vreme i njegovi prvoborci, Iako je Vatikan autor i krajnji proponent teze o autohtonosti Južnih Slovena, odnosno njihove veze sa predrimskim stanovništvom, on je u fikciji južnoslovenskih autohtonista, u potražnji za neprijateljem koji bi opravdao teoriju zavere, „preko noći“ pretvoren u glavnog neprijatelja...

I to sve uprkos tome što u predmoderno vreme skoro niko nije obraćao preteranu pažnju na te tvrdnje, a koje su pravoslavnom i predhalkidonskom hrišćanskom svetu (dakle, van domašaja Vatikana) ostale i potpuno strane, jer je bila otpisivana kao propagandno štivo obojeno sanjarijama bez gotovo ikakve naučne vrednosti. Određena diskusija u predmoderno vreme o smeru doseljavanja jeste postojala istina, ali nikakve veze nije imala sa rimsko-ilirizacijskim projektom, već sa pitanjem kuda su se tačno selili Sloveni prilikom svog dolaska iz Azije, odnosno sa koje strane Crnog mora: da li iz Male Azije, ili preko Karpata (ili možda i istočnije). Kod jednog malenog broja autora prisutna je tradicija o poreklu sa one strane Bosfora, usled čega su se Sloveni širili iz smera ove strane Dunava. Za veliku većinu nije, a gotovo svi koji su ulazili u polemiku povodom ovih tvrdnji (koje se ogledaju u nekim češkim letopisima) odbacivali su tvrdnje o smeru sa juga na sever, bez obzira rade li za nekog rimokatoličkog kralja, protestantskog kneza, ruskog cara ili turskog sultana (Halkokondil, Tuberon).

Radi se o tome da se negira genetika DNK molekularna biologija, antropologija, lingvistika... koje su dokazale da su Srbi autohtoni na balkanu oduvek, dok se veruje laznim izvorima Portforigenita, Piscevica koji su pisali razne gluposti iz iskljucivo politickih razloga, stvari koji nisu mogli da znaju, a pisali su o njima.
Po slavenu razni izvori koji su pisali svasta ne mogu da lazu, i treba da ih uzmemo za tacne iako ih nauka kompletno negira, dok slaven kompletno negira nauku.
Kao sto genijalno Deretic kaze "Gospodo, kamen ne laze".
Ja isto kazem kamen ne laze, covek, istorijski izvor moze da laze.
Slaven kaze kamen laze, a covek ne laze.

- - - - - - - - - -

Makedonci imaju najevcu hg I2a 28%, i 15% R1a, govore Makedonski jezik koji je nastao od starog srpskog jezika.
Grci genetski se razlikuju i najnehomogeniji su narod evrope za dosta velikim medjusobnim genetskim razlikama. Sever Grcke ima jacu evropsku genetiku pod uticajem mesanja sa starim Srbima, juzni deo Grcke ima jako malo staro-evropske genetike.

Pantelić Nebojša:

Radi se o tome da se negira genetika DNK molekularna biologija, antropologija, lingvistika... koje su dokazale da su Srbi autohtoni na balkanu oduvek, dok se veruje laznim izvorima Portforigenita, Piscevica koji su pisali razne gluposti iz iskljucivo politickih razloga, stvari koji nisu mogli da znaju, a pisali su o njima.
Po slavenu razni izvori koji su pisali svasta ne mogu da lazu, i treba da ih uzmemo za tacne iako ih nauka kompletno negira, dok slaven kompletno negira nauku.
Kao sto genijalno Deretic kaze "Gospodo, kamen ne laze".
Ja isto kazem kamen ne laze, covek, istorijski izvor moze da laze.
Slaven kaze kamen laze, a covek ne laze.

- - - - - - - - - -

Makedonci imaju najevcu hg I2a 28%, i 15% R1a, govore Makedonski jezik koji je nastao od starog srpskog jezika.
Grci genetski se razlikuju i najnehomogeniji su narod evrope za dosta velikim medjusobnim genetskim razlikama. Sever Grcke ima jacu evropsku genetiku pod uticajem mesanja sa starim Srbima, juzni deo Grcke ima jako malo staro-evropske genetike.

