Ja rekoh:Bogovi ste
- Začetnik teme Eleleth
- Datum pokretanja
- Poruka
- 82.955
Mozemo reci da je Sin Isus a mozemo reci da smo svi mi Sin, stvar izboraNa prvi pogled velika razlika mada zajednicko u obe teorije je da ih ne mozemo dokazati i da obe imaju dobre i lose strane.
Vi ste vec nabrojali dosta toga. U prvom shvatanju smo inferiorni a u drugom superiorni dok je cesto ravnoteza najbolje resenje za dve krajnosti.
Ja bih samo da priupitam upucene vezano za shvatanje da smo svi mi Sin to jest Bog; Zasto onda u tom slucaju imamo ogranicenja koje ne mozemo prevazici? Dokazano je da neki ljudi nemaju kapaciteta za neke stvari.
Dok ne spoznaš šta zaista jesi, dotle živiš u neznanju i ograničenjima.
I u tom neznanju možeš umisliti da si Bog i lepo dobiješ bone da se polečiš.
Kada se kaže da sve vreme jesi, da ti to već jesi. Misli se na to da ne treba
da se trudiš da nešto postaneš, postigneš. Ali se treba potruditi da se setiš,
probudiš, osvestiš, spoznaš, lažno znanje zameniš pravim, uvidiš il kakvi
god već izrazi za to postoje.
- - - - - - - - - -
Op - laa...!
Novi momenti ...
Nemam , glistojedna , "nista za razmenu u narednih 24h" , jer bejah nemudar , a ne mudar , u prethodnih 24 h ...
moca77
Ističe se
- Poruka
- 2.006
Ti si spoznala sta jesi, ono sta si oduvek bila; osvestila si ono sto si u medjuvremenu zaboravila. Al' opet ne mozes da letis (pomenula si letenje i avione, valjda si samo mislila na astralnu projekciju), nemas apsolutnu volju (da pomeras planete recimo) nego samo uslovljenu, ne mozes citati tudje misli u potpunosti, ne mozes videti sta cu ja raditi danas, nemas sveobuhvatnu svest. Ja sam znaci ili nesto tebe pogresno razumeo, nadam se ili tvojoj religiji nesto fali.
Cak i ako kazes da nisi dovoljno osvestila sebe, opet je ocigledno da ova nasa svetovna stvarnost ili duhovno receno, dimenzija sa podosta zakona i ogranicenja, nije namenjena da budemo Bogovi nego da obavljamo nase svetovne duznosti. Mozda je funkcija drugih dimenzija da imamo sveobuhvatnu svest, ali ove sigurno nije. Ok ima izuzetaka ali koliko njih zaista zive svoju religiju? Za to je potrebno odreci se svetovnog. Videli smo da ti ne zivis ono sto govoris (pod uslovom da sam te dobro razumeo). Svi mi na ovom forumu se samo interesujemo za duhovno ali ga ne zivimo. Ona manjina koja zaista zivi svoju religiju to znaci da njihova religija nije teska, to znaci da ne rade i nemaju decu da bi se mogli potpuno posvetiti. Govoriti o religiji i interesovati se za istu, kao sto mi radimo, nije isto kao i ziveti je. A i ti koji zive svoju religiju, obicno su placeni za to, neki su se vratili iz mrvih, neki levitiraju, neki ne moraju da jedu i piju i svih njih ima samo nekoliko na celoj Zemlji, pod uslovom da ni to nije novinska patka. Mi ostali smo samo obicni prolaznici, smrtnici koji u datim nam ogranicenjima treba da se razvijamo, dostizemo i izvlacimo nekakve pouke.
- Poruka
- 82.955
Setiš se nečega, pa zaboraviš. Možeš sli stalno da se sećaš nekog doživljaja?
Možeš li da ga doživiš kada se setiš?
Tako i ovo sećanje u početku nije trajno. Puno rada je potrebno da bi prestao da zaboravljaš.
