Vreme je merilo zbivanja. Kako je nastalo vreme?
LUCIS 1.
1. Pokretačka energija univerzuma kreće se brže od svetlosti rušeći sve pred sobom, sve ono što je zajedno sa najprosvetljenijim bićem nekada sagradila. Svi svetovi su se udaljili od njih, odvojili i urušili sami u sebe.
2. Najprosvetljenije biće, nezainteresovano i bespomoćno, okovano nekontrolisanim protokom vremena, posmatra potpuni raspad svega onoga što je nekada sagradilo. Granica između dva svemira, koja su se nekad prožimala i dopunjavala, kao da se zakrivljuje, te se ne zna gde počinje jedan a gde drugi svemir.
3. Poremećena je mnogovremenska ravnoteža između duhovnog i materijalnih svetova. Univerzum je krenuo putem bez povratka.
4. Najveće zvezde u svojim svetovima, ostarele i umorne, urušiše se u sebe; počeše da gutaju sve što ih okružuje. Svetovi udaljeni od njih bejahu bezbedni sve dok i njihove susedne zvezde ne ostariše i urušiše se u sebe.
5. Žitelji materijalnih svetova masovno nastradaše. Njihove reinkarnirane duše krenuše u seobu na druge, za neko vreme bezbedne svetove. Univerzum koji se nekada širio poče da se skuplja.
6. Na granicama svetova, gde se sudariše duh i materija, blesak izazva haos. Uruši se i duhovni svemir i većina njegovih žitelja utonu u san.
7. Svi svetovi, nastali u vatri, vraćaju se u vatru. Najstarije i najjače zvezde progutaše sve svoje susede, a onda počeše da gutaju jedna drugu. Blesak proguta sve duše.
8. Na kraju ostadoše tri velike zvezde, jedine u univerzumu, i najprosvetljenije biće između njih. Sva ostala bića, i duhovna i telesna, zarobi blesak jedne od tri zvezde. Svi utonuše u beskrajno dug san.
9. Najprosvetljenije biće privuče ka sebi sve tri zvezde i utonu u san. Uz veliki blesak, od tri zvezde nastade jedna. Sve prestade da postoji. Zaustavi se i vreme.
LUCIS 2.
1. Ceo univerzum je jedan beskrajan mračan i hladan prostor. I u njemu jedna iskra. Beskrajno velika ili beskrajno mala. Da li će se ugasiti?
2. Ona je sve što je ostalo od prethodne potpune celine. U njoj se ništa ne događa; ni vreme ne teče.
3. Nekada najprosvetljenije biće otvori jedno oko i pogleda oko sebe. Ugleda samo mrak i savršenu loptu koja svetli. Setilo se svega. Otvorilo je i drugo oko i poželelo da sve obnovi.
4. Trenutak kada je otvorilo prvo oko nije isti kao kada je otvorilo drugo oko – vreme postaje merilo zbivanja; počinje da teče u nepovrat.
5. Naizgled bespomoćna pomisao, da se obnovi prethodna potpuna celina, izazva impuls koji uznemiri jedinu svetlosnu tačku u univerzumu. Ona se raspade na nebrojeno mnogo manjih takvih tačaka.
6. Videvši sve to ono pomisli: “Ja sam Neimar svih svetova.” Probudi se još jedno biće. Otvorivši prvo oko ugleda zvezde kako se udaljavaju. Otvori i drugo oko i ugleda kako se i te zvezde raspadaju i od njih nastaju nove. I ono pomisli: “Ja sam Graditelj svetova.”
7. Ali ono ugleda još jedno budno biće. I ono mu reče: “Da, ti si arhitekta. Ali ja sam Veliki Arhitekta. Ti si ono koje svetli. Ali i ja sam ono koje svetli.”
8. Treće biće otvori jedno oko i, spoznavši njihov dijalog, otvori i drugo. Ono postade svedok da je Veliki Arhitekta starije.
