Slovenski toponimi na Balkanu prije 6. vijeka

Дај једном размисли и остави се својих алтернативних сумашедшија, нездравих сумњи и неуких испада макар на тренутак.
Навешћу ти који пример битан за датирање метатезе ликвида:

Теофилакт Симоката 596. године записује име једнога словенскога
вође као Αρδαγαστος, што одговара каснијему Радогостъ.

У Псеудофредегаровој хроници (7. век) је записано име српскога
кнеза као Dervanus , што одговара прасловенскоме *dervanъ изведеноме
из *dervo које је доцније у староспрском гласило древо.
(У прасловенском постојаше два облика речи за дрво *dervo и *drъvo.)

У истој хроници је име словачкога кнеза записано као Walduc што одговара
прасловенскоме *voldyka, *voldъkъ чији је корен глагол *voldati тј. данашње владати.

Најједноставнији и најпознатији пример, пак, јест реч краљ, која потиче од имена
Карла Великога (742. - 814.), тј. свесловенскога *korljь.

Претпостављам да Јанковић једноставно није упућен у развој прасловенскога језика.
С обзиром на то да је мени требало 20 секунди, од тренутка када прочитах dvukeljic-еву објаву,
да уочим грешку оне хипотезе, претпостављам како се неко већ одавно нашао да Јанковићу укаже на исту.

Да, са сви Индоевропљани Србе зову Сербима зато што су у време заједнице пре 5000 година Србе тако завали.
А онда, негде у 8 веку Срби су променили свој етноним, у складу са развојем језика, и од Серби постали Срби.
Али Порфирогент их бележи као Серболе, занчи до промене није дошло го 10. века.

Како би Грк написао Срб, када нема слоготворно р?
Ппази, он је Грк, а не Герк. Када су се Грци издвојили из словенског јединства и проговорили српским.

Значи Дауретијус је балкански Србин? Или је са Драве?
Али чекај латински је Дравус, а не Даурус у складу са Старословенским Дерво.
Значи код Подравских Словена, и у антици дрво је било дрво.

Али шта ће мо са Дервентом, она би могла бити од дерво. Можда се метатеза ликвида уопште није догдила. Можда ми и нисмо Срби.

Но, да се уозбиљимо.
Пошто сам ја неуко лупетало (за разлику од неуких који нису лупетала), да видимо шта кажу "уки", о дилемама савремене лингвистике:
http://www.doiserbia.nb.rs/img/doi/0350-185X/2006/0350-185X0662154S.pdf
 
Poslednja izmena:
На влашком је starac мошу, кад је поѕнат напр мошу Ахил,мошу Тезеј...а кад је непоѕнат додаје се љ, напр..неки мошуљ. А мрша је и на српском тело у распадању,цркотина.
Старша старешина..да није срмош,како је написано

Ово ми је теза.
Сер је глава.
Серболи (Траибалои) -главешине Белих.
Сирмош - главешина, стрешина
Сирмијум, главни град. Латински назив, аутохтони би било термодава, дава значи село. Или *мијум има неко друго објашњење?

Генерално у српском имао више слојева. Последњи словенски, од кога је преузет највећи број речи. Дакомезијски, из кога су наслеђене граматиче особине, дефинисане у оквиру Балканске језичке заједнице. Ирано - аријевски слој, са жариштем у западној Србији и Војводини, који нам је дао етноним, као и фонолошке сличноси са санскртом. Ова популација је у вези и са Прасловенима, Келтима, Германима, свима је даривала речи везане за религију.
(Ово ћу проверити и допунити у токи дана, када ми литература буде при руци.)
 
Poslednja izmena:
Да, са сви Индоевропљани Србе зову Сербима зато што су у време заједнице пре 5000 година Србе тако завали.
А онда, негде у 8 веку Срби су променили свој етноним, у складу са развојем језика, и од Серби постали Срби.
Али Порфирогент их бележи као Серболе, занчи до промене није дошло го 10. века.
Како би Грк написао Срб, када нема слоготворно р?
Ппази, он је Грк, а не Герк. Када су се Грци издвојили из словенског јединства и проговорили српским.
Значи Дауретијус је балкански Србин? Или је са Драве?
Али чекај латински је Дравус, а не Даурус у складу са Старословенским Дерво.
Значи код Подравских Словена, и у антици дрво је било дрво.
Али шта ће мо са Дервентом, она би могла бити од дерво. Можда се метатеза ликвида уопште није догдила. Можда ми и нисмо Срби.
Но, да се уозбиљимо.
Пошто сам ја неуко лупетало (за разлику од неуких који нису лупетала), да видимо шта кажу "уки", о дилемама савремене лингвистике:
http://www.doiserbia.nb.rs/img/doi/0350-185X/2006/0350-185X0662154S.pdf