To je dožiljaj. Izvanredan potpuno po svemu. Ali u sledećem trenutku više ga nemaš. I to mnoge
zbuni. Postanu frustrirani, razočarani. Ili ego zaglumi da je on taj koji jeste. Imitira.
Dakle, setiti se sebe i setiti se sećanja na sebe, dve su različite stvari.
I da, često čujem od ljudi ''jao sve je to super, al mnogo vremena treba posvetiti i kad ću
onda živeti'' Nikad
Ono što mi životom zovemo samo je nalik životu.
A rad koji je potreban, nije ništa što je od svakodnevnih aktivnosti(života) odvojeno, nego
je upravo suprotno. Učitelji i knjige su tu da ti daju ideje, smernice, inspiraciju, a sve ostalo
mora da bude urađeno od strane tebe.
Na primer. Uzmeš da pereš sudove. I možeš da gunđaš naglas ili u sebi. Da kriviš sudbu
kletu što moraš tako glup posao da radiš. Sad bi baš radije čitao neku knjigu o duhovnosti,
meditirao il šta god, al to ti neće prijati uz smrduckanje neopranog suđa.
Možeš da gledaš na to pozitivno. Jao kako prijatna topla vodica i mehurići. I vidi kako se
sada ova čaša sija. Sve je ovo sjajno. Kako sam srećan što imam vodicu iz česmice.
I možeš samo da budeš tu. Potpuno neutralan u odnosu na situaciju. Da posmatraš
događaj. Da primetiš fizičke senzacije, pokrete, misli koje dolaze.
I to možeš da radiš uvek i svuda. I dok hodaš ulicom, voziš ili te neko vozi, dok se
tuširaš, sediš na dosadnom sastanku ili sa društvom u kafani. Uvek.
To je rad na sebi. I to se zove neformalna praksa. Formalna je kada se moliš, meditiraš,
izvodiš nemoguće pokrete ili šta god.
Neformalna praksa je isto što i ''živeti svoju religiju''.
A mojoj religiji fali to što je još nisam osnovala.
Možeš li da ga doživiš kada se setiš?
Tako i ovo sećanje u početku nije trajno. Puno rada je potrebno da bi prestao da zaboravljaš.
To je dožiljaj. Izvanredan potpuno po svemu. Ali u sledećem trenutku više ga nemaš. I to mnoge
zbuni. Postanu frustrirani, razočarani. Ili ego zaglumi da je on taj koji jeste. Imitira.
Dakle, setiti se sebe i setiti se sećanja na sebe, dve su različite stvari.
I da, često čujem od ljudi ''jao sve je to super, al mnogo vremena treba posvetiti i kad ću
onda živeti'' Nikad
Ono što mi životom zovemo samo je nalik životu.
A rad koji je potreban, nije ništa što je od svakodnevnih aktivnosti(života) odvojeno, nego
je upravo suprotno. Učitelji i knjige su tu da ti daju ideje, smernice, inspiraciju, a sve ostalo
mora da bude urađeno od strane tebe.
Na primer. Uzmeš da pereš sudove. I možeš da gunđaš naglas ili u sebi. Da kriviš sudbu
kletu što moraš tako glup posao da radiš. Sad bi baš radije čitao neku knjigu o duhovnosti,
meditirao il šta god, al to ti neće prijati uz smrduckanje neopranog suđa.
Možeš da gledaš na to pozitivno. Jao kako prijatna topla vodica i mehurići. I vidi kako se
sada ova čaša sija. Sve je ovo sjajno. Kako sam srećan što imam vodicu iz česmice.
I možeš samo da budeš tu. Potpuno neutralan u odnosu na situaciju. Da posmatraš
događaj. Da primetiš fizičke senzacije, pokrete, misli koje dolaze.
I to možeš da radiš uvek i svuda. I dok hodaš ulicom, voziš ili te neko vozi, dok se
tuširaš, sediš na dosadnom sastanku ili sa društvom u kafani. Uvek.
