Pomoc, podrska...kad je najgore

_Look_Of_Expectancy_

_Look_Of_Expectancy_

Domaćin
Poruka
4.413
U situaciji sam da treba da budem pri ruci u svakom smislu osobi ciji roditelj umire od neizlecive bolesti. Ono sto stalno razmisljam je da to ne radim kako treba. Bez obzira sto sam uvek tu, sto pricamo veoma cesto, i dalje nisam sigurna da se ponasam onako kako se treba ponasati u toj situaciji. Nikad ne znam kada treba da budem samo rame za plakanje a kada treba da osobi skrenem misli sa bolesti i budem zabavljac... Toj osobi je veoma tesko, ne toliko zbog saznanja da je kraj blizu, jer se to znalo godinama, samo je sada dosao trenutak kad se vreme vise ne meri godinama. Ono najgore je sto ta osoba gleda strasne prizore i sto ce svakako ostaviti traume a ja nisam sigurna da sve radim kako treba, kako bih toj osobi sto vise olaksala(koliko se to uopste moze).

Zato bih volela ako ste nekad bili u takvoj situaciji da mi napisete kako ste se ponasali, postavili...

Hvala unapred.
 
imam iskustva , ali nebi o tome ... samo cu ti reci JEDNU stvar ....
STA GOD NEKO REKO , URADIO , POKAZAO ... TOJ OSOBI NETjE MOTjI DA POMOGNE ... MOZhE SE DESITI ShTA GOD HOTjESh , ALI NjEMU/NjOJ JE SAMO STALO DA TA OSOBA BUDE ZDRAVA !!!!
malo sam nedovezano reko ... al ... valjda tjesh me razumeti ...
 
_Look_Of_Expectancy_:
U situaciji sam da treba da budem pri ruci u svakom smislu osobi ciji roditelj umire od neizlecive bolesti. Ono sto stalno razmisljam je da to ne radim kako treba. Bez obzira sto sam uvek tu, sto pricamo veoma cesto, i dalje nisam sigurna da se ponasam onako kako se treba ponasati u toj situaciji. Nikad ne znam kada treba da budem samo rame za plakanje a kada treba da osobi skrenem misli sa bolesti i budem zabavljac... Toj osobi je veoma tesko, ne toliko zbog saznanja da je kraj blizu, jer se to znalo godinama, samo je sada dosao trenutak kad se vreme vise ne meri godinama. Ono najgore je sto ta osoba gleda strasne prizore i sto ce svakako ostaviti traume a ja nisam sigurna da sve radim kako treba, kako bih toj osobi sto vise olaksala(koliko se to uopste moze).

Zato bih volela ako ste nekad bili u takvoj situaciji da mi napisete kako ste se ponasali, postavili...

Hvala unapred.
Kliknite za proširenje...

Ne lupaj glavu o tome šta treba da radiš, samo budi tu. To je, u stvari, tvoja uloga. Budi tu, i nemoj biti povređena ako ta osoba bude npr. neprijatna prema tebi i sl., jer je ona u teškoj situaciji, i, kao i ti, ne zna kako da se nosi sa njom, a još i tuguje i pati više nego ti. Spremi se da joj budeš pri ruci i nekoliko meseci posle smrti, jer će je "prava stvar" sustići tek kad pomisliš da je sve prošlo, kad se svi opuste, pa i ona. Nije ni važno šta kažeš ili ne kažeš, reči tu i nisu primarna stvar. Kada sam bila u sličnoj situaciji, prosto sam je puštala da ona vodi "temu", zavisno od njenih potreba - ako joj se ćuti, zajedno smo ćutale, ako joj se priča bez veze, pričale smo bez veze, nisam je smarala svojom tugom jer bi se tada osećala krivom ako za trenutak zaboravi na svoju situaciju. Zaista, dovoljno je što postojiš.
 
Moja majka je letos imala mozdani udar,i jedva,jedva je prezivela.

To leto mi je najgore u zivotu,i samo ja znam kako sam se osecala dok nije izasla iz kome. Zato,jako je bitno pokazati da si uz tu osobu,da znas koliko pati,da joj pokazes da se moze osloniti na tebe.To svakome znaci:(.

