Шта је важније, идеологија или родољубље? Добро је да одлучимо!

Да ли бисте издали српство због социјализма или демократије или неке треће идеологије ?

  • Издао бих, није важан народ, него земља !

    glasova: 0 0,0%

  • Ukupno glasova
    6
  • Ova anketa će se završiti: .
Прецизирао сам у уводу
шта подразумевам под "идеологија", а шта под "родољубље".
Мислим да су за потребе теме те моје дефиниције сасвим довољне.
(па не пишемо енциклопедијски речник српског језика, богамупољубим !)



Свесни, и добро их се чувају ! :hahaha::hahaha::hahaha:



А српство је нацизам
и зато морате позвати баћушку да нам лупи ћушку ? :dash::dash::dash:
Ti mozes da smatras sta hoces pod rodoljubljem ali to tvoje rodoljublje je instrument u rukama bogataša. Ni tvoja zemlja ni porodica nemaju leba ni vajde od Srpstva, koje je zapravo drugi naziv za fašizam. Srbi su Srbi i ne treba Srbima nikakvo Srpstvo nego veće plate i bolji standard.
 
Ti mozes da smatras sta hoces pod rodoljubljem ali to tvoje rodoljublje je instrument u rukama bogataša. Ni tvoja zemlja ni porodica nemaju leba ni vajde od Srpstva, koje je zapravo drugi naziv za fašizam. Srbi su Srbi i ne treba Srbima nikakvo Srpstvo nego veće plate i bolji standard.
Znači preko konzumerizma i jeftine marksističke propagande da pretvorimo Srbe u nesrbe. Već viđeno. I dan danas imamo probleme sa produktima tog vremena
 
Ti mozes da smatras sta hoces pod rodoljubljem

Рекох, родољубље је љубав према свом роду,
својој деци, родитељима, рођацима, свом народу.

ali to tvoje rodoljublje je instrument u rukama bogataša.

Наравно, у рукама најјачих - али такође Срба ! Капираш ???

Ni tvoja zemlja ni porodica nemaju leba ni vajde od Srpstva,

Моја мајка гледа пре неки дан увећану пензију и мрмља:
"Боже, сачувај нам Вучића !"

Ја сам већ на пар тема рекао да ми је у задњих пар година плата увећана скоро дупло
и то у еврима !!!

koje je zapravo drugi naziv za fašizam.

Сад ћу ја да ти дам моју дефиницију фашизма, па да га препознаш кад гледаш по свету:
Фашизам је кад су сви један и један је сви.

Који ти народ личи на ово ?

Srbi su Srbi i ne treba Srbima nikakvo Srpstvo nego veće plate i bolji standard.

Хоћеш рећи, не треба нам србовање ...

Што се стандарда тиче, свако има колико заслужује.
тако је код нас.

Како је код вас ?
 
- Под идеологијом сматрам политичко уређење државе,
значи монархија, република, демократија, социјализам ...

Држава Србија је данас република, у скупштини демократија.

- Под родољубљем сматрам држање стране своме српском роду,
на чијој смо страни као што схватамо и бранимо своју децу, браћу, претке и потомке.

Народ Србије
(мислим на Србе, не на све грађане Србије који чине српску нацију)
у задњих сто година има великих проблема,
као да није свестан да мора да се одлучи шта је важније,
јер у крајњој линији идеологија и родољубље дођу у конфликт.

Нас су учили родољубљу, али и марксизму, а ево сад и америчкој демократији.
Али ти наши учитељи не виде да треба децу учити и шта је важније.

Пример:
Марксисти су цео двадесети век имали подршку са стране,
кад год је српски марксизам био у паду.

Исто тако демократија.
Ђинђић покојни је заиста викао "Удрите их бомбама !" кад смо се гицали и отимали демократији.
Ево сад и Лазовић, Грбовић, Ђилас ... ладно иду да туже Србе јер нису добре демократе.
У крајњем - тражиће они од ЕУ исто што је и покојни Ђинђић тражио.

Заборавих монархисте,
тек су они (и тек би они) због одбране монархизма тражили помоћ са стране !

