Uzdahnuvši duboko, Belzebub je nastavio svoju priču.
- Od vremena početka primene procesa ilnosaparno na Zemlji, proteklo je godinu
dana prema objektivnom računanju vremena.
Tokom tog perioda na planeti su postepeno uspostavljeni procesi evolucije i
involucije svega postojećeg. I, naravno, kod tricentričnih bića su počeli da se
formiraju uslovi za razvoj Objektivnog Uma.
Ukratko, na planeti se sve odvijalo kako treba. I, ko zna? Da se posle godinu
dana nije vratila Visoka Komisija na čelu sa Arhanđelom Sakakijem, možda nikada
ne bi ni došlo do kasnijih nesporazuma, povezanih sa tricentričnim stanovnicima te
nesrećne planete.
Visoka Komisija se vratila na Zemlju zato što, bez obzira na sva ta prethodno
izvršena merenja, mnogi posvećeni u...
Blogovi
-
Moderatori:
- Black_star
- Konj_na_belom_princu
Kažu da je svet nastao pre nekih 3,5 milijardi godina velikim praskom, kojom prilikom je nastao i kosmos i svet i zemlja i rupe i bog otac što bi se reklo...
Kažu NAUČNICI još, da je taj prasak trajao u deliću nekoliko stotinki sekunde, možete misliti te brzine i expeditivnosti i produktivnosti-kakve više nema nigde jel’ te.
Ali Naučnici hoće da vide da li je moguće otkriti kako je to bilo, pa u tom smislu napravili AKCELERATOR u CERNU nadomak Švajcarske i Francuske, gde će se taj eksperiment izvesti.
Znate šta, ovo je bilo gore ozbiljno šta sam napisao, e u nastavku teksta sledi moje vidjenje ovog PRASKA i šta ja mislim o TOME-da prostite.
Dakle, ja mislim da su dzaba dali donatori pare(9 milijardi evra) za taj experiment...
U smiraj dana
Dok vetar pesmu pise
I nosi glasove snene
Budi se razum
I sva carolija osta
Iza mene…
Sapuce mesec
Zvezdama
Pesmu laganu neku
A one se smese njemu.
On, tako mocan,zut,
Superioran u svemu
Obasjava im put.
Mesec je snaga moja
Moja moc
I moja rana
A zvezde deca noci
Svetiljke mojih dana.
Razum se polako vraca
Zvezdanim putem ide
A sve moje nesvesti
Cini se
Drugi vide.
Ne znam zašto baš večeras,
Ne znam otkud snaga,
Otkud misao?
Na šta nas ljubav može podstaći?
Do čega dovesti?
Da l’ je ljubav najveća i najslađa zavjera?
Da l’ je ljubav oružje?
Da l’?
Da l’?
Mogao bih ovako nastaviti…
Ovako neiskreno.
Ovako neljudski.
Lažno…
Mogao bih vas lagati…
Ne želim…
Ona… Ona me…
Da li sam njen?
Da l’ me želi?
Da li me voli, ako ljubav uopšte postoji?
Ako ne postoji, ko sam ja za nju?
Ko sam ja uopšte?
Ako ne postoji, ko smo mi?
Ko ste Vi?
Gubim smisao, gubim nadu…
Bez nade nema života…
Bez ljubavi nema nade…
Hm...
Bez ljubavi nema života…?
Da l’ sam jedini???
ШТО САМ? КО САМ?
Што сам? Ко сам? Ја сам само сањар,
чији поглед гасне у магли и мемли,
живео сам успут, ко да сањам,
као многи други људи на тој земљи.
И тебе сад љубим по навици, дете,
зато што сам многе љубио, болећив,
зато успут, ко што палим цигарете,
говорим и шапћем заљубљене речи.
"Увек" и "љубљена" и "упамтит ћу",
а у души вазда иста пустош зрачи;
ако дирнеш страст у човековом бићу,
истину, без сумње, никад наћи нећеш .
Зато моја душа не зна што је језа
одбијених жеља, несхваћене туге.
Ти си, моја гипка, лаконога бреза,
створена и за ме и за многе друге.
Али, ако тражећ неку сродну душу.
