Грб и застава Србије

аман Вујадине, какви Турци и турски витешки редови у средњем веку. где си то нашао?!

Statler and Waldorf:

аман Вујадине, какви Турци и турски витешки редови у средњем веку. где си то нашао?!

Kliknite za proširenje...

Можда сам погрешио јер нисам контролисао кад је живео Салим Трећи јер га је он основао.

vujadin:

Можда сам погрешио јер нисам контролисао кад је живео Салим Трећи јер га је он основао.

Kliknite za proširenje...

он је владао у време кад су се Срби под Карађорђем дигли на устанак. био је у блиским односима са Француском, али није основао никакав турски витешки ред; нити је додељивао одликовања са полумесецом; нити је полумесец код Османлија имао некакво хералдичко значење. ордење је уведено тек у време султана Абдулмеџида.

Statler and Waldorf:

он је владао у време кад су се Срби под Карађорђем дигли на устанак. био је у блиским односима са Француском, али није основао никакав турски витешки ред; нити је додељивао одликовања са полумесецом; нити је полумесец код Османлија имао некакво хералдичко значење. ордење је уведено тек у време султана Абдулмеџида.

Kliknite za proširenje...

Хвала на исправци.

vujadin:

Хвала на исправци.

Kliknite za proširenje...

хвала теби Вујадине, што делиш са нама своје време, своја сазнања, своју посвећеност и љубав према хералдици.

Вујадине, ти си био у праву. Селим III је заиста додељивао инсигније (декорације које су личиле на одликовања) са полумесецом и звездом:

Another point of interest concerns a second mysterious decoration allegedly sent to Nelson in 1799 and referred to in western public opinion as the "Order of the Crescent." While Ottoman sources considered both objects simple honorific gifts presented to a loyal ally of the empire, the British interpreted them according to western norms, thus inventing a tradition of orders which had hitherto not existed in the Ottoman Empire. Following the new defeat of the French army face to the Anglo-Ottoman alliance in the battle of Canope, on March 21, 1801, an armistice was signed on June 27, 1801, forcing the French troops to withdraw from Egypt. By August 27, the last French stronghold fell and Ottoman sovereignty was reestablished on Egyptian soil. To commemorate the Anglo-Ottoman alliance's victories, the 1801 "medal for Egypt," known in Turkish as the Medal of the Event of Egypt (Vak'a-i Misriye Madalyasi) was struck in gold and silver and distributed to British commanders, officers, and soldiers.

After their first "invention" phase, in which British envoy Spencer, in particular, played an active part, Ottoman decorations began to adapt to the western format and became very similar to the royal orders in use since the Crusades in most European monarchies of the time. In the West, the creation of 'modern' orders and medals issued in recognition of military or civilian merit rather than birth gained impetus with the Napoleonic Wars. In this context, the Ottomans can be considered to have rapidly caught up with western forms of rewards. But an interesting aspect of this process of adaptation is that none of the new decorations were ever bestowed upon Ottoman subjects and the state continued to honor military and civilian bureaucrats with rewards of a more traditional sort. This seems somewhat paradoxical when considering that from the 15th century on, numerous medals were issued in the western world to glorify Ottoman Sultans, commemorate victories and treaties, or mark the gradual integration of the Empire into European diplomacy. At the same time, Selim III's desire to develop a new iconography for the state is apparent in the use of the same motif of a crescent and eight-pointed star on a red background both in state flags in the sanjaks and in the Medal for Egypt (Vak'a-i Misriyye Madalyasi). An obvious concurrence existed between the westernization of the Ottoman system of decorations and the increasingly active role of the Ottomans in European diplomacy. This process would last from the beginning of the establishment of permanent Ottoman diplomatic representation in Europe to the involvement of the Empire in a complex network of alliances with western powers. The first phase, from 1798 to 1801, was dominated by the alliance between the Ottoman Empire and Britain and, after an interruption in the process in 1801, the new phase that began in 1806, following the peace treaty signed between Selim III and Napoleon Bonaparte, indicated the normalization of diplomatic relations between the Ottoman Empire and France. In fact, the so-called 'Order of the Crescent' (Hilal Nisani) was put to use this time to honor the French, the new allies who would protect the Empire against the British fleet. It can be said that in time, decorations became more symbols of alliance than forms of reward. It is possible to consider the rivalry between European states to snatch up Ottoman honors in this context. Over time, somewhat like the capitulations, the bestowal of medals and decorations turned into a sort of concession the Ottomans resorted to in order to ingratiate European officials. Western states for their part, did not feel the need to respond in kind with honors of their own so that there was never any sort of reciprocity involved in this bestowal of awards.
Ottoman Orders and Decorations as Forms of Honor

