Slovenski toponimi na Balkanu prije 6. vijeka

Називи река код Срба тешко да су у вези са срећом. Морава је од морити (као и море), а и данас је веровање да је ноћу пуна "анђама и ала".

Морава, можда je од морав-а - тамна, мрачана или љубичаста, на лат. maurus, на турски mor...
или можда je морава - равно место или ливада окружено шумом
 
Морава, можда je од морав-а - тамна, мрачана или љубичаста, на лат. maurus, на турски mor...
или можда je морава - равно место или ливада окружено шумом
Да обе речи суштински имају исти корен, словенски "мора" (смрт) и латинско "маурус" (тама је опет у вези са смрћу, а имаш и нашу "мрак"). Сада да ли је старије пиле или јаје?
 
Zbog Autarijata.
Zbor starijeg naziva Angro, koja je staopersijskog porekla..
Zbog Sigina, koje Herodot povezuje sa Međanima. A i povezuju se i sa Beogradima (našrm i rumunskom).
Zbog Raške (ruxsalan- "bright alan")
I komačno, hidronim je zabeležen pre Turaka.
Zaboravio sam Srbe, Sebloe, Tribaloe.
Ser je na staropersijkom glava. Glave Belih

Ne zaboravimo, da se Ranka Kuić. Morava prevodila kao mirna, spokojna reka. Možda je to najstarije indoevropsko značenje. Za more (tu se voda umuiri), a posle i za velike Reke, oz dodavawe sufiksa za reku. Mopet i onaj ko umre je miran i uspokojen.
 
Poslednja izmena:
Zaboravio sam Srbe, Sebloe, Tribaloe.
Ser je na staropersijkom glava. Glave Belih

Ne zaboravimo, da se Ranka Kuić. Morava prevodila kao mirna, spokojna reka. Možda je to najstarije indoevropsko značenje. Za more (tu se voda umuiri), a posle i za velike Reke, oz dodavawe sufiksa za reku. Mopet i onaj ko umre je miran i uspokojen.

У старој индоевропској религији душе су путовале преко воде на онај свет. Стога су и спаљивања вршена уз реку (имаш пример Индије, али и Стоунхенџа). Одатле је веза море, Морава.
 
У старој индоевропској религији душе су путовале преко воде на онај свет. Стога су и спаљивања вршена уз реку (имаш пример Индије, али и Стоунхенџа). Одатле је веза море, Морава.
И Моруна, словенска богиња смрти, али и дунавска неман, коју су београдски аласи ловили до изградње Ђердапа.
 
Да обе речи суштински имају исти корен, словенски "мора" (смрт) и латинско "маурус" (тама је опет у вези са смрћу, а имаш и нашу "мрак"). Сада да ли је старије пиле или јаје?

Не знам. Мислио сам да Морава je позајмица (заемка) у словенски из латински, jep поjава тaj назив вероватно се поклапа с Крсташки ратови...
Можда сам погрешио.


Па не видим логику коришћење и тумачене "морава" као вода и море, jep имамо и Великоморавска, Moravia Magna
или као у DAI... хе Мегале Моравиа...
Занимљиво je, али ја не знам ко je у право...
 
Poslednja izmena:
Не знам. Мислио сам да Морава je позајмица (заемка) у словенски из латински, jep поjава тaj назив се поклапа с Крсташки ратови...
Можда сам погрешио.
Јавља се код нас пре крсташа (на пример код Константина Порфирогенита). Такође јавља се под истим именом по разним словенским пределима (Чешка, Померанија, југ Албаније...), тако да је тешко негде на северу могла бити позајмљена из латинског.
Иначе у свим индоевропским језицима имаш речи које потичу из сличних корена са значењима море (латински маре), морити (лат. мортус), а онда и мрак. Вероватно су све изведене из једног прасхватања.
 
Не знам. Мислио сам да Морава je позајмица (заемка) у словенски из латински, jep поjава тaj назив вероватно се поклапа с Крсташки ратови...
Можда сам погрешио.



