Blogovi

Medju zvezdama

Medju zvezdama

Među zvijezdama. znam da jos postoji lice i glas koji govori da se ne prestajem nadati. Gore na nebu. znam da jos zivi. covek, moja sudbina. jedna prica, jedna istina. Znam da jos postoji na nebu, među zvijezdama Ah,kada bih mogla biti nesto drugo bila bih muzika kada bih mogla biti muzika bila bih ta koja tebi svira kada bih mogla biti najlepsa muzika bila bih tisina. Ne bih htela biti druga vec ta tisina zanosna ta tisina koja tebi svira da me cujes samo ti mili moj

Ako sretnete moju muzu...II

Ako sretnete moju muzu da luta bez cilja ne virite joj pod bluzu koju ispletoh od poljskog bilja Zavirite joj u dušu jer i ona svoju dušu ima i ne liči na namigušu koja se olako daje svima Ako sretnete moju muzu odmah će te je prepoznati jer i za vas će pustiti suzu i osmehom iskrenim ugrejati Milan Višnjić

Ja sma pravi Baja

Ša da vam kažem- sem da sam postigo sve u životu. Imam merdžu najnoviji model, ženu kod kuće ,mnogo deca i jednoga sina. Imam biznis i ko oće da radi, može al samo kako ja kažem. Jer ja sam pravi Baja! Žena, kad je ponekad sretnem u kući, dočeka me malo kao ljuta, ja joj dam par zelenih, nekad kupim i bundu u Turskoj, pa se odma odljuti. Nisam mnogo lep, al me žene vole. Imam ljubavnicu a kad mi dosadi,ostari i poružni... nabaviću novu. Jer ..ja sam pravi Baja. Imam para da čašćavam društvo, svi gledaju u mene kada se vozam u svome merdži. Načula moja žena, da se vodam sa nekom klinkom...nije da nije istina, al šta je se to tiče? Odvalih joj dva vaspitna šamara, al kad se deca raskukaše, ja prestadoh pa je okitih kilom zlata. I nastade...

Ljubav ili sudbina

Opet ubacivanje mog posta... mislim da ova prica zasluzuje da se nadje i na blogu... Elem, moja majka bila zaljubljena srednjoskolka u jednog Nihada, on tad fudbaler. Majka iz srpske porodice, otac tj. moj djedo vojni pilot nacionalista teski, majka joj uciteljica,... baka njena bila svojevremeno neka gospodja ministarka. Moja mama gimnazijalka i krece stranputicom po misljenju roditelja. Gde se ona moze sad vec zaljubiti jos u nekog druge vere? Oni nju fino ispisu i prebace u NS da bi je razdvojili od te ljubavi... Posle izvesnog vremena majka upoznaje zenu koja je upoznaje sa bratom. Bezi sa njim jer bese ljubav na prvi pogled. Majka saznaje da je roditelji traze zajedno sa policijom, kaze interpol me vija :lol: Javlja im se da je...

Pavle M. Dzeletović Ivanov - Poreklo Arbanasa (24)

Poreklo Arbanasa (24) Prvi Balkanski rat i Srbija Isa Boljetinac preti svima koji ne budu branili tursko tle U Prvom balkanskom ratu 1912-1913. godine Srbija je najpre utvrdila geografske oblasti za koje se vezuju njeni interesi u tom ratu: to je Stara Srbija 2, u koju spada Novopazarski sandžak, Kosovo polje, Metohija i neke oblasti južno do Šar-planine i da Stara Srbija izlazi uzanim pojasom na Jadransko more oko Skadra, Lješa i Drača - imajući u vidu srednjovekovnu situaciju. Stanje ovih oblasti dok su još bile pod Turcima a posebno u razdoblju od 1900. do 1912. godine može se tvrditi da je to zemlja najveće anarhije i nasilja, ne samo na Balkanskom Poluostrvu no možda jedinstvena u svetu. Žrtva tog stanja su Srbi, a glavni uzrok...
Uzbuna za libido! H A L T E R I

