Prema cemu ste vi naklonjeni?Ideologija

Социјалдемократија је политичка идеологија која је настала крајем 19. века из социјалистичког покрета. Модерна социјалдемократија се разликује од социјализма у традиционалном смислу, који настоји да оконча превласт капиталистичког система, или у марксистичком смислу, који га настоји у потпуности заменити. Уместо овога, социјалдемократе настоје да капитализам реформишу демократским путем кроз државне прописе и стварање програма и организација са потпором државе које раде на умекшавању или уклањању неправди за које сматрају да их наноси капиталистички тржишни систем. Сам израз социјалдемократија се користи и за конкретан облик друштвеног уређења за које се социјалдемократе залажу. Док неки сматрају социјалдемократију умереном врстом социјализма, други, који социјализам дефинишу у традиционалном или марксистичком смислу, одбацују ту ознаку.

Социјалдемократске партије су се првобитно залагале за социјализам у строгом смислу, који би био постигнут класном борбом онако како су је одређивали ортодоксни марксисти унутар или повезани са Социјалдемократском партијом Немачке: Август Бебел, Едуард Бернштајн, Фридрих Енгелс, Карл Кауцки и Вилхелм Либкнехт. Расцепи унутар партије током раног 20. века довели су до изласка револуционарних социјалиста из партије, и премоћи Бернштајновог еволутивног или реформско-демократског пута ка друштвеном напретку унутар социјалдемократског покрета. Широм Европе, многе друге социјалистичке партије истовремено су одбациле револуционарни социјализам, и следбеници ових покрета су себе почели називати социјалдемократама или демократским социјалистима. Иако социјалдемократе деле многе погледе са демократским социјалистима, они се често разликују по смерницама по конкретним питањима. Социјалдемократија је тренутно најјача струја социјализма, која у међународној политици има многе изабране функционере, док је недалеко за њом демократски социјализам; међутим, ови покрети често су део исте политичке партије, као што је случај са Лабуристичком странком у Уједињеном Краљевству 1980-тих, и Радничком партијом у Бразилу данас.

Један начин за разликовање између социјалдемократских партија или покрета и партија демократског социјализма јесте да се о социјалдемократији мисли као покрету ка лево од капитализма, а о демократском социјализму као покрету ка десно од марксизма. Другим речима, левичарска странка у матичном политичком току државе са тржишном економијом и гласачким телом махом у средњој класи могла би бити описана као социјалдемократска странка, док би странка са радикалнијим циљевима и гласачким телом махом међу радничком класом и интелектуалцима и историјом учешћа у покретима ближим екстремној левици могла бити описана као партија демократског социјализма. Британска Лабуристичка странка себе описује као странку демократског социјализма, мада тренутни и претходни вођа ове странке, Гордон Браун и Тони Блер себе описују као социјалдемократе.

Социјалистичка интернационала, светска организација социјалдемократских и демократских социјалистичких партија, одређује социјалдемократију као „идеалан облик демократије“ који може решити проблеме нерегулисаног капитализма. СИ истиче следеће принципе: прво, слобода — не само грађанске слободе, већ и слобода од дискриминације и слобода од зависности, како од власника средстава за производњу, тако и од носилаца злоупотребљаване политичке моћи, друго, једнакост и социјална правда — не само пред законом већ и економска и социо-културна једнакост, и једнаке могућности за све укључујући и оне са физичким, менталним или друштвеним хендикепом, и, треће, солидарност — јединство и саосећање према жртвама неправде и неједнакости. Ови идеали су описани у више појединости у Декларацији принципа Социјалистичке интернационале.

Социјалдемократске странке су првобитно укључивале и демократске социјалисте и револуционарне социјалисте. Заправо, разлаз са револуционарним социјалистима, укључујући и Розу Луксембург и Владимира Иљича Лењина, био је спектакуларно непријатељски. Након Првог светског рата и Октобарске револуције, многе водеће социјалдемократе, укључујући и Едуарда Бернштајна, су се одређивали отворено нереволуционарно. Како су године пролазиле, бољшевици и друге марксистичко-лењинистичке партије усвојиле су стратегију јавног дискредитовања социјалдемократа као „социјалфашиста“.

