Jos i danas zamirise tresnja - Tose Proeski
Jos i danas zamirise tresnja
u proljece kao davno prije
jedna tresnja danima daleko
tamo gdje me vec odavno nije
Rekao sam kad poci sam mor'o
uzmite mi i kucu i njivu
samo tresnju ostavite staru
kad navratim da je vidim zivu
Refren
Sta to ima u ljudima tuzno
da ulaze u tudje zivote
tko to zivi u proslosti mojoj
a jos nije umro od sramote
Rekao sam u vjetar sam pric'o
nikog nije bilo da me cuje
lijepu pjesmu ne voli bas svatko
neko baca kamen na slavuje
Refren
Nije nebo ovo sto vam nude
nije sunce od zlata i moci
kad bi mogli prodali bi Boga
njima niko ne moze pomoci....
Blogovi
-
Moderatori:
- Black_star
- Konj_na_belom_princu
Znam, mora biti da je tako:
nikad se nismo sreli nas dvoje,
mada se tražimo podjednako
zbog sreće njene
i sreće moje.
Po obrazima vetar me mlati.
Čupa drveću žutu kosu.
U koji deo grada da svratim?
Dan je niz mutne ulice prosut.
Vucaram okolo dva prazna oka,
gledam u lica prolaznika.
Koga da pitam,
smešan i mokar,
zašto je nisam sreo nikad?
Il' je već bilo?
Trebalo korak?
Možda je sasvim do mene došla,
al' ja: za ugao skrenuo,
gorak,
a ona: ne znajući prošla.
Možda smo celu jesen obišli
u žudnji ludoj, podjednakoj,
a za korak se mimoišli?
Da. Mora biti da je tako.
Znam, mora biti da je tako:
nikad se nismo sreli nas dvoje,
mada se tražimo podjednako
zbog sreće njene i sreće moje.
Pijana kiša šiba i mlati,
vrbama vetar čupa...
U tihoj novembarskoj noći,poželeh te ljubavi samo za sebe. Dok svetlo gori u mojoj sobi i dok mi umor polako sklapa oči,ja ti šaljem slatki glas kroz noć,sa bezgraničnom željom da te volim.
Da li ćeš čuti ovaj zov ljubavi i makar samo pomisliti na mene???
Možda se varam,ali ipak u tišini osećam da je neko tu...Gasi se svetlo,tvoj dah....
To si ti ljubavi,tvoj dodir ruke,tvoja kosa,lice,telo i nežni šapat ispunjavaju me.Dodir vrelih usana,gole grudi i neka čudna struja kroz moje telo. Da li si to stvarno ti ljubavi??
Reci mi..želim te tako jako i sebično,želim čuti tvoj glas.
Odvojim se od tebe i....nema te..
Opet tišina ,noć i praznina.
Svetlo gori u mojoj sobi i umor mi sad...
Nedostajes mi ove noci
najdrazi,mili moj,
cekam te
i ceznem,ceznem,ceznem...
Ruke krecu da te zagrle
oci zele da upiju tvoj lik
srce hoce da iskoci iz grudi
jer te zelim,zelim,zelim...
U mislima samo ti
u krvi mali djavoli
vode borbu strast i razum
koji gubi,gubi,gubi....
Mastam o nemogucem
zudim za nedostiznim
i na javi sanjam,sanjam,sanjam...
I imam te malo,
a hocu sve,
zelim javu ,a ne samo sne
i nadam se,nadam,nadam...
I sirim ruke od srece da poletim
ali nisam ptica,
samo sam zena,tugujem
i padam,padam,padam...
opet sam te mislima
u snove svoje zvala
cele te noći sanjala
a onda se pokajala...
budi me sunce
a tužne mi misli nosi
zašto te sanjam
kada otišao si...
Tema o Nuklearkama koja ovih dana osvanu u našim medijima izazvala je velike polemike.
Evo šta ja mislim o istoj, i zašto su Srbiji potrebnije nuklearke, no celom svetu:
Kad nema kiše, kad su suše, kad su veliki minusi, srpske vlasti već decenijama prave budale od naših gradjana, potrošača...kažu da moramo da štedimo struju, da struje nema jer je mnogo trošimo, da moraju da nam uvode zelenu, žutu, plavu, skupu crvenu i graorastu TARIFU.
Srbija je jedina zemlja na svetu, gde je Struja skuplja kada je trošite više.
Ovo je takav argument za nuklearke, da protivnici istih treba proglasiti za maloUmne ili neuračunljive osobe.
Struja iz nuklearki ne zavisi od vode, kiše, brane, turbine i ostalih stvari, kojima nas plaše i kažu zašto...
mesecina je obasjala grad,
u ovoj tihoj,carobnoj noci,
i dok sve izgleda bajno
mnogi tuguju u svojoj samoci.
idealnu sliku zivota
docarava ta prelepa noc,
znajuci da sa osvitkom zore,
sve ce jednostavno proc.