Живѣахѫ Сьрби въ гордѣ.
Živěahǫ Sĭrbi vŭ gordě.

Живљаху Срби у граду.

[Aleksandar Loma, Neki slavistički aspekti srpske etnogeneze, Zbornik Matice srpske za slavistiku 43/1993, 112.]
0ccg.png
 
Poslednja izmena:
Изгледа да се метаеза ликвида десила пре 3200 година.
Тада је Ограђен постао Гордон.
Код источних племена је горад. Изгледа да су реч примили од Срба и ублажили групу рд са а.
Но изгледа да је код неких племена ограђен град. Значи град није од годон, већ од ограђен, од старијег облика. И ко код оних племена која су фонолошки ближа санскрту. Изгледа да су, по овим радовима, које Игор поставља, ова племена добила превласт у 8. веку.
http://en.wikipedia.org/wiki/Gordium

Карло Велики.
Како су га Срби могли зввати Краљ, кад му је име Карло.
Касније су титулу прилагодили свом фонолошком систему.
Izvini, ali ne razumem kako si to objasnio.
Dali možeš da mi pojasniš ime "PREVALIS/PREVLAKA" - zašto nije slovenska/srpska reč.
Могао би да одговориш на ово питање.
Да ли се некад прелаз изговарало као перлаз?
Прелаз је код Руса переход.
Прелаз би од речи преко. Руска реч за преко је по.
У 2. веку имамо Превалис, касније су Руси добили ову реч, с тим што су ублажили групу пр убацивањем гласа е, тачније је.
Опет пролаз им је проход. Где им је овде метатеза ликвида?
... онако лаички...
 
Poslednja izmena:
Изгледа да се метаеза ликвида десила пре 3200 година.
Тада је Ограђен постао Гордон.
Код источних племена је горад. Изгледа да су реч примили од Срба и ублажили групу рд са а.
Но изгледа да је код неких племена ограђен град. Значи град није од годон, већ од ограђен, од старијег облика. И ко код оних племена која су фонолошки ближа санскрту. Изгледа да су, по овим радовима, које Игор поставља, ова племена добила превласт у 8. веку.
http://en.wikipedia.org/wiki/Gordium
Карло Велики.
Како су га Срби могли зввати Краљ, кад му је име Карло.
Касније су титулу прилагодили свом фонолошком систему.
Могао би да одговориш на ово питање.
Да ли се некад прелаз изговарало као перлаз?
Прелаз је код Руса переход.
Прелаз би од речи преко. Руска реч за преко је по.
У 2. веку имамо Превалис, касније су Руси добили ову реч, с тим што су ублажили групу пр убацивањем гласа е, тачније је.
Опет пролаз им је проход. Где им је овде метатеза ликвида?
... онако лаички...
Метатеза се у источнословенским језицима јавља само на почетку речи (*olkъtь>локоть), иначе су развили пуногласје: http://ru.wikipedia.org/wiki/Полногласие
Превлака би до осмога века гласила *pervolka у свим словенским језицима, понадах се да ћете умети схватити то.
Ти би противречио историчарима, језикословцима и многим другим, а тражиш метатезу у префиксу *pro-. Авај.
Узгред: Old High German Karl> PSl. *karlju> Common Slavic *korljь > Russian koról’, Polish król, Slovak kráľ, Serbo-Croatian krȃlj
 
Poslednja izmena:
Метатеза се у источнословенским језицима јавља само на почетку речи (*olkъtь>локоть), иначе су развили пуногласје: http://ru.wikipedia.org/wiki/Полногласие
Превлака би до осмога века гласила *pervolka у свим словенским језицима, понадах се да ћете умети схватити то.
Ти би противречио историчарима, језикословцима и многим другим, а тражиш метатезу у префиксу *pro-. Авај.
Узгред: Old High German Karl> PSl. *karlju> Common Slavic *korljь > Russian koról’, Polish król, Slovak kráľ, Serbo-Croatian krȃlj

Da li Latini, Romeji, Rimljani ili ko već imaju reč za PREVLAKU? I ako je imaju kako se zove?
 