У одлучивању размислите:
Шта је Америма важније (мада они имају нацију не народ),
шта је Немцима важније,
шта Енглезима,
Јапанцима, Кинезима, Русима ...

Дакле шта да учимо децу
докле да бране политички систем ?
Кад треба, и да ли икад треба напасти свој народ због идеологије ???

Пре но што одговорите на тему или анкету,
прочитајте више пута ово што написах,
нико вас никада није питао ово
зато и ударамо главом о зид непрестано !
IDEOLOGIJA – šta ono beše?
------------------------------------
Voleo bih, bez zeze, da me zbog ove moje, filozofsko-titrave teze, pametniji od mene dopune, poprave, pa čak i osmeše …
-------------------------------------

Ideologija (gr. ἰδέα = ideja λόγος = logotipi, ponašanje) je multifunkcionalni pojam čije značenje uglavnom zavisi od konteksta upotrebe. U najširem smislu, to bi se moglo definisati kao sve one ideje o društvu (umetnost, vaspitanje, politika, ...) koje deli određena grupa ljudi. U tom smislu, to je skup vrednosti i verovanja. Ali ideologija se može odnositi i na uverenja koja su na neki način pogrešna ili iskrivljena. U trećem smislu [potreban citat], ovo je skup verovanja o skoro svemu što takođe uključuje svakodnevne omice, bez obzira da li su ta uverenja tačna ili ne….

Termin je prvi put koristio Étienne Bonnot de Condillac (1715–1780) i popularizovao ga je i uspostavio Destutt de Tracy (1754–1836; autor Eléments d'idéologie) sa drugim senzualističkim misliocima okupljenim oko njega. Obojica su pomenuti francuski mislioci prosvetiteljstva. De Trejsi je imao na umu neku vrstu nauke o idejama, koju je opisao kao deo zoologije, istovremeno definišući njenu svrhu kao prepoznavanje porekla ideja i otkrivanje odnosa između njih. Praktični cilj takvog razumevanja bio je da se postavljaju novi temelji za obrazovanje koji neće biti ograničeni verskim ili metafizičkim predrasudama…

Ali ubrzo je ideologija stekla pogrdni prizvuk. Tako je Napoleon (1769-1821) kritikovao te iste mislioce, filozofe katedrale, i zamerio im što su se izgubili u praznom odrazu i apstrakciji umesto da se bave realnošću koja je jedina važna stvar za političko delovanje. Nazvao ih je entuzijastičnim političkim idealistima kojima je život vanzemaljac. U tom smislu, dakle, ideologija (ili bolje rečeno ideolog) je već stekla negativno značenje….

Razgranato značenje

Iako je originalno značenje ideologije još uvek percipirano u 19. veku, ovaj pojam je sve više opisivao neku vrstu prepreke racionalnom razmišljanju. Ovo poslednje značenje prevladalo je u 20. veku.

Ideologijom su se mnogo bavili marksisti, koji su donekle diversifikovali značenje. "Klasici marksizma" su razumeli ideologa kao:

- sveobuhvatni svet misli i duhovnog života određenog doba,
- takozvano nadograđivanje društvene i ekonomske baze sistema,
- politička doktrina,
- svesno ili nesvesno idealizuje ili prikriva sopstvene interese (klasa, klasa, politička stranka, pokret itd.),
- lažna, pogrešna, fetišizovana svest i spoznaja proistekla iz klasnog utvrđivanja i ograničenja nosilaca,
- razumevanje ideja koje su promoteri istorijskog razvoja u tom pogledu…

Takav primer se primećuje u religiji. I takav zaokret, otuđujući proizvod ljudske svesti, Marks je to nazvao ideologijom. Ovo poslednje uzrokuje da se

"čovečanstvo i njegove okolnosti pojave naopačke kao u kameri opskurnih".

Ova fraza se takođe može razumeti na takav način da samo oni koji stoje izvan nje mogu da vide efekat ideologije. Ideološko razmišljanje bi stoga trebalo da bude nešto što treba izbegavati. Neki drugi marksisti, kao što je Louis Althusser ( (1918-1990), videli su ideologiju kao obmanjivanje (opsenu, zamagljivanje,…) ali istovremeno neizbežno.