Na ovom svetu nista vecno nije,
tako ni lepota ove noci,
jer osvitkom novog dana,
carolija ce u zaborav poci.
Ja sam ja, Poti-Poti 98 i ovde ću voditi svoj blog, baš ovde na ovom mestu! Danas je 17. oktobar 2009. godine i počinjem s pisanjem mog bloga!
Iz sna se mracnog budim,
put me novi doziva,
kroz doline i skrivene staze
ka beskraju zvezdanog sjaja
usnulim jos bolom krocim.
Njegovo cisto srce
rastapa mog srca trnje,
njegovim se neznim pogledom
tope maske predugo kovane.
Na jednom mestu zastacu,
ja ne vidim prepreke!
Pomisljam na lazni odsjaj savrsenstva
dok blistaju u daljini sve vece kule nade...
Ponekad najdivniji snovi
dobijaju vecnost beskraja i ne padaju lako,
ponekad bistrina srca
kroci ka svom carstvu predodredjenom sreci
nekad i slepim hodom, vodjenim bledom nadom!
Beli kaputi na mesecini
tisina veje staze poznate
nemo gleda strasilo
gde odlazi smrtnik
sa koferom zelja.
Slike svetla
bljeste u tami
niz jelke se
mesec rusi.
Prijatelj stari
kucu ti cuva
i samo reci
odlaze nekud.
nesto se dvoumim. . . jer imam jedan tekst iz socrealne
tematike:( i zavrsavam jedan ljubavni:) koji bi mogao
biti gotov za sat-dva... sta izvoljevate?
:think: Zanima me vase misljene u vezi sa debljinom,
mislite li da su debeli lli puniji ljudi omrazeniji u drustvu.
Sklapaju li teze prijateljstva od ljudi sa normalnom tezinom.
Vec duze vrijeme planiram da se okusam u nekom obliku proznog stvaralastva.Oni koji navracaju na moj blog,znaju da se kod mene sluzi samo lirika,uglavnom ljubavna,nekad sa šećerom nekad bez...zavisi od mog raspoloženja.
Elem,kao što rekoh plan je u glavi,jos samo tema i eto mene u prozaiste.
I dok čekam temu da me lupi posred glave malo ću i ja prozboriti o nečemu što je jučer baš ustalasalo stranice ovog sajta.
Ma pročitala sam brate svašta..od toga kako se piše blog...do toga zašto služe blogovi itd.itd.I mogu Vam reči da sam jutros osvanula puno pametnija nego što sam bila prethodnog dana.Sad kad imam precizna uputstva kako napisati blog i čemu on zapravo služi sigurnom rukom tipkam po ovoj tastaturi jer znam da ne mogu fuliti.
Eh,da...
MOJ DRUG PAJA
Jedan naš kolega novinar, koji stanuje blizu Patrijaršije, često je u džepu jakne svoga sina nalazio bombone. Znajući da mu ih nije kupio, pitao je sina odakle mu. Mališan je odgovorio: "Dao mi moj drug Paja."
Posle nekog vremena ocu je već to postalo čudno jer nije mogao da se seti nijednog druga svoga sina po imenu Paja, pa je upitao:
"Koji ti je to drug?"
Dečak je ko iz topa odgovorio: "Pa naš patrijarh.
Kad god prolazi pored parkića u kom se mi igramo,
on kupi bombone pa nam podeli.
A mi ga volimo jer nam je drugar, pa ga zovemo Paja."
Londonski dnevnik „Gardijan” je danas objavio nekrolog o srpskom patrijarhu Pavlu, u kome navodi da je nedavno preminuli poglavar Srpske pravoslavne crkve uživao veliko poštovanje među pravoslavnim vernicima, i onima koji to nisu.
„Patrijarh se na miran i tih način ophodio prema svima, odisao je dubokom duhovnošću i mudrošću i uživao je veliko poštovanje među vernicima, ali i među onima koji to nisu”, piše „Gardijan”.
U biografiji patrijarha Pavla list navodi da je on na čelo Srpske pravoslavne crkve došao u teška vremena i da je bilo trenutaka kada su se njegovi postupci „činili kontroverznim”.
On je „potpisao je zajedničko saopštenje sa predstavnicima muslimanske i katoličke zajednice, u kojem se osuđuje međuverska mržnja i...
Sve lepo što bi vreme možda donelo
nije vredno kao radost koju donosiš ti,
svaka misao nežno se pretvara u svetlost,
tvoj lik nad mislima i svetlošću bdi.