9. Veliki Arhitekta sastavi palac i kažiprst, podiže obe ruke i razdvoji duh od materije. Sa jedne strane sagradi svemir od materije i energije, a sa druge svemir od energije. Zatim ih postavi tako da se dodiruju ali da budu dovoljno razdvojeni. I da se jedan ne vidi iz drugog; i obrnuto.
10. Sve je bilo gotovo dok je trinaesto biće otvorilo oba oka. Njih dvanaestoro bili su svedoci izgradnje svih svetova.
11. Veliki Arhitekta ih oprži bakljom koju je držalo u desnoj ruci i proglasi ih za svoje saradnike. Oni se zakleše na vernost.
12. Svi se preseliše u duhovni svemir, odlučivši da se sva preostala bića probude u svetlosti. Materijalne svetove prepustiše haosu i zubu vremena.
13. Graditelj svetova imenova sve što je izgradilo i zatvori se sa svojim apostolima u svoj duhovni krug. Počeše da se bude i ostala duhovna bića koja zatekoše poredak u svom svetu.
14. Veliki Arhitekta i dvanaest apostola, pogledavši ih u oči i procenivši koliko su prosvetljeni, rasporediše ih u šest nivoa spoznaje. Sedmi pripade trinaestorici.
15. Najniži, prvi nivo, obuhvatao je duhovne predele od prvog do devetog podnivoa. Drugi nivo počinjao je sa desetim a završavao sa trinaestim podnivoom.
16. Treći nivo počinjao je na četrnaestom a završavao se na sedamnaestom podnivou. Četvrti nivo išao je od osamnaestog do dvadeset i prvog podnivoa.
17. Peti nivo zauzimao je prostor od dvadeset i drugog do dvadeset i petog podnivoa. Šesti nivo počinjao je na dvadeset i šestom a završavao se na dvadeset i devetom podnivou.
18. Najviši, sedmi nivo svesti, počinjao je na tridesetom a završavao se na trideset i trećem nadnivou. I on je bio uzdignut i razdvojen od ostalih šest nivoa.
19. Na tridesetom nadnivou boravilo je šest arhitekata svetlosti, na trideset i prvom četvorica, a na trideset i drugom dvojica. Oni su posrednici između Velikog Arhitekte i arhitekata iz šest nivoa.
20. Na trideset i trećem nadnivou, na samom vrhu sedmog nivoa, na obnovljenom tronu, sedelo je najprosvetljenije biće – Veliki Arhitekta, Neimar svih svetova.
21. Duhovni svemir je kompletan. Dvanaestorica apostola zakleše se na ćutanje, da nikome ispod sebe neće otkriti tajnu postojanja materijalnog svemira.
22. U zavisnosti od toga u kojoj su meri bili prosvetljeni pre gotovo potpunog uništenja prethodne apsolutne celine, sva duhovna bića krenuše putem samospoznaje. Njihova svest, izuzev trinaestorice, nije poimala svrhu postojanja i egzistiranja u dokolici svetlosti.
23. Oni na višim nivoima pamtiše kraj prethodne potpune celine, ali ne poimaše njeno preuređenje i sopstveno ponovno buđenje. Ali ne znadoše da postoji još jedan paralelni, materijalni svemir, izvan granica njihove spoznaje.
24. I najprosvetljenije biće nije potpuno spoznalo svetove oko sebe. Pitalo se zašto je ta iskonska tačka i dalje svetlela kada su nestali svi prethodni svetovi. I zašto se nije ugasila.
25. I kako bi moglo da kontroliše protok vremena koje stade a onda ponovo poče da teče čim se pratačka svetlosti uznemiri. Zašto je vreme i u ovoj manifestaciji moralo biti starije od najstarije svesti.
26. I koja je svrha postojanja te tačke koja ne može biti uništena ako ni najprosvetljeniji um ne može da je spozna. Kako se svi drugi parametri duha i materije mogu kontrolisati osim protoka vremena.
27. Na dnu piramide je najveće društvo, na vrhovima najmanje. Što su prosvetljeniji to su usamljeniji. Za najprosvetljenije i najusamljenije biće u univerzumu ostade neotkrivena jedna tajna.
Ima još, ali...