To je rad na sebi. I to se zove neformalna praksa. Formalna je kada se moliš, meditiraš,
izvodiš nemoguće pokrete ili šta god.
Neformalna praksa je isto što i ''živeti svoju religiju''.
A mojoj religiji fali to što je još nisam osnovala.
Kada covek , a i zena je covecica , dodje do svesnosti ili saznanja o svojoj "falilosti" tj. u smislu saznanaja ne osnivanja "svoje religijske grupacije" , to je , kazu pola puta do uspeha u razresenju ovozemaljskih muka i mukica ...
, dodje do svesnosti ili saznanja o svojoj "falilosti" tj. u smislu saznanaja ne osnivanja "svoje religijske grupacije" , to je , kazu pola puta do uspeha u razresenju ovozemaljskih muka i mukica ...
- Poruka
- 82.955
Dragi Bakonjo. Nikakva falilost ne postoji.
Kada čovek postane svestan viškova koje tegli sa sobom kroz život, i kada nauči da ih pusti,
posle mu ne treba nikakvo grupisanje. Sve samo dođe.
Kada čovek postane svestan viškova koje tegli sa sobom kroz život, i kada nauči da ih pusti,
posle mu ne treba nikakvo grupisanje. Sve samo dođe.
- Poruka
- 82.955
E pa kad sve samo bude došlo, možda ću opet imati neki višak, ali koristan
koji mogu da podelim sa drugima.
I to neću raditi zato što meni treba grupisanje, nego zato što mogu drugima da
pomognem.
Na primer.
koji mogu da podelim sa drugima.
I to neću raditi zato što meni treba grupisanje, nego zato što mogu drugima da
pomognem.
Na primer.
Eheee...!
Lehko je "deliti visak" , aj` Ti udeli onima koji imaju manjak ...
- Poruka
- 82.955
Tek što je podne prošlo, a ti već pobrljao. Šta će biti do večeras?
moca77
Ističe se
- Poruka
- 2.006
Setiš se nečega, pa zaboraviš. Možeš sli stalno da se sećaš nekog doživljaja?
Možeš li da ga doživiš kada se setiš?
Tako i ovo sećanje u početku nije trajno. Puno rada je potrebno da bi prestao da zaboravljaš.
To je dožiljaj. Izvanredan potpuno po svemu. Ali u sledećem trenutku više ga nemaš. I to mnoge
zbuni. Postanu frustrirani, razočarani. Ili ego zaglumi da je on taj koji jeste. Imitira.
Dakle, setiti se sebe i setiti se sećanja na sebe, dve su različite stvari.
I da, često čujem od ljudi ''jao sve je to super, al mnogo vremena treba posvetiti i kad ću
onda živeti'' Nikad
Ono što mi životom zovemo samo je nalik životu.
A rad koji je potreban, nije ništa što je od svakodnevnih aktivnosti(života) odvojeno, nego
je upravo suprotno. Učitelji i knjige su tu da ti daju ideje, smernice, inspiraciju, a sve ostalo
mora da bude urađeno od strane tebe.
Na primer. Uzmeš da pereš sudove. I možeš da gunđaš naglas ili u sebi. Da kriviš sudbu
kletu što moraš tako glup posao da radiš. Sad bi baš radije čitao neku knjigu o duhovnosti,
meditirao il šta god, al to ti neće prijati uz smrduckanje neopranog suđa.
Možeš da gledaš na to pozitivno. Jao kako prijatna topla vodica i mehurići. I vidi kako se
sada ova čaša sija. Sve je ovo sjajno. Kako sam srećan što imam vodicu iz česmice.
I možeš samo da budeš tu. Potpuno neutralan u odnosu na situaciju. Da posmatraš
događaj. Da primetiš fizičke senzacije, pokrete, misli koje dolaze.
I to možeš da radiš uvek i svuda. I dok hodaš ulicom, voziš ili te neko vozi, dok se
tuširaš, sediš na dosadnom sastanku ili sa društvom u kafani. Uvek.
