Fascinacija srpstvom - Srbija kao večna inspiracija

Željan da sazna pravu istinu koju je naslućivao, o životu Srba na Kosovu i Metohiji, Majkl Miler, (34), iz Drezdena, pre dve godine prvi put se uputio na jug Srbije. Ovaj mladi Nemac koji do tada nije imao kontakt sa Srbijom, posle obilaska srpskih enklava, sa svojim prijateljima iz humanitarne organizacije "Evropskog fronta solidarnosti sa Kosovom", zavoleo je naš narod, istoriju, kulturu, i rešio da pređe u pravoslavlje.

Dotaknut duhovnom silom srpstva

- Boraveći među Srbima, shvatio sam nešto još važnije, nešto što je teško rečima objasniti, što je ljudima u mom okruženju teško da shvate, posebno onima koji nikada nisu imali iskustvo slično mome. Sada, posle svega što se desilo, sramota me je kada pomislim na svoj prethodni život i činjenicu da sam se smejao religioznim ljudima - smatra danas Majkl Miler

- Na Kosovo i Metohiju, prvi put sam stigao u oktobru 2014. kao deo humanitarne misije Evropskog fronta solidarnosti sa Kosovom (EFSK). Vreme smo provodili u enklavama, u srpskim porodicama i školama koje smo pomogli. Tokom boravka na KiM obišli smo Gračanicu, Zočište, Visoke Dečane. Nas 33 ateista-turista upoznalo se sa duhovnom baštinom srpskog naroda. Dok su nas monasi sprovodili kroz hramove, trudeći se da nam objasne i više od onoga što nas je moglo u tom momentu zanimati, osetio sam neku promenu u sebi, kao da me je neka neobična duhovna sila koju ni sada ne mogu da objasnim dotakla..-

U šašinačkom Hramu Silaska Svetog Duha, njega je 2016.g. krstio jerej Miljan Lapčević. Za kumu je uzeo Jovanu Bojić Baljošević, nastavnicu engleskog jezika u Velikoj Hoči, koja je posebno za ovu priliku doputovala u Šašince, kod Sremske Mitrovice. A novo ime dobio je po Svetom Germanu Aljaskom koji se smatra apostolom pravoslavlja u Americi i na Zapadu.



- Godinama sam bio vatreni ateista i veliki protivnik bilo kakvog religioznog pogleda na svet. Odlazak na Kosovo mi je otvorio oči, i video sam da vera i život idu zajedno.

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/reportaze/aktuelno.293.html:629106-Zavoleo-Srbe-i-postao-German

Сребрена:

Пушкинове српске песме у српском десетерцу
KARAĐORĐEVOJ KĆERI
PESMA O CRNOM ĐORĐU
Војвода Милош

Kliknite za proširenje...

У емисији "Пушкин и Срби", аутора Сергеја Шестакова, први пут је свеобухватно телевизијски приказан изузетно интересантан и драматичан део живота великог руског и светског књижевника, у коме је много сарађивао и помогао Србима.
Александар Сергејевич Пушкин, био је највише и најсвестраније повезан са људима на овим просторима, у односу на све књижевнике у руској историји. У емисији су приказани цитати из научних дела Академије наука Совјетског савеза, који то потврђују, јер се о томе мало зна у Србији. Аутор емисије Сергеј Шестаков, био је 6 година саветник у амбасадама Југославије у Русији и Украјини и са лица места донео штампане и филмске записе о томе.

Бард руске и светске поезије, са 25 упечатљивих поетских остварења о Србима и непосредним разговорима са избеглим српским устаницима и интелектуалцима - много је помогао враћању угледа Србије упознајући европску и светску јавност са патриотизмом и храброшћу Срба, у Првом и Другом српском устанку.

