Blogovi

Naravno da sam normalan...

Naravno da sam normalan! Pa šta ako sam se popeo o ponoći na trešnju? Pa šta? Jele su mi se trešnje, pa sam se popeo da jedem. Zašto nisam jeo sa zemlje? Pa zato što ih tako nisko više nema. Znam to jer sam gledao po danu. Ne moram da vidim da bih to znao. Ko je još video osvetljenu trešnju o ponoći? Meni su zvezde dovoljne. Da li sam svestan da sam mogao pasti? Jesam. A vidiš da nisam pao. Kažeš, mogao sam,...Ih,..pa mogao sam i poleteti za sovom, koju sam skoro dotakao, ali nisam poleteo.Nisam valjda lud da padam i da letim po noćima?! I šta mi bi da ti sa te visine šaljem SMS? Došlo mi! Nikad sa trešnje još nisam SMS slao,...i ne o ponoći,....baš originalno.Kad ću ja takav SMS dobiti,....nikad. A što su slatke trešnje, samo da znaš...

I ti i ona

Kada bi me pitao neko čega bi se teže odreko Tebe ili cigarete ne znam šta bih mu reko jer obe mi varijante podjednako štete I jedna i druga trujete me podjednako svaka na svoj način i nije mi lako da vas tek tako odbacim Zbog obe se često gušim dok ne zapenušim ipak ne mogu da se odlučim i da vam kažem zbogom jer ništa lepše nema od ukusa cigarete posle noći provedene s tobom Milan Višnjić http://www.fontanasnova.com/
Istinita pesma

Istinita pesma

ISTINITA PESMA Tako sebi uvrtimo u glavu, da smo nešto bolji od drugih… I čekamo, da nas zadesi sudba neka veća, a, na kraju, svima po dva metra zemlje preko, i po koja sveća. I sve zvezde jednako sjaje, kad ih gleda neko treći… Gledaj da za nekog ti sjajnija budeš, i provedi život ceo, u ljubavi i sreći! Ne gubi vreme na zle ljude, jer, biće kako ti kažeš da bude! Uzmi stvari čvrsto u svoje ruke, sudbinu ti šiješ, s nitima i sreće i muke! Jer to klupko, uvek zajedno je, levo, bez desnog, nigde nema… Gde god je Sunce žarko sjalo, sutra se već oluja ljuta – sprema! Probaj ljubavi, i probaj osmehe… Probaj noći i dane! Dok god si živ, vidaće se, i sve rane! E… kada odeš, tu je kraj! Neće svet stati… Ali i da stane! Nećeš to ni...
DRAG VRAG

DRAG VRAG

(sve reči do sad ispisane, pa i ove, samo su zapisi spisateljkine duše i života....prelepog života....da mogu, kada se prozori sećanja isprljaju po malo da ih obrišem i gvirnem kroz njih, kada me život slomi da se podsetim gde spava snaga. Ovo je knjiga koju ostavljam u amanet onima koji hode za nama koračajući tragovima našim.....našoj deci) DRAG VRAG Ko da ide dovraga? Ti li draga? :eek: Mooreee....kakvo idenje bre nema toga vraga ma koliko mi sećanja bila draga koji će da me natera da odem dovraga :rtfm: Kada neko drag predje tolerancije moje prag eeee....onda prestaje da bude drag pa postaje vrag... dabome hahahaha Ako ti se kojom nesrećom još i svidja takav drag što postade vrag iako je prešao prag onda draga moja...

Dovraga

Škripe davno zabravljena vrata tišinu para reski zvuk loma lokota ustreptali osjećaj u meni raste poput hitra čokota.... Ostalo je još da čujem bat tvog koraka preko praga stogodišnje samoće a onda,vjerovatno, idem dovraga....

Sedma strana (i/ili grana)

Do mene se malopre dokotrljala jedna kockica koja nije imala šest strana, nego sedam. - Ko si ti? - upitao sam tu sedmu stranu. - Ja sam ona tačka, onaj sedmi pečat sa vela svih tajni. Ja sam rođen sa po sedam prstiju na svakoj ruci, i zato sam drugačiji; ti prsti, viškovi, izvlače one najtananije zvuke na onoj harfi stihova, padova, besciljnosti, lutanja, povremene hrabrosti i svega ostalog što ide uz lajanje paščadi i zavijanje hijena. Tražim izvesnog čankolisca koji će biti rad da mi pridržava peškir, da mi primiče stolicu, da mi se nasmeši kada mu pucketanjem prstiju dam znak, tražim pužića koji će nositi moje hirove na svojim leđima... Tražim saradnika koji neće pristati na ono gore napisano...
BELO PERO

BELO PERO

(sve reči do sad ispisane, pa i ove, samo su zapisi spisateljkine duše i života....prelepog života....da mogu, kada se prozori sećanja isprljaju po malo da ih obrišem i gvirnem kroz njih, kada me život slomi da se podsetim gde spava snaga. Ovo je knjiga koju ostavljam u amanet onima koji hode za nama koračajući tragovima našim.....našoj deci) BELO PERO Ruka na struku odjednom se stvori I blagi stisak što želju kaže Dah na vratu ožari mi kožu Naslonih ledja na grudi tvoje Nestaše u rukama sve misli moje. Nadjoh se u rukama laka k’o pero Maleno belo pero… i po malo sneno Žudnja mi velom prekri telo… Nesta u njoj telo belo. Drhtajem svojim lagano klizimo U njima želje što utrobu pale Vrelo nam grumenje… kroz tela kola Želja...