то ипак нису била одликовања у правом (европском) смислу речи, него више признања (одличја) која су додељивана искључиво страним војсковођама и државницима за посебне заслуге Порти. на Западу су их према сопственим (а сасвим погрешним) схватањима тумачили као ордене, иако то нису били. први прави орден у Османском Царству увео је султан Абдулмеџид.

Иако трагичним поводом, видех данас у Бањој Луци правилно истакнуте српске заставе, само сходно Дану жалости спуштене на пола копља.



Позитиван пример који сам недавно видео је застава Републике Србије у Спомен комплексу Сремски фронт. На истакнутом месту, на усправном копљу, правилно постављена. Нисам био у прилици да сликам, али ако неко буде ишао тамо, имаће прилику да види заставу која се достојно вијори.

Ројалиста:

Иако трагичним поводом, видех данас у Бањој Луци правилно истакнуте српске заставе, само сходно Дану жалости спуштене на пола копља.

Позитиван пример који сам недавно видео је застава Републике Србије у Спомен комплексу Сремски фронт. На истакнутом месту, на усправном копљу, правилно постављена. Нисам био у прилици да сликам, али ако неко буде ишао тамо, имаће прилику да види заставу која се достојно вијори.

Kliknite za proširenje...

Ето, где су и нормалне ствари пријатне вести.

Прегледавајући своју дигиталну библиотеку нађох јуче један рад Срђана Рудића из 2006. године, а на тему Зборника знамења дубровачких породица, рукописне књиге настале некад после 1746. године (при чему постоји могућност да је њен други део настао знатно раније, по Рудићу чак и пре 1670. године), која се од 1856. године налази се у збирци ћириличних рукописа и старих штампаних књига Архива САНУ, заведена под насловом Reipublicae Ragusinae eijusque optimatum insignia.

Детаљ који ми је привукао пажњу, јесте грб извесне дубровачке продице Лазаревић, која у десној страни свој грба недвосмислено баштини челенку из грба Мрњавчевића. Пошто Рудић није ништа детаљније писао о власницима знамења поменутог Зборника, не знам где би се могло наћи нешто више о поменутој породици, осим можда у недавно овјављеној Властели града Дубровника?

Ројалиста:

Прегледавајући своју дигиталну библиотеку нађох јуче један рад Срђана Рудића из 2006. године, а на тему Зборника знамења дубровачких породица, рукописне књиге настале некад после 1746. године (при чему постоји могућност да је њен други део настао знатно раније, по Рудићу чак и пре 1670. године), која се од 1856. године налази се у збирци ћириличних рукописа и старих штампаних књига Архива САНУ, заведена под насловом Reipublicae Ragusinae eijusque optimatum insignia.

Детаљ који ми је привукао пажњу, јесте грб извесне дубровачке продице Лазаревић, која у десној страни свој грба недвосмислено баштини челенку из грба Мрњавчевића. Пошто Рудић није ништа детаљније писао о власницима знамења поменутог Зборника, не знам где би се могло наћи нешто више о поменутој породици, осим можда у недавно овјављеној Властели града Дубровника?

Kliknite za proširenje...

Хехе, а на врху лав Бранковића.
Очигледно је неко тражио везу са Средњовековном Србијом, а поготово кад му је други родитељ био из породице чији грб чине звезда и полумесец. Чини ми се да је, као дон Педро, овај Лазаревић покушао да малко накити своје порекло.

Da li je istina da je zastava Srbije naopako okrenuta Ruska zastava?