Uzbuna za libido! H A L T E R I

Svilom opijena noga stopalo stiklicom izvajano blesak gole butine poput albatrosa na mesecini zov u stomaku..suva usta bi da piju sa nabreklih grudi i mekanih prevoja ledja sto bezobrazna cipka ljubi lagano proklizava masta ponestaje sveta..i svetla posmatrac tone u požudu lavirint nemira pohote i ludila Kad žena stavi haltere, oseća se moćnom i seksi, a mislim da se takvom i treba osećati. Bili poput Venere..ili skloni oblini...ma to uopšte nije važno .. jer su muškarcima neodoljivi. Jednostavno , žena sa halterima izgleda seksipilnije, halteri otvaraju put mašti... Teško je naći muškarca kome se halteri ne dopadaju. HAlteri su delikatesni zalogaj za svakog mushkarca. Halteri..čipkice...štiklice, koketiranje sa...

Ljubavi

Mnoge su ljubavi tužne. Mnoge su večne, mnoge tragične. Ali su sve ljubavi neobične. Jer, kako se obično može voleti, kad srce plače i žudi, i kada ranjeno pati i kada smeje se i nerazumno bludi. I sve što su setne i lude i što su razuzdane i strasne i one u kojima se zaljubljeni nikad ne probude, Sve ljubavi su prekrasne. Samo one što naglo prestaju i što usne ljubljene neme ostavljaju, samo te ostaju zapisane duboko..., najdublje, i nikada ne nestaju. Od ljubavi punih zanosnog sjaja, pamte se još duže rastanci bez pozdrava, ruke bez zagrljaja, poslednji pogled bez zaborava...

Pavle M. Dzeletović Ivanov - Poreklo Arbanasa (29)

Poreklo Arbanasa (29) Pompezni doček okupatorima Tiranu su u toku Drugog svetskog rata posećivali Nemci U vezi s tim Italija popisuje kačake koji će na jugoslovenskoj teritoriji vršiti diverzije i ubistva. Tako je Ahmed beg Beriša iz Đakovice u Skadru i okolini popisao 500 dobrovoljaca- kačaka, Muharem Barjaktari popisao je 700, Mašuk Biba iz sela Nika je takođe evidentirao 700 dobrovoljaca. Drugi svetski rat Na Kosovu i Metohiji pred Drugi svetski rat vršljale su mnoge strane obaveštajne službe koje su skoro u svim većim mestima imale svoje saradnike kod albanskog življa. Ovi saradnici su delovali kao peta kolona od prvog dana rata do dana kapitulacije unoseći zabunu u narodu a i vojsci, sabotirajući mobilizaciju, pljačkali...

Pavle M. Dzeletović Ivanov - Poreklo Arbanasa (27-28)

Poreklo Arbanasa (27) Dvolična politika prema državi Kosovski komitet 1925. godine bio je lociran u Beču Strankom je rukovodio Centralni odbor koji se birao na kongresima održavani u aprilu svake godine. Ova stranka je na izborima 1920. godine dobila osam poslaničkih mesta, 1923. četrnaest, a 1925. godine nije imala nijednog poslanika jer se stranka pocepala na dve grupe. Jednu je vodio Ferad beg Draga, a bila je u većini, a manjoj je bio na čelu Kanan Zija. Držanje ove stranke prema državi bilo je dvolično. Oba lidera koristili su sve povlastice vodećeg političkog sloja u državi, a na drugoj strani oni su svoje organizacije koristili za sprovođenje velikoalbanske politike, na perfidan način, koji je u izvesnoj meri tolerisala...

Pavle M. Dzeletović Ivanov - Poreklo Arbanasa (25-26)

Poreklo Arbanasa (25) Prvi svetski rat 1914-1918. Zapamćeno je stradanje srpskih vojnika u manastiru kod Prizrena Konferencija ambasadora u Londonu 1912-1913. godine nije do kraja rešila pitanje Albanije, mada će neke odluke biti od trajnog značaja. Razgraničenje nije sprovedeno u celosti, tako da je Prvi svetski rat zatekao Albaniju bez definitivno određenih i međunarodno priznatih granica. A teritorijalni integritet Albanije je zato odmah, u samom početku rata, sa više strana ugrožen i osporen. Italijani su zauzeli Valonu i ostrvo Saseno; Grci su anektirali južnu Albaniju; Crnogorci su ponovo uzeli Skadar; Srbija je okupirala celu srednju Albaniju sa Elbasanom, Kavajom, tiranom i Išmijem. Na savezničke proteste srpska vlada je...