U snovima, nad zvezdama nedostižnim
srebrnim tragom ostavljaš beskraje nade,
mislima svojim čudesno lepim i čistim
svaku trnku destrukcije bacaš u beznađe.
Božanstvena divota kojom zrače iskre sreće
i rasplamsavaju vatre mističnog univerzuma,
protkana je najnežnijim melodijama energije,
najfinijim nitima blaženosti tvoga postojanja.
Tamo, gde nestaju granice duhovnosti
i misli najčistije više se sa pojmovima ne bore,
vode nas nekad teški putevi realnosti
jer to veličanstveno mesto oživljava snove.
Bistrinom tvoga pogleda se sniva
o tajanstvenoj moći iskrenih misli,
i mada nekad...
Tamo na kraju grada
Tamo,postoji jedna poljana
Nije ona tek tako na kraju ovog grada
Na tu poljanu odlaze oni kojima se spava
Uz pesmu ptica i miris ruzmarina
Tamo se isti san sanja
Tamo se tiho govori i bez koraka koraca
Da se ne probudi neka dusa koja nemirno spava
Tamo kad udjes,pred ocima ti zivot proleti
U sarenom cvecu se krije tajina vecnosti
Tamo kad dodjes po najvedrijem danu
Oko sebe osetis namracniju tamu
Cujes kako se iza tebe krece,gordu i hladnu
Na toj poljani raste cudna trava
Jedina koja nije simbol zivota
Na toj poljani postoji mnogo staza
Jedinih staza koje ne vode ni kuda
Tamo na kraju grada
tamo postoji jedna poljana
Na njoj ne pada vece i ne svicu zore
Na njoj sanjaju oni za koje se prica da su negde gore
ne znam da li ste bilo kada prisustvovali nekom dogadjaju koji je mobilisao ceo narod, ali lepom dogadjaju, ne izazvanom nekom tragedijom ili sl. mogu vam samo reci da se to ne da opisati. dok sam kuci, malo sam "hladniji" i nekako vise razmisljam o nekom "bitnijem" kasnijem egzistencijalnom momentu, mislim na narod a ne na pojedinca, ali kada se izadjete vani, kada vidite sav taj narod, bez obzira da li ima pet ili sedamdest i pet g. kako se raduje, peva, place, vristi, igra, onda se jednostavno taj osecaj opsteg raspolozenja prenosi i na vas i u tom momentu nista nije bitno osim tog trenutka. osecate se da pripadate nekom trenutku koji se vise nikada nece ponoviti, da i vi ma kako bili mozda nebitni stvarate nesto, samim tim sto ste...
ko nije procitao ovu knjigu, koja je u sustini jedan skup eseja i tekstova Borislava Pekica trebalo bi
meni, kao maloj i zanemarljivoj jedinki, treba samo odmor od 'licne istorije'; predah, 5 minuta pus-pauze (doduse bez cigarete) jer ne moze se vecito biti u depresiji... nekada moze da posluzi samo i melanholija
(ili neka moja razmišljanja o životu inspirisana ko zna čime.....)
BOJE ŽIVOTA
Malo me je sustugao život danas........ili je to umor tj. premor.....svejedno, osećanje je da sam tužna, setna, usporena ........želela bih biti sama i ne bih želela, želela bih da se smejem i ne bih želela, mogla bih i da plačem ali ne mogu da se opredelim izmedju više razloga a zapravo ni jedan nije dovoljno dobar da makar oko zasuzi.......hvala bogu te nemam puno ovakvih neodlučnih dana.....
I tako neodlučna batalim posao i odredim sebi pauzu......moji na odeljenju su previše veseli za moj današnji dan te se sklanjam da ne kvarim drugima raspoloženje. Čitam blogove......odgovaraju po količini veselosti mojim današnjim...
Ako možeš da sačuvaš razum kad ga svi oko tebe gube i osuđuju te
Ako možeš da sačuvaš veru u sebe kad svi sumnjaju u tebe,
Ali ne gubeći iz vida ni njihovu sumnju;
Ako možeš da čekaš, a da se ne zamaraš čekajući,
Ili da budeš žrtva laži, a da sam ne upadneš u laž,
Ili te mrze, a da sam ne daš maha mržnji;
I da ne izgledaš u očima sveta suviše dobar ni tvoje reči suviše mudre;
Ako možeš da sanjaš, a da tvoji snovi ne vladaju tobom,
Ako možeš da misliš, a da ti tvoje misli ne budu cilj,
Ako možeš da pogledaš u oči Pobedi i Porazu
I da, nepokolebljiv, uteraš i jedno i drugo u laž;
Ako možeš da podneseš da čuješ istinu koju si izrekao,
Izopačenu od podlaca u zamku za budale.
Ako možeš da gledaš tvoje životno delo srušeno u...