везан против жеље, утонем у сети,
никад нећу да те љубомором гушим,
никад нећу тебе грдити ни клети.
Што сам? Ко сам? Ја сам само сањар...
Živeti srecom i kada naizgled nema posebnog razloga za to – dirljiva je veština.Treba nam samo malo blagonaklonosti sudbine.I neko sa kime to da podelimo.
Homoseksualci se pravdaju kako je njihov izbor njihova privatna stvar.
Kamo srece da je tako !
Dabogda su ostali u svojim kucama i te svoje nastrane osecaje izražavali daleko od ociju javnosti. Tako bi olakšali i sebi i nama.
Gde je privatnost na takozvanim "gay-pride" paradama koje se organiziraju u mnogim evropskim ''naprednim'' gradovima, a na kojima se može videti na kako niske grane može pasti jedno ljudsko bice?
Sam pogled na ofarbana gola ili polugola tela kako talasaju trgovima ili glavnim ulicama velikih gradova, ne samo da izazivaju muku u želucu i traumatiziraju malu decu, vec su i najsnažniji argument da homoseksualizam nije ni malo privatna stvar.
Ni na forumuima i blogovima im se nista ne sme reci, jer Boze moj...
Govori mog prvog ucitelja I najveceg hrvatskog sensei REIKIJA , Vlade Magdica
Mnogi su mudraci rekli a moj ucitelj svakodnevno ponavljao : "Onaj ko zna - cuti, onaj ko ne zna - priča". Zar ova rečenica nije sve rekla?
Vladin citat :
Šta se tu može dodati? Čemu potreba da se kroz riječi ispriča iskustvo ili "mudrost" kada se I onako iskustvo ne može rečima opisati, niti mudrost rečima prenijeti. Stoga treba znati u svako vrijeme kada i šta reći i naravno - u kojoj količini.
Možda vam se ovo čini nevažno no u duhovnom svijetu je to itekako važno. Ima mnogo razloga zbog čega je to tako. Jedan od njih, i to onaj najvažniji sam već napomenuo. Ako imaš mudrost ti znaš da je imaš i nije ti važno da li drugi znaju da je ti imaš. Tom...
" Često čujem kako jedan reikist savjetuje drugog: "Ma, čovječe, što se sekiraš.... zaštiti se simbolima... zašto ih imaš? Pa nastavlja: "Udariš brate simbole oko sebe i ništa ti nitko ne može!" Neki idu i dalje od toga pa stavljaju simbole na druge ljude iz svoje okoline bez njihovog znanja, valjda da bih ih umirili ili možda spriječili njihovu agresiju. Ma, ne znam ni sam od čega se sve štite - od svega i svačega! Neki idu još dalje, pa nose razne amjalije, zaštite, zapise i razne druge stvarčice koje ih valjda štite od drugih ljudi. Tako oni misle! .......... A ja, šutim i gledam i čudom se čudim ........ pa se sam preispitujem! Od čega se to treba štititi, i tko tu koga napada. Tko je u svijetlu a tko u mraku? Trudim se...
Uz straru,dobru muziku ostajali bi satima
noc je bila za nas prekratka
zore,neprijatelji sto razdvajaju zagrljene
i u tapaju u reku bez povratka.
Neke pesme nikad ne umiru
bas kao ni nasa ljubavna
za nama samo senke ostaju
za vecna secanja.
Da je tuga vetar,pa da odluta
ispod tvog kaputa,da te podseti
zabnjom oko srca,sto me ostavi
al,zauvek zaljubljeni,zaljubljeni
Na cijem jastuku sada spavas
kraj nje kao santa leda
topis se dok mene sanjas
o,glavo moja luda,sto me ostavi
sada smo izgubljeni
zauvek niciji i svaciji
Veseli 78-godišnjak dolazi na pregled kod doktora !
Pita doktor kako se osjeća.
Nikad bolje, kaže starac, imam 18 godišnju prijateljicu koja je trudna sa mnom, živimo zajedno, ma uživam. Super, zar ne doktore?
Doktor ga pogleda ispod oka, malo zavrti glavom i kaže:
Poslušajte jednu priču:
Poznajem jednog čoveka koji je strastveni lovac i nikad nije propustio priliku da ode u lov. Jednom je greškom, umesto puške na ruksak pričvrstio kišobran.
