Blogovi

DVIJE SJEMENKE

DVIJE SJEMENKE

Dvije sjemenke ležale jedna do druge u plodnoj proljećnoj zemlji. Prva sjemenka kaže: “Želim narasti! Želim pustiti korijenje duboko u zemlju pod sobom i mladice kroz zemljinu koru iznad sebe… Želim razviti svoje nježne pupoljke da najavljuju dolazak proljeća… Želim osjećati toplinu sunca na licu i blagoslov jutarnje rose na svojim laticama» I tako je ova sjemenka narasla. Druga je sjemenka rekla: “Bojim se. Pustim li korijenje u zemlju pod sobom, ne znam šta će me dočekati u mraku. A probijem li se kroz tvrdu zemlju iznad sebe, mogu oštetiti svoje osjetljive mladice… Šta ako pustim svojim pupoljcima da se rastvore, a puž ih pokuša pojesti? Da se rascvjetam, dijete bi me možda iščupalo iz tla. Ne. Mnogo je bolje čekati dok ne bude...

Sve će proći,ali ako čuje Bog,ostani ti...

Želja je proždrljiva zver,glodje mi meso do kostiju,u toj nezasitoj gladi,zaboravljam svoje lice,samo vidim da plutam udavljena u jezeru samoće,što je sanjalo da uhvati i zadrzi tvoj odraz na svojoj hladnoj površini... Ne mogu skinuti ovaj teg prikovan za dušu,u ovom vrlogu ja tonem u djavolje jazbine...Pogledaj me,nikad ti necu biti lek za taj otrov što nosiš u venama,odavno sam izgorela u tmini tihih noći,zbijena u par zidova,nikad nisam ni disala,nasmej se,možeš preobraziti naš mali svet,ulij svežu krv u novi dan,zagrli me,proći će vreme kao krdo konja u galopu,ništa ne mogu sprečiti,želim samo da osetim miris tvoje kože,i pokušam da uklešem tvoje lice u svoje oči,jer ako te gubim,gubiću te sa pesmom na usnama,pesmom na...
S KIM SE DRŽIŠ ZA RUKE?

S KIM SE DRŽIŠ ZA RUKE?

Rabin Harold Kušner gledao je djecu koja su na obali mora zidala kulu od pijeska. Kada su upravo završili zamišljenu kulu, za koju su potrošili mnogo vremena i strpljenja, došao je talas i sravnao kulu sa zemljom. Rabin je očekivao suze i bijes. Djeca su sjela, uzela se za ruke i počela se smijati. Malo zatim, započela su graditi novu kulu. Rekao je: “Spoznao sam da su me djeca naučila veoma važnu životnu lekciju: sve stvari u našem životu koje stvaramo dugo vremena i s mnogo energije, stvorene su u pijesku. Trajni su samo naši odnosi s ljudima. Prije ili kasnije doći će talas i odnijeti sve ono što smo sagradili s tolikim trudom. Kada se to dogodi, moći će se smijati samo oni koji će imati s kim da se drže za ruke.” /preuzeto sa...
TEPIH NAVAHO INDIJANACA

TEPIH NAVAHO INDIJANACA

Navaho Indijanci na rubu svakog tepiha naprave jednu grešku pri tkanju. Veoma je zanimljivo da oni u tom rubu vide mjesto gdje Duh ulazi u tepih i gdje iz njega izlazi. Uzorak je savršen, ali uvijek postoji mjesto koje sasvim jasno izgleda poput greške.To sasvim tačno odgovara semitskom, istočnjačkom načinu predočavanja savršenosti kojemu je i Isus bio prilično blizak. Biti savršen ne znači bezuslovno otkloniti svaku nesavršenost. Nama se s našim zapadnjačkim mišljenjem u kategorijama ili – ili i s našom potrebom da u svemu budemo vješti to svakako čini tako, ali u stvarnosti se savršenost sastoji u sposobnosti prihvatanja nesavršenosti. Zato onaj ko istinski želi živjeti ne bježi od toga. Čovjek nesavršenost u svom životu ili...
VESEO I TUŽAN ZBOG OBIČNIH STVARI