Pavle M. Dzeletović Ivanov - Poreklo Arbanasa (23)

Poreklo Arbanasa (23) Prizrenska liga kao osnova albanije Pretvaranje Albanije u odskočnu dasku za ostvarivanje pretenzija Italije prema Balkanu Prošlo je 125 godina od formiranja ove Lige na kojoj su postavljeni temelji tzv. "Velike Albanije", čijim idejama su se napajale sve albanske populacije do danas. Radi lakšeg razumevanja njenog formiranja, rada i karaktera, nužno je ukratko razmotriti uslove u kojima je došlo d o njenih konstituisanja. Pri tom se ne može zaobići Pariski mirovni ugovor iz marta 1856. godine, čiji su potpisnici bili Rusija, Francuska, Velika Britanija, Austro-Ugarska, Italija i Turska. Zahvaljujući ovom Ugovoru, Turska je uspela da produži i delimično učvrsti svoju vlast na Balkanu. Njime joj je...

Pavle M. Dzeletović Ivanov - Poreklo Arbanasa (22)

Poreklo Arbanasa (22) Pismo sveštenika kralju Petru Istorijska istina je da su Arbanasi pomagali razne okupatore Predsednik i namesnik Anđelko Nešić 21. juna 1905. godine, sveštenik iz Kosovske Mitrovice piše kralju Petru Karađorđeviću sledeće:"...Nema dana kada ne ode sa lica zemlje po koji Srbin, a često i po mnogo njih. Arnauti ubijaju, kradu, otimaju žene i devojke pa ih sramote i na očigled njihovih srodnika. Ako ovakvo stanje potraje duže, onda slobodno možemo reći: s Bogom Srbine, jer ga za kratko vreme neće biti ovamo". Položaj Srba će iz dana u dan biti sve teži do Prvog balkanskog rata oktobara-decembra 1912. godine kada su ovi prostori oslobođeni od Turaka. Mir dugo neće potrajati. Ubrzo je 1914. izbio Prvi svetski rat u...

Pavle M. Dzeletović Ivanov - Poreklo Arbanasa (20-21)

Poreklo Arbanasa (20) Zločini Arbanasa nad Srbima Gaston Gravije o opasnostima za Srbe Period od 17. veka ostavio je u istorijskoj svesti srpskog naroda krvavi trag nasilja koji je prenošen iz veka u vek do našeg doba. U godinama posle Istočne krize 1875-1878, srpsko-turskih ratova, terora arbanaške Prve prizrenske lige, kao i pritiska muhadžira Arbansa doseljenih iz oslobođenog dela Srbije, položaj srpskog naroda je umnogome otežan. Umnožio se broj nasilnika i kačaka, koji su nasrtali na srpske kuće, otimajući stoku i prinose, ucenjujući domaćine, ubijajući viđenije ljude i sveštena lica. O zločinima ostali su brojni zapisi. Zadržaćemo se na zapisima stranaca o zločinima Arbanasa nad Srbima: Matija Masarek, katolički nadbiskup...

Pavle M. Dzeletović Ivanov - Poreklo Arbanasa (19)

Poreklo Arbanasa (19) Nasilno iseljavanje Srba Novopazarski Sandžak preseca prirodnu vezu Crne Gore i Srbije Podstiče se islamizacija, kao i aglomeracija muslimanskog stanovništva sa raznih strana na ovom području, koje time dobija karakter vojne krajine. Najsudbonosnije promene dogodiće se, tek posle 1878. kadda se ovde naseljavaju muhadžiri iz okolnih krajeva Crne Gore i Bosne, čime se otvara proces svojevrsne heterogenizacije cele oblasti. U svemu tome Albanci nisu uspeli da uhvate dubljeg korena, ali je ova oblat - od 1878, poznata kao Novopazarski sandžak - zbog svoje nove muslimanske koncentracije postala izuzetno značajna za srpski narod, presecajući prirodnu vezu između Crne Gore i oslobođene Srbije na veoma sličan način...