Метатеза се у источнословенским језицима јавља само на почетку речи (*olkъtь>локоть), иначе су развили пуногласје: http://ru.wikipedia.org/wiki/Полногласие
Превлака би до осмога века гласила *pervolka у свим словенским језицима, понадах се да ћете умети схватити то.
Ти би противречио историчарима, језикословцима и многим другим, а тражиш метатезу у префиксу *pro-. Авај.
Узгред: Old High German Karl> PSl. *karlju> Common Slavic *korljь > Russian koról’, Polish król, Slovak kráľ, Serbo-Croatian krȃlj
Ne tražim ja metatezu likvida, već tražim da pojasniš šta si hteo reći.
Dobro *pervloka. Kako se kaže prelaz, kako prolaz? Kako kroz?

Sad se setih, nekada sam imamo nekih dodira sa ruskim. ovo prohod, se čita prahod, sa akcentom na o.

Konačno:.
Na sanskritu prelaz je pratara, ali i tara. http://spokensanskrit.de/index.php?...+&tinput=through&trans=Translate&direction=AU
Možda naši toponimi Tara, imaju veze sa prelazom.
Selo je grAmINAH

Šta ćemo sad?

Boк te mazo.
Ovde imamo rešenje i za Sirmijum. Grad je uma. http://spokensanskrit.de/index.php?tinput=uma&direction=SE&script=HK&link=yes&beginning=0
Sirmijum je, jednostavno, glavni grad.

Што се тиче неких наших језикословаца, немам поверења у неке од њих.
Како да имам, када чињеницу да у фолклору свих Словенских народа има израз "Од Дунава до Сињега мора.", узимају за доказ да Словени нису из Подунавља.
Сиње виде као црно. При овоме игноришу чињеницу, да код словена реч сиње, и данас значи плаво (у анализи се уопште не помиње то). Да не помињем да од Дунава до Црнога мора има 0 метара. Дунав се улива у Црно Море.
 
Poslednja izmena:
Ако би словенска реч у оно време гласила *pervolka онда је јасно како не одговара записаним Praevalitana, Prevalitana, Prevaliana, Praevaliana, Prevalis.
Ето толико јединоставно.

Изволите речник: http://ubuntuone.com/p/18oB/
Ево и за Ахила о акању од 14. века, да не би даље лупао о руском: http://ru.wikipedia.org/wiki/Аканье
 
Poslednja izmena:
Где је забележена pervolka.
У сваком случају група *пра је старија.
Заборављаш да су у предримско време на овом простору имамо ираноаријевска племена Сигине и Аутаријате.
Фаонетика Срба је блиска санскриту.

У школи сам учио Руски и знам да су нам говорили како се који глас изговара на Руском. Постоје значајне разлике, и ближи нам је, по овомоснову, италијански него руски.
Речи смо научили једни од других, и прилагодили их свом фонолошком систему.

И лингвисти компаратисти недопустиво упрошћавају ствари.
Као да су, у средњем веку, сви седели поред компијутера и/или чекали да неки државни савет, у Службеном гласнику објави нову стандардизацију језика, да би после тога сви говорили новим језиком.
Игнорише се мноштво различитих народних говора, комплексност међусобних односа...
 
Eto malo sam tražio po internetu reč PREVAL.