VESEO I TUŽAN ZBOG OBIČNIH STVARI

Vraćao sam se kući, na nezarađeni ručak, kao i svakog dana, umoran od nekorisne upornosti s kojom sam tražio izlaz iz zazidanosti. Navikao sam da tražim i ne nalazim, jedno je zavisilo od mene, drugo ne znam od koga, i ništa nisam imao da predbacim sebi, a nisam mogao da se ljutim što me ne prihvataju. Nekad sam, u ljutini, prijetio mržnjom, a nisam je osjećao. Ni sad je ne osjećam. I hvala bogu. Da sam drukčiji, da život nosim kao tegobu, da sam ogorčen, počeo bih da se gubim, da pijem, da mrzim, postao bih nezadovoljnik koji se okreće protiv cijelog svijeta. A ne mogu to. Uprkos svemu, živim kao i drugi ljudi, koji su bez moga biljega, veseo i tužan zbog običnih stvari, veseo zbog dobrih ljudi koji su pomalo zli, tužan zbog zlih...
OGLEDALCE

OGLEDALCE

Kada je profesor završio s predavanjem, upitao je iz navike: „Ima li pitanja?“ ne očekujući nikakvo pitanje. Zato se našao jako iznenađen kada ga je jedan od studenata upitao: ”Profesore koji je smisao života?” Neki od studenata koji su već bili izlazili samo su se podrugljivo podsmjehnuli na pitanje svog kolege i nastavili svojim putem. Zatečen, profesor je dugo vremena posmatrao studenta pitajući se je li pitanje bilo ozbiljno ili samo neka šala. Na koncu je uvidio da je student ipak ozbiljno postavio pitanje pa mu reče: “Odgovoriću vam“. Gurnu ruku u džep i izvuče novčanik iz kojeg izvadi komadić ogledala veličine novčića. I započe svoju priču: Bio sam dječak u vrijeme u rata. Jednog sam dana na ulici ugledao bezbroj komadića...
OSJEĆAM

OSJEĆAM

Osjećam, draga, osjećam kosu tvoju što blista, ali nisam srećan što odlazim zaista. Jesenjih se noći sjećam dok sjenke breza kruže. Što dan nije bio vječan, a mjesec blistao duže. Još čujem dok patiš: „Proći će godine u letu i zaboravićeš me sasvim uz neku drugu na svijetu.“ I danas lipa cvjeta i osjećanja gore ko plamen. Ja sručih toga leta cvjetove na tvoj pramen. Ne gubi srce, snagu. S drugom će poljupce tkati. I ja ću ko priču dragu tebe njoj spominjati *** I vjernošću ne muči me, vjernost svaka meni smeta. Ko pjesnika rodiše me, ljubiću te k’o poeta. *** Neka zvoni pjesma, nek se pjesma lije, ipak neće biti što je bilo prije. Od gordosti prošle i snage, što posta? Ova svirka tužna jedino mi osta. *** Izljubiću te, taći...

"Mi smo se suvise sretali..."

Mi smo se suvise sretali na raskrscima neznanim Mada smo razlicitim putevima koracali Tinjalo nebo vecernje u siprazima zvezdanim I uvek oblaci zdralova sa prolecem se vracali. Mi smo se suvise sretali a reci rekli nismo I u leta kovrdzava sa preplanulim licima Pod kapom zelenih dudova za casak zastali smo Pa onda prosli, odlutali svako za svojim vidicima. U novembru su oblaci kao buktinje rudeli I vetar kisama umio sivo popodne ogolelo A putevi se duzili i raskrsca su zudela Za nesto kratko u susretu sto se toliko volelo. U zime snezne, pobelele k'o tvoji isprani dlanovi Dugo si, dugo cekala pod jablanom, na smetu I vrat mi goli uvila maramom svojom lanenom Da sivookom putniku ne bude zima u svetu. Pa ipak, ti su susreti tek kratka...

ja zakon

za neke osobe sam mislio da su samo obicne budale koje su umislile nesto, i tom svom neznanju pokusavaju da ubede druge da su oni jedini koji su od boga poslati da dele pravdu. medjutim tek sa dolaskom na poziciju da mogu deliti neku njihovu pravdu, uverio sam se koliko su takve osobe stetne kako za sebe tako i za okolinu. na zalost nije redak slucaj da se ulizivackom "politikom" upravo takve osobe biraju na pozicijama na kojima mogu "deliti pravdu". iako takvi obicno uvide ko su i sta su sa odlaskom sa mesta onoga koji deli pravdu, jer tek tada im drugi kazu u oci ko su i sta su, steta koju su naneli drugima se cesto ne moze ispraviti. ne kaze narod dzabe, daj mu moc ako zelis videti kakav je covek. i zaista tada kod vecine dodje do...