Посебно је значајно, што су између Пушкина и Срба - везе и утицаји били двосмерни, непрекидни до краја песниковог живота, од Вука Караџића и наших народних песама, до Захарија Орфелина других српских књижевника, историчара и научника. Приликом првих сусрета са Србима, 1820. године, Пушкин је почео да учи српски.
У емисији су приказане и две изузетно занимљиве животне приче о романтичној и родословној повезаности Срба и Пушкина.
Најбоље оригиналне песме, више од 25 Пушкинових поетских бисера посвећених Србима, у емисији казује Иван Босиљчић, а цитате Биљана Ђуровић, глумци Народног позоришта.

Сребрена:

Najveći pesnik nemačkog roda J.W.Goethe toliko je cenio i voleo srpsku narodnu poeziju da je tečno naučio srpski jezik ne bi li više uživao u njoj...
Njegovi prevodi srpskih pesama na nemački značajno su uticali i ohrabrili nekoliko kompozitora da komponuju muziku baziranu na srpskim narodnim pesmama.
Da pomenemo samo Johanesa Bramsa, Levea (Loewe) i Jozefa Wolframa.
.

Kliknite za proširenje...

Сребрена:

Srpske narodne pesme Kornelija Stankovića.

Kliknite za proširenje...

Сребрена:

Јохан Штраус Млађи, на врхунцу славе,

Kliknite za proširenje...

Bela Bartok - Srpski Ples.

Bela Bartok Madjarskog i Srpskog (bo jednoj babi) porekla, osnivac etnomuzikologije umro 1945 u SAD, pred kraj zivota radio je na imao je desetine srpskih narodnih pesama koje je proucavao i na kojima je radio.
Najvise je proucavao Madjarsku, Rumunsku i Srpsku narodnu muziku...

Кад је Србија, упркос свим очекивањима, успела да избори статус аутономне кнежевине у Османском царству, Европа се страсно посветила истраживању Срба, за које нису знали ни ко су, ни како су вековима преживели на ратној граници хришћанства и ислама, чувајући идентитет без ичије подршке. Бестеселер је постала књига Италијана Бартоломеа Куниберта, који је једно време живео у Србији као лекар књаза Милоша:

– Српски патриотизам је саздан од стрпљења и постојаности. Србин има сасвим прав карактер, он је потпуно флегматичан, и крајње послушан према оним који њим владају, ако они умеју да га лепо третирају. Али ако они хоће да га уплаше или претњама натерају на попуштање, он се лако узруја и пружа најтврдоглавији отпор. Историја српских устанака даје доказе истине за оно што сам тврдио!

Српска епска поезија је тада у Европи поређена с Илијадом и проучавана као преносилац националне историје, државне идеје и као моћна мотивација у борби, јер су гуслари певали у устаничким шанчевима. Саксонски барон Сигмунд фон Хердер, који је 1835. путовао Србијом истражујући руде, у путопису с дивљењем описује гуслара у Неготину:

– Пришао сам и видео слепог човека око кога је стајала или седела гомила људи. Он је гуслао и певао неку историјску народну песму, док су остали пажљиво слушали. И овај инструмент и песме су једноставни али пријатни и подсећају на песме Хомера и Осијана чији су се обичаји задржали у забаченим планинама Србије.

Енглески англикански свештеник Вилијам Дентон је 1862. боравио на Балкану и по повратку објавио књигу „Србија и Срби“ којом је британску јавност упознао с патњама и борбом српског народа. Директно се супротставио Стратфорду Канингу, архитекти британске политике у Источном питању који је инсистирао: „Част Енглеске налаже да користимо наше оружје и трошимо наше благо како бисмо спречили да се турско царство распадне“. Дентон је створио теорију о заједничком генетском пореклу Енглеза и Срба, покушао да уједини Српску православну и Англиканску цркву и изазвао праву ерупцију незадовољства енглеских политичара кад се причестио у Студеници.

http://www.novosti.rs/vesti/naslovn...293.html:590974-Srbi-zadivili-Stari-kontinent



Nije krio naklonost prema našem narodu i našoj zemlji: „Ni u jednoj zemlji nisu život ili imovina bezbedniji, a seljaci iz bilo kojeg dela Evrope ne mogu se porediti sa srpskim seljacima po ovoj, do najveće mere, iskrenoj uljudnosti koja se zasniva na nezavisnom duhu i izvire iz iskrene otmenosti karaktera.“ Kao jedna od prvih knjiga o Srbiji na engleskom jeziku imala je značajan odjek, a već 1865. objavljena je i na nemačkom.