Ušao je u šumu i uskoro se pred njim stvorio veliki medved. Potegnuo je prema ruksaku i shvatio da ima kišobran u ruci.
Odjednom se čuo pucanj i medved je pao kao pokošen.
Ha, ha, ha...pa to nije moguće kaže starac...sigurno je pucao drugi lovac.
Naravno, shvatili ste, pucao je...
Vila razigrana,
devojčica nasmejana,
lakonoga,
bojom umazana,
detinje zarumenjena,
pčelica užurbana,
mudrica malena,
ptičica upitana,
lahoru obećana,
uteha nasmejana,
ko zrak u kosi omilela,
andjelima dragocena,
Bogu čuvana...
Vreme, samo vreme ,
i bićemo isti u mržnji i ljubavi,ja i ti.
Zato bez suza polazi,
bar jednom imaj milosti,
ne otežavaj mi stvari.
Vreme za ljubav ističe,
nas dvoje više nikada,
ni novi, a ni stari...
Ako poželiš da mi se vratiš
gledaj da to ne bude skoro,
vremena daj mi da te prebolim,
dođi kad prestanem da te volim.
Pustio je juce tu pesmu sa telefona.Moja glava je bila na njegovim grudima.Slusala sam otkucaje njegovog srca i pesmu.Ostala sam da lezim jos dugo tako.Da ne vidi da sam plakala.
Zasto ne mogu da odem???
Биберче,
златокосо момче,
котрљан,
у марамицу нероткиње докотрљан,
чуван и нестваран,
ко Палчић одгајан,
пољупцима искићен,
мој,
од Бога измољен,
бајкама задојен,
мачем витешким опасан,
вилењак несташан,
деспот разбашкарен,
син мој, у срцу зацарен,
сунчев зрак - украден.
Zavidim mekoj plavoj postelji u koju svako vece spustas svoje izmoreno telo,
suncu koje ti svakog jutra miluje lice do poslednje borice,
tvojoj crnoj koznoj jakni jer svakodnevno ima onaj tvoj zagrljaj-najlepsi na svetu,i
tvojoj sestri jer je stalno sa tobom.
Zavidim tvom treneru jer te zna vec osam godina,
putevima kojima ides do skole jer im se u potpunosti prepustas,
snovima jer su jedini koji mogu da upravljaju tobom...
Ne zavidim sebi jer sam te imala i ispustila.
A znam da bi trebalo...
Trebalo bi,jer pored svih tvojih mana i vrlina,volim te
iznad svega.
Mrak.Opet kisa i opet previse obaveza...
Zelim tisinu i stagnaciju.Ne zelim ritam.
Ne zelim razocarenja,ni padove.
Zelim ljubav,toplotu,ZDRAVLJE.Zdravlje.Zdravlje.Zdravlje.Zdravlje.
Shvatis sta znaci tek kad ga izgubis,ja sam pocela da shvatam.
Plasim se.
A opet...i dalje ta bezosecajnost.
Muk.Praznina.
Ne znam da li bi trebalo da sama pokrenem svoj svet,ali mislim da ne.Odgovara mi.
Zelim da smrsam,ali jedem.Zelim da imam sve petice,ali vec sam dobila trojku.
Kontrastni zivot i kontrastna ja.Crno-belo,jing-jang,dobro-lose.Ja-ti.
Drugi kraj sveta-sudbina.
"Sudbina je samo jedno od opravdanja za glupe greske koje pravimo u zivotu."
ZELIM.DA SE DESI.:heart::heart:
Puna ti usta priče
herojem se jakim praviš,
a manji si od sivog miša
kad se na djelu nađeš
nikako da se snađeš
Tada u dnu
ispijene čaše
sagovornika sebi tražiš
da ljubavne muke blažiš
Gdje je ta muška snaga
i moć ljubavi što ruši sve
ili si ti još slabić jedan
što ljubavi nije vrijedan
Na istom smo brodu znaj
al' trebaju vesla nam dva
ako zakažeš ti
potonut' ću i ja....