Čuvene izreke o ideologiji uključuju misao Engelsa, koji je u pismu od 14. jula 1893. objasnio nemačkom političaru i publicisti Francu Mehringu:

"Ideologija je svesni proces takozvanog mislioca, ali sa pogrešnom svešću."


Savremene koncepcije, pojmovanja i definiranja te drevne filozofske frazeologije (društvene nauke, humanističke nauke)


U savremenoj sociologiji, odnosno društvenim naukama, mnogo se diskutuje o tome šta znači ideologija. Međutim, zabeležene su tri najopstranjenije tendencije:


- ideologija podrazumeva specifične tipove grupnih uverenja,

- ideologija kao niz iskrivljenih ili pogrešnih grupnih uverenja

- ideologija kao niz verovanja grupe koja obuhvata sve, od nauke i religije do svakodnevnih vrednosti iskušenja, bilo da su ta uverenja pogrešna ili ispravna.

Prvo značenje je posebno karakteristično za američke političke nauke, koje razumeju ideologiju kao skup uverenja koja okružuju neke od osnovnih vrednosti. Prema tom shvatanju, pripada sledećem: komunizmu, fašizmu i raznim oblicima nacionalizma…

Drugo značenje, odnosno ideologija kao izobličenje, proističe iz marksističke misli, koja blisko povezuje ideologiju sa postojanjem ili pripadanja društvenim klasama. Ekonomska baza i klasna pripadnost tako iskrivljuju sliku stvarnosti u kapitalističkom sistemu.

Treće, potvrđuje da su sva uverenja društveno određena na ovaj ili onaj način, ali se, na primer, ne izdvaja ekonomska baza ili društvena klasa kao dominantan uzrok izobličenja.

Što se tiče mene i, naravski, moje buduće žene mojoj duši prija, blagougađa joj kao najdelotvornija lekarija, ovo antičko značenje i tumačenje.

Stari Grci su vekovima, počev od početka 6. veka pre n.e. (za tu tvrdnju postoje pisni dokumenti i nesporni dokaz) čeznuli da se Peleponez, sveta zemlja grčka, pripoji matici. Tu svoju neizmernu ljubav, čežnju, san, verovanje, ubeđenje, neizmernu želju.

Moramo razlokovati »moderni« (to sam već opisao) izraz ideja, kao zamisao, i Platonov ideja kojom je branio je postojanje nefizičkog sveta ideja; senzualno opažajni svet bi trebalo da bude samo njegov snimak (paralelizam, dualizam i sl).

Prema njegovim rečima i zamislima, beznadežna ljudska duša teži ka supersensornom svetu, a telo je, kao i grobnica duše, samo prepreka da duša, za vreme naše ovozemaljskosti, dospe k atom svom čežnjivom cilju, njenoj prabitnosti. Platonovo učenje u tom pogledu je u suprotnosti sa inače uglavnom naklonjenim odnosom prema telu u grčkoj kulturi i mentalitetu.

Duša se približava svom cilju u vidu vrline. Glavne vrline ljudske duše su: mudrost, kao vrlina razmišljanja, hrabrost, kao vrlina volje, i razboritost, kao sposobnost pronalaženja mere između potrošnje i kao sposobnost pronalaženja mere između potrošnje i aseticizma – može se naučiti; konačno, sve tri vrline su uravnotežene sa pravdom. – može se naučiti; Konačno, sve tri vrline su uravnotežene sa pravdom i istinom.