Moras se i prilagoditi njoj,jer je to kroz sta prolazi-uzasno bolna stvar,teska.

A sahrane...Ne volim da idem,jer se jako potresem.Ni rodjenoj baki nisam isla na sahranu,jer sam histericno regovala i kad sam saznala za smrt,a ovo znam da ne bih podnela.
 
Uglavnom je samo lepa rec i prisustvo dovoljno..zagrljaj..stisak ruke..mada mi je jasno da neki ljudi rade mehanicki..videvsi kako se drugi ponasaju na sahranama u bolnici itd..ja licno sam majku do suza nasmejavao kad joj je bilo najteze..tako da mi je bzvz neko tugovanje..zapevanje i histerija..samo bistar um i osmeh do kraja.
 
BernardBlack:
A shta ako osoba kojoj je umreo taj neko pocne da pravi isapade i da poludi? Kakav je onda tvoj stav?[/QUOT

Obično posle smrti ne prave ispade, već se povuku u sebe, ili padnu u depresiju. A ako baš pravi ispade, pravi prijatelj će proceniti stvar, koliko je ozbiljna, posavetovati se sa nekim stručnim, i onda, ako treba "odvući za kosu" osobu na pravo mesto - ali to se može samo sa zaista bliskom osobom, koja će to pravilno shvatiti " kad se rasani".
Kliknite za proširenje...
 
pile_babino:
ti bre dodjes sa tvojim banalnim pitanjima ovde cisto iz zabave...segacis se na ovakvoj temi???
Kliknite za proširenje...

Pa ja fino pitam, i znam jedan slucaj kada je jedna zena pocela da pravi ispade, da postaje histericna i drugo.
I onda mi nije jasno kako sa tim ososbama.

A za drugo pitanje pitam zato shto nikada nisam bio na sahrani i zanimam me da li ostavlja neku traumu na coveka, mislim smrt i sve to?

Nije toliko banalno.:roll:
 
_Look_Of_Expectancy_:
U situaciji sam da treba da budem pri ruci u svakom smislu osobi ciji roditelj umire od neizlecive bolesti. Ono sto stalno razmisljam je da to ne radim kako treba. Bez obzira sto sam uvek tu, sto pricamo veoma cesto, i dalje nisam sigurna da se ponasam onako kako se treba ponasati u toj situaciji. Nikad ne znam kada treba da budem samo rame za plakanje a kada treba da osobi skrenem misli sa bolesti i budem zabavljac... Toj osobi je veoma tesko, ne toliko zbog saznanja da je kraj blizu, jer se to znalo godinama, samo je sada dosao trenutak kad se vreme vise ne meri godinama. Ono najgore je sto ta osoba gleda strasne prizore i sto ce svakako ostaviti traume a ja nisam sigurna da sve radim kako treba, kako bih toj osobi sto vise olaksala(koliko se to uopste moze).

Zato bih volela ako ste nekad bili u takvoj situaciji da mi napisete kako ste se ponasali, postavili...

Hvala unapred.
Kliknite za proširenje...

Svaka ti cast na tome , zaista.
 
Ja srecom nisam bila mnogo puta pored osoba koje umiru.Jednom kao dete , sluchajno , sa prababom i skoro pre nekih mesec dana sa tetkom . Srtashno je sto ja nisam uopste znala da ce ona da umre .Ja sam bila ubedjena da je njoj samo loshe i da ce da prodje.Ni danas ne mogu da shvatim ....pile smo kafu , pushile , trazile neke prevode ......i kroz nekoliko sati zena umre.Ja to nikako ne mogu da razumem.Strashno je to , sad te ima - sad te nema ........
 
Hvala svima na odgovorima, puno mi znace:)

STA GOD NEKO REKO , URADIO , POKAZAO ... TOJ OSOBI NETjE MOTjI DA POMOGNE ... MOZhE SE DESITI ShTA GOD HOTjESh , ALI NjEMU/NjOJ JE SAMO STALO DA TA OSOBA BUDE ZDRAVA !!!!
Kliknite za proširenje...

