Ples sa djavolom

DJAVOLJI MANIFEST



BUNTOVNISTVO

METAMORFOZA IDENTITETA

LOV NA DUSE

PRESUDJIVANJE MACEM

RAZOTKRIVANJE KROZ LAZ

KREIRANJE ILUZIJE

OGOLJAVANJE CULA I NAGONA

PITI SA IZVORA STRASTI

DOJENJE UMETNOSCU

IZOBLICENJE LEPOTE

PUTOVANJE KROZ BEZDAN

VASKRSAVANJE MRTVIH

BLUDETI ZA NOVIM VIDOVIMA LJUBAVI

PROCI KROZ OGNJENU KAPIJU BOSIH NOGU

KOMUNIKACIJA SA UTVARAMA

PRELAZAK U ONOSTRANO



potpis

divlja-u-srcu
 
Uspavajte se gde ste zateceni

Po svetu dobri, gorki , zaneseni

Vi ruke po travi , vi usta u seni,

Vi zakrvavljeni i vi zaljubljeni.


Zarastite u plav san kameni

Vi živi, vi sutra ubijeni

Vi crne vode u belicastoj peni

I mostovi nad prazno izvijeni.


Zaustavi se biljko ,

I ne veni

Uspavajte se , k'o kamen , neveni

Uspavajte se tužni, umoreni.


Poslednja ptico,

Mom liku se okreni

Izgovori tiho ovo ime

I onda se u vazduhu skameni.
 
I...
Ne bira se ljubav
kao ni smrt.

Sve je u knjigama
duboko pod morem
zapisano.

Jezikom neznanim nama,
nebesnim pismenima.

Niti se odupreti možeš
niti preskociti dan.

Kao što ne možeš
tudji san usniti
niti okom drugim
videti.

Voleo bih da nisi ti
ona koju u ovom casu
volim...
 
Tada, medjutim, knez Krvolok, izbezumljen od besa i stida zbog svog trenutnog kukavicluka, projuri brze-bolje kroz sest odaja; ali niko ne podje za njim, iz smrtnog straha koji ih je sve bio obuzeo. Nosio je visoko u ruci bodez i primakao se, naglo i zestoko, na dva tri koraka spodobi sto je uzmicala, kad se ova, stigavsi do kraja barsunaste odaje, iznenada okrene i pogleda ga u lice. Razlegne se ostar krik- i bodez, sevnusi, pade na crni sag, a za njim se odmah srusi mrtav knez Krvolok. Tako, pomamno ohrabrena ocajem, nagrne gomila gostiju u crnu odaju, Zgrabise zakrabuljena neznanca, cija je visoka prilika stajala uspravno i nepomicno u senci casovnika od ebanovine, i zinuse od neizreciva uzasa kad videse da u mrtvackom pokrovu i mrtvackoj masci, koje su se tako zestoko i grubo scepali, nema nikakva opipljiva lika.
I tada svi spoznase da je Crvena Smrt medju njima. Uvukla se nocu kao lopov. I jedan za drugim padahu gosti po krvlju poprskanim dvoranama u kojima su se veselili, i svako je umirao u onom ocajnickom polozaju u kojem se zatekao. A kad i poslednji clan vesele druzine izdahne, stade i ura od ebanovine. I ugasise se plamenovi na tronoscima. I tmina i raspadanje i Crvena Smrt zadobise nad svime neogranicenu vlast.

 
Krilata se publika andjela smestila
U pozoriste gde se daje drama,
Gde preplecu se strah i snovi.
Poplavu suza na oci im tera,
Dok orkestar grcevito lovi
Muziku nebeskih sfera.

Glumci sto u oblicju Boga samog
Mrmljaju, sapucu i vicu,
I jure ovamo-onamo,
Lutke su tek sto se micu
Na zapovest bezoblicnih Prilika
Golemih, sto kulise premecu
I Prosipaju po sceni kondorskim krilima
Nevidljivu nesrecu!

O neskladnog li komada!
Nezaboravna slika!
S Fantomom sto ga rulja hvata
A ne stize ga nikad,
Kroz krug sto vraca se u vrtnji
Na isto mesto naleta:
Mnogo je Ludila i Grehova smrtnih,
A Uzas – dusa zapleta.