JA OVOME
 
Anarhizam (grčki: anarkhos - bez vladara) je ideologija i filozofija društva zasnovanog na slobodi koju ne ograničava vlast. Anarhisti se protive svakom autoritetu i sili i zalažu se za apsolutnu slobodu pojedinca i samoorganzovanih grupa. Kao organizovan pokret, anarhizam se prvi put javlja posle francuske revolucije. Prvi koji je sebe okarakterisao kao anarhistu, bio je Pjer Žozef Prudon u 19. veku.

Mediji često predstavljaju anarhiste kao opasne i nasilne ljude. Ova predrasuda je proizvod državne propagande, pre svega zato što se anarhizam zalaže za mir i slobodu. Mnoge radnice i radnici, naučnici, poznati umjetnici, književnici i muzičari su kroz svoja djela propagirali anarhizam.

Koreni anarhizma [uredi]
Neke anarhističke ideje se mogu pronaći u dalekoj prošlosti u kineskom taoizmu, kao i kod grčkih sofista, cinika i stoika. U srednjem veku neke anarhističke ideje pronalazimo među bogumilima na Balkanu, katarima širom Evrope, među pripadnicima pokreta slobodnog duha (Free Spirit), kopačima (diggers) u Engleskoj i mnogim drugim jeretičkim pokretima. U vreme Francuske revolucije, anarhističke ideje su bile izražene kod najradikalnijih aktera revolucije, sankilota i besnih (enrages). Ova revolucija je naročito inspirisala Vilijama Godvina (1756-1836) koji se smatra prethodnikom anarhističkih teoretičara, zbog njegovih prosvetiteljskih ideja i napada na političke institucije u njegovom ključnom delu "An Enquiry Concerning Political Justice".
Kliknite za proširenje...

to mi je najbliskije u političkom smislu, iako na anarhizam gledam ponajviše kao na instrument, pogled na svet, umesto neke zamrznute, permanentne ideologije. u principu ne volim tvrde ideologije.
 
Sve suprotno od LDP:mrgreen:

Šalim se da živim u Švajcerskoj, zalagao bi se za oštre zakone o imigraciji, manje državnog intervencionizma u privredi, oštrije ekonomske mere, oštriju zakonsku politiku prema počiniocima kriminalnih dela, oslobađanja budžeta od onih koji parazitiraju na njemu, propagiranje moralnih i porodičnih vrednosti u kulturi itd....


U Srbiji, e o tome bi mi trebalo da pišem deset dana...treba tek povući niz teških odluka da bi se otklonile sve negativne posledice koje su ostale od pogrešnog načina upravljanja državom u poslednjih 60 i kusur godina..

Konzervativizam, ali samo u određenim aspektima, protiv socijalne demagogije i dodvoravanje biračima zarad kratoročnih rezultata, koji donose duguročno negativne posledice na privredu države...
 
Poslednja izmena:
Sve ideologije su odavno izumrle u politici ako su ikada i postojale,sve sem ove:

1_first_dollar.jpg
 
Derer:
Sve ideologije su odavno izumrle u politici ako su ikada i postojale,sve sem ove:
Kliknite za proširenje...

Zar nije oduvek bilo tako......I sve ideologije su se upravo i bavile najvećim delom time i kako ga preraspodeliti....

A sad da li je dolar i ostala papirna i zvečeća valuta, zlato, i ostala roba, menje je bitno

A to što na novčanicama negde piše da u Boga ili kralja verujemo je ambalaža i kamuflaža
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

bernardo
Чему нетрпељивост другосрбијанаца према Русији?
6 7 8
Odgovora
192
Pregleda
2.623
Droid
Droid
Обилић
  • Anketa
Шта је важније, идеологија или родољубље? Добро је да одлучимо!
2 3
Odgovora
60
Pregleda
680
Обилић
Обилић
Б
Амерички однос према Израелу вс Србији
2 3
Odgovora
56
Pregleda
620
argumentovano
A

Back
Top