Idejama se mogu pripisati 3 glavne karakteristike:

  1. objekti uma, razmišljanja, za razliku od objekata čulne percepcije,
  2. oblici ili ideje koje u stvarnosti borave (za razliku od objekata percepcije koji su podložni postajanju postajanja), stoga im se pripisuje bitnost (ousia);
  3. Forme ili ideje su večne, za razliku od sveta i stvari u njemu koje su prolazne…
Kroz naše, srpske, Ilijade i Odiseja, srpska epika i lirika ih po svemu nadmašuju, se takođe naslućuje i grudi blagougodno miluje svesrpska ideologija o ujedinjenju svih zemalja srpskih i Srbinovih. Ilija Garašanin je tu našu svesrpksu, nama urođenu i u dušu dušama od Boga utišnjenu, ideologiju donekle oblikovao, no, na našu veliku bruku i sramotu, političke vođe u Srbiji nisu imali ove Platonove vrline:

mudrost, kao vrlina razmišljanja, hrabrost, kao vrlina volje, i razboritost, kao sposobnost pronalaženja mere između potrošnje i kao sposobnost pronalaženja mere između potrošnje i aseticizma – može se naučiti; konačno, sve tri vrline su uravnotežene sa pravdom. – može se naučiti; Konačno, sve tri vrline su uravnotežene sa pravdom i istinom …

Grci su ostvarili tu svoju drevnu ideologiju, a mi nesrećni Srbi se još gložimo i međusobno nadogranjavamu u glupostina, umesto da bi se ujedinili i ostvarili tu našu vekovnu ideologiju …

Krstan Đ. Kovjenić

MOJA SLIKA - PROFESOR.jpg
 
Poslednja izmena:
IDEOLOGIJA – šta ono beše?

------------------------------------



Voleo bih, bez zeze, da me zbog ove moje, filozofsko-titrave teze, pametniji od mene dopune, poprave, pa čak i osmeše …

-------------------------------------





Ideologija (gr. ἰδέα = ideja λόγος = logotipi, ponašanje) je multifunkcionalni pojam čije značenje uglavnom zavisi od konteksta upotrebe. U najširem smislu, to bi se moglo definisati kao sve one ideje o društvu (umetnost, vaspitanje, politika, ...) koje deli određena grupa ljudi. U tom smislu, to je skup vrednosti i verovanja. Ali ideologija se može odnositi i na uverenja koja su na neki način pogrešna ili iskrivljena. U trećem smislu [potreban citat], ovo je skup verovanja o skoro svemu što takođe uključuje svakodnevne omice, bez obzira da li su ta uverenja tačna ili ne….



Termin je prvi put koristio Étienne Bonnot de Condillac (1715–1780) i popularizovao ga je i uspostavio Destutt de Tracy (1754–1836; autor Eléments d'idéologie) sa drugim senzualističkim misliocima okupljenim oko njega. Obojica su pomenuti francuski mislioci prosvetiteljstva. De Trejsi je imao na umu neku vrstu nauke o idejama, koju je opisao kao deo zoologije, istovremeno definišući njenu svrhu kao prepoznavanje porekla ideja i otkrivanje odnosa između njih. Praktični cilj takvog razumevanja bio je da se postavljaju novi temelji za obrazovanje koji neće biti ograničeni verskim ili metafizičkim predrasudama….



Ali ubrzo je ideologija stekla pogrdni prizvuk. Tako je Napoleon (1769-1821) kritikovao te iste mislioce, filozofe katedrale, i zamerio im što su se izgubili u praznom odrazu i apstrakciji umesto da se bave realnošću koja je jedina važna stvar za političko delovanje. Nazvao ih je entuzijastičnim političkim idealistima kojima je život vanzemaljac. U tom smislu, dakle, ideologija (ili bolje rečeno ideolog) je već stekla negativno značenje….



Razgranato značenje



Iako je originalno značenje ideologije još uvek percipirano u 19. veku, ovaj pojam je sve više opisivao neku vrstu prepreke racionalnom razmišljanju. Ovo poslednje značenje prevladalo je u 20. veku.



Ideologijom su se mnogo bavili marksisti, koji su donekle diversifikovali značenje. "Klasici marksizma" su razumeli ideologa kao:



- sveobuhvatni svet misli i duhovnog života određenog doba,

- takozvano nadograđivanje društvene i ekonomske baze sistema,

- politička doktrina,

- svesno ili nesvesno idealizuje ili prikriva sopstvene interese (klasa, klasa, politička stranka, pokret itd.),

- lažna, pogrešna, fetišizovana svest i spoznaja proistekla iz klasnog utvrđivanja i ograničenja nosilaca,

- razumevanje ideja koje su promoteri istorijskog razvoja u tom pogledu…



Takav primer se primećuje u religiji. I takav zaokret, otuđujući proizvod ljudske svesti, Marks je to nazvao ideologijom. Ovo poslednje uzrokuje da se



"čovečanstvo i njegove okolnosti pojave naopačke kao u kameri opskurnih".



