Сребрена
Poznat
- Poruka
- 8.130
Arijus van Tinhoven je 29. jula 1914. godine, samo dan posle Austrougarske objave rata Srbiji, vozom stigao u Beograd.
Holandski lekar sa Srbima tokom tri rata
Dr. Arius van Tienhoven (1886-1965)
Van Tinhoven je otvorio u Beogradu privremenu bolnicu u kojoj je sam napravio i salu za operacije u kojoj se najveći broj zahvata sastojao od vađenja metaka iz ranjenika. U bolnici je ležalo najmanje dve stotine ljudi.
U van Tinhovenovoj pratnji stalno je bio i jedan stariji Srbin koji je radio kao tumač, ali je doktoru ubrzo stigla i pomoć u vidu kolega i medicinskih sestara sa svih strana sveta koje je njegov potez inspirisao da i sami dođu i pomognu Srbiji.
Radio je do kraja Drugog balkanskog rata, ponekad imajuži i 36 operacija dnevno.
U domovini su mu priređene velike počasti. Kolege su isticale da je Van Tinhoven u Srbiji "proslavio holandsko ime", a doktor je postao i počasni građanin Valjeva.
I u kratkom periodu mira na Balkanu, Arijus van Tinhoven je pronašao način da pomogne Srbiji. Držao je predavanja u Berlinu o svojim iskustvima u Srbiji i pokušavao da smiri političke tenzije koje su krajem jula 1914. godine sve više eskalirale.
Kada je uvideo da je rat ipak neizbežan, Van Tinhoven je znao gde mu je mesto. Nije se ni vraćao u Holandiju. Postao je šef hirurgije u Vojnoj bolnici u Valjevu, gradu koji je uskoro, usled epidemije pegavog tifusa, postao pravi pakao na zemlji. Higijensko stanje u većini logora i bolnica bilo je užasno - ranjenici su umirali na sve strane, a mrtve nije imao ko da sahrani.
Medicinsko osoblje radilo je danonoćno, a mnogi lekari i sestre su uskoro i sami oboleli. Među njima je bio i Van Tinhoven koji je sredinom februara dobio pegavi tifus, usled čega je polovinom marta 1915. godine sa svojim odeljenjem morao da se vrati u Holandiju. Kažu da je dvanaest dana ležao bez svesti pod visokom temperaturom. Ipak, uspeo je da preživi i potpuno se oporavi.
Polovinom 1915. godine Van Tihhoven je bio ponovo na nogama. Ovoga puta priključio se Crvenom krstu Francuske i postao šef hirurgije. U prvim mesecima 1916. godine Van Tinhoven je određeno vreme proveo u Albaniji još jednom se susrevši sa svojim srpskim prijateljima. Holandske novine tih dana su prenele njegove reči da se stanje u kome se nalazi srpska vojska i strahote koje prolazi narod "ne mogu opisati".
Van Tinhoven je na poziv srpskih vlasti učestvovao u istrazi ratnih zločina Austrougara u Srbiji. Kao i nešto kasnije Arčibald Rajs, i ekipa Van Tinhovena je konstatovala masakr koji su nad civilnim stanovništvom počinile austorugarske trupe.
Van Tinhoven je vodio ratne dnevnike i čuvao fotografije koje je napravio tokom svog boravka u Srbiji. Zahvaljujući ovim dokumentima Holandija je bila jedna od prvih evropskih zemalja koje su saznale za strahote koje su se tokom prvih godina Prvog svetskog rata dešavale u Srbiji, a naročito o upotrebi eksplozivnih i tzv. "dum-dum" metaka koji su prema međunarodnim konvencijama još u ono vreme bili zabranjeni.