Иван Степанович Јастребов ( Иван Степанович Ястребов 1839 — 1894) - руски дипломата, историчар, етнограф и археолог

Атлас српске баштине

Руски конзул Иван Степанович Јастребов, крајем 19. века, нашао се на источнику српске народне поезије (Призрен, Пећ, Морава, Дебар) и користећи ту околност, у жељи да сачува народно сећање али и потврди словенску везу свог и српског народа у настајању ових песама, записао је све оно што до тада није забележено и то 1886. године у Петровграду објавио под насловом „Обичаји и песме турских Срба“ (Срба под турском влашћу).
Трагајући и записујући „из уста у перо“ Јастребов је открио: да су ово најстарије српске народне песме од којих су касније, идући према Сави и Дунаву, настајале све верзије, да су у том тренутку лирске песме бројније од епских, које су чак прекривене заборавом и да су углавном све лирске песме настале из народних обичаја. У том часу народне песме су чувале српски народни дух, па се зато, пре свега на славама, говорила и епска песма „под заштитом кућног свеца“.
Слава је, међу обичајима, најзначајнија у овим крајевима, а Јастребов је овако описује:

„Кад гости, разместивши се за столом нешто поједу и испију по две чаше вина, онда глава породице, који је без феса (хришћани су скидали фесове само у цркви) све време или стоји пред познатим гостима, или их са својим млађима послужује, пали испред икона воштану свећу, три пута се поклони и онда узима већу од оне две чаше с вином да би пио у част славе. Том приликом каже: ‘Добродошли гости. Долазите увек. Ову чашу вина испићу за очево крсно име’. Пошто отпије из чаше млађи укућани му долију вино. Затим домаћин настави: ‘Ову ћу чашу испити у име свете Тројице, да би поживела небо и земљу’. Испије, а млађи се старају да му у рукама не буде празна чаша. Затим он узвикује: ‘А ову чашу пијем у част славе (свеца) овога дана, да би се он помолио Богу за нас!’ И отпије вино из чаше. Потом остали гости пију, устају са својих места, скидају фесове и певају три пута „Господи помилуј“, а онда певају народне песме.“

Kliknite za proširenje...

Везујући песме за народне обичаје, Јастребов нам је оставио и драгоцене описе сачуваних обичаја Срба у јужним пределима:




О вредности Јастребовљевих података говори чињеница де се на њима темеље сва потоња научна дела о Старој Србији и Албанији. Он је последњи човек који је видео и материјалне остатке многих српских насеља и цркава које су систематски уништаване још у његово време. ДРАГОЦЕНА књига “Стара Србија и Албанија” руског дипломате, научника и авантуристе Ивана Јастребова је својеврстан атлас изгубљене баштине и народа на територијама где је у настајала и у средњем веку цветала српска држава...Јастребов је оставио јединствене податке о промени идентитета Срба путем исламизације и поарнаућивања, што није исто, али и сведочанство, данас мало познато, о агресивном деловању Католичке цркве. .. Он је последњи човек који је видео и материјалне остатке многих српских насеља и цркава које су систематски уништаване још у његово време.