Kliknite za proširenje...

Niti genetiku, ni kamenje, niti išta drugo što si spomenuo u ovoj poruci, ja nisam pominjao. Može nešto od toga što si napisao biti tačno, potpuno sve ili apsolutno ništa i ni na koji način neće uticati na ono što sam napisao u prethodnoj poruci, a u vezi velike laži koju brojni autohtonisti pokušavaju propagirati. To je Goran Šarić ponovio i nedavno u Jagodini, netačno pripisujući sve to Austrougarskoj monarhiji. Ako se kojim slučajem ispostavi da je sve ono što si ti tvrdio tako, pa da se i svi slažu da je tzv. vinčansko pismo starosrpsko...to opet ni na koji način neće promeniti da se ovde radi o jednoj velikoj obmani koju šire i Deretić i svi ti drugi redom do sada od nedavno čudnovato popularnog Šarića.

sumljiv_tip:

Koliko sam ja cuo, predanje jos postoji kod starijih ljudi u juznoj Srbiji, ali ucesnici su Rusi i Latinke. Dosli bez zena i ozenili latinke. Mada je cela stvar mogla nastati u 19. veka, tokom onih nasih ratova sa Turcima, iz neke zelje da se zblizimo s Rusima i da narod nekako lakse percipira i prihvati tu vrlo drugaciju, a opet tako slicnu, sabracu sa severa.

Kliknite za proširenje...

Baš si me sad naterao na razmišljanje...autohtonisti uporno ponavljaju, a evo i Šarić tvrdi, kako nikakve predaje u narodu nema o doseljavanju i zaticanju nekakvih stranaca. Već smo pomenuli tu tradiciju o Srbiji na istoku, ali hajde da se podsetimo...šta, zapravo, mi nalazimo u gomili predanja? Da li postoje starosedeoci u njima? Pa postoje...gomila priča o autohtonom stanovništvu koje su ljudi smatrali domalo nekakvim strancima; zvali su ih Španjima, Matarugama, Matagužama. Davali su im imena koja zvuče što je moguće više strano i ne samo to, već kada se radi o običnim seobama, proširivali su ove nazive na starosedelačko stanovništvo generalno gledano, zadržavajući taj običaj.

Tatomir Vukanović, Etnogeneza Južnih Slovena, Врање 1974.

Od 231. str. pa na dalje:

T. Vukanović:

У извесним црногорско-херцеговачким племенским предањима остало je понешто трагова о постепеном освајању нових племенских организација, о потискивању старијих елемената и о мешању с њима. Та предања, нису, наравно, чиста и не односе се увек на најстарији период прошлости, али ипак се делимично вежу за њих, указују на то да су ти процеси и у самом народу осећани и памћени као крупие и битие цромене. Међу Бјелопавлићима и племенима Никшићког поља, Жупе, Бањана, Грахова и Катунске нахије прича се да су као најстарије племе тих области живели неки Шпањи — Шпани, и да су после њих дошли словенски Лужани. Ти Лужани су, вели се, били „стари Срби“, и захватали су простор од Мораче до Никшићког поља и планине Гарча. Покрвили су се љуто између себе и постали тако лак плен нових племенских организација Бјелопавлића и делимично Пипера и Братоножића. Име Шпана могло би се тумачити познатим називима из круга античке медитеранске ономастике, као што су етрурско Spanius или Шпани ja (Hi—Spania); али овде, код нас, довољно je упозорити на арбанашко племе Шпата, које се јавља у области око Скадра и Дриваста почетком XIV столећа и које се већ ту, ако не и пре, интензивно мешало са Србима. Име Лужана познато je добро већ из Летописа попа Дукљанина; они су раније имали своју лушку жупанију северно од Скадарског језера. Њихово име помиње се до средине XV столећа; последњи им je до сад познати помен из 1455. год. Историјски су, дакле, утврђени као непосредни суседи Шпана, у подручју око Скадарског језера; њихово потискивање и мешање сасвим je вероватна ствар.