Objavio je svoja sećanja na dane provedene u Srbiji u knjizi "Strahote rata u Srbiji" 1915.g, a knjiga je sada prevedena i u Srbiji
http://www.dnevno.rs/ekalendar/zani...oji-je-voleo-srbe-a-koga-je-srbija-zaboravila
http://www.utopija.rs/nasa-izdanja/strahote-rata-u-srbiji
Holandski lekar sa Srbima tokom tri rata
Dr. Arius van Tienhoven (1886-1965)
Van Tinhoven je otvorio u Beogradu privremenu bolnicu u kojoj je sam napravio i salu za operacije u kojoj se najveći broj zahvata sastojao od vađenja metaka iz ranjenika. U bolnici je ležalo najmanje dve stotine ljudi.
U van Tinhovenovoj pratnji stalno je bio i jedan stariji Srbin koji je radio kao tumač, ali je doktoru ubrzo stigla i pomoć u vidu kolega i medicinskih sestara sa svih strana sveta koje je njegov potez inspirisao da i sami dođu i pomognu Srbiji.
Radio je do kraja Drugog balkanskog rata, ponekad imajuži i 36 operacija dnevno.
U domovini su mu priređene velike počasti. Kolege su isticale da je Van Tinhoven u Srbiji "proslavio holandsko ime", a doktor je postao i počasni građanin Valjeva.
I u kratkom periodu mira na Balkanu, Arijus van Tinhoven je pronašao način da pomogne Srbiji. Držao je predavanja u Berlinu o svojim iskustvima u Srbiji i pokušavao da smiri političke tenzije koje su krajem jula 1914. godine sve više eskalirale.
Kada je uvideo da je rat ipak neizbežan, Van Tinhoven je znao gde mu je mesto. Nije se ni vraćao u Holandiju. Postao je šef hirurgije u Vojnoj bolnici u Valjevu, gradu koji je uskoro, usled epidemije pegavog tifusa, postao pravi pakao na zemlji. Higijensko stanje u većini logora i bolnica bilo je užasno - ranjenici su umirali na sve strane, a mrtve nije imao ko da sahrani.
Medicinsko osoblje radilo je danonoćno, a mnogi lekari i sestre su uskoro i sami oboleli. Među njima je bio i Van Tinhoven koji je sredinom februara dobio pegavi tifus, usled čega je polovinom marta 1915. godine sa svojim odeljenjem morao da se vrati u Holandiju. Kažu da je dvanaest dana ležao bez svesti pod visokom temperaturom. Ipak, uspeo je da preživi i potpuno se oporavi.
Polovinom 1915. godine Van Tihhoven je bio ponovo na nogama. Ovoga puta priključio se Crvenom krstu Francuske i postao šef hirurgije. U prvim mesecima 1916. godine Van Tinhoven je određeno vreme proveo u Albaniji još jednom se susrevši sa svojim srpskim prijateljima. Holandske novine tih dana su prenele njegove reči da se stanje u kome se nalazi srpska vojska i strahote koje prolazi narod "ne mogu opisati".
Van Tinhoven je na poziv srpskih vlasti učestvovao u istrazi ratnih zločina Austrougara u Srbiji. Kao i nešto kasnije Arčibald Rajs, i ekipa Van Tinhovena je konstatovala masakr koji su nad civilnim stanovništvom počinile austorugarske trupe.
Van Tinhoven je vodio ratne dnevnike i čuvao fotografije koje je napravio tokom svog boravka u Srbiji. Zahvaljujući ovim dokumentima Holandija je bila jedna od prvih evropskih zemalja koje su saznale za strahote koje su se tokom prvih godina Prvog svetskog rata dešavale u Srbiji, a naročito o upotrebi eksplozivnih i tzv. "dum-dum" metaka koji su prema međunarodnim konvencijama još u ono vreme bili zabranjeni.
Objavio je svoja sećanja na dane provedene u Srbiji u knjizi "Strahote rata u Srbiji" 1915.g, a knjiga je sada prevedena i u Srbiji
http://www.dnevno.rs/ekalendar/zani...oji-je-voleo-srbe-a-koga-je-srbija-zaboravila
http://www.utopija.rs/nasa-izdanja/strahote-rata-u-srbiji