Naravno da je to jedino do cega mu je stalo, ali na zalost to je nemoguce. I ne mogu se sloziti da se bas nikako ne moze pomoci osobi koja prolazi to sto prolazi... Uvek je lakse nesto podneti kad je neko uz tebe... Iako to nece promeniti uzrok bola, moze da pomogne da se lakse podnese i kasnije zivi s tim bolom...

Ne lupaj glavu o tome šta treba da radiš, samo budi tu. To je, u stvari, tvoja uloga. Budi tu, i nemoj biti povređena ako ta osoba bude npr. neprijatna prema tebi i sl., jer je ona u teškoj situaciji, i, kao i ti, ne zna kako da se nosi sa njom, a još i tuguje i pati više nego ti. Spremi se da joj budeš pri ruci i nekoliko meseci posle smrti, jer će je "prava stvar" sustići tek kad pomisliš da je sve prošlo, kad se svi opuste, pa i ona. Nije ni važno šta kažeš ili ne kažeš, reči tu i nisu primarna stvar. Kada sam bila u sličnoj situaciji, prosto sam je puštala da ona vodi "temu", zavisno od njenih potreba - ako joj se ćuti, zajedno smo ćutale, ako joj se priča bez veze, pričale smo bez veze, nisam je smarala svojom tugom jer bi se tada osećala krivom ako za trenutak zaboravi na svoju situaciju. Zaista, dovoljno je što postojiš.
Kliknite za proširenje...

Hvala ti... Upravo u delu toga sto si napisala i lezi "problem". Par puta se vec desavalo da pokusam da ga oraspolozim necim i dobijem odgovor:"Nemoj to, nisam raspolozen"... Onda sam u drugoj situaciji samo bila tu, cuteci, a sledilo je:"Pa nasmej se malo, pricaj nesto"... Zato ne znam sta da radim, kako da pogodim kad mu je sta potrebno...

BAs tako...Budi tu i budi i sama spremna za nezgodne situacije, izlive emocija, besa itd...Ako si odlucila da budes tu samo napred i pruzi samo razumevanje...
Kliknite za proširenje...

Naravno, spremna sam za to, znam da u takvim situacijama covek ne moze(a na kraju krajeva i ne mora) da kontrolise emocije. To je normalno, iako se plasim da besa nece biti, da ce se povuci u sebe, da ce gutati u sebi, jer je takav tip a znam da je to mnogo gore nego kad se vikom, besom izbaci tuga iz sebe:(

Uglavnom je samo lepa rec i prisustvo dovoljno..zagrljaj..stisak ruke..mada mi je jasno da neki ljudi rade mehanicki..videvsi kako se drugi ponasaju na sahranama u bolnici itd..ja licno sam majku do suza nasmejavao kad joj je bilo najteze..tako da mi je bzvz neko tugovanje..zapevanje i histerija..samo bistar um i osmeh do kraja.
Kliknite za proširenje...

Nisam sugurna da shvatam sta si mislio pod tim da neki ljudi rade mehanicki... Ja sam radila onako kako sam osecala, po nekom mom "tajmingu" ali kad sam videla da se to ne poklapa sa njegovim, naravno pozelela sam da kad sam vec tu, pomognem mu na sto bolji nacin, onako kako njemu najvise odgovara. Kako je tugovanje bezveze... Ponekad ne mozes protiv onoga sto osecas... Tu osobu sam i ja poznavala i meni je tesko zbog cele situacije i ne mogu uvek da budem vesela a na kraju krajeva to ocigledno ni on ne zeli...

Ja srecom nisam bila mnogo puta pored osoba koje umiru.Jednom kao dete , sluchajno , sa prababom i skoro pre nekih mesec dana sa tetkom . Srtashno je sto ja nisam uopste znala da ce ona da umre .Ja sam bila ubedjena da je njoj samo loshe i da ce da prodje.Ni danas ne mogu da shvatim ....pile smo kafu , pushile , trazile neke prevode ......i kroz nekoliko sati zena umre.Ja to nikako ne mogu da razumem.Strashno je to , sad te ima - sad te nema ........
Kliknite za proširenje...

Jeste, strasno je... A strasno je i kad neko to mora da gleda, jer se to sve desava kod kuce, a muke su stvarno velike... Pa rastrzanost izmedju zelje da se pobegne od svega i zelje da se bude tu u poslednjim trenucima...