Ova fraza se takođe može razumeti na takav način da samo oni koji stoje izvan nje mogu da vide efekat ideologije. Ideološko razmišljanje bi stoga trebalo da bude nešto što treba izbegavati. Neki drugi marksisti, kao što je Louis Althusser ( (1918-1990), videli su ideologiju kao obmanjivanje (opsenu, zamagljivanje,…) ali istovremeno neizbežno.



Čuvene izreke o ideologiji uključuju misao Engelsa, koji je u pismu od 14. jula 1893. objasnio nemačkom političaru i publicisti Francu Mehringu:



"Ideologija je svesni proces takozvanog mislioca, ali sa pogrešnom svešću."



Savremene koncepcije, pojmovanja i definiranja te drevne filozofske frazeologije (društvene nauke, humanističke nauke)



U savremenoj sociologiji, odnosno društvenim naukama, mnogo se diskutuje o tome šta znači ideologija. Međutim, zabeležene su tri najopstranjenije tendencije:





- ideologija podrazumeva specifične tipove grupnih uverenja,

- ideologija kao niz iskrivljenih ili pogrešnih grupnih uverenja

- ideologija kao niz verovanja grupe koja obuhvata sve, od nauke i religije do svakodnevnih vrednosti iskušenja, bilo da su ta uverenja pogrešna ili ispravna.



Prvo značenje je posebno karakteristično za američke političke nauke, koje razumeju ideologiju kao skup uverenja koja okružuju neke od osnovnih vrednosti. Prema tom shvatanju, pripada sledećem: komunizmu, fašizmu i raznim oblicima nacionalizma…



Drugo značenje, odnosno ideologija kao izobličenje, proističe iz marksističke misli, koja blisko povezuje ideologiju sa postojanjem ili pripadanja društvenim klasama. Ekonomska baza i klasna pripadnost tako iskrivljuju sliku stvarnosti u kapitalističkom sistemu.



Treće, potvrđuje da su sva uverenja društveno određena na ovaj ili onaj način, ali se, na primer, ne izdvaja ekonomska baza ili društvena klasa kao dominantan uzrok izobličenja.







Što se tiče mene i, naravski, moje buduće žene mojoj duši prija, blagougađa joj kao najdelotvornija lekarija, ovo antičko značenje i tumačenje.



Stari Grci su vekovima, počev od početka 6. veka pre n.e. (za tu tvrdnju postoje pisni dokumenti i nesporni dokaz) čeznuli da se Peleponez, sveta zemlja grčka, pripoji matici. Tu svoju neizmernu ljubav, čežnju, san, verovanje, ubeđenje, neizmernu želju



Moramo razlokovati »moderni« (to sam već opisao) izraz ideja, kao zamisao, i Platonov ideja kojom je branio je postojanje nefizičkog sveta ideja; senzualno opažajni svet bi trebalo da bude samo njegov snimak (paralelizam, dualizam i sl).



Prema njegovim rečima i zamislima, beznadežna ljudska duša teži ka supersensornom svetu, a telo je, kao i grobnica duše, samo prepreka da duša, za vreme naše ovozemaljskosti, dospe k atom svom čežnjivom cilju, njenoj prabitnosti. Platonovo učenje u tom pogledu je u suprotnosti sa inače uglavnom naklonjenim odnosom prema telu u grčkoj kulturi i mentalitetu.



Duša se približava svom cilju u vidu vrline. Glavne vrline ljudske duše su: mudrost, kao vrlina razmišljanja, hrabrost, kao vrlina volje, i razboritost, kao sposobnost pronalaženja mere između potrošnje i kao sposobnost pronalaženja mere između potrošnje i aseticizma – može se naučiti; konačno, sve tri vrline su uravnotežene sa pravdom. – može se naučiti; Konačno, sve tri vrline su uravnotežene sa pravdom i istinom.



