У четвртак вече била сам на једном концерту који се много
разликовао од свих оних којима сам до сада присуствовала.
И раније сам гледала дечије позоришне представе, музичке,
ма много тога и увек сам излазила са представе или концерта
некако раздрагана, весела.
Овај пут, све је било другачије, од самог почетка. Чим су
деца изашла на бину и пустила из свег гласа своје предивне гласиће,
срце ми се некако стегло...Осећала се нека сета у ваздуху и поред тога
што су деца била насмејана,
све време.
Њихове песме су измамиле, веровали или не, скоро свима сузе
у очима.
Никада нисам нешто овакво доживела, да идем на музички концерт,
а да све време преплачем,....а....зашто?
Само сазнање да је овој деци, која су певала,
прекинуто детињство,
ме...