Па не видим логику коришћење и тумачене "морава" као вода и море, jep имамо и Великоморавска, Moravia Magna
или као у DAI... хе Мегале Моравиа...
Занимљиво je, али ја не знам ко je у право...

Kažu da je Moravska po reci Moravi i dobila ime.

755px-Great_Moravia_Puspoki%27s_Theory.jpg

Püspöki-Nagy's conception of the two Moravias (1986)

http://en.wikipedia.org/wiki/Great_Moravia
 
Poslednja izmena:
Не занм да ли је већ било, али није грешка да се и понови.
Значи Владимир Георгијев, недвосмислено утврђени Словенски топоними забележени од стране Прокопија, прва половина 6. века.
http://groznijat.tripod.com/vg/vg.html
http://groznijat.tripod.com/vg/vg_map2.jpg
vg_map2.jpg

Прокопије помиње Словене, говори о упадима Подунавских Словена.
Међутим, ко су онда ови Словени, које не помиње, а који насељавају читаву јужну Србију? Имају своје градове.
"These Slavonic names from the first half of the 6th century give us an idea of south Slavonic three centuries before the oldest written Slavonic documents. Hence they are very important for Slavonic philology. They contain some archaic features, such as the lack of the third palatalisation, etc. (e.g. = CS *Grbk > grbc > Bulg. grbec)."
...
http://pogledunebo.blogspot.com/2012/02/blog-post.html
 
Poslednja izmena:
Не занм да ли је већ било, али није грешка да се и понови.
Значи Владимир Георгијев, недвосмислено утврђени Словенски топоними забележени од стране Прокопија, прва половина 6. века.
http://groznijat.tripod.com/vg/vg.html
http://groznijat.tripod.com/vg/vg_map2.jpg
Pogledajte prilog 307417
Прокопије помиње Словене, говори о упадима Подунавских Словена.
Међутим, ко су онда ови Словени, које не помиње, а који насељавају читаву јужну Србију? Имају своје градове.
"These Slavonic names from the first half of the 6th century give us an idea of south Slavonic three centuries before the oldest written Slavonic documents. Hence they are very important for Slavonic philology. They contain some archaic features, such as the lack of the third palatalisation, etc. (e.g. = CS *Grbk > grbc > Bulg. grbec)."
...
http://pogledunebo.blogspot.com/2012/02/blog-post.html

Tema je prije VI st. :-)
 
Tema je prije VI st. :-)
Свеједно.
У сваком случају то нису Словени против којих је Јустинијан ратовао. Који су вршили пљачкашке упаде из доњег Подунавља.
Ово су Словени који су живели у Византојском царству.
Топоними забележени почетком 6. века.
То не значи да нису били присутни и пре.
 
Poslednja izmena:
Примећујеш и везу Тара - трн (али терати, трети, отирати и раздирати..).
Tarem,Tareš,Tare/Taremo,Tarete,Taru
U srpskom jeziku ono što ostane kao deo ugarka je gar, a kad se od nečeg otre deo , to je tar.

Sanskrit: तारा, tārā
U hinduizmu i budizmu izgovaraju
oṃ tāre tuttāre ture svāhā.
oṃ tāre tu tāre ture soha.

a poznaju 22 obličja "Tare i čuvaju legendu o njoj kao oličenju Meseca Mudrog
http://en.wikipedia.org/wiki/Tara_(Buddhism)
http://blog.dwbuk.org/diamond-way-buddhism/the-legend-of-tara-female-buddha-of-compassion/?ref=nf

Uz toliku rasprostranjenost naziva (i u Irskoj je planina Tara:Cnoc na Teamhrach, Teamhair or Teamhair na Rí, nalazi se pored reke Bojne http://en.wikipedia.org/wiki/Hill_of_Tara)) pretpostavljam da je vezana za neko žensko božanstvo, verovatno veoma poštovano u vreme Arjunaca, posebno što vidim sličnosti u kasnijim predstavljanjima sa više ruku napr na Tibetu ili u Kini