Lamasu:

Da li je istina da je zastava Srbije naopako okrenuta Ruska zastava?

Kliknite za proširenje...

Практично гледано, то је необорива чињеница, али историјски гледано, тешко је рећи да ли је тако. По Сретењском уставу из 1835. године, званична застава Србије била је црвено-бело-плава, као данашња застава Хрватске, јер је то био редослед тинктура на српском грбу. Међутим, под изговором да та тробојка превише подсећа на француску револуционарну разставу, та застава није добила зелено светло, на крају крајева као ни сам Сретењски устав. Онда се дошло до данашње српске заставе, црвено-плаво-беле, каква је Србији додељена Турским ферманом из 1838. године.

Можда најбољи одговор на твоје питање дао је Ненад М. Јовановић:

Наравно, сличност између српске и руске заставе није и не може бити производ случајности, али ни теорија о пуком копирању руског обрасца, без утемељења у домаћој хералдици и вексилологији, напросто, не држи воду.

(Грбови, заставе и химне у историји Србије, Светигора, Београд-Цетиње, 2010)

Мада нема везе са модерном српском заставом, занимљиво је споменути да је једна средњовековна застава, троугластог облика, која се чува у Манастиру Хиландару, имала је исти такав распоред боја. Тај податак објавио је Милош Ћирић у свом капиталном делу Летопис симбола.

Ројалиста:

Практично гледано, то је необорива чињеница, али историјски гледано, тешко је рећи да ли је тако. По Сретењском уставу из 1835. године, званична застава Србије била је црвено-бело-плава, као данашња застава Хрватске, јер је то био редослед тинктура на српском грбу.

Kliknite za proširenje...

Чекај, па који је то грб?

Мада нема везе са модерном српском заставом, занимљиво је споменути да је једна средњовековна застава, троугластог облика, која се чува у Манастиру Хиландару, имала је исти такав распоред боја. Тај податак објавио је Милош Ћирић у свом капиталном делу Летопис симбола.

Kliknite za proširenje...

То ми је непознато?! Откуд сад тробојка, има она једна троугласта застава која се чува у Хиландару и везује се за цара Душана зелене је боје (чему је било пуно речи), није ваљда да има још нека?

Bastiani:

Чекај, па који је то грб?



То ми је непознато?! Откуд сад тробојка, има она једна троугласта застава која се чува у Хиландару и везује се за цара Душана зелене је боје (чему је било пуно речи), није ваљда да има још нека?

Kliknite za proširenje...

Мислим да је Ројалиста заменио ту зелену (тачније златно зелену) заставу која се чува у Хиландару, са ономе краља Владислава чији је опис сачуван у архиву Дубровника - у питању је црвено-плава застава.

Bajo Pivljanin:

Мислим да је Ројалиста заменио ту зелену (тачније златно зелену) заставу која се чува у Хиландару, са ономе краља Владислава чији је опис сачуван у архиву Дубровника - у питању је црвено-плава застава.

Kliknite za proširenje...

То је и мени пало на памет, али јел не беше да је та застава краља Владислава помало апокрифна?

Bastiani:

Чекај, па који је то грб?

Kliknite za proširenje...

Црвени штит, са белим крстом, и челикасто-угаситим оцилима. Челикасто-угаситу боју практично су приказивали као светло плаву. Одатле подлога за прву заставу из Сретењског устава.

То ми је непознато?! Откуд сад тробојка, има она једна троугласта застава која се чува у Хиландару и везује се за цара Душана зелене је боје (чему је било пуно речи), није ваљда да има још нека?

Kliknite za proširenje...

То је податак који доноси Милош Ћирић, а који је објављен у петотомном Летопису симбола, који је издао Универзитет уметности у Београду 2009. године. Ако се добро сећам, постављао сам овде већ тај податак, као и слику реконструкције заставе. Ево шта каже Ћирић о тој застави:

У Хиландару се налази једна тробојна застава за коју кажу да је оставио цар Душан приликом посете Светој Гори. Видео сам ову заставу 1973. То је велика троугласта застава, чија доња страна може имати око 3 м; у боји је ЦРВЕНО - ПЛАВО - БЕЛА. Боје су избледеле, а тканина је пожутела: црвена боја је СИВО - ОРАНЖ; плава је СИВО - ЗЕЛЕНА, а бела је ТАМИ ОКЕР. Када сам раширио порубе - све боје су потпуно изворно сачуване. Чуо сам да је застава 1990. рестаурирана и обрађена, али нисам успео да добијем податке...

