- Poruka
- 3.270
Tela kraljevskog para izbacena kroz prozor na travnjak dvora
Majski prevrat 1903. godine
Kako su, u noci 28-29. maja 1903. (po starom kalendaru), iskasapljeni kralj Aleksandar Obrenovic i kraljica Draga
Majski prevrat 1903, kojim je zatrta dinastija Obrenovica, predstavljao je krupnu, istorijsku porekretnicu u razvoju Kraljevine Srbije. Na jednoj strani, Srbija je krupnim koracima krenula u "zlatno doba" demokratije (1903-1914), dok je na drugoj ubistvo kraljevskog para, Aleksandra Obrenovica i kraljice Drage, opterecivalo odnose Srbije sa vecinom evropskim zemalja. Kraljeubistvo u Beogradu pobudivalo je paznju mnogih evropskih novinara, feljtonista, pisaca, pa cak i filmadzija - o tom dogadjaju ispisane su tone tekstova, a snimljeno je i nekoliko filmova...
Medju srpskim piscima sigurno najdetaljniji opis zavere i majskog prevrata ostavio je Dragisa Vasic, u svojoj knjizi "Devesto treca". Doticnu knjigu, na osnovu naknadno otkrivenih zabeleski, za koje je verovao da su izgubljene, Vasic je pisao sa distance od 20 godina (1923). U vreme ubistva kraljevskog para bio je beogradski maturant (pismeni maturski ispit iz matematike polagao je upravo 29. maja - po starom kalendaru), ali upucen delimicno u zaveru, preko rodjaka, oficira zaverenika koji mu je poverio sta ce se dogoditi u noci 28. maja, posto je iz unutrasnjosti dodao u Beograd.
Ispada, tako, da je "ceo Beograd" znao za zaveru, osim kralja, kraljice i clanova vlade!
Vasic kaze da je noc 28. maja (10. juna po novom kalendaru) bila tiha i vedra. Te veceri je u dvoru (tzv. Konak, zgrada, koja se nalazila izmedju danasnje Skupstine grada Beograda i zdanja Predsednistva Srbije, srusena je pod Karadjordjevicima) bila priredjena vecera za clanove vlade i kraljicinu porodicu. Posle vecere usledio je koncert muzike kraljeve garde. U pola noci gosti su se razisli, a kraljevski par posao na spavanje. U jedan sat po ponoci u dvoru je vladao duboki mir.
Zaverenicu su poceli da se okupljaju jos pre ponoci, po ranije utvrdjenom rasporedu. Bili su koncentrisani u pet grupa. Medju njima posebno je padao u oci porucnik koji je, iako je bilo toplo, na sebi imao mekintos (mantil). Inzenjerac Milutin Lazarevic nije dozvoljavao ni posluzi u kafani da mu pridje, jer su mu dzepovi bili puni dinamita, kojim je trebalo, u slucaju da gardijski porucnik Petar Zivkovic ne otkljuca kapiju, srusiti teska, gvozdena vrata na ulazu u dvor. Sam dinamit pristigao je nekoliko dana ranije iz Nisa, a Lazarevic ga je licno cuvao dan i noc.
U jedan sat posle pola noci grupe zaverenika sjedinile su se u prostorijama Oficirskog doma (danasnja zgrada Studentskog kulturnog centra). Zaverenici, sto u basti što unutra, izmesali su se za stolovima sa oficirima koji o zaveri nisu nista znali. Vladalo je veselo raspolozenje, muzika je svirala srpska kola i sevdalinke, za nekim stolovima strasno se razgovaralo o Sekspiru. Neki od zaverenika pretvarali su se da su pijani. U jednom casu neko je zatrazio da se svira kolo kraljice Drage, pa zaverenicu odigrase i uz tu omrznuti muziku, tek da zavaraju detektive koji su povremeno navracali da osmotre situaciju.
Konacno, posto su i poslednji agenti beogradske policije napustili Oficirski dom, u njemu su ostali sami zaverenici. Dvojica vodja zavere, Antonije Antic i Dragutin Dimitrijevic Apis, obisli su svih pet grupa i saopstili: koncert u dvoru je zavrsen, kraljev adjutant Naumovic poslao je vojnika svojoj kuci po pelerinu, sto je bio znak da odlaganja zavere nece biti.
Takodje, saopstili su im da je pukovnik u penziji Aleksandar Masin (stariji brat Draginog prvog muza Svetozara) prosao u praznicnoj uniformi pored Doma, na putu u kasarnu Sedmog puka, da primi komandu nad trupama beogradskog garnizona.
Bilo je tacno 1 sat i 45 minuta - pise Dragisa Vasic - kada se sa svog mesta podigao kapetan Dragutin Dimitrijevic i zapovednicki isgovorio dve reci:
- Gospodo, napred!
I kad su svi poskocili sa svojih mesta, energicnim pokretom ruke zaustavio ih je porucnik Antonije Antic. Podizuci casu, izgovorio je:
- Drugovi, pre nego se krenemo da izvrsimo ovaj sveti zadatak, zakunimo se: da u slucaju neuspeha jedan drugog nikad izdati necemo, uspemo li, da za sebe necemo traziti nikakve nagrade!
U glas mu je odgovoreno:
- Zaklinjemo se!
Izasavsi na ulicu, utvrdili su da zaverenik Petar Misic nije izveo pred Dom jedan bataljon Sestog puka, kako je bilo planirano. No, taj mucni utisak ublazila je pojava drugih trupa koje su bile predvidjene za izlazak iz kasarni. Posle manje pometnje koju je izazvala ceta kraljeve garde, kad se nije zaustavila pred Domom, Apis se obrati zaverenicima koji su s nestrpljenjem cekali njegovu komandu:
- Gospodo, trcecim korakom napred!