Hvala vam.
 
_Look_Of_Expectancy_:
Nisam sugurna da shvatam sta si mislio pod tim da neki ljudi rade mehanicki... Ja sam radila onako kako sam osecala, po nekom mom "tajmingu" ali kad sam videla da se to ne poklapa sa njegovim, naravno pozelela sam da kad sam vec tu, pomognem mu na sto bolji nacin, onako kako njemu najvise odgovara. Kako je tugovanje bezveze... Ponekad ne mozes protiv onoga sto osecas... Tu osobu sam i ja poznavala i meni je tesko zbog cele situacije i ne mogu uvek da budem vesela a na kraju krajeva to ocigledno ni on ne zeli...
Kliknite za proširenje...
Mehanicki u smislu da su videli kako su drugi pokunjeni..da li je u pitanju bolnica..sahrana..ili crkva..kao da ce svakog trenutka zaplakati..a nemoguce da se uvek tako osecaju..ne bih se slozio da bilo kome odgovara da neko place nad njim..gleda ga tuzno..samo prica o problemima i o tome kako se oseca posle intervencije..da ne pricamo o uslovima u bolnici..hrani..tako se samopouzdanje i snaga ne daje drugom..logicnije mi je da ces se isfolirati da je sve sjajno i bajno i da ce sve biti u redu..kako cete zajedno skakati padobranom posle toga.;)
 
Sta god da uradis,ti to stanje ne mozes promeniti.
Budi tu,da ta osoba ne bude u svemu tome sama.Pokusaj da joj nekako objasnis kako zivot ide dalje,kako ce i posle svega toga ruznog nju sacekati neka lepa i srecna vremena.
Tako sigurno neces pogresiti,a veruj mi,da je samo uzaludno gubljenje vremena razmisljanje sta i kako treba da kazes i da uradis.
U takvim situacijama,bitno je da neko tu,kada treba da pomogne,da utesi.
 
Буди спремна и на то да ће можда тебе (као најблискију особу) окривити за нешто, да ће ти пребацивати, обрецати се на тебе... Људи пред губитком често осећају бес, а тај бес најчешће испоље према ономе ко им је најближи.
 
meni je cale imao rak pluca i 2 mozdana udara
najgore je bilo kad je imao rak...nisam mogao da vjerujem sta me snaslo...mislio sam da sanjam...i nisam vjerovao da cu ostati bez oca...nekim cudom ili bozijom voljom moj otac je ozdravio i potpuno se oporavio..bilo je to bas gadno iskustvo...
 
_Look_Of_Expectancy_:
Upravo u delu toga sto si napisala i lezi "problem". Par puta se vec desavalo da pokusam da ga oraspolozim necim i dobijem odgovor:"Nemoj to, nisam raspolozen"... Onda sam u drugoj situaciji samo bila tu, cuteci, a sledilo je:"Pa nasmej se malo, pricaj nesto"... Zato ne znam sta da radim, kako da pogodim kad mu je sta potrebno...
Kliknite za proširenje...
Prvi primer, kada si pokušala da animiraš osobu o kojoj govoriš učinila si grešku. Jer ume da smeta kada se ljudi trude da te oraspolože, a ti ne želiš, ne možeš da se oraspoložiš. Ili još gore, ako bi da sa tobom saosećaju. Neko tebi blizak je loše i ne možeš da budeš dobro, ali i ne želiš pažnju drugih - jer ti je sama "zasluga" za takvu pažnju mrska i najradije bi da je nema i da je nikad nije ni bilo. Drugi primer: ta osoba samo nije želela da se i ti ne osećaš dobro, i zato je pokušala da ona tebe animira. Čudnovato deluje, ali je poprilično jednostavnp. Želiš li da joj pomogneš, učini to tako da ona oseća da je tebi potrebna njena pomoć - samo tako možeš sada uticati na nju i navesti je da se sama izvuče iz stanja u kome se nalazi.
 
Sta god da uradis,ti to stanje ne mozes promeniti.
Budi tu,da ta osoba ne bude u svemu tome sama.Pokusaj da joj nekako objasnis kako zivot ide dalje,kako ce i posle svega toga ruznog nju sacekati neka lepa i srecna vremena.
Tako sigurno neces pogresiti,a veruj mi,da je samo uzaludno gubljenje vremena razmisljanje sta i kako treba da kazes i da uradis.
U takvim situacijama,bitno je da neko tu,kada treba da pomogne,da utesi.
јuče 11:51
Kliknite za proširenje...