To je rad na sebi. I to se zove neformalna praksa. Formalna je kada se moliš, meditiraš,
izvodiš nemoguće pokrete ili šta god.
Neformalna praksa je isto što i ''živeti svoju religiju''.
A mojoj religiji fali to što je još nisam osnovala.
Svi vernici imaju fazu "zivota u ruzicastom", svi vernici praktikuju neformalni rad na svoj nacin. Znamo da ne mozemo uvek gledati pozitivno, a to je takodje deo ogranicenja. Mozemo se zavaravati ali ne zavisi samo od nas da li cemo se osecati dobro. Istocnjacke religije jesu mudrije i atraktivnije od avramskih premda mi smeta to sto negiras ogranicenja. Ako to korigujes bila bi skoro savrsena i sada a ne samo pre
. "Setiti se secanja na sebe" to je interesantno ali nam nece ukinuti ogranicenosti. "Možeš li da ga doživiš kada se setiš?" Jos jedna ogranicenost - vreme. Ne znam kako je u drugim dimenzijama ali mi ovde zivimo samo u sadasnjosti a ne u proslosti. Pominjes Ego. Ego je deo licnosti i ne treba ga ukidati. Svi imaju Ego ali nemaju svi funkcionalan Ego. Ovi koji nemaju funkcionalan Ego imaju poremecaj licnosti ili neku drugu patologiju. Ego sluzi za donosenje odluka, za razgranicavanje, za procenu. Ego ne treba biti previse krut ni rigidan. Ne znam kako ti definises Ego ali iz tvog pisanja se moze zakljuciti kako zelis potpuno ukinuti Ego kako bi dosla do Bozije prirode.
Kasnije si pomenula doprinos. To je za mene jedna od najvaznijih svrha ljudskog zivota. Mi ne doprinosimo samo ovozemaljskom zivotu i ljudima oko sebe, nego sva nasa iskustva obogacuju i pothranjuju "nebesku riznicu".
P.S. Kada kazem tvoja religija mislio sam da zastupas Budizam, a Budizam je religija.
Poslednja izmena:
- Poruka
- 82.955
A, ne. Ne zastupam Budizam, niti bilo koje zvanično učenje. Kada su zvanična učenja u pitanju,
tu sam učenik. Onako, razmatram sve i svašta i odakle god da dođe informacija ili inspiracija,
prihvatam.
Negde skoro napisah da je naše shvatanje pojma savladati ''ubiti, uništiti, učiniti da ne postoji''.
Ja nisam ego i ego nije ja. Da li je ego koristan ako ja njemu služim? Nije. Da li je korisno to
što mi postavlja ograničenja? Nije. Da li je korisno to što me laže da od drugih zavisi kako ću
se ja osećati? Nije. Da li je korisno to što mi ne dopušta da stvari vidim onakvima kakve jesu,
nego automatski objasni, definiše i baci u neku fijoku? ''eto to ti je to, aj dalje'' Nije korisno.
Za šta je ego koristan?
Recimo da je moj sadašnji doživljaj ega ''zemaljski roditelj''. Pa, sama sam ga birala.
Odnosno stvorila. Zasnovan je na ubeđenjima i definicijama. Ono što mogu je da posmatram.
Da skupim što više delića i sklopim potpunu sliku. Da razumem i prihvatim. Kad budem
celu sliku sklopila, znaću šta dalje.
Danas sam nebesku riznicu obogatila iskustvom jedenja suncokreta dok jezik ne počne
da se raspada od soli. Vrlo korisno i poučno iskustvo. I ego je bio od koristi jer je
vrištao ''aman, dosta više.. oboleće ti bubrezi.. dobićeš visok pritisak.. sutra će ti podočnjaci
biti tri puta veći, videćeš.. jezik će da se raspadne u komade.. pogledaj koliko si pokreta
rukom napravila.. da si nešto korisno trebala da uradiš do sad bi kukala da te ruka boli''
tu sam učenik. Onako, razmatram sve i svašta i odakle god da dođe informacija ili inspiracija,
prihvatam.