Crveni krst & crveni prst

Opet pao sex iz sažaljenja... Šta ćemo mi ružni i glupi ljudi, ne možemo se lako ogrebati za snošaj (ili snošajc, kako vam drago), pa moramo da tražimo snošaj iz sažaljenja. Kako? Lako. Ispružimo ruku i prosimo sex: „Dajte malo pike... Dajte malo, nemojte me proći... Udelite mi pike...“ I, sad, naravno, ona koja me žali, ali ono od herca, ne ona koja me „žali“ i napada, pa psuje majku, sestru i oca očinjega, nego ona koja me stvarno žali, ako se sažali - eto meni snošaja... Ovaj put vozim se ja u autobusu i pored mene sedi neka starija žena. I zaspi ona. I zaspim ja. I vozimo se mi i spavamo. I to znači da ja spavam sa mlađom bakom. I probudimo se blizu cilja. I shvatimo da smo spavali u autobusu. I ona mi predloži da spavamo kod...

Past Tense

Past Tense Nekada se setim Poletim Lepo je Samo to mi fali Neka da mi je muka Kuka mi se Nije lepo Ali to želim Život je lep Koja fraza Jeste Samo uvek nešto fali Miligram uvek fali Da ne fali Bili bismo savršeni A to je glupo Nekad se setim Poletim I brzo padnem Jer samo miligram fali

sve je ok! odakle nam ta pomisao uopste!?

Ne znam da lli sam samo ja u pitanju, nadam se da nisam; ali (uvek postoji, sigurno postoji razlog, dobar ili los postoji) ne volim fol o idili i guranju stvari ispod tepiha. Tako da, pokusavajuci da budem sto objektivnija i realnija pri donosenju bilo kakvih odluka, ostavljam svoje emocije po strani, praveci se tj. trudeci da one izgledaju manje bitno. Konkretno ja ne volim kada neko glumi preteranu emotivnost, osecajnost, sazaljnje, kao neku dobrotu..Ljudi reaguju na podsticaje, tako da niko ne moze osporiti da se vode pojedinacnim interesim, a ako vec brines za sebe odakle uopste ideja o tvojoj humanosti. Sto me podseti na nedavnu kampanju *strajk gladju protiv gladju*, aman dokle ce ova drzava-narod da izigrava socijalno utociste...

Normalan i/ili “normalan”?

Lako je zahtevati od nekoga da bude normalan i/ili “normalan”, odnosno regular guy... ali kako, ako je odrastao pod sankcijama i u ratnom okruženju? Evo vi priče od jedne Snežane iz 90-tih, sa proslave Nove 1999. godine... he he he... Bilo je divno novogodišnje jutro. Prvi sunčevi zraci probijali su se kroz staklene prizme topeći šare koje je mraz načinio igrajući se maštovito sa prozorom njene sobe. Ustala je trljajući dremljive oči, još umorne od sinoćne lude žurke. Dok se kretala ka kupatilu ćale ju je nežno zagrlio ushićeno joj čestitajući rečima: “Snježo, ljepotice tatina, želim ti sve najbolje u predstojećoj godini. Nešto mi se čudno smiješiš, golubice tajova. Da se nije to moja mala sinoj zaljubila?” “Nisam”, slaga ona, iako...

Facebook & Ivanka & Bužarap

Pre neki dan, negde na Facebooku, Tvrdojko Polugić, odnosno čika Ordačni Bužap, to jest ja, napisao je nešto vezano za “bespolna bića”, odnosno anđele, i nakačila mu se neka studentkinja, buduća vaspitačica, Ivanka, teška seljanka (ovde ćemo je zvati Ivanka Iseranka)... pomenula je Evu Ras i rekla da je bila ružna i ostala glupa... I čika Bužap joj napiše... Znaci Ivanka, ili znači Ivanka, uopšte nisi razumela, odnosno mene nisi dobro razumela, odnosno mene niko ne razume, odnosno malo ko razume... Ako si mislila da izvališ štos uspela si... Neverovatno kako ljudi razmišljaju guzicom umesto glavom... bez ljutnje... Ne verujem u bespolna bića. Koliko mi je poznato Eva Ras je bila mnogo dobra ženska dok je bila mlada... A onda Ivanka...

E, sad...