Moja omiljena...:)

Pesma 41 (iako bi mi vise odgovaralo da je pesma napisana osobi muskog pola,nisam htela da menjam nesto ovako savrseno) R.Tagore Ceznem da ti kazem najdublje reci koje ti imam reci, ali se ne usudjujem, strahujuci da bi mi se mogla nasmejati. Zato se smejem sam sebi i odajem tajnu svoju u sali. Olako uzimam bol svoj, strahujuci da bi to mogla ti uciniti. Ceznem da ti kazem najvernije reci koje ti imam reci, ali se ne usudjujem, strahujuci da bi mogla posumnjati u njih. Zato ih oblacim u neistinu, i govorim suprotno onome sto mislim. Ostavljam bol svoj da izgleda glup, strahujuci da bi ti to mogla uciniti. Ceznem da upotrebim najdragocenije reci sto imam za te, ali...
GALOPIRAJUĆA IMAGINACIJA

GALOPIRAJUĆA IMAGINACIJA

Prvi plod posmatranja je nevezanost. Ako posmatraš iluziju ne možeš u njoj i učestvovati. Film koji gledaš je slijed slika, ali dok mašina nesvjesnosti radi punom parom, taj slijed slika stvara čitav niz utisaka, emocija, ideja. Kad usporiš mašinu, vidiš da je film iluzoran, i reakcije nestaju. Tada shvataš da je tvoja vezanost ubrzavala filmsku traku i da zbog toga nisi video da je to, za šta si vjerovao da je stvarnost, samo slijed nestvarnih slika. Dok smo u vrtlogu misli, svijet nam izgleda vrtložan, i da bi se čovjek otrijeznio, on mora da siđe sa mentalnog ringišpila. Potrebna je silna praksa da bi se osvojila distance neophodna za otklanjanje makar samo jednog mehanizma. Kad čovjek stvarno osjeti nevezanost, svježina i spokoj...
MAESTROV DODIR

MAESTROV DODIR

Bila je prašnjava i ružna i aukcionar je mislio da prosto ne vrijedi gubiti vrijeme na staru violinu, ali ju je ipak podigao sa smješkom. “Koliko nudite dobri ljudi” - viknuo je. “Ko će početi da licitira?" “Jedan dolar, zatim dva. Samo dva?” “Dva dolara, a ko će ponuditi tri?” “Tri dolara, prvi put; tri dolara drugi put; ide za tri… ali ne…” Iz neke prostorije otpozadi došao je sjedokosi čovjek i poklonio se. Onda je, pošto je obrisao prašinu sa stare violine i zategao opuštene strune, zasvirao jednostavnu i prijatnu melodiju kao kad anđeo pjeva božićnu pjesmu. Muzika je prestala, a aukcionar je tihim i mirnim glasom pitao: “Koliko nudite za ovu staru violinu?” I držao ju je sa naklonom. “Hiljadu dolara” “Ko daje dvije hiljade...

Treba skrivati

Ljudi ne vole ozbiljnost. Ne zele dobre knjige, nazivaju ih teskim jer je za njih potrebno ukljuciti mozak, ne zele ozbiljnu muziku, ona moze probuditi emocije pa ko zna sta moze isplivati, ne zele kvalitetne filmove, teske staze za trcanje, teske fakultete, ozbiljne price... Nista tesko nije potrebno i pozeljno. Kic je na cijeni vise nego ikad. Ne samo u umjetnosti, vec kic u zivotu. Zivot lak, za koji je dovoljno imati cula, podnosljiv sirokim narodnim masama. Kad bih se vratila na pocetak bolesti, svakoh bih lagala. Niko ne bi znao za bolest. Onda se ne bih morala susretati sa sazaljenjem i strahom onih koji su mi mnogo bitni. Oni zele da ih lazete. Neki se pretvaraju da se nista ne desava, neki zele da pomognu iako znaju da je to...

Razmišljam......

:think: Razmišljam.... Nije važno koliko imaš u džepu već koliko imaš u srcu jer se u životu sve srcem plaća a život nikad kusur ne vraća Milan Višnjić http://fontanasnova.blogspot.com/

Ako budem morao

Ako budem morao ubiti sećanja na nas neću zauvek izgubiti poslednju nadu za spas da mogu opet ljubiti Ne mogu želju da krivim što hoće da se oslobodi bremena uspomena da se ponovo rodi i ljubi i živi Ne mogu da krivim sebe Ako budem morao da ubijem sećanje na nas moraću i tebe Mada znam da će jedan veliki deo mene zauvek utrnuti i posiveti al će ono malo od mene prostalo bar tri dana srećno živeti Milan Višnjić

Kako do Kanadske iseljenichke vize?