Idejama se mogu pripisati 3 glavne karakteristike:



  1. objekti uma, razmišljanja, za razliku od objekata čulne percepcije,
  2. oblici ili ideje koje u stvarnosti borave (za razliku od objekata percepcije koji su podložni postajanju postajanja), stoga im se pripisuje bitnost (ousia);
  3. Forme ili ideje su večne, za razliku od sveta i stvari u njemu koje su prolazne…


Kroz naše, srpske, Ilijade i Odiseja, srpska epika i lirika ih po svemu nadmašuju, se takođe naslućuje i grudi blagougodno miluje svesrpska ideologija o ujedinjenju svih zemalja srpskih i Srbinovih. Ilija Garašanin je tu našu svesrpksu, nama urođenu i u dušu dušama od Boga utišnjenu, ideologiju donekle oblikovao, no, na našu veliku bruku i sramotu, političke vođe u Srbiji nisu imali ove Platonove vrline:



mudrost, kao vrlina razmišljanja, hrabrost, kao vrlina volje, i razboritost, kao sposobnost pronalaženja mere između potrošnje i kao sposobnost pronalaženja mere između potrošnje i aseticizma – može se naučiti; konačno, sve tri vrline su uravnotežene sa pravdom. – može se naučiti; Konačno, sve tri vrline su uravnotežene sa pravdom i istinom …



Grci su ostvarili tu svoju drevnu ideologiju, a mi nesrećni Srbi se još gložimo i međusobno nadogranjavamu u glupostina, umesto da bi se ujedinili i ostvarili tu našu vekovnu ideologiju …



Krstan Đ. Kovjenić

Ценим госн Крстан што си се укључио у тему, после ћу да читам.
Надам се да ћеш гласати !
 
Monarhija nije ideologija. Monarhija je pravda.
Monarhija je struktura, a ideologija je ono sto je dozvoljeno unutar strukture.
Monarhija je kao takt u muzici, a ideologija je ono sto je unutar takta.

Mora postojati monarhija. A svirati qcu mozete kako je dozvoljeno u monarhiji. Ali ne, vi divljate i lupate ko maksim po diviziji, terorisete i drustvo i drzavu.
 
Сад ћу ја да ти дам моју дефиницију фашизма, па да га препознаш кад гледаш по свету:
Фашизам је кад су сви један и један је сви.
Немаш ти појма, такав је сваки тоталитарни режим, као рецимо Северна Кореја или рецимо амерички утицај на Европу или Путинов режим или Кина.
Ништа од та три режима немају везе са фашизмом, али тебе су учили Вулин и те комуњаре да свуда видите фашизам.
Док је Хитлеров фашизам владао Европом ЛГБТ је био у логорима, а сада у твојој Вучић-Србији они имају своје параде, медије, имају своје објекте и заставе на јавним местима.
 
Znači preko konzumerizma i jeftine marksističke propagande da pretvorimo Srbe u nesrbe. Već viđeno. I dan danas imamo probleme sa produktima tog vremena
Gde je viđeno? Koji to Srbi su postali nesrbi? Srbi su u doba SFRJ doživeli najveći napredak u svojoj istoriji. Posle pada komunizma Srbi su se opet vratili na samo dno Balkana.
 
Mora postojati monarhija.

Ako misliš da mora postojati najjača familija, koja je sve pobedila, i koju sluša svaki Srbin - to postoji, to su Vučići.

Kako se sad osećaš ?

E tako se ja osećam kad ti istakneš nekog svog favorita.
 
- Под идеологијом сматрам политичко уређење државе,
значи монархија, република, демократија, социјализам ...

Држава Србија је данас република, у скупштини демократија.

- Под родољубљем сматрам држање стране своме српском роду,
на чијој смо страни као што схватамо и бранимо своју децу, браћу, претке и потомке.

Народ Србије
(мислим на Србе, не на све грађане Србије који чине српску нацију)
у задњих сто година има великих проблема,
као да није свестан да мора да се одлучи шта је важније,
јер у крајњој линији идеологија и родољубље дођу у конфликт.