18th-century Eastern Tibetan thanka, with the Green Tara (Samaya Tara Yogini) in the center and the Blue, Red, White and Yellow taras in the corners, Rubin Museum of Art
220px-thumbnail.jpg
140a.jpg

Athanasius Kircher, China illustrated with sacred and profane monuments, as well as various spectacles of nature and art, and arguments concerning other noteworthy subjects, Amsterdam, apud Jacobum à Meurs, 1667


pa sad posredno, preko uporedne mitologije..pošto kinesku boginju (Pussu) izjednačuju sa božicama tipa "kobile" (Sibila,Kabila,Kumarbi islično),a i raznobojnim Tarama iz budizma i hinduizma daju osobine svedržiteljke i svečuvarke..."ženskog Bude" može se naći analogija sa boginjom koja se pominje vezano za Slovene pod nazivom Matersva, sa ekvivalentom u vedističkom panteonu-Materisvani, koja je "ženski Agni",odnosno onaj pokret (dah) koji je doneo svetu skrivenu vatru ognja (Agnija) ljudima- pripadnicima svešteničkog plemena (na Breg/Brigus).
Ime potiče od lokativa reči MATERA i korena SVI (" from the locative of "mother", mātari, and a root śvi "to grow, swell"), uglavnom kažu.
http://books.google.rs/books?id=b7M...ed=0CCUQ6AEwAA#v=onepage&q=matarisvan&f=false
http://en.wikipedia.org/wiki/Mātariśvan
http://sanskritdictionary.com/?q=mātariśvan

Etimologiju naziva TARA treba potražiti u sačuvanim lokalizmima i arhaizmima srpskog jezika kao dijalektne varijante reči Vatra /Vatar i u vezi sa tim:
http://books.google.rs/books?id=Lp9...d=0CDkQ6AEwAw#v=onepage&q=vatra vatar&f=false
Srodne reči kod Jana Kolara (Utar-Jutro) i asocijacije na Orel /Orao doprinose mitološkom pamćenju "Matersve", božije ptice- glasnice i pomagačice.
http://www.paganspace.net/photo/1342861:Photo:2470874?context=user
 
Poslednja izmena:
Тамна, не црна. Изворно значење је тамна.
Пошто сам оптужен да сам погрешно пренео наводе из ДАИ, повадио сам лична имена из поглавља 31 и 32.
На жалост више ми није доступан сајтса целим ДАИ. Ако неко има линк, захвалан сам му. Треба ово проврити и у грчком тексту.
Хрвати: Терпимере, Мартин, Кресемере, Миростхлабоу, Прибина.
Бугари: Персијам, Михаел, Борис, Бладимерон, Симеон, Сигритзе - Тхеолокон, Мармаен, Кенон, Емнекон, Аглоботоур
Срби: Бојесестхлабос, Радотхлабос, Просегоес, Блатимерос, Моунтемерос, Гоиникос, Моунтимерон, Борен, Стефанон, Петрос, Тзеестхлабос, Паулон, Павао, Бранос, Захариас, Прибестхлабос.
Поред овога данас код Срба и Мађара имамо суфикс за лична имена -ош
У списку "народа са мора" имамо племена са С у суфиксу и са Н у суфиксу.
Код првих српских владара, уједно и најчешће завележен је суфика -лабос, следи -мерос. Иуфикс -н јавља се касније.

Слажем се да ово није довољно за неке озбиљније закључке, али је идикативно и неко ди се могао позабавити анализом личних имена из древних извора.
Можда ово указује да су Бели Срби били у контакту са медитеранским светом и пре 7. века.
Мислим да сам решио ово питање.
Мош је стрији мушкарац. Наше муж.
Дачки:
http://en.wikipedia.org/wiki/List_of_Romanian_words_of_possible_Dacian_origin
"moș - old man - back-formed from moașă "midwife" (cf. Aromanian moașe, Megleno-Romanian moașă "old woman"), from Albanian moshë "age", moshëm "old, aged"; replaced Oltenia auș, from Latin avus."
Сирмош, је титула а не властито име. Старешина Трибала (краљ?, крилош?).
Словенизацијиом мош, постаје -вош, касније остаке само -ош.
 