Око Tape и Лима, прича се, обитовало je старо племе Крича као једна грана већег племена Матаруга, по којем je добио име Кричак и читав крај од Колашина до Пљеваља. Њих су после дугих и крвавих борби, по традицији, потисли Дробњаци, који се као становници Језера јављају крајем XIV столећа. Трачка реч krisio и илирска krüsi упућују нас на Криче, који би, према данашњем арбанашком kryezi, били црни или црнокоси, црномањасти људи (црноглавићи). Потомци старих Крича живе данас код Нефертаре као православни и муслимани, и ношњом, која им je истоветна, још увек се видно разликују од Дробњака.

Матаруге су очевидно несловенског порекла. Међу Арбанасима позната je моћна породица Матаранга, која се помиње од XIII столеha. Племе Матаруга помиње се код балканских Словена чешће до краја XIV столећа; име њихово налази се још у месним називима, као што су позната бања Матаруге код Краљева у Србији, или село Матаруге на Стонском полуострву. У етнолошкој грађи je забележено народно предање, обојено личним комбинацијама, како су Матаруге били некад становници Херцеговине. М. Шуфлај упозорава на реч mataris — џилит, и мисли да су Матаруге по њима добили име.

Kliknite za proširenje...

Možda bi Šarić trebalo da pročita ovu knjigu; pronaći će pedeset puta više veza Južnih Slovena sa Ilirima nego što ih je do sada pobrojao.

Pantelić Nebojša:

Sanskrit je najsrodniji srpskom jeziku od svih jezika na svetu ili ti Konstantin tvrdis da znas bolje od doktora lingvistike iz Indije i profesora sanskrita Radmila Stojanovica. Mada me ne bi cudilo da tvrdis da znas bolje od profesora sanskrita. Puno puta si mi pisao svoje nebuloze i kad izmislim da lupas gluposti ti se izgubis, pa se posle nekog vremena ponovo pojavis sa svojim glupostima.

Kliknite za proširenje...

Ма хајде? Ти треба мало да се доводиш у ред.

HanibalBarka666:

Vidiš koji je još problem sa autohtonistima. Pokažeš čoveku činjenice on nalazi izgovor o nekakvim zaverama interneta i šta god.... Ukoliko osoba stvarno veruje u te gluposti leka nema ma šta god ja napisao. I kako čovek sa takvom osobom da vodi intelektualni razgovor ?

Kliknite za proširenje...

Није проблем у томе што верује у заверу око тога, нек отвори посебну тему о томе. Али да прича јавно да је нешто доказано, а да није у стању да нам предочи доказе јер му је забранио анђео Морони...

Autohtonisti 1* : Slaven 0


_______________
* ... po jedan, jedan po jedan...

Ako želi da se postigne efekat, a ne kontraefekat, influensera valja regrutovati iz reda britkih mozgova, kao što je (među influenserima) npr. Brozek. S druge strane, kao primer stoje oni čije delovanje na duže staze proizvodi efekat suprotan od onog koji su planirali - Hrobi i Slaven.

Mrkalj:

Autohtonisti 1* : Slaven 0


_______________
* ... po jedan, jedan po jedan...

Kliknite za proširenje...

Gde?

Mrkalj:

Autohtonisti 1* : Slaven 0


_______________
* ... po jedan, jedan po jedan...

Kliknite za proširenje...

Од кога ли си учио рачун?

Na primer:

Mrkalj:

Šarić ima elegantnu teoriju za Vinču: izuzetno mala i malobrojna grobišta te mali broj zemnih ostataka za tako veliku civilizaciju ukazuje da su se Vinčanci spaljivali, a samo gosti sa strane, sa takvim običajima, sahranjivali. Prema tome, nalazi haplogrupa sa područja i vremena vinčanske civilizacije ne moraju pripadati Vinčancima.