(Летопис симбола, том III, Београд, 2009, стр. 308)

Према наведеном, могуће је да се заиста ради о зеленој троугластој застави о којом већ расправљасмо, с тим да Ћирићева реконструкција прескаче две ствари, висина сва три поља је једнака, док је код зелене заставе централно поље веће од горњег и доњег, те на Ћирићевој реконструкцији нема златног крста, а на реконструкцијама зелене заставе видели смо златни крст на зеленом пољу.

Не заборавимо да се у Хиландару поред ове зелене, чува још једна троугласта застава, на којој доминирају црвена и беж боја.

То је и мени пало на памет, али јел не беше да је та застава краља Владислава помало апокрифна?

Kliknite za proširenje...

Та застава је апокрифна у смислу данашњег примерка, али оно што је за нас важно јесте њен помен у документима који су савремени владару коме се приписује, у питању је попис неке оставштине или тако нешто.

Hvala Rojalista. Mislim da od tuda dalje mogu sam.

Bastiani:

То је и мени пало на памет, али јел не беше да је та застава краља Владислава помало апокрифна?

Kliknite za proširenje...

Ова данашња верзија која се чува негде у Суботици јесте, али је зато у једном дубровачком документу описана застава краља Владислава коју су са још неким драгоценостима оставили у трезору у Дубровнику на чување његов син жупан Деса и његова мајка Белослава а које Которани преузимају:
„vexillium unum de zendato rubeo et blavo“ - zastava jedna od zendada crvenog i plavog.

“...На самом улазу у катедралу “Providebtle memor” налазе се два кипа, која представљају стражаре и чуваре града Дрездена (то ће вам рећи сваки туристички водич, приликом обиласка овог града). Ипак оно што вам неће нико рећи, а неће вам ни показати, то је да се на штиту једног од стражара Дрездена налази српски грб...”

Kliknite za proširenje...

Занимљиво. Шта знамо о самој скулптури, ко је аутор, када је настала? Такође, која је сврха овог предмета, што прекрива ратникову мушкост?

Kako znamo da je Srpski a ne Bizantski?

Lamasu:

Kako znamo da je Srpski a ne Bizantski?

Kliknite za proširenje...

To je vizantijska zastava, a ovo je srpski grb

Nažalost današnji grb Srbije jeste direktna kopija vizantijske zastave, iako se nikad nije koristila u Srbiji u takvom obliku.

Lamasu:

Kako znamo da je Srpski a ne Bizantski?

Kliknite za proširenje...

Као симбол не мора да буде ни српски ни ромејски, јер ово што данас зовемо крстом са оцилима, симбол је који се среће миленијумима и на готово свим просторима Старог Света. Ово што видимо овде није грб, већ управо симбол о коме сам говорио, који може имати везе са разним временима, пространствима, културама.

Nažalost današnji grb Srbije jeste direktna kopija vizantijske zastave, iako se nikad nije koristila u Srbiji u takvom obliku.

Kliknite za proširenje...

Питање је Voždone чија је копија српски грб и да ли је уопште реч о копији?

Ројалиста:

Занимљиво. Шта знамо о самој скулптури, ко је аутор, када је настала? Такође, која је сврха овог предмета, што прекрива ратникову мушкост?

Kliknite za proširenje...

Крст са четири елемента око њега су на корицама мача, за остало погледајте фотографију, пише

Ројалиста:

Питање је Voždone чија је копија српски грб и да ли је уопште реч о копији?

Kliknite za proširenje...

Štit na našem trenutnom grbu je samo preslikan grb Paleologa


Umesto da bude onog oblika koji se često javljao u našoj heraldici, npr. ovaj