Poslednja izmena:
Evo nešto što je napisao g. Janković u knjizi "Srpsko Pomorje" i odnosi se na ovu temu:
"Naziv Prevalisa nije objašnjen (Garašanin 1967: 241). To mi daje slobodu da predložim tumačenje slovenskim jezikom. Naime, prevlaka je uzan komad tla koji povezuje ostrvo sa kopnom" (str. 17). "Ako je suština pojma »prevlaka« u tome da se pređe sa kopna na kopno, kako to pokazuju sadašnja mesta tog naziva, onda je prevlaka na jednom od najvažnijih rimskih puteva, mogla dati naziv celoj provinciji. Ta prevlaka bila je upravo kod Skadra, važne stanice na rimskom putu i glavnog grada provincije. Ovo tumačenje otvara pitanje jezika stanovništva Prevale u 4. stoleću, takozvanih Ilira, odnosno da li su oni bili Sloveni. Takva mogućnost uklapa se u filološku teoriju o poreklu Slovena sa Dunava, odnosno da su Sloveni naselili jadransko primorje još u preistoriji (Šafarik, Budimir, Trubačov, Alinei itd.) Potvrdan arheološki odgovor na ovo pitanje postepeno se uobličava, ali ovde se u to ne mogu upuštati" (str. 17).
 
Неће моћи. Метатеза ликвида, која је нужна да би се добио облик влака из прасловенскога *volka, догодила се током 8. столећа.
Исто важи и за префикс пре- који долази из прасловенскога *per
 
Poslednja izmena:
Изгледа да се метатеза ликвида десла у 4. веку.
Овде се замењују узрок и последица.
У немамо сачуваних писаних извора на Словенском језику, из 8. века. Подстићу да лингвисти, у зависности којој школи припадају, не могу да се сложе око старости Словенског језика у 1000 година.
Реконструкција се врши на основу претпостављених историјских догађаја. Не може се реконструкција узети као доказ за неко историјско дешавање.
Већ напротив, ако се историски контекст испостави погрешно постављеним, мора се мењати реконструкција.

Али, можда си у праву. Сад си ти ауторитет, и то вам је то, а ми морамо да ти верујемо на реч. Дај линк да видимо на чему се базира та тврдња.
 
Poslednja izmena:
Дај једном размисли и остави се својих алтернативних сумашедшија, нездравих сумњи и неуких испада макар на тренутак.
Навешћу ти који пример битан за датирање метатезе ликвида:

Теофилакт Симоката 596. године записује име једнога словенскога
вође као Αρδαγαστος, што одговара каснијему Радогостъ.

У Псеудофредегаровој хроници (7. век) је записано име српскога
кнеза као Dervanus , што одговара прасловенскоме *dervanъ изведеноме
из *dervo које је доцније у староспрском гласило древо.
(У прасловенском постојаше два облика речи за дрво *dervo и *drъvo.)

У истој хроници је име словачкога кнеза записано као Walduc што одговара
прасловенскоме *voldyka, *voldъkъ чији је корен глагол *voldati тј. данашње владати.

Најједноставнији и најпознатији пример, пак, јест реч краљ, која потиче од имена
Карла Великога (742. - 814.), тј. свесловенскога *korljь.

Претпостављам да Јанковић једноставно није упућен у развој прасловенскога језика.
С обзиром на то да је мени требало 20 секунди, од тренутка када прочитах dvukeljic-еву објаву,
да уочим грешку оне хипотезе, претпостављам како се неко већ одавно нашао да Јанковићу укаже на исту.
 
Poslednja izmena:
Дај једном размисли и остави се својих алтернативних сумашедшија, нездравих сумњи и неуких испада макар на тренутак.
Навешћу ти који пример битан за датирање метатезе ликвида:

Теофилакт Симоката 596. године записује име једнога словенскога
вође као Αρδαγαστος, што одговара каснијему Радогостъ.

У Псеудофредегаровој хроници (7. век) је записано име српскога
кнеза као Dervanus , што одговара прасловенскоме *dervanъ изведеноме
из *dervo које је доцније у староспрском гласило древо.
(У прасловенском постојаше два облика речи за дрво *dervo и *drъvo.)