Negde skoro napisah da je naše shvatanje pojma savladati ''ubiti, uništiti, učiniti da ne postoji''.
Ja nisam ego i ego nije ja. Da li je ego koristan ako ja njemu služim? Nije. Da li je korisno to
što mi postavlja ograničenja? Nije. Da li je korisno to što me laže da od drugih zavisi kako ću
se ja osećati? Nije. Da li je korisno to što mi ne dopušta da stvari vidim onakvima kakve jesu,
nego automatski objasni, definiše i baci u neku fijoku? ''eto to ti je to, aj dalje'' Nije korisno.
Za šta je ego koristan?
Recimo da je moj sadašnji doživljaj ega ''zemaljski roditelj''. Pa, sama sam ga birala.
Odnosno stvorila. Zasnovan je na ubeđenjima i definicijama. Ono što mogu je da posmatram.
Da skupim što više delića i sklopim potpunu sliku. Da razumem i prihvatim. Kad budem
celu sliku sklopila, znaću šta dalje.
Danas sam nebesku riznicu obogatila iskustvom jedenja suncokreta dok jezik ne počne
da se raspada od soli. Vrlo korisno i poučno iskustvo.
I ego je bio od koristi jer je vrištao ''aman, dosta više.. oboleće ti bubrezi.. dobićeš visok pritisak.. sutra će ti podočnjaci
biti tri puta veći, videćeš.. jezik će da se raspadne u komade.. pogledaj koliko si pokreta
rukom napravila.. da si nešto korisno trebala da uradiš do sad bi kukala da te ruka boli''
moca77
Ističe se
- Poruka
- 2.006
Negde se ne poklapamo ali simpa je to. Treba da ostanes u svojoj inspiraciji 
i nedaj da ti pokvarim istu. Ali opet, ko zna, razuma radi, zadrzi informaciju u krajicku mozga da je ego sastavni deo licnosti kao sto je ruka sastavni deo tela. Ego odredjuje granice licnosti i ako ga nemas onda si sizofrenicarka, prosula bi se kao voda, postala bi etericna i vratila bi se medju duhove 
. A posto si daleko od sizofrenije onda ne brini tvoj ego je tu i dobro funkcionise. Granice su sinonim za ljudsko postojanje. Jos kad si bila nerodjena beba u stomaku si naisla na prvu granicu - matericu i udarala si nogicama da ispitas granice i upravo zbog toga su ti se razvijale prve sinapse u mozgu; da, granice razvijaju mozak. Cemu onda skole, cemu ucenje cemu razvijanje, zasto smo se uopste ovde inkarnirali ako ne zbog granica i da krenemo sve ispocetka, od nule. Inace cemu ovaj materijalan zivot ako vec sve znamo, ako ne mora da se razvijamo, ako ne mora da ucimo ?
i nedaj da ti pokvarim istu. Ali opet, ko zna, razuma radi, zadrzi informaciju u krajicku mozga da je ego sastavni deo licnosti kao sto je ruka sastavni deo tela. Ego odredjuje granice licnosti i ako ga nemas onda si sizofrenicarka, prosula bi se kao voda, postala bi etericna i vratila bi se medju duhove . A posto si daleko od sizofrenije onda ne brini tvoj ego je tu i dobro funkcionise. Granice su sinonim za ljudsko postojanje. Jos kad si bila nerodjena beba u stomaku si naisla na prvu granicu - matericu i udarala si nogicama da ispitas granice i upravo zbog toga su ti se razvijale prve sinapse u mozgu; da, granice razvijaju mozak. Cemu onda skole, cemu ucenje cemu razvijanje, zasto smo se uopste ovde inkarnirali ako ne zbog granica i da krenemo sve ispocetka, od nule. Inace cemu ovaj materijalan zivot ako vec sve znamo, ako ne mora da se razvijamo, ako ne mora da ucimo ?I da zene radjaju u bolu i da ljudi zive tesko i od svog rada i da "brat udari na brata i da se u jednoj kuci svadjaju...i da dete izda roditelje ... i da roditelj izda sopstveno dete ..." i da ...i da ... i da ....? ....?