Нас су учили родољубљу, али и марксизму, а ево сад и америчкој демократији.
Али ти наши учитељи не виде да треба децу учити и шта је важније.

Пример:
Марксисти су цео двадесети век имали подршку са стране,
кад год је српски марксизам био у паду.

Исто тако демократија.
Ђинђић покојни је заиста викао "Удрите их бомбама !" кад смо се гицали и отимали демократији.
Ево сад и Лазовић, Грбовић, Ђилас ... ладно иду да туже Србе јер нису добре демократе.
У крајњем - тражиће они од ЕУ исто што је и покојни Ђинђић тражио.

Заборавих монархисте,
тек су они (и тек би они) због одбране монархизма тражили помоћ са стране !

У одлучивању размислите:
Шта је Америма важније (мада они имају нацију не народ),
шта је Немцима важније,
шта Енглезима,
Јапанцима, Кинезима, Русима ...

Дакле шта да учимо децу
докле да бране политички систем ?
Кад треба, и да ли икад треба напасти свој народ због идеологије ???

Пре но што одговорите на тему или анкету,
прочитајте више пута ово што написах,
нико вас никада није питао ово
зато и ударамо главом о зид непрестано !

Slušaj, neću gubiti vreme na tvoje besmislene besede. Čitam ovo i pitam se da li ti uopšte znaš šta pričaš ili samo izbacuješ beznačajne fraze? Imaš li ti ikakvu predstavu o politici ili si samo zalutao ovde da ispljuneš svoje neznanje?

Umesto što se brukate pisanjem ovakvih gluposti, bolje bi vam bilo da se educirate malo, ali sumnjam da će i to promeniti vaše očigledno ograničene kapacitete za razumevanje stvari.
 
Tema je pogrešna jer se postavlja pitanje da li bi zbog ideologije izdao naciju, a postavljač teme ne kapira da je to još jedna ideologija koja te je ubedila da pripadaš toj naciji. Uz to naravno postavljene su pogrešne premise jer autor teme izjednačava pripadnost socijalizmu sa izdajom nacije iako socijalizam nije nacionalna ideologija već politička, čak štaviše Marksizam predstavlja najviši stadijum nacionalne svesti čoveka. Pravo pitanje je da li bi zbog jedne ideologije izdao drugu ideologiju.
 
Tema je pogrešna jer se postavlja pitanje da li bi zbog ideologije izdao naciju, a postavljač teme ne kapira da je to još jedna ideologija koja te je ubedila da pripadaš toj naciji. Uz to naravno postavljene su pogrešne premise jer autor teme izjednačava pripadnost socijalizmu sa izdajom nacije iako socijalizam nije nacionalna ideologija već politička, čak štaviše Marksizam predstavlja najviši stadijum nacionalne svesti čoveka. Pravo pitanje je da li bi zbog jedne ideologije izdao drugu ideologiju.
Umesto da se trudiš da zvučiš pametno, samo isijavaš neukost i glupost na kilometre. Da li ti ikada padne na pamet da razmišljaš pre nego što otvoriš usta? Ne treba nam tvoje neosnovane spekulacije i filozofske bravure bez ikakvog smisla. Samo prestani da zagađuješ svet svojim besmislenim komentarima.
 
Gde je viđeno? Koji to Srbi su postali nesrbi? Srbi su u doba SFRJ doživeli najveći napredak u svojoj istoriji. Posle pada komunizma Srbi su se opet vratili na samo dno Balkana.
U najmanju ruku Crnogorci i muslimani u Bosni. Nešto se pokušalo i sa Vojvođanima ali je to zasad otklonjeno iako se sporadično javi sa nekih opskurnih profila.

Za vreme komunizma došlo je do povećanja standarda stanovništva. Pri tome ništa nije učinjeno za oporavak srpskog nacionalnog bića kod Srba van uže Srbije. Broj Srba u Hrvatskoj i Bosni kao i u Makedoniji se neprestano smanjivao. Crna gora je na neizjašnjavanju o svom srpskom poreklu ili neporeklu napravila celi biznis.