Al’ gle ono, medju glumcima, sto je!
Gmizavi oblik puzati poce:
Krvavo crven izmigoljio je
Iz svoje scenske samoce!
On gmize! Gmize!- s kricima neljudskim
Nestaju glumci ko zalogaj hrane;
Serafi jecaju, jer gadne mu celjusti
Ljudskom su krvlju okupane.

Sva svetla gasnu, tmina nasta!
Nad likovima drhtavim,
Zastor, poput mrtvackog plasta,
Pada sa naletom olujnim.
Andjeli, otkrivsi lica hladna,
Ustaju i govore javno
Da “ Covek” je ime tragicnog komada,
A Pobednik Crv junaka glavnog.
 
Buntovnik_Bez_Razloga:
Uspavajte se gde ste zateceni

Po svetu dobri, gorki , zaneseni

Vi ruke po travi , vi usta u seni,

Vi zakrvavljeni i vi zaljubljeni.


Zarastite u plav san kameni

Vi živi, vi sutra ubijeni

Vi crne vode u belicastoj peni

I mostovi nad prazno izvijeni.


Zaustavi se biljko ,

I ne veni

Uspavajte se , k'o kamen , neveni

Uspavajte se tužni, umoreni.


Poslednja ptico,

Mom liku se okreni

Izgovori tiho ovo ime

I onda se u vazduhu skameni.
Kliknite za proširenje...


Sjajno.....
 
Machak69:
Buntovnik_Bez_Razloga:
Uspavajte se gde ste zateceni

Po svetu dobri, gorki , zaneseni

Vi ruke po travi , vi usta u seni,

Vi zakrvavljeni i vi zaljubljeni.


Zarastite u plav san kameni

Vi živi, vi sutra ubijeni

Vi crne vode u belicastoj peni

I mostovi nad prazno izvijeni.


Zaustavi se biljko ,

I ne veni

Uspavajte se , k'o kamen , neveni

Uspavajte se tužni, umoreni.


Poslednja ptico,

Mom liku se okreni

Izgovori tiho ovo ime

I onda se u vazduhu skameni.
Kliknite za proširenje...


Sjajno.....
Kliknite za proširenje...
8)
 
Ostavljas tragove gde god stignes.
Zasto me od tebe dele svetlosne milje?
Zasto me od tebe ne deli nista?
Neznost.
Kristalise u suzu. Tugu.
Skupljam tvoja jaja. Stavljam u korpu.
Slazem reci u riznicu.
Izmisljam cudesa.
Crtam. Glava mi je dzinovsko oko.
Vodim tajni dnevnik.
Radim na pojavama iz maste.
Evidentiram snove.
Gonim sebe sibom.
Za dobrobit covecanstva.
Tuga nije.Patnja je pevajuca.
Osmisli pakao za mene.
Pokazacu ti svoj ruzicnjak.
 
Buntovnik_Bez_Razloga:
I...
Ne bira se ljubav
kao ni smrt.

Sve je u knjigama
duboko pod morem
zapisano.

Jezikom neznanim nama,
nebesnim pismenima.

Niti se odupreti možeš
niti preskociti dan.

Kao što ne možeš
tudji san usniti
niti okom drugim
videti.

Voleo bih da nisi ti
ona koju u ovom casu
volim...
Kliknite za proširenje...

Uh, sto je ovo dobro - svaka ti cast, druze!! :!:
 
...dodirnule su neku tajnu strunu, koja ranije nije nikad bila dodirnuta, a koju je ona sada cula gde treperi i odjekuje cudnom divljinom.
Tako ju je vec uzbudjivala i muzika. I ona joj je cesto pomucivala um. Ali, muzika je bila neodredjena. Ona nije proizvodila u njoj nov svet vec nov haos. Reci! Samo reci! Kako su strasne! Kako jasne, zive i svirepe! Valjalo bi umaci im. Kakvu su finu madjiju skrivale one! Izgledalo je, da su u stanju da stvarima bez oblika dadu plastican oblik, i da kriju u sebi slatku svirku sarkija i gitara. Samo reci! Je li postojalo sto drugo tako realno?