Kroz prozor vidim
jesen
vetar lišće razvejava
pa i ja lelujam zanesen
kao list
kome se zemlja približava
Kroz srce gledam
i mislim
toliko je bilo jeseni
i tolike zime
jedna će i meni
peteljku da otkine
Jesen je
vreme je kiša
ubiranja plodova
i svadbarskih slavlja
ptice ne pevaju radosne
već zbog nadolazeće gladi
kroz suzu gledam
ti odlaziš
sa gorkim osmehom
sa mnom se pozdravljaš
a ja i danas
kao i onda
ne znam šta da radim
Ne mogu otici,draga princezo,prije nego bar pokusam razumijeti ono sto nam se dogodilo i ono sto nam se moglo dogoditi,da smo bolje znali sta nam se nudi..ono sto sam od tebe dobio i ono sto sam mogao dobiti da sam znao,da sam bio sposoban primiti,ono sto sam zelio ti dati i sto sam ti mozda dao..
Bio bih veoma iznenadjen,bio bih zapravo veoma tuzan,ako se ti i ovo pismo ne biste nasli.
To bi znacilo da mi ni ti nisi pomogla da ostavim negdje bilo kakav stvaran trag i da sam krivo razumio ono sto sam s tobom imao.
Zato ti pismo ostavljam ovdje,zajedno sa svom svojom ostavstinom.
Ako ga nadjes,dobro sam razumio,i ovaj pokusaj ima razloga,a ako ga ne nadjes,jasno je da sam imao krivo i da je sve ovo,da je naprosto sve-bez razloga.
Zato ti...
Ljubav uvek uspeva
i uvek odoleva
i besmislu i mraku
ponekad ne uspevaju
naše želje
sa našom snagom u raskoraku
Ljubav ponekad zahteva
tako puno
od slabića
i opakih
a tako malo od jakih
Kada sam prvi put pre tri-četiri godine pročitao ovu bizarnu vest : da je izvesni momak ubio nekog čoveka , jer je njegov Mobilni dugo zvonio, a ton zvuka je bio toliko iritirajući, da ga je eto čovek lišio života. Pomislio sam, božeee, koji manijak , medjutim, nisam siguran da je i taj čovek nije sam kriv za svoju smrt.
Pre neki dan sam se u to uverio čekajući na kasi u jednom super MARKETU, da to nije bez vraga... u redu ispred mene stoji Baba od recimo 70 godina, redja gospodja iz korpe svoje namernice koje je uzela, i baš u tom momentu zvoni joj mobilni...
Nije ništa čudno to što zvoni, zvoni svima nama i u nezgodnijim situacijama, nego je problem TON tog zvona, a isti je toliko prodoran i nesnošljiv i odvratan i škripljiv-da je...
Kad sam imao četrnaest godina, nadao sam se da cu jednog dana imati devojku.
Sa šesnaest godina imao sam devojku, ali nije imala strasti, pa sam zakljucio da mi treba strastvena devojka sa zivotnim zarom.
U srednjoj školi pri kraju mature u devetnaestoj godini sam se zabavljao sa strastvenom devojkom, ali je bila suvise emotivna. Sve je bilo dramaticno, bila je kraljica drame, sve vreme je plakala i pretila samoubistvom.
Tada sam zakljucio da mi je potrebna stabilna licnost.
Sa 25 godina nasao sam veoma stabilnu devojku, ali je ona bila dosadna. Bila je potpuno predvidljiva i nikad se nije uzbudivala ni oko cega. Zivot je postao toliko dosadan da sam zakljucio da mi treba malo uzbudljivija devojka.
Sa 30 godina nasao sam...
Srbija
zemlja napacenih
izmucenih
pregladnelih
ostrascenih
nevernih i vernih
Srbija
izgubljenih
i ponovo trazenih
Okupana znojem
radnika i seljaka
obasjana pesmom
umnika i vernika
Srbija
u nesvest padala
nekoliko puta
i uvek se iz nesvesti
budila
Srbija
od pameti do ludila
Srbija
pomahnitala
macem izvojevana
i Suncem na kraju uvek
obasjana
Srbijo
okreni se i pogledaj
sva ceda tvoja umorna
lica su im sumorna
a tela opasana
velom
Srbijo
volecemo te uvek
dusom svojom celom
branicemo te zivotom
i hraniti lepotom
SRBIJO
nema tebe nigde
pronadji svoj put
unisti sve sto te lomi
mole te ljudi
mole te tvoji
kceri i sinovi
William Wordsworth - Sjaj u travi
Sada, kada ništa na svijetu ne može vratiti dane prohujalog ljeta
naš sjaj u travi i blještavost svijeta, ne treba tugovati,
već tražiti snage u onom što je ostalo i s tim živjeti...