Пролазио је тамо куда Србин није могао да прође и написао о ономе што је он последњи видео, јер је много од тога нестало. Дуг је списак несрећа које сналазе Србе, а Јастребов о томе сведочи. Често је у покушају да помогне лично интервенисао и излагао се опасности. Спасавао је отете девојке, бранио Призренску богословију са револвером у рукама и њену библиотеку заштитио цедуљом на којој је писало: „У име руског цара забрањујем улазак“. Личним залагањем спасао је живот и познатом професору Богословије Петру Костићу....

http://www.novosti.rs/вести/култура.487.html:729278-Atlas-nestale-srpske-bastine
http://www.rasen.rs/2018/06/srpska-narodna-poezija-u-putnim-beleskama-ruskog-konzula/#.W7Ure9czYdU
http://srbskocarstvo.blogspot.com/2012/12/blog-post_4.html

Opereta "Jabuka" Johana Štrausa mlađeg


Zanimljivo je da je Štraus u jednom pismu naglasio da je u Jabuci koristio „istinske srpske narodne motive", što ukazuje da je bio upoznat sa zapisima Kornelija Stankovića objavljenim u Beču 1859. godine. Taj lokalni, sprski kolorit primetan je u uvertiri i u brojnim numerama opere, čime se uviđaju velika briga i zainteresovanost bečkog kompozitora za „egzotični svet" susednog, slovenskog Balkana.




Da ne bude zabune, pošto Štrausa ima više, ovo je onaj što je napisao NA LEPOM PLAVOM DUNAVU

Emma Fick, mlada i talentovana Amerikanka iz Luizijane je došla 2013. u Srbiju kao asistent u nastavi engleskog jezika “Fullbright” programa. Ponela je sa sobom nužnu opremu za slikanje iako već dugo nije povukla ni jednu liniju četkicom. Dve godine kasnije, nakon osam izložbi širom Srbije, Emma je dobila naziv “ilustratora-putopisca” jer prikazuje ono što vidi kroz crteže koje komentariše zanimljivim – često duhovitim – opaskama.









Још илустрација: http://www.klubputnika.org/zbirka/putopisi/3896-emma-fick-srbija-kroz-ilustracije



Moja baka je bila Jevrejka iz Beča, čija se tetka udala za Srbina i postala pravoslavka. Kada je opasnost počela da raste u Trećem tajhu, muž te bakine tetke je obezbedio da se čitava porodica premesti iz Beča kako bi ih spasio od Drugog svetskog rata. Skrivao ih je dok ih nije poslao brodom za Ameriku. Međutim, baka moje bake je bila previše stara da bi putovala tako daleko u tadašnjim uslovima. Zato je nju nastavio da krije u potkrovlju kuće u Beogradu, rizikujući živote svoje porodice. Dakle, zahvaljujući tom velikodušnom čoveku su moji preci preživeli... baka izbegavala da priča o tome jer joj je to prizivalo bolna sećanja. A i kada bi nešto rekla, spominjala bi Jugoslaviju. Zato mi to nije bilo očigledno. Ali kada sam konačno shvatila da je u pitanju ista država, bilo je nadrealno i taj trenutak nisam mogla da ignorišem. To je bio dovoljno jasan znak da treba da dođem ovde. Kasnije su me svi posetili iz Amerike, a mama i ja smo otišle na čukunbakino groblje, kao i u kuću u kojoj se skrivala…

https://www.beforeafter.rs/grad/srbija-inspirise/
http://www.emmafick.com/about/
https://www.google.rs/search?q=snip...AgEEAE&biw=1440&bih=758#imgrc=JvQDUs14eQ6Q0M:

Slava, odakle tebi podatak da je nekada davno bilo zabranjeno uzimanje ukoliko su momak i devojka iz porodice koja slavi istu slavu?