Odjednom je zivot za nju dobio boju vatre. I njoj se ucini da se sva pretvorila u vatru.
 
samocenzura.... :lol:

sto vishe skakucjem--sve mi se vishe svidjam :lol:

pesmica:

da li chesh me uzeti,dok sam na ponudi.
nekad je vazno,a nekad ne.
dok skakucjem,sve mi se vishe svidjam.
i sada je,kao nikad pre.

vitezi,dal su sami.
dal im pogled,sjaji il mre.
ili su zajedno,u opshtoj tami.
i imaju iste sne.

na kraju,nije ni vazno.
shta moje oko vidi,shta ne.
samo da dijamant,zauvek sjaji.
a onda,grejte okolo sve.

ja,kad mi dodje. :lol: 8)
 
"Pakao nije u muci
pakao je u praznom srcu"

Kad poveris svoju nevolju susedu, darujes
mu deo svoga srca. Ako je u
njega velika dusa, zahvaljuje ti;
a ako je malena, omalovazava te.
Napredak nije puko popravljanje proslosti;
On je neprekidno gibanje prema buducnosti.
Umetnost je korak od vidljivog, poznatog, do
nepoznatog.

Klonim se ljudi koji misle da je drskost
hrabrost, a neznost kukavicluk.
A klonim se i onih koji misle da je brbljanje
mudrost, a cutanje neznanje.
Oni vele meni: Ako vidis roba kako spava, ne
budi ga, jer mozda sanja o slobodi.
Ja velim njima: Ako ividite roba kako spava, probudite ga i objasnite mu slobodu.

Ocuvaj me od mudrosti koja ne place,
filozofije koja se ne smeje, i velicine
koja se ne klanja pred decom.
 
Ja koji sam vjerovao bio sam i onaj koji sumnja;
Jer, cesto sam stavljao prst u vlastitu ranu da bih mogao jace vjerovati u vas i jace vas upoznati.
I upravo s tom vjerom i s tim znanjem kazem:
Vi niste zatoceni u tijelima, ni omedjeni kucama i poljima.
Ono sto ste vi boravi iznad planina i luta s vjetrom.
To nije bice koje puze po suncu da se zgrije niti kopa rupe u mraku radi sigurnosti.
Nego slobodno, duh koji ovija zemlju i pokrece je u eteru.
Nejasan je i mutan pocetak svih stvari, ali ne i njihov kraj.
I radovao bih se kad biste me pamtili kao pocetak.
Zivot, i sve sto zivi, zacet je u magli, a ne u kristalu.
I tko zna nije li kristal magla koja propada?
 
Reci mi nešto što je šuma
Reci mi nešto što je more
Ko zna šta je to što treba reći
Bos i gorak potucaš se od reči do reči

Vatra gorčija od dima
Pod čelom ti gori
Ona će ti pribaviti mnoge počasti
Ako ne sagoriš pre vremena

Ali ako budeš hteo
Da učiniš stvarnim tuđe reči
Da pohvališ tuđe srce
Onda ćeš zažaliti što si pesnik

Jer pesma se ne piše ona se živi
Pesma nije pesma ako nije radosna
Ko nikad nije pohvalio tuđe srce
Taj se predao na milost i nemilost rečima
 
Ever Dream

Ever felt away with me
Just once that all I need
Entwined in finding you one day

Ever felt away without me
My love, it lies so deep
Ever dream of me

Would you do it with me
Heal the scars and change the stars
Would you do it for me
Turn loose the heaven within

I'd take you away
Castaway on a lonely day
Bosom for a teary cheek
My song can but borrow your grace

Come out, come out wherever you are
So lost in your sea
Give in, give in for my touch
For my taste for my lust

Your beauty cascaded on me
In this white night fantasy

"All I ever craved were the two dreams I shared with you.
One I now have, will the other one ever dream remain.
For yours I truly wish to be."
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

KPCTAHK
Srećan vam 20. april - dan iskrenosti, nežnosti i ljubavi prema samome sebi!
Odgovora
0
Pregleda
102
KPCTAHK
KPCTAHK
B
Da li je ova prica samo meni romanticna
2 3
Odgovora
56
Pregleda
846
*pustinjakinja
*pustinjakinja

Back
Top