U samotnoj noci
Sveca joj gori
I plamen njen joj lice greje
A lik u ogledalu
Gleda
I ne zna
Da li da place il da se smeje?
U tuznoj noci
Mrakom okupana
Sedi i masta o trenutku
Kada ce njegov lik
Videti,oslikan
Na zgazenom belutku.
U tihoj noci
Blistaju zvezde
Mesec se negde skrio
Zena jos sedi sklupcana
Gleda u prazno
I pita se:
Sa kim je nocas bio?
U tamnoj noci
Cuju se krici
Odzvanjaju daleko…
Ona jos sedi i razmislja,
S pogledom uprtim
U tamu:
Da li na nju misli sad neko?
Kada je 1661. godine donski kozacki atamam Stenjka Razinj podigao ustanak protiv cara, na svom putu je palio, pljackao i masakrirao sve sto mu se naslo na putu..
U to svom pohodu pobedio je vojsku ruskog grofa Bezobrazova i sukobio se sa persijskom carevinom...Tamo se, dok je palio i pljackao, zaljubio u persijsku princezu Mijarku, oteo je i poveo sa sobom..
U medjuvremenu se rodila velika ljubav izmedju svirepog atamana i lepe princeze.
Ali, na tu ljubav nisu svi gledali dobro....vecina atamana, Stenjkinih vojskovodja su smatrali da zena donosi nesrecu u rati i diskretno su zahtevali da se Veliki Ataman otrese lepotice.
Jedno po podne tako, dok su kozaci odmarali na obali reke Volge, pred satorom su lezali Veliki Ataman i...
Ko ne zna, a ne zna da ne zna, opasan je, izbegavajte ga!
Ko ne zna, a zna da ne zna , dete je, naučite ga!
Ko zna, a ne zna da zna,spava,probudite ga!
Ko zna i zna da zna, mudar je, sledite ga!
Ponosno vežuci svoje grafitne niti među nabubrelim vlaknima celuloze,uspeva da unese takvu nijansu srceparajućih i istinitih drama,da istakne velelepne predele koji se tajanstveno provlače kroz majstorske pejzaže,i naposletku da skroji takve balade,koje će otkloniti sve stenovite teksture u ljudskim srcima.
Tada će ljudsko srce biti zamenjeno onim grafitnim koje zna sve tajne čovečjeg uma,sve skrivene želje i slatke ljubavi.
Niko ne voli više od tog komada drveta!
Na tom listu meke hartije,on vrlo lako može oblikovati bilo kakvu strast,požudu,ili možda vatru koja tad tiho tinja u duši.
Mogao je on biti kojekakvi mizantrop i širiti nesklad,nezadovoljstvo i mržnju među ljudima. No,ipak se odlučio da sprovede mirotvorne reforme i time...
Sreća je uzbrati poljski cvet u minskom polju i doživeti da zamiriše u vašoj vazi....Možemo li biti srećni kada posle svega shvatimo da taj cvet neće još dugo živeti bez svog korena i livade...na kojoj je procvetao...
Вратићу се.
У мраку својих чежњи и снова,
oдлучила сам.
Крпа подамном,
ужеглог мириса тела,
зна да хоћу.
Рукама грубим,
притискам усхали трбух и знам:
вратићу се.
У пепео седох,
ко древни Јов,
незнана иком -до Теби.
"Будала!",
рећи ће сви,
насмејаног лица,
ведро,
без мисли и греха.
Вратићу се.
Прибраћу шатор своје душе,
упасана само надом у Тебе.
Ослоњена на чворновати штап
сећања,
јер све сам друго
давно подавала…
"Иди,иди и не враћај се!",
викаће они што остају замном,
и газити све што им дадох.
Вратићу се Теби,
јер знам да чекаш,
загледан у срж бића,
да ме питаш:
„Где си до сада…?“
Veliki ucitelj sufizma,Nasrudin,pozvan je da odrzi predavanje.
Predavanje je Nasrudin zakazao za dva sata popodne i odziv je bio ogroman:
rasprodato je svih hiljadu mesta,a jos blizu sedamsto ljudi je ostalo
ispred dvorane da prate dogadjaj na velikom platnu.
Tacno u dva sata,usao je jedan Nasrudinov pomocnik,objavivsi da ce
zbog vise sile,predavanje poceti sa zakasnjenjem.
Neki ustadose,u znak protesta,zatrazise da im se vrati novac od kupljenih ulaznica i izadjose.
Ali,i dalje je mnogo sveta ostalo u sali i ispred nje.
U cetiri sata ucitelj sufizma se jos nije pojavio i ljudi su,malo-pomalo,napustali dvoranu,
dobijajuci natrag svoj potroseni novac.
Uostalom,i radno vreme se zavrsavalo u to doba dana,i trebalo je da se vrate kucama...