Hrišćanski manastir u Turskoj uklesan u steni

Nina

Zlatna tastatura
Supermoderator
Poruka
337.581
Gumusler_Monastery_Courtyard_1202.jpg

Malo da se upoznamo sa hrišcanskim manastirima i crkvama i van naše zemlje

Kapadokija je sedam vekova bila deo Vizantije, a više od tri hiljade crkava svedoče upravo o pravoslavnom i grčkom uticaju u ovoj turskoj regiji.
Jedan od takvih je pećinski manastir nazvan Eski Gumusler koji datira iz najranijeg hrišćanskog perioda.

Ovaj je manastir isklesan na izuzetno strmoj steni i jedan je od najbolje očuvanih i najvećih pećinskih bogomolja u regionu Kapadokije.
Na kamenu su se još uvek zadržale autentične freske, za koje se veruje da su ih radila tri majstora.
Mnogo pažnje je posvećeno fresci Device Marije koja izgleda kao da se smeje.

U stenovitim i pećinskim crkvama veruje se da su sveci Petar i Pavle čitali svoje propovedi.
Manastir Eski Gumusler spada u grupu manastira sa otvorenim dvorištem., sa različitim delovima koji se otvaraju iz centralnog dvorišta.

Najvažniji deo je crkva severno od avlije. Crkva se sastoji od četiri samostojeća zatvorena prolaza prema planu grčkog krsta. Severni brod sadrži hodnik sa dve grobnice. Na zapadu su dva ulaza pokrivena svodom kolevke. Zidovi sobe iznad priprate oslikani su nečim što izgleda kao slika iz Ezopovih bajki , jedinstveno za Kapadokiju. Stil i ikonografija fresaka manastira Eski Gumušler podsećaju na one u mnogim drugim kapadokijskim crkvama. Veruje se da freske datiraju od 7. do 11. veka

Ovaj pećinski manastir iz vizantijskog doba smešten u malom gradu Gumusler, 10 km severoistočno od grada Nigde lako je dostupan autobusom. Nakon ponovnog otkrivanja 1962. godine, manastir i njegove freske restaurirao je tim arheologa na čelu sa Majklom Gofom. Proglašen je zaštićenim arheološkim lokalitetom 1973. godine.

Gumusler_Monastery_North_aisle_1169.jpg
 
Ово ме је подсетило на онај манастир на Синајском полуострву. Нема много везе са темом, али ме је подсетило. Тамо је један наш, Димитрије Синаит мислим да се звао, писао књиге, у X, или XI веку.
 
Ja nisam bila , ali ako bi neko bio u tom delu Turske vredi posetiti manastir..Freske su zaista lepe i velika je stvar što su restaurirane
Ova tema je info..da mi koji nismo znali a ni bili saznamo po nešto o starim vizantijskih i hrišcanskim manastirima i crkvama
Inace, Kapadokija je jako zanimljiv deo Turske..poznata je i po festivalu šarenih balona na topli vazduh
Kapadokija NG cover.jpg
 
Ово ме је подсетило на онај манастир на Синајском полуострву. Нема много везе са темом, али ме је подсетило. Тамо је један наш, Димитрије Синаит мислим да се звао, писао књиге, у X, или XI веку.
Није тај, већ свети Григорије Синајит... Из 14тог века

Свети цар Лазар их је примио код нас, око 2000 Палестинских аскета+наших Срба, кад су их Турци угрозили на светој Гори...

Синајити су у Србији обновили чудотворно и крајње аскетско монаштво, чији је утицај чак и данас јак иако у промилима

Сви подвижници имају тај стил капелица, мали, леп и удаљен од цивилизације
 
Политичке халуцинације... Грцима лупају контру у инат
Задња литургија у Катедралном (саборном) храму Свете Софије (Аја Софија) у Цариграду није била православна већ унијатска. Грци су служили заједно са римокатоличким свештенством. Грци су изгубили Цариград (Константинопољ) због два разлога: уније са папистима и содомизма (не општења са животињама, већ раширеног мужелоштва). То и сами поштени Грци признају.
 
Poslednja izmena:
Задња литургија у Катедралном (саборном) храму Свете Софије (Аја Софија) у Цариграду није била православна већ унијатска. Грци су служили заједно са римокатоличким свештенством. Грци су изгубили Цариград (Константинопољ) због два разлога: уније са папистима и содомизма (не општења са животињама, већ раширеног мужелоштва). То и сами поштени Грци признају.
Не знам шта си ти сањао, али не постоји унија. Сабери се мало пре писања.
 

Back
Top