Znam da ne mogu da promenim, samo zelim da olaksam, i u pravu si, verovatno previse razmisljam...

Буди спремна и на то да ће можда тебе (као најблискију особу) окривити за нешто, да ће ти пребацивати, обрецати се на тебе... Људи пред губитком често осећају бес, а тај бес најчешће испоље према ономе ко им је најближи.
Kliknite za proširenje...

Da, ocekujem to, iako kao sto rekoh pre mislim da ce biti totalna tisina... Kao sto je uglavnom i sad.

Prvi primer, kada si pokušala da animiraš osobu o kojoj govoriš učinila si grešku. Jer ume da smeta kada se ljudi trude da te oraspolože, a ti ne želiš, ne možeš da se oraspoložiš. Ili još gore, ako bi da sa tobom saosećaju. Neko tebi blizak je loše i ne možeš da budeš dobro, ali i ne želiš pažnju drugih - jer ti je sama "zasluga" za takvu pažnju mrska i najradije bi da je nema i da je nikad nije ni bilo. Drugi primer: ta osoba samo nije želela da se i ti ne osećaš dobro, i zato je pokušala da ona tebe animira. Čudnovato deluje, ali je poprilično jednostavnp. Želiš li da joj pomogneš, učini to tako da ona oseća da je tebi potrebna njena pomoć - samo tako možeš sada uticati na nju i navesti je da se sama izvuče iz stanja u kome se nalazi.
Kliknite za proširenje...

Drugi primer... Razumem te i to ima smisla. Cak sam i sama razmisljala o necemu slicnom ali nekako me strah da ne pomisli:"Vidi nju, ja imam tezak problem a ona kuka zbog sitnice". :( Znam da je najbitnije da se ne misli na teske trenutke, da se misli okupiraju necin drugim(zbog toga on bezi na posao stalno) ali opet tesko mi je da se pravim da se nista ne desava jer me strah da ne pomisli kako me bas briga...
 
Znam da ne mogu da promenim, samo zelim da olaksam, i u pravu si, verovatno previse razmisljam...
Kliknite za proširenje...
eo....hellen ti je dala najkorisniji savet za početak.......nemoj da zameraš....reakcije onoga ko je nemoćan da pomogne....su revolt.......... boont protiv toga..........zamisli samo kako je odvratno biti nemoćan i boodi tolerantna.......i pred čootanjem.....nema tu oraspoloživanja i skretanja pažnje na drooge stvari........to je ...nažalost.......nemogooće........moraš da razoomeš...........
ako želiš da olakšsaš........i hoćeš odmah i sada......biće za to prilike.......samo boodi tu.......
 
Poslednja izmena:
moonja:
nema tu oraspoloživanja i skretanja pažnje na drooge stvari........to je ...nažalost.......nemogooće........moraš da razoomeš...........
ako želiš da olakšsaš........i hoćeš odmah i sada......biće za to prilike.......samo boodi tu.......
Kliknite za proširenje...
Tačno tako. Štaviše, isforsirano oraspoloživanje može biti shvaćeno kao nipodaštavanje nečije patnje. Situacija jeste teška i ta tvoja osoba ima puno pravo da joj bude teško. Ti samo budi tu, što reče Moonja. I pruži saosećanje koje, čini mi se, i imaš.

Još jedna stvar. Vrlo je moguće da će ta osoba da oseti ogromno olakšanje kad joj roditelj umre (posebno s obzirom na to da bolest već dugo traje). I strašnu krivicu zbog toga. Sve to je normalno.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Nina
"To nam vaspitačica radi kad nismo dobri"
2
Odgovora
32
Pregleda
567
a bre Milun
a bre Milun
zendeli
Gdje je Sara?
Odgovora
18
Pregleda
470
spavach
spavach
kalis
Na koju stranu vas je usmerila porodica?
2 3
Odgovora
56
Pregleda
1.012
Manastirka
Manastirka

Back
Top