Odrastanje

Ispričaću vam priču o sebi jer mislim da će bar neko od vas iz priče izvesti neke zaključke koje će mu eventualno pomoći u daljem životu. Veoma malo stvari se sećam u vezi svog detinjstva, verovatno zbog toga što je u njemu bilo malo lepih stvari. Čovek ume da zaboravi sve ružno i to je činjenica, ali ja sam tu " veštinu " doveo do savršenstva jer sam je vežbao od kada znam za sebe. Čak i ovo što ćete pročitati nije sve iz mog sećanja, nego iz priča koje sam čuo kao odrastao čovek. Bilo je svađa među mojim roditeljima koje su kulminirale razvodom. Imao sam deset godina i ostao sam da živim sa majkom koja je imala neku malu platu. Živeli smo u iznajmljenom stanu i imali tek toliko da nismo gladni i neobučeni. Majka je često plakala...

Pavle M. Dzeletović Ivanov - Poreklo Arbanasa (18)

Poreklo Arbanasa (18) Etnička slika Prizrena Prvih vekova turske vladavine seosko stanovništvo na Kosovu činili Hrišćani U Prizrenu je Albanaca katolika i muslimana zajedno svega jedna šestina, Srba i muslimana četiri petine, Cincara jedna dvanaestina, Turaka Osmanlija svega jedna šesdesetina. U varoši je ukupno 6.000 kuća, a 24.000 stanovnika. Đakovica je tada pretežno albanska varoš: Albanaca muslimana i katolika je 80,76%, a Srba hrišćana i nealbanizovanih muslimana, tj. muslimana čiji je maternji jezik srpski 18,05%. Takvo je stanje metohijskog područja, dok je na Kosovu sasvim druga situacija. Seosku masu stanovništva su na Kosovu za prvih vekova turske vladavina činili hrišćani, Srbi. Albanaca i to ne samo muslimana nego i...

Pavle M. Dzeletović Ivanov - Poreklo Arbanasa (16-17)

Poreklo Arbanasa (16) Biskup piše o stradanju Srba Šta piše Masarek za Albance koji su primili islam Po gradovima Srbije su Turci i muhamedanski Arbanasi, a u selima se retko vide pravoslavni jer su se razbežali po Nemačkoj, Sofiji, Vlaškoj i drugde. On 1767. godine nastavlja i kaže da je svaki zakutak prepun "prokletih poturčenih Arbanasa, razbojnika i ubica". Da bi 1772. konstatovao da, bez obzira na to što pravoslavni stradaju, i što ih je mnogo istrebljeno "još ih je uvek mnogo". Masovne kolonizacije Arbanasa na srpske teritorije uslediće kasnije. Važni izveštaji Početkom 18. veka situacija se ozbiljnije menja, a izveštaji dobijaju dramatične tonove, naročito početkom druge polovine ovog stoleća. Ovi izveštaji biskupa...

Pavle M. Dzeletović Ivanov - Poreklo Arbanasa (14-15)

Poreklo Arbanasa (14) Naučnici kroje istoriju Šiptara Velika uloga političara koji pišu prema dnevnim interesima Taj stav je podignut na stepen aksioma, pa se sve ono što mu ne ide u prilog ili protivureči, ili prećutkuje, ili jednostavno odbacuje kao netačno, bez ikakve diskusije ili argumenata. Ovakav stav albanskih naučnika naročito je došao do izražaja o njihovoj tezi da su direktni potomci Ilira što savremena nauka na priznaje. Osnov njihovog stava predstavlja uverenje da su Iliri direktni preci Albanaca, pa se, već zbog toga, preuveličava njihov značaj i uloga na starom Balkanu. Treba istaći da albanski naučnici iz toga više nego diskutabilnog stava gotovo da ne izvlače sami svoje svoje zaključke. To oni prepuštaju zvaničnoj...