Zaboravimo, ne radi nas, ne radi zaborava,
zaboravimo da smo se voljeli,
da smo se svađali, da smo bili krivi..
Požurimo, s danima i danima što će doći,
možda ćemo se naći jedanput
na malom vrhu života i neizrečene tajne
htjeti jedno drugom da kažemo,
al`proći ćemo jedno kraj drugog kao stranci,
jedan skrenuti pogled biće sve što ćemo jedno drugom moći dati...
Zaboravit ću oči i neću posmatrati zvijezde
koje me na tebe neobično podsjećaju...
ne boj se, jednom ćeš se zaljubiti al`ljubit ćeš zato što će te
nešto na toj ženi...
pa trebam da dobijem neko kuce....imala sam zlatnog retrivera...i tako prvo sam tela patuljastu pudlu,pa toy pudlu ali sam se setila da su toy pudle mnoogo skuplje a da mogu da prerastu u patuljaste...a patuljaste u srednje..i tako...posle sam htela papillona(papijona)ali sam procitala da su veeoooma retki kod nas..i skupi....strasno!posle sam htela maltezera..to mi dodje kao ok izbor jer sam uvek htela kuce koje mogu da nosam bilo gde...sem u skolu da ne bi ostajalo kuci samo....posle mi mama kaze da ima jakooo veliku dlaku....i da se linja...ajde ja sta cu idem opet da vidim neko drugo kuce posle naidjem na bolonjezera...skoro je isti kao maltezer ali mi je nekako sladji.....mama nista nije rekla...iako isto ima dugacku dlaku...ali...
Ako naporno radis, nikad "nemas vremena za nju".
Ako nista ne radis, onda si "bezvredna lencina i bitanga".
Ako ona ima dosadan posao i malu platu, onda je to "iskoristavanje".
Ako ti imas dosadan posao i malu platu, onda "bi trebao mrdnuti guzicu i potraziti bolji".
Ako dobijes unapredjenje pre nje, onda je to "favoriziranje muskaraca".
Ako ona dobije unapredjenje pre tebe, onda ste imali "podjednaku sansu".
Ako kazes da lepo izgleda, onda je to "seksualno uznemiravanje".
Ako nista ne kazes, onda je to "muska ravnodusnost".
Ako places, onda si "slabic".
Ako ne places, onda si "neosjetljivi gad".
Ako je udaris, to je "zlostavljanje zene".
Ako ona udari tebe, to je "samoobrana".
Ako nesto odlucis bez nje, onda si "sovinist".
Ako...
на питање пијатеља бившег да ли би променили веру за 100.000евра
одговорих
ХМ овде се безобразна понуда може исказати на вие начина
да ли би постао педер за 100.000е?
да ли би спавала са неким скотом за 100.000е?
да ли би се дорекао нације за 100.000е?
да ли би .....за 100.000е?
Хиљаде могућности и само две опције МИ НЕ БИ,ОНИ БИ.
Идеале пратим и зове даљине
Негдар ћутим дуго , некад мисо сине
Видим да је небо од мене далеко
Ал опет гледам како да доватим
Истину што бежи увек би да схавтим
Кад гледам у себе видим понор
бездане неме и неко море
свуда је бура ломе се стене
тишину тражим да смири ми мисли
јер опет негде даљина ме зове
опет ме вуче ка крају дуге
а над понором мост не стоји
да л све то уоште постоји?
Док тражим даљину ,и жудње гасим
очима једем лепоте света
понекад само у ноћима касним
осетим да негде још неко гледа у исту звезду
да неко стрепи дал има смисла
ил смисао памети нема
На сање и на дилеме ставићу тачке
Прећи ћу понор сопствених жеља
И бићу опет и тврд и јак
Савладаћу сопствене Душе
олујни страх
ја сада