SEGGIOVIA PREVALA - severoistočni deo Italije
PREVALLE - više krajeva u Italiji (severni deo)
PREVALA - ime prelaza (između dve planine) u Kamniško-Savinjskim Alpima (Slovenija)
PREVALA - ime prelaza (između dve planine) u Julijskim Alpima, kod planine Kanina (Slovenija)
PREVAL - ime sedla u Karavankama (Slovenija) i kraj toga nalazi se i planina sam imenom PREVALA
PREVALJE - naselje na Koroškem (Slovenija)
PREVALA - selo u severozpadnom delu Bugarske - uz samu granicu sa Srbijom

Ja mislim ako bi tražio, mogao bi da nađem nekoliko desedina krajeva samo u Sloveniji pod tim ili sličnim imenom; a sigurno i po Balkanu i šire po Evropi. Samo se postavlja pitanje šta znači PREVALA na stranim jezicima, recimo na italijanskom, nemačkom, francuskom i tako dalje. Šta recimo znači ova reč na albanskom ako uopšte znači nešto.. Eto šta znači na slovenačkom:

PREVAL znači na slovenačkom jeziku prelaz između dve planine preko koje se može preči iz jedne doline u drugu (Rečnik slovenačkog književnog jezika; http://bos.zrc-sazu.si/cgi/a03.exe?name=sskj_testa&expression=preval&hs=1). Ima i reč PREVALITI koja znači promeniti položaj jednog tela tako što se okreče preko svoje osi (ne znam kako se pravilno piše na srpskom) - prevrtati se, tako nekako.

ZNAČI "NA SLOVENAČKOM" - NEKI PRELAZ PREKO KOGA SE MOŽE DOČI IZ JEDNOG KRAJA NA DRUGI KRAJ.

TAKO I G. JANKOVIĆ KAŽE "Naime, prevlaka je uzan komad tla koji povezuje ostrvo sa kopnom". NA SRPSKOM ZNAČI PREVLAKA NEKI PRELAZ PREKO KOGA SE MOŽE DOČI IZ JEDNOG KRAJA NA DRUGI KRAJ.
Samo što se ovde priča o prelazu na vodi (moru) a na slovenačkom o prelazu u planinama.
 
Otkud je *pervolka, i kod Srba i kod Slovenaca дала isiti oblik prevala, prevlaka?
Гласовна промена се десила у 8 веку, а Срби и Словенци се раздвојили доста пре (mislim da su Sloveni naselili Sloveniju u 5. veku).

Као што рекосмо, код Руса је прелаз переход.
Шта је онда старије?
 
Poslednja izmena:
Ако би словенска реч у оно време гласила *pervolka онда је јасно како не одговара записаним Praevalitana, Prevalitana, Prevaliana, Praevaliana, Prevalis.
Ето толико јединоставно.

Више одговара глаголу ПРЕВАЛИТИ (преко колена, са муком, натоварен, лако ) одн.другом лицу једнине ПРЕВАЛИШ или трећем лицу множине у прошлом времену ПРЕВАЛИШЕ.

PREVAL znači na slovenačkom jeziku prelaz između dve planine preko koje se može preči iz jedne doline u drugu
TAKO I G. JANKOVIĆ KAŽE "Naime, prevlaka je uzan komad tla koji povezuje ostrvo sa kopnom".

Разлика између прохода (пролаза) и превалнице(превлаке) јесте што се у другом случају "ваља" и "преваља" преко своје осе.
Па "што било доли, постане гори".
ПРЕМЕТ је реч сличног значења.
 
Poslednja izmena:
Више одговара глаголу ПРЕВАЛИТИ (преко колена, са муком, натоварен, лако ) одн.другом лицу једнине ПРЕВАЛИШ или трећем лицу множине у прошлом времену ПРЕВАЛИШЕ.



Разлика између прохода (пролаза) и превалнице(превлаке) јесте што се у другом случају "ваља" и "преваља" преко своје осе.
Па "што било доли, постане гори".
ПРЕМЕТ је реч сличног значења.

A dokle ćemo više brkati izgovor latinskoga jezika?

Imam osjećaj da većina zabluda proizlazi upravo iz toga...

Dakle nije Prevalitana, već Prajvalitana.
 
A dokle ćemo više brkati izgovor latinskoga jezika?

Imam osjećaj da većina zabluda proizlazi upravo iz toga...

Dakle nije Prevalitana, već Prajvalitana.

Хипотезе о античком латинском изговору немају везе са темом, јер латински изговор није фиксан, док је у почетку латинске писмености изговор или био онакав како је записано или ближи томе како је записано, па се после изговор модификовао у различитим областима различито. Према томе, небитно за тему.

Добро питање је шта на латинском занчи Моргус, шта значи Нарона итд. Шта значи?
 

Back
Top