Many people know that the famous Pe­ter Ilyich Tchaikovsky composed the fascinating Serbian-Russian March in the 1880s, adding it to the weapons of the Slavs in the Serbian-Turkish war that took place then. The Russian officer Raevsky wqs a volunteer in this war and he later served Tolstoy as the prototype for the character of Vronsky in Ana Karenina (the church erected as a memory of his heroic death, with an alley brought from suburban Moscow, can be seen today in the village of Gornji Adrovac near Aleksinac, not far from the busy Corridor 10). The famous Dutch lady Jeanne Mercus also came to Serbia as a volunteer. She was wonderfully described by the histo­rian Rene Gre­mmo. It is also known that Fyodor Mikhailovich Dostoevsky was also engaged in writing about the all-Slavic solidarity and ”support for small heroic Serbia”. However, it is not widely known that, at that time, even Friedrich Nietzsche, celebrating the Serbian warriors for free­dom, composed the Serbian March!
Serbia was later also in the absolute center of attention and on cover pages of the press: at the time of the assassination in 1903, at the time of the crisis which broke out after the Austrian-Hungarian annexing of Bosnia and Herzegovina in 1908, at the time of the Balkan Wars, and especially during World War I. The dramatic destiny of Serbia in that war, ”the Golgotha and resurrection of Serbia”, affected many, big and small, all over the world. Among the immortal pages dedicated to Serbia then, are certainly the ones written by the great Russian writer Leonid Andreyev. Robert Lessing, the US minister of foreign affairs at the time, wrote:
”When the history of this war is written, the most celebrated chapter of it will carry the name ‘Serbia’”.


http://www.openculture.com/2015/03/hear-classical-music-composed-by-friedrich-nietzsche.html

Serbischer Marsch, Op.129



Franz Bendel Serbische Marsch fuer das Pianoforte 1 Jan 1877

https://imslp.org/wiki/Serbischer_Marsch,_Op.129_(Bendel,_Franz)

Mrkalj:

Niče je komponovao Srpski marš

NIETZSCHE’S SERBIAN MARCH
​

However, it is not widely known that, at that time, even Friedrich Nietzsche, celebrating the Serbian warriors for free­dom, composed the Serbian March!
http://www.openculture.com/2015/03/hear-classical-music-composed-by-friedrich-nietzsche.html

Kliknite za proširenje...

September-October 1862.

Excerpt from:
Friedrich Nietzsche in Words and Pictures.
Appendix 2. Chronology of Nietzsche's Music.Translation Copyright 2012, The Nietzsche Channel.

Nietzsche's Writings as a Student.

It was Michaelmas2 1861 when I started and finished in a few days the extant fragment of the Ermanaric Symphony; written for two pianos after the model of the Dante Symphony,3 with which, shortly before, I had acquainted myself. It was a time when the Ermanaric piece moved me more intensely than ever, I was still too deeply moved for poetry and not yet distanced enough to create an objective drama; but in music I succeed in expressing the mood that the Ermanaric saga utterly incarnated in me. Nevertheless, I was still undecided as to whether I should christen the piece "Ermanaric Symphony" or "Serbia," since I had planned to include the emotions of the Slavic people in a composition, like Liszt did in "Hungaria," moreover, since I could not yet impartially analyze and only guessed what I had expressed therein. Now it's just one year later when I find precisely in it the moods, the changes of feelings which push and press themselves, often suddenly and harshly, in which the central figures of the Ermanaric piece work their way through and then fulfill my soul.

Now with the revision of the fragment I have tried to reflect a more precise version that was often only something outlined in the first version. I inserted some missing moments,4 the ending in particular is entirely new and its ferocity surpasses by far what I presented in the first version.
http://www.thenietzschechannel.com/works-unpub/youth/preview/1862-omce-preview.htm

https://books.google.rs/books?id=pX...Q#v=onepage&q=Serbischer Marsch Nitze&f=false..
https://books.google.rs/books?id=-k...ge&q=nietzsche music ermanaric serbia&f=false

.. in late September of 1861, he composed a first sketch, curiously entitled 'Serbia'. I..https://books.google.rs/books?id=aU...e a symphonic poem entitled "Serbia,"&f=false

April 1861 Translation of Serbian folksongs
November 1861 “Serbia” Symphonic Poem, parts I and II (piano)
http://brahms.emu.edu.tr/music/dept/nietzsche-3.pdf
https://books.google.rs/books?id=aU...e a symphonic poem entitled "Serbia,"&f=false