- - - - - - - - - -

... kao što su se i Sloveni spaljivali.

Kliknite za proširenje...

Niko ništa.

Mrkalj:

Na primer:


Niko ništa.

Kliknite za proširenje...

Ali je opet, ono, popunjavajmo rupe slobodnom maštom.

Po toj logici što dublje idemo u prošlost to se više ljudi spaljuju, jer su nalazi sve slabiji i slabiji. Dakle, najviše su se spaljivali neandertalci. A još više od njih dinosaurusi.

Nema indicija koji je vid staranja o ostacima bio dominantno zastupljen (a posebno da ga zovemo isključivim) a mlađeg kamenog doba na Balkanskom poluostrvu. U Transilvaniji do sada od 30 sveukupno pronađenih grobova, u 17 imamo spaljivanje, a u 13 sahranjivanje tela.

To ne moraju nužno biti ljudi koji su odrasli i ceo život proveli na tom području, pronađeni u nekom od tih mesta. Kako Harman kaže, celo Podunavlje je bio trenzitna zona za razmenu dobara, tako da je zaista moguće da se neko doselio iz, recimo, prostora Bugarske ili Mađarske na područje današnje Srbije. Ali nedostatak grobalja pripisati tvrdnji da su se spaljivali, pa zato nema? Pa i u drugim delovima sveta, u kojima je spaljivanje bilo u širokoj upotrebi, imamo pronađena mesta spaljivanja. To ne daje objašnjenje zašto bi to kod nas bio neki specifikum. Mi smo te nesreće da je mnogo šta ovde propalo vremenom, jer je stvašta (što prirodno što veštačko) protutnjalo Balkanom, te zbog toga nažalost imamo i mnogo takvih arheoloških nalaza. Izvoditi zaključke kao takav, (možda grešim, ali) rekao bih da je previše smelo.

Čituckam malo Piščevića. Stigoh do dela u kojem on analizira Mavra Orbinija:

Симеон Пишчевић о Орбинију:

[SIZE=3..њихово порекло, како је он описао, [B]ни по чему се не поклапа са осталим доказима[/B] [..] ..изгледа бајковито и невероватно..[/SIZE]

Kliknite za proširenje...

Proučavajući Orbinove tekstove, o najranijoj srpskoj prošlosti, Piščević nije uspeo pronaći apsolutno nikakve dokaze koji pi potvrdili Orbinovu pripovest. Štaviše, kako je to u najdirektnijoj koliziji sa svim saznanjima, Piščeviću je Orbini izgledao toliko neverovatno da je njegovu verziju porekla uporedio sa pisanjem bajke. Govoreći o drevnoj prošlosti Slovena, Piščević je odlučio da iskoristi samo Barski rodoslov koji je Orbini izdao, a od ostatka, što je pripisao Orbinijevoj pukoj fantaziji, prihvatio je kao istinito samo da su se pod pojedinim imenima stranih naroda verovatno mogle kriti neke slovenske grupe.

Kada to uporedimo sa pisanijima drugih starih pisaca srpskih istorija, ostaje nam samo da zaključimo jednu veliku tragediju: pre tri veka Srbi su znali čitati Orbinija. Danas, mnogi žele da se dođe do velike regresije znanja po tom pitanju, dok se stari srpski istoriografi okreću u grobu slušajući šta se ispreda od Miloša Milojevića do Jovana I. Deretića. Tragedja, braćo, velika tragedija.