У истој хроници је име словачкога кнеза записано као Walduc што одговара
прасловенскоме *voldyka, *voldъkъ чији је корен глагол *voldati тј. данашње владати.

Најједноставнији и најпознатији пример, пак, јест реч краљ, која потиче од имена
Карла Великога (742. - 814.), тј. свесловенскога *korljь.

Претпостављам да Јанковић једноставно није упућен у развој прасловенскога језика.
С обзиром на то да је мени требало 20 секунди, од тренутка када прочитах dvukeljic-еву објаву,
да уочим грешку оне хипотезе, претпостављам како се неко већ одавно нашао да Јанковићу укаже на исту.

:ok:

Изгледа да се метатеза ликвида десла пocлe 8-oг векa ?
 
:ok:
Изгледа да се метатеза ликвида десла пocлe 8-oг векa ?
Па видиш да је Карло живео током осмога века и тек мало зашао у девети. ;)

Нисам успео наћи пун доступан извор па сам морао чапркати по огрениченом прегледу гугл књига.
Ево одатле и малих прилога пређашњим тврдњама:

[Nalepa J. Słowiańszczyzna północno-zachodnia, Państwowe Wydawnictwo Naukowe, Poznań, 1968, str. 35.]

Αρδαγαστος

4f7d.png


Dervanus, Walduc

x993.png


Даље бих споменуо како је у житију светога Димитрија, написаном средином 7. века, забележено име словенскога кнеза из околине Солуна
у облику Περβοῦδος, што одговара прасловенскоме *perbǫdъ (дакле сведочи о непостојању метатезе у 7. веку).

772. године је име словенскога кнеза Карантаније било записано као Waltunc, то можемо поредити с Фредегеровим записом из 7. века.

2drh.png


Најстарији облик с метатезом је записан и посведочен око 784. године; име Trebel (праслов. *terbelь) у књизи манастира светога Петра у Салцбургу.
[Nalepa J. Słowiańszczyzna północno-zachodnia, Państwowe Wydawnictwo Naukowe, Poznań, 1968, str. 36.]

v8rf.png


Име словенскога кнеза, против којега је 789. године пошао Карло Велики, у европским хроникама је забележено с метатезом као
Dragawitus, Tragawitus, Tranvitus, Tragowit, Dragowit, Dragoidus, Dragitus, Draoscio, Drogoviz, што одговара прасловенскоме *dorgovitъ.

[Nalepa J. Słowiańszczyzna północno-zachodnia, Państwowe Wydawnictwo Naukowe, Poznań, 1968, str. 36-37.]

8ol6.png
 
Poslednja izmena:
Претпостављам да Јанковић једноставно није упућен у развој прасловенскога језика.
С обзиром на то да је мени требало 20 секунди, од тренутка када прочитах dvukeljic-еву објаву,
да уочим грешку оне хипотезе, претпостављам како се неко већ одавно нашао да Јанковићу укаже на исту.

Ne razumem šta si hteo da kažeš.
 
Тамна, не црна. Изворно значење је тамна.

Мислим да сам решио ово питање.
Мош је стрији мушкарац. Наше муж.
Дачки:
http://en.wikipedia.org/wiki/List_of_Romanian_words_of_possible_Dacian_origin
"moș - old man - back-formed from moașă "midwife" (cf. Aromanian moașe, Megleno-Romanian moașă "old woman"), from Albanian moshë "age", moshëm "old, aged"; replaced Oltenia auș, from Latin avus."
Сирмош, је титула а не властито име. Старешина Трибала (краљ?, крилош?).
Словенизацијиом мош, постаје -вош, касније остаке само -ош.

На влашком је starac мошу, кад је поѕнат напр мошу Ахил,мошу Тезеј...а кад је непоѕнат додаје се љ, напр..неки мошуљ. А мрша је и на српском тело у распадању,цркотина.


Старша старешина..да није срмош,како је написано
 

Back
Top