In 1861, he wrote a symphonic poem entitled Serbia (BAW 2, 32-37)
BAW: Historisch-kritische Gesamtausgabe: Werke, 5 vols., edited by Joachim Mette et al. (Berlin, 1933–43).
https://www.iep.utm.edu/niet-his/

note>

Slaven-Ball Quadrille, Op.88 (Strauss Jr., Johann) A
Slaven-Potpourri, Op.39 (Strauss Jr., Johann)
Slavimo slavno, Slaveni!, S.33 (Liszt, Franz)
Slavonic Dances, Op.46 (Dvořák, Antonín)
Slavonic Dances, Op.72 (Dvořák, Antonín)
Slavonic March, Op.31 (Tchaikovsky, Pyotr)
Slavonic Rhapsodies, Op.45 (Dvořák, Antonín)
Slavonic Tarantella (Dargomyzhsky, Aleksandr)
Slovianka-Quadrille, Op.338 (Strauss Jr., Johann)

https://imslp.org/wiki/Category:For_piano_(arr)

Nikola Tesla u simfoniji Meksikanca

Meksikanac Alehandro Sančez Navaro inspirisan stvaralaštvom jednog od najvećih umova današnjice komponovao je „Teslinu simfoniju“.

Emisija "Darovi" -gost- Svetislav Božić

Josip Slavenski - Balkanophonia / Балканофонија

Породица Бонжиро из Бургундије пронашла своју "обећану земљу" у Србији
Тајне и обећања Рогљева


Сирил Бонжиро је заиста стручњак за земљу, одн. квалитет земље за виноградарство. Естел је одрасла у виноградарској породици.Заједно су крстарили Балканом док нису пронашли у селу Рогљеву идеални квалитет земље и најбољу микроклиму за винограде.





Претежно од аутохтоних српских сорти грожђа, данас производе своја вина српског назива, а продају их ван Србије- у Француској, Јапану итд.



https://exoticwinetravel.com/francuska-vinarija-serbian-wine/
http://www.audioifotoarhiv.com/Prijatelji sajta/Putevi-vina.html

http://www.francuskavinarija.com/video_3134879.html

https://www.krstarica.com/sport/novak-emotivnom-porukom-zapalio-drustvene-mreze-foto/

Велики Нокс!

https://www.krstarica.com/sport/jel...ove-karijere-kao-da-je-tada-zakopao-deo-sebe/

Породица.. Снага Бре!

Савиндан постао званични празник у Румунији
Румунски парламент прогласио је празник Светог Саве за званични и законом признати празник у Румунији, наводи се на сајту Српске православне цркве. Иницијатор тог закона је српски посланик у румунској скупштини Славољуб Аднађ.
Pogledajte prilog 542303
http://hronograf.net/2019/04/10/sav...qN5e73VA3eJeCSLQ1NnwiOCFyV8hYenBN4pafSQQSPXo8

Basista Faith No More predstavio svoju rakiju "Yebiga"


Bil Guld, basista benda Faith No More, je putujući zahvaljujući bendu upoznao različite kulture i tradicije.Tokom svojih putovanja imao je prilike da pronađe razne interesantne muzičare i grupe poput bosanske Dubioze Kolektiv. Očaran balkanskom kulturom, odlučio je da napravi svoju ličnu rakiju pod nazivom “Yebiga“, piše portal Balkanrock.

“Mnogi ovo ne znaju, ali idući na turneje i putujući decenijama po Balkanu postao sam veoma privržen poznatom alkoholnom piću koje se zove rakija. U toj oblasti se pravila vekovima, ali se čini da većina ljudi u Americi ne znaju za nju; i ako znaju, izgleda da su upoznati samo sa gadnim stvarima”, rekao je Guld, prenosi Balkanrock.

https://www.yebiga.com/

Ансамбл Ренесанс је по старости други ансамбл за рану музику са простора бивше Југославије, основан 1969. године у Београду (први је био Musica rediviva, основан у Сарајеву 1967. у саставу Бојан Бујић, Милица Зечевић-Осипов и Иван Калцина). Репертоар ансамбла обухвата музику из периода средњег века, ренесансе и барока коју изводи на копијама оригиналних инструмената из наведених епоха.