Majski prevrat 1903. godine
Kako su, u noci 28-29. maja 1903. (po starom kalendaru), iskasapljeni kralj Aleksandar Obrenovic i kraljica Draga
Majski prevrat 1903, kojim je zatrta dinastija Obrenovica, predstavljao je krupnu, istorijsku porekretnicu u razvoju Kraljevine Srbije. Na jednoj strani, Srbija je krupnim koracima krenula u "zlatno doba" demokratije (1903-1914), dok je na drugoj ubistvo kraljevskog para, Aleksandra Obrenovica i kraljice Drage, opterecivalo odnose Srbije sa vecinom evropskim zemalja. Kraljeubistvo u Beogradu pobudivalo je paznju mnogih evropskih novinara, feljtonista, pisaca, pa cak i filmadzija - o tom dogadjaju ispisane su tone tekstova, a snimljeno je i nekoliko filmova...
Medju srpskim piscima sigurno najdetaljniji opis zavere i majskog prevrata ostavio je Dragisa Vasic, u svojoj knjizi "Devesto treca". Doticnu knjigu, na osnovu naknadno otkrivenih zabeleski, za koje je verovao da su izgubljene, Vasic je pisao sa distance od 20 godina (1923). U vreme ubistva kraljevskog para bio je beogradski maturant (pismeni maturski ispit iz matematike polagao je upravo 29. maja - po starom kalendaru), ali upucen delimicno u zaveru, preko rodjaka, oficira zaverenika koji mu je poverio sta ce se dogoditi u noci 28. maja, posto je iz unutrasnjosti dodao u Beograd.
Ispada, tako, da je "ceo Beograd" znao za zaveru, osim kralja, kraljice i clanova vlade!
Vasic kaze da je noc 28. maja (10. juna po novom kalendaru) bila tiha i vedra. Te veceri je u dvoru (tzv. Konak, zgrada, koja se nalazila izmedju danasnje Skupstine grada Beograda i zdanja Predsednistva Srbije, srusena je pod Karadjordjevicima) bila priredjena vecera za clanove vlade i kraljicinu porodicu. Posle vecere usledio je koncert muzike kraljeve garde. U pola noci gosti su se razisli, a kraljevski par posao na spavanje. U jedan sat po ponoci u dvoru je vladao duboki mir.
Zaverenicu su poceli da se okupljaju jos pre ponoci, po ranije utvrdjenom rasporedu. Bili su koncentrisani u pet grupa. Medju njima posebno je padao u oci porucnik koji je, iako je bilo toplo, na sebi imao mekintos (mantil). Inzenjerac Milutin Lazarevic nije dozvoljavao ni posluzi u kafani da mu pridje, jer su mu dzepovi bili puni dinamita, kojim je trebalo, u slucaju da gardijski porucnik Petar Zivkovic ne otkljuca kapiju, srusiti teska, gvozdena vrata na ulazu u dvor. Sam dinamit pristigao je nekoliko dana ranije iz Nisa, a Lazarevic ga je licno cuvao dan i noc.
U jedan sat posle pola noci grupe zaverenika sjedinile su se u prostorijama Oficirskog doma (danasnja zgrada Studentskog kulturnog centra). Zaverenici, sto u basti što unutra, izmesali su se za stolovima sa oficirima koji o zaveri nisu nista znali. Vladalo je veselo raspolozenje, muzika je svirala srpska kola i sevdalinke, za nekim stolovima strasno se razgovaralo o Sekspiru. Neki od zaverenika pretvarali su se da su pijani. U jednom casu neko je zatrazio da se svira kolo kraljice Drage, pa zaverenicu odigrase i uz tu omrznuti muziku, tek da zavaraju detektive koji su povremeno navracali da osmotre situaciju.
Konacno, posto su i poslednji agenti beogradske policije napustili Oficirski dom, u njemu su ostali sami zaverenici. Dvojica vodja zavere, Antonije Antic i Dragutin Dimitrijevic Apis, obisli su svih pet grupa i saopstili: koncert u dvoru je zavrsen, kraljev adjutant Naumovic poslao je vojnika svojoj kuci po pelerinu, sto je bio znak da odlaganja zavere nece biti.
Takodje, saopstili su im da je pukovnik u penziji Aleksandar Masin (stariji brat Draginog prvog muza Svetozara) prosao u praznicnoj uniformi pored Doma, na putu u kasarnu Sedmog puka, da primi komandu nad trupama beogradskog garnizona.
Bilo je tacno 1 sat i 45 minuta - pise Dragisa Vasic - kada se sa svog mesta podigao kapetan Dragutin Dimitrijevic i zapovednicki isgovorio dve reci:
- Gospodo, napred!
I kad su svi poskocili sa svojih mesta, energicnim pokretom ruke zaustavio ih je porucnik Antonije Antic. Podizuci casu, izgovorio je:
- Drugovi, pre nego se krenemo da izvrsimo ovaj sveti zadatak, zakunimo se: da u slucaju neuspeha jedan drugog nikad izdati necemo, uspemo li, da za sebe necemo traziti nikakve nagrade!
U glas mu je odgovoreno:
- Zaklinjemo se!
Izasavsi na ulicu, utvrdili su da zaverenik Petar Misic nije izveo pred Dom jedan bataljon Sestog puka, kako je bilo planirano. No, taj mucni utisak ublazila je pojava drugih trupa koje su bile predvidjene za izlazak iz kasarni. Posle manje pometnje koju je izazvala ceta kraljeve garde, kad se nije zaustavila pred Domom, Apis se obrati zaverenicima koji su s nestrpljenjem cekali njegovu komandu:
- Gospodo, trcecim korakom napred!