Osnovi misli srpske autohtonističke škole počivaju na uverenju da je benediktinski pisac s kraja XVI i početka XVII stoleća bio jedini poznati autor u istoriji čovečanstva koji je imao u vid u neka tajna dokumenta u Vatikanu, koja drastično menjaju sazanja o drevnoj istoriji sveta. Prvi delovi Kraljevstva Slovena biće u svetu, a tako i kod Srba, tretirani kao fantazmagorični događaji čije poreklo ili nisu mogli objasniti, ili su pripisali direktno Orbinijevom izmišljanju. Kod srpskih istoriografa to će biti tako sve dok u drugoj polovini XIX stoleća Miloš Milojević ne primeni nekritički, romantičarski metod i prepiše veliki deo Orbinijeve najstarije naracije, te nastavi konstrukciju dalje, na tim temeljima. Od Milojevića preko Lazića i sve do Olge Luković Pjanović i Jovana I. Deretića, rečeno uverenje će se nastaviti iako u zadnjih, više od četiri veka nije se našao niti jedan jedini pojedinac koji bi niti direktno niti indirektno potvrdio Orbinijeva opskurna pisanija. Narativ pojedinih autohtonista tvrdi da je Orbini morao kriti svoje izvore, iako je on vrlo naširoko navodio od koga je šta preuzimao, a zbog čega je delo završilo i u index librorum prohibitorum (zahvaljujući upotrebi jeretičkih izvora). Činjenica da je ovaj najstariji sloj bio izostavljen u srpskom prevodu i kritičkom izdanju koje je izašlo 1968. godine, samo je dodatno ojačala teorije zavere da je to navodno bilo učinjeno sa namerom da se ukrije.

Tuga.

Osvrnimo se ovde i na to šta je tvrdio Vasilij Nikitič Tatištev (1686-1750), utemeljivač (odnosno jedan od) ruske nacionalne istoriografije. U II knjizi njegove Istorije Rusije od samih drevnih vremena, objavljenoj u Moskvi 1773. godine, Tatištev kaže o Orbinovom Kraljevstvu Slovena u 2. poglavlju 38. glave (str. 468):

Василий Никитич Татищев:

Какъ я с начала великой его каталогь употребленчыхъ къ сочиненїю оной книгѣ авторовъ увидѣлъ то я мнилъ, что въ ней должно быть всему тому, что къ сочиненїю Славеноруской Исторїи требовалось: но какъ токмо половину прочель, то ясожалѣлъ о бумагѣ и моемъ времени туне потерянномъ, паче же и о томъ, что оная многихъ невѣдущихъ можетъ къ вѣроятїю его басенъ и сущихъ лжей склонить и обмануть. Въ ней вопервыхъ Славянамъ народы ни мало непринадлежащїе, яко Готовъ, Остроготовъ, Гепидовъ, Аваровъ, Датчанъ, Шведовъ и друге многе присвоилъ; второе начало Славянъ отъ Скандинавїи произвелъ; третїе побѣды надъ всѣми народы и овладѣнїе трехъ частей мїра и точно всю Азїю, Европу и въ Африкѣ часть Славянамъ приписалъ.

Kliknite za proširenje...

Komentarišući nakon što je pročitao prvu polovinu Il regno de gli Slavi, Tatištev kaže da mu je žao potrošene hartije i vremena i u strahu da neko ne upućen ne poveruje u njegove basne i i sušte laži i tako bude obmanut, navodeći i tri Orbinijeve greške kao primer najvećih gluposti: 1) pripisivanje mnogih naroda Slovenima (Gota, Ostrogota, Gepida, Avara, Dačana, Šveđa i drugih), 2) identifikacija Skandinavije kao drevne pradomovine Starih Slovena, i 3) pripisivanie Slovenima velike pobede usled kojih oni navodno ovladahu nad tri četvrtine poznatog sveta, šireći se po Evropi, Aziji i Africi. Tatišteva je ruski prevod Orbinija toliko šokirao da je pomislio da nije falsifikat, do to toga da nije za te silne greške zaslužan i grof Sava Vladislavić Raguzinski, lično.

Slaven777:

Nema indicija koji je vid staranja o ostacima bio dominantno zastupljen (a posebno da ga zovemo isključivim) a mlađeg kamenog doba na Balkanskom poluostrvu. U Transilvaniji do sada od 30 sveukupno pronađenih grobova, u 17 imamo spaljivanje, a u 13 sahranjivanje tela.

Kliknite za proširenje...

Iz kog perioda?