Molim za savet,zovem se Zoran imam 33 god trenutno sam u Srbiji.Moja supuga i dete su u Kanadi tacnje u okolini Toronta,otisli su tacnije 16 aprila proslog meseca.Moja supruga i ja nismo vencani pa ampliciramo za cammon law odnosno spajanje porodice ona je drzavljanin kanade takodje i nase dete. hteo sam da vas pitam posto sam bio u vojsci na kosovu u periodu 97/98 i imam ucesce u ratu 99 godine gde sam bio stacioniran u Beogradu cist sam kao suza dali je tacno da sam proces provere traje 2 do 3 godine? Ako toliko traje odustacu od ampliciranja i pozvacu suprugu i dete da se vrate.

Slomi nogu, uveseli me čovječe ;)

Primjećujem na sebi u posljednjih dvadesetak godina da me sve više i ozbiljnije hvata jedan izrazito negativan osjećaj spram nekih opšteprihvaćenih društvenih normi. Što je kontradiktorno, s obzirom da taj moj osjećaj zapravo korespondira sa stavovima većine ljudi. Na taj način čovjek u sebi spaja i anarhistu i liberalnog demokratu, u klasičnom smislu tog pojma, ali i jednog finog ciničnog konzervativca, koji obavezno prvo obuva levu patiku i kupuje Politikin Zabavnik. Naime, uhvatim često samog sebe kako navijam za one fudbalere i navijače koji trče po terenu, a potom i izvan njega, da uhvate i na mrtvo ime premlate sudiju...

Biste li ucmekali babu?

Sjećate se, naravno, Raskoljnikova ;) Simpatičan dečko, iako ufuran do zla boga. On je, normalno, ubio babu. Baba bješe ružna, lihvarka, zla, ma djubre jedno od čovjeka. Raskoljnikov je imao plemeniti cilj- da svijet oslobodi jedne takve napasti. To vam je kao da je neko ubio Hitlera tamo dvadeset i neke. Na kraju krajeva, saveznici su onoliko ratovali, izmedju ostaloga, upravo da se domognu Hitlerove glavuše, i tu svoju borbu su definisali kao izrazito plemenitu. Dakle, cilj da nekoga ubijete može biti veoma legitiman i opravdan ;) Uostalom, sjetite se samo svih onih izvršenih smrtnih kazni ;) Justice for all :) I zašto se onda, moliću, digla tolika prašina oko tamo neke babe?
ZAZMURI

ZAZMURI

...retrospektiva...;) Zažmuri u svitanje i pogledaj Suncu u oči ako možeš... Sva moja čežnja je u njegovim zracima... oni će te danas ogrejati... Negde u podne kad najjače peče skloni pogled... Može se desiti da izgoriš ceo a to ne bih podnela...:)
Уморни витез

Уморни витез

Као сваки уморни витез, пред нову битку оштрим стари мач, и са оштрице каменом скидам, последње битке сурови спомен. Оклопа потамнелог одавно а оштрице мача пламти сјај, са стране чујем песму, а у срцу туга вечерас се један витез вратити неће. И било би лакше да знам да сам ја тај, али слутим да нека принцеза далека чека неког у сјајном оклопу који данас остаје у пољу. http://saletovepesme.wordpress.com/

Za jos jedan lep dan...

LJUBAV Ugasi mi oci-mogu Te videti, Zaglusi mi usi-ja cu Te cuti, I bez nogu mogu ici do Tebe, I jos bez usta mogu Te preklinjati.. Slomi mi ruke-obuhvaticu Te, srcem svojim kao rukom, prigusi mi srce-mozak moj ce kucati.. I bacis li pozar u moju svest, u krvi cu te nositi... RAJNER MARIJA RILKE ~Ps.Za one koji ne mogu bez ljubavi...~
NADA