Pavle M. Dzeletović Ivanov - Poreklo Arbanasa (12-13)

Poreklo Arbanasa (12) Zvanično pismo bila im je ćirilica To se događalo u 14. i 15. veku i u Albaniji i izvan nje Osnivanjem latinskog carstva na tlu Vizantije, Arbanasi su bili pod epirskim despotom, docnije carem. To je vreme kada su arbanaška plemena bila u prijateljstvu sa Kraljevinom Srbijom. Tada je u Kroji kao arbanaškom centru bio gospodar Dimitrije Progonović, koji je bio oženjen Komninom, ćerkom kralja Stevana Prvovenčanog. Njegovo ime kao i prezime ukazuju da je još tada bilo jačeg stapanja Arbanasa sa Srbima. Svakako što su još od Bodina bili ili pod vlašću, ili pod uticajem Srba. U to vreme starešine Arbanasa oslanjale su se na organizovanu i moćnu srpsku državu. Pismo iz Mletaka Do pomire kralja Milutina dolazi 1299...

Pavle M. Dzeletović Ivanov - Poreklo Arbanasa (11)

Poreklo Arbanasa (11) Bigamija i danas na Kosmetu Arbanasi primorskih gradova nisu se bavili pomorstvom Ratnici Đorđa Manijaka na Balkansko poluostrvo nisu došli sa porodicama. Porodice su stvarali tako što su ženili sa domorotkinjama koje su otimanjem, ucenom i silom stekli. Stvarali su porodice s brojnim potomstvom. Oni koji su primili islam, vera im je dozvoljavala da imaju više žena kakvi slučajevi i danas postoje na Kosovu i Metohiji i naročito u zapadnoj Makedoniji. Nauka nije još utvrdila za Albance u Italiji, odakle su i kada došli. Sami izjavljuju da su nekada obizavali oko Kaspijskog mora u okolini Bakua. Ali se pouzdano zna da je stara kavkaska pokrajina Albanija, na obali Kaspijskog mora na prostoru južnog dagestana i...

Pavle M. Dzeletović Ivanov - Poreklo Arbanasa (10)

Poreklo Arbanasa (10) Turci kumovali Arnautima Još se ne zna odakle su u srednjem veku Albani došli u Italiju Mihailo Atalait, vizantijski istoričar iz 11. veka, opisao je pokušaj vizantijskog vojvode sa Sicilije Đorđa Manijaka da zauzme vizantijski presto s vojskom koju je prikupio na Siciliji i južnoj Italiji Rome i Albane i iskrcao se u Drač. Odatle je krenuo ka Carigradu i kod Ostrovskog jezera pobedio vizantijskog cara, ali je u toj borbi izgubio život pa mu je pokušaj propao. Iako je njegova vojska pobedila, nije mogla da se vrati u Italiju i na Siciliju, jer brodovi koji su ih dovezli vratili su se natrag čim su se vojnici iskrcali. Albani su se naselili u predelu Rabane, blizu Kroje, koja im je postala centar. Tako da oni...

Pavle M. Dzeletović Ivanov - Poreklo Arbanasa (9)

Poreklo Arbanasa (9) Mnoga imena istog naroda Bili su to Arbanasi, Šćiptari, Alvaniti, Alvani, Škipetari, Arnauti, Šiptari, Arbaniti i Albanci Ovu tvrdnju zastupaju i Ami Bue Ležan, Jastrebov i drugi. Kada je u pitanju poreklo Arbanasa, nemački istraživač Peter Bartl s pravom primećuje da se albanski istraživači neozbiljno odnose prema ovom problemu. Što se pak tiče arbanaškog imena, sve do danas ono nije bilo ustaljeno kao ni ime njihovog jezika. Tako imamo sledeće nazive za Arbanase koji su se u različitim vremenima upotrebljavali: Albani, Arbaniti, Arvaniti, Arbeni, Arberi, Arberase, takođe već pomenute Arbanase, Šćiptari, Alvaniti, Alvani, Škipetar, Arnaut, Šiptar, Arbanite i Albanci. U vizantijskim izvorima Arbanasi se prvi...