U svojoj istoriji, ako gledamo samo njen teritorij, Srbija nikad nije bila na dnu Balkana niti po jednom merilu, osim kad je bila pustošena od strane neprijatelja. Koliko vidim, nakon vremena sankcija Srbija opet polako kreće napred, a videćemo dokle će stići. Povratak otrgnutih teritorija bio bi veliki zamajac razvoju
 
U najmanju ruku Crnogorci i muslimani u Bosni. Nešto se pokušalo i sa Vojvođanima ali je to zasad otklonjeno iako se sporadično javi sa nekih opskurnih profila.

Za vreme komunizma došlo je do povećanja standarda stanovništva. Pri tome ništa nije učinjeno za oporavak srpskog nacionalnog bića kod Srba van uže Srbije. Broj Srba u Hrvatskoj i Bosni kao i u Makedoniji se neprestano smanjivao. Crna gora je na neizjašnjavanju o svom srpskom poreklu ili neporeklu napravila celi biznis.

U svojoj istoriji, ako gledamo samo njen teritorij, Srbija nikad nije bila na dnu Balkana niti po jednom merilu, osim kad je bila pustošena od strane neprijatelja. Koliko vidim, nakon vremena sankcija Srbija opet polako kreće napred, a videćemo dokle će stići. Povratak otrgnutih teritorija bio bi veliki zamajac razvoju
Umesto što prosipaš ovakve nebuloze, možda bi trebalo da uradiš nešto korisno sa svojim životom. Tvrdiš da znaš nešto o istoriji i politici, ali tvoji komentari su jednostavno smešni. Nemoj ni da pokušavaš da se praviš važan jer samo ispadneš smešan.
 
Tema je pogrešna jer se postavlja pitanje da li bi zbog ideologije izdao naciju, ...

Zamalo da pogodiš ! Ne radi se o naciji (to su svi građani jedne države) već o narodu (krvno srodstvo bre !)

Pravo pitanje je da li bi zbog jedne ideologije izdao drugu ideologiju.

To je nešto drugo, otvori tu temu, mada odgovori te neće ničem naučiti. Moja tema je nešto potpuno drugo !
 
U najmanju ruku Crnogorci i muslimani u Bosni. Nešto se pokušalo i sa Vojvođanima ali je to zasad otklonjeno iako se sporadično javi sa nekih opskurnih profila.
Muslimani se nikad više od 30% nisu ni osećali kao Srbi. Nakon četničkih pokolja nad njima dobro je što se neko uopšte i izjasnio kao Srbin. U političkom smislu su nezavisni i tu je neminovno moralo doći do razilaženja. Vojvodinu su komunisti poklonili Srbiji iako je Srba bilo samo 33%. Proterani su Nemci i doseljeni Srbi u njihove kuće. Da nije bilo komunista danas Vojvodina ne bi bila u Srbiji.
Za vreme komunizma došlo je do povećanja standarda stanovništva. Pri tome ništa nije učinjeno za oporavak srpskog nacionalnog bića kod Srba van uže Srbije. Broj Srba u Hrvatskoj i Bosni kao i u Makedoniji se neprestano smanjivao.
Nije tacno. Broj Srba u Hrvatskoj je rastao i pored emigracije. Broj Srba u Makedoniji je takođe bio na istorijskom maksimumu 1981. zbog velikog doseljavanja obrazovanih Srba i vojnih lica koji su se tamo ženili i zasnivali porodice.
U svojoj istoriji, ako gledamo samo njen teritorij, Srbija nikad nije bila na dnu Balkana niti po jednom merilu, osim kad je bila pustošena od strane neprijatelja.
Pa i nije bas na dnu jer su samo Albanci bili siromasniji.
Koliko vidim, nakon vremena sankcija Srbija opet polako kreće napred, a videćemo dokle će stići. Povratak otrgnutih teritorija bio bi veliki zamajac razvoju
Kreće ali malo juče. Ekonomski rast Srbije je neprimetan u poređenju sa Rumunijom, Mađarskom i Bugarskom.
 

Back
Top