Sasvim lagano, kao da ne želi da pokvari topao crvenkast sumrak, stiže noć. I ona topla i meka, pažljivo leže na zgrade kao kakva stara kvočka. Provrpolji se onda povjetarcem, prigušeno u daljini proguguta sa par automobila, a onda se umiri i zaspa. U ovakvim noćima sve se dobro i lako radi - podjednako se može naspavati kao i učiti cijele noći. Stalno si svjestan tišine, ali ona ne dolazi kao smetnja, što se može očekivati od savremenog čovjeka, već uvijek i svakome ona donosi olakšanje, usudiću se reći i pročišćenje. Pročišćenje u smislu da se u ovakvoj noći ne mogu imati loše misli, a ako se uopšte i pomisli na neke probleme, oni djeluju daleki i mali...Baš kao ljudi kada ih gledamo sa Ajfelovog tornja. Pametan je bio taj Ajfel...

CUDAN DAN

Lelujam u danasnjem danu kao list na povetracu... Hodam kroz hodnike dana, i trosim vreme koje polako tece. Kao da sanjam. I ne znam ni ko sam ni gde sam. Oko mene vreva, a ja sama, sama kao na pustoj poljani, i snevam, snevam... Iznam da se probudii moram, ali ne zelim... Cujem otkucaje srca svoga. Daleko je nova zora... Hodam jos uvek i trosim vreme, a stojim u mestu i ne znam ni ko sam ni gde sam.

Ako bajke nisu samo bajke

Gledam teniski meč između Đokovića i francuza Gaskea u osmini finala Rolangarosa.Gledam ,Gaske gubi nepovratno a gledaoci ga bodre...Aplaudiraju i Đokoviću za majstorske poteze... Bodre Gaskea da što skuplje proda svoju kožu,da što duže istraje... Do poslednjeg daha... Gledam,slušam i divim se i publici i Gaskeu koji i zateturao pri kraju meča!Iscrpljen kanonadom našeg asa! I ide hrabro u poraz!Do samog kraja... Postoji težnja među mnogim društvima da takva borba postane univerzalna. I čini se da izrasta u jedan od novih imiđa Evrope!I pored svih zastranjivanja u koje i nismo baš sigurni da su to čime ih nazivamo... Takvo shvatanje ponegde teži da bude prisutno i do poslednjeg daha. Za svaki slučaj-ako bajke nisu samo bajke... Kad i ovo...
***

***

Na crnoj lampi visi crno haljinče. Na belom zidu otisci dva dlana. Zapravo, ne vide se, ali su ipak tu, na zidu. Pulsevi su još uvek trocifreni. Pušimo cigarete "posle". —Znaš šta, ako ipak budeš hteo da se ponovo oženiš... Smeh je glasan i lekovit. —Imaš tamo u papirnoj kesi dobar, jedva sladak kolač. Kupio sam danas u pekari. —Onaj što si mi već pričao? —Aha. Stvarno je odličan. Ima malo jabuka i malo džema. Protežem se kao tigar. Džepni sat koji je okačen na policu je stao na pola dva. Uskoro će se čuti ptice.
У Јесеновцу побијено преко 110.000 деце...

У Јесеновцу побијено преко 110.000 деце...

САОПШТЕЊЕ СА КОНФЕРЕНЦИЈЕ О БРОЈУ УБИЈЕНЕ ДЕЦЕ У ЈАСЕНОВАЧКОМ СИСТЕМУ ХРВАТСКИХ КОНЦЕНТРАЦИОНИХ ЛОГОРА ЗА ИСТРЕБЉЕЊЕ СРБА, ЈЕВРЕЈА И РОМА У НЕЗАВИСНОЈ ДРЖАВИ ХРВАТСКОЈ Проучавајући документа, сведочења, изјаве преживелих жртава, судско-медицинских и судско-антрополошких ископавања, објављених података, као и свих других доступних извора, Међународна комисија за истину о Јасеновцу је донела закључак да су Хрвати и Муслимани у Независној држави Хрватској истребили после жестоког мучења, лишавања хране и воде, излагања хладноћи и мразу, излагању паразитима и инфекцијама, побили преко 110000 српске, јеврејске и ромске деце, млађе од 14 година. Хрватска је била једина земља на свету која је имала концентрационе логоре за истребљење мале...

Kad će?

Dođoh na vikend u Bgd i pregledavam poštu, novine i ostale novosti, dođoh i na Krstaricu i, slučajno, stavih vrh strelice miša na ona četiri zelena pravougaonika ispod mog avatara. Pojavi se tekst a ja se rasturih od smeha!!!!! Zašto? Probajte, protumačite malo moj "nick", i sve će vam biti jasno! :sad2: Da ne uvredim nikog, al' interesuje me ko smišlja te nebuloze?:rotf:
Nemoj da se smešiš ....

Nemoj da se smešiš ....

- - - - - - - - - - Ako je vraćanje cilj, čemu onda odlaženje? - Pa u tome i jeste sve: vraćati se. S jedne tačke na zemlji čeznuti, polaziti i ponovo stizati. Bez te tačke za koju si vezan, ne bi voleo ni nju ni drugi svet, ne bi imao odakle da pođeš, jer ne bi bio nigde. A nisi nigde ni ako imaš samo nju. Jer tada ne misliš o njoj, ne čezneš, ne voliš. A to nije dobro. Treba da misliš, da čezneš, da voliš." M. Selimović

Крај света

Постоје два краја