Pavle M. Dzeletović Ivanov - Poreklo Arbanasa (7-8)

Poreklo Arbanasa (7) Oznaka i poreklo Arbanasa Šta su o tome zapisali naučnici iz celog sveta Danas je u nauci sasvim izvesno da kosovsko-metohijski krajevi Srbije koje danas, pored drugih, u velikom broju naseljavaju Arbanasi kao nacionalna manjina, nisu matične oblasti arbanaške manjine. Da bi nam neke stvari bile jasnije, moramo poći od toga kada se Arbanasi, kao manja skupina, prvi put pominju da postoje na Balkanu. U jednom izvoru u delu Konstantina Porfirogenita "De administrando Imperie-DAI"- Arbanase uopšte ne spominje među stanovnicima Balkanskog poluostrva a to je prva polovina 10 veka. Počinju od 1043. Uprkos obimnom traganju o poreklu i prošlosti Arbanasa, posebno ovih na Balkanskom poluostrvu nije se ništa znalo do...

Pavle M. Dzeletović Ivanov - Poreklo Arbanasa (5-6)

Poreklo Arbanasa (5) Arbanasi se pominju u 13. veku Kosovsko - metohijska oblast bila je u srpskoj državi u džI veku Najstarije istorijske vesti o Arbanasima potiču iz 11. veka. Jedan podatak je kod vizantijskog istoričara Mihaila Atalijata iz sedamdesetih godina 11. veka, a drugi podatak je u Aleksijadi, čuvenom delu Ane Komnine o vladavini njenog oca cara Aleksija Prvog, 1081-1118. godine. Prema Mihailu Atalatiju, u povodu vizantijskog sicilijanskog namesnika i uzurpatora Georgija Manijakisa iz Drača, prema Solunu 1043. godine učestvuju kao vojnici i "Arbaniti", tj. Arbanasi. U sličnoj situaciji, ali sa obrnutom ulogom, javljaju se Arbanasi i 1081. godine; tada Normani iz južne Italije na čelu sa Roberom Gviskarom i Boemundom u...

Pavle M. Dzeletović Ivanov - Poreklo Arbanasa (3-4)

Poreklo Arbanasa (3) Hram do hrama na Kosmetu Geografske karte iz prošlosti sve govore Još od 13. veka oblasti Kosova i Metohije ulaze u sastav srednjovekovne srpske države i od tada pa dodanas u evropskoj nauci su poznate kao istorijske oblasti Srbije. U srednjem veku, do turskih osvajanja, to su bile oblasti najjače kulturne snage u srpskoj državi. O tome govore podaci 1.300 manastira, crkava, crkvišta i drugih nepokretnih spomenika prikupljeni u blizu 1.100 naselja na Kosovu i Metohiji, dok još 350 naselja nije obrađeno. Da navedemo samo neke značajnije kao što su: Patrijaršijska crkva u Peći, manastir Dečani, Banjska kod Kosovske Mitrovice, Gračanica kod Prištine, manstir Devič u Drenici, i jedna od najstarijih pravoslavnih...

Otkrijte naziv filma

Devedesetih sam gledala film, gde zena usled cestih kratkotrajnih bolesti saznaje da je zarazena HIV-om. Kontaktira sve dotadasnje partnere i otkriva da onog kojeg ne pronalazi (iz one night stand-a) je taj koji joj je preneo virus. Odlazi u savetovalista sa tadasnjim partnerom i nakon zasticenog odnosa, on se tusira vrelom vodom i grebe kozu, ne bi li se oprao. Zna li neko kako se zove film? Hvala unapred.

Žene

Za moje drage prijateljice na blogu jedan lep tekst o ženama. Ja se slažem sa svim navodima.:ok: ------------------------------------------------------- Devojke, one su poput jabuka na stablima. Najbolje se nalaze na vrhu stabla. Ljudi ne zele doci do najboljih, jer se boje da ce pasti i - ozlediti se. Umesto toga, uzimaju trule jabuke koje su pale na zemlju, i koje, iako nisu tako dobre, do njih lakse dodju. Zato jabuke koje se nalaze na vrhu stabla, misle da s njima nesto nije u redu, dok su zapravo one velicanstvene. Jednostavno, moraju biti strpljive i cekati da pravi covek dodje, onaj koji je tako hrabar da se popne do vrha stabla zbog njih. Ne smeju pasti da ih dohvate, ko ih treba i voli napravit će sve da dodje do njih.:cmok:
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.
Back
Top