NADA

Po stoti put moja se misao pita – kao što zalutao i zatvoren leptir po stoti put bije o staklo – šta je to što mi ne da da živim ni da se životu radujem. To je kajanje zbog nečega što nismo mogli da ne učinimo, što možda nismo ni učinili, i strah od nečega što nikad ne dolazi i ne nastupa, a neprestano se primiče i prijeti. To je nauk koji se nikad ne može do kraja shvatiti ni naučiti. To je svršen čin sa kojim se ne mirimo. To je nada, neodređena i bezizgledna nada, koja nas više muči i boli nego što nas tiješi i krijepi, a koja nas nikad ne napušta. To je slika potpunog nesklada između nas onakvih kakvi jesmo i onog što živi u nama i što nas okružuje sa svih strana. Ivo Andrić - Znakovi pored puta

Lepota je u oku posmatrača, a mir u srcu doma

Vetar je nosi poslednje što je ostalo od mog velikog oca. Fina prašina ljudskosti prolazila je kroz moje prste, odlazeći nepovratno u beskraj. Nije voleo sprovode. Ni puno ljudi. Poslednja želja je bila : “Nemojte me staviti u krevet večnosti!”. Uvek je izbegavao gužve. Voleo je da radi sam. Bio je sa ljudima, jedino kada je morao. Tih. Povučen. Poneki osmeh na njegovom licu, kada bih nesmotreno upao u njegovu radnu sobu dok je radio na projektima, oslikavao je nežno srce velikog oca. Voleo je svoju porodicu. Mene I moju majku. Život mu je bio težak. Počeo je od ničega. Sve je stvorio sam. Nisčega. Još pre godinu dana izgubili smo ono što smo oboje voleli. Njegova ljubav još od studentskih dana. Prva, prava I večna. Crna bolest je...

Linux ili windows sta je bolje

Vecina vas se pita sta je bolje od ova dva.Na ovo pitanje je veoma tesko odgovoriti zato sto sve zavisi od tvojih potreba i zelja. Ali hajde za svaki cu pokusati da vam kazem i vrline i mane WINDOWS Mane: 1 nije uopste bezbedan i siguran i svako ga moze hakovati 2 Jako malo opcija i za ljude koji ce jednog dana da budu programeri on je veoma mali po opcijama 3 nije besplatan i sve za njega mora da se plati 4 Korisnik na windows operativnom sistemu nema neku veliku slobodu i sve mu je ograniceno Vrline: 1 Lagan 2 Punoletan LINUX Mane: 1 nije za obicne korisnike kojima kompjuter sluzi samo za levelovanje heroja i slicnog 2 Tezak zbog mnogo vise opcija 3 nije punoletan kao win i malo ga ljudi koristi i tesko ce neko ko koristi linux...

Prica za laku noc (12)

Dečak i Devojčica. Bio jednom jedan dečak po imenu Dečak. Dečak je bio krupan, zgodan dasa... I Dečak je bio zaljubljen. Dečak je bio zaljubljen u devojčicu po imenu Devojčica. Ali Devojčica za to nije želela da zna. Vidite, Devojčica je bila ljupko, lepo, majušno, slatko mlado stvorenje... i Dečaka je, da izvinite, veselo vukla za nos. Dečak prosto nije znao šta da radi. Vidite, dok Devojčica nije naišla Dečak prosto nije mogao da se odbrani od drugih devojčica... I od dečaka. Ali to je druga priča. Trenutni problem bio je da je Dečak do ušiju zaljubljen u Devojčicu, a ne zna kako da je obrlati. I tako je jednog dana dečak pitao svog prijatelja, Prijatelja, za savet. Posle dugog razmišljanja… Prijatelj je posavetovao decaka da...

SVADBA (moguce verzije)

ORIGINALNA PRICA Svadba u Banatu. Udaje se Jula Vojvodjanka,za Blaza Crnogorca. Veliki sto u dvoristu, za stolom puno gostiju. Sa jedne strane stola sve Crnogorci, ima ih oko stotinak,visoki,koscati,mrsavi, ali na svakom muskom bar 10 kg ordenja. Svi sede nagnuti nad stolom od tezine pomenutog ordenja.. Sa druge strane stola sede Lale,svi lepi i debeli. Ustaje jedna starina, pridrzava se stapom i pocinje svoj govor: "Ova vasa Jula ima cast stono ulazi u `vako slavnu familiju. Nas Blazo je sin palog borca, narodnog heroja, ciji je djed rasceriv'o Turke na buljuke kod Mojkovca. A njegova sestricina, od Baja Stricevica njegovog sure snaja, sto je pradjed njegove babe protjera Medjedovice, jer je njino pleme bilo spremno na sve. A...
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.
Back
Top