Zbog "drveta saznanja" ili ...?
Zbog "drveta saznanja" ili ...?
moca77
Ističe se
- Poruka
- 2.006
Orao je jako brizan roditelj, cuva svoju mladuncad po cenu zivota, greje ih, hrani ali posle par nedelja ih baca sa litice. Zasto ? Pa da bi naucili da lete.
- Poruka
- 82.955
Hvala na podršci. S tobom neistomišljenici mogu fino da proćaskaju i to seNegde se ne poklapamo ali simpa je to. Treba da ostanes u svojoj inspiraciji
retko sreće.
A tamo i nekada smo se raspravljali na pet sitno kucanih strana, samo zato
što sam u brzini previdela neku negaciju u tvom postu. Kako je mom jadnom
egu bilo teško da na kraju prizna da je pogrešno pročitao i da se izvini...
patnja teška..
još uvek ne mogu to da prebolim...Ništa ne brini. Svi smo već načisto ludi.
- - - - - - - - - -
Zbog što ne znamo šta činimo.
moca77
Ističe se
- Poruka
- 2.006
@Svesna, treba tu dosta komunikacije pre nego shvatimo sta drugi misli. Secam se da sam bio negativan jer sam tragao za nekom univerzalnom istinom, sada sam malko opusteniji i dozvoljavam neslaganja. 
Ne znam bas na sta tacno mislis kada si previdela neku negaciju u mom postu, mada nije vise ni vazno
Ne znam bas na sta tacno mislis kada si previdela neku negaciju u mom postu, mada nije vise ni vazno
- Poruka
- 82.955
@Svesna, treba tu dosta komunikacije pre nego shvatimo sta drugi misli. Secam se da sam bio negativan jer sam tragao za nekom univerzalnom istinom, sada sam malko opusteniji i dozvoljavam neslaganja.
Mhm... ego ti je malo oslabio.. pričuvaj se..
Ma nisi ti bio negativan, nego sam ja pogrešno pročitala. Na primer, da si rekao
''smatram da to ne treba tako'' a ja pročitala ''smatram da to treba tako'' I onda
te po dana ubeđujem da silno grešiš.
Svako od nas ima subjektivni doživljaj sebe i sveta oko sebe. Ali isto tako
postoji i objektivna istina. Prema onome što smo do sada o egu ispričali,
on nije sposoban za objektivno viđenje.
moca77
Ističe se
- Poruka
- 2.006
Mhm... ego ti je malo oslabio.. pričuvaj se..
Ma nisi ti bio negativan, nego sam ja pogrešno pročitala. Na primer, da si rekao
''smatram da to ne treba tako'' a ja pročitala ''smatram da to treba tako'' I onda
te po dana ubeđujem da silno grešiš.
Svako od nas ima subjektivni doživljaj sebe i sveta oko sebe. Ali isto tako
postoji i objektivna istina. Prema onome što smo do sada o egu ispričali,
on nije sposoban za objektivno viđenje.
Naravno da nije i pitam se da li čovek uopšte može doći do objektivne istine, da li mu je to zadatak, da li mu je to dato. Verujem da je čovek ovde da bi iskusio subjektivno a ne objektivno.
ISTRAZIVAC9
Elita
- Poruka
- 15.219
@Svesna, treba tu dosta komunikacije pre nego shvatimo sta drugi misli. Secam se da sam bio negativan jer sam tragao za nekom univerzalnom istinom, sada sam malko opusteniji i dozvoljavam neslaganja.
Znaci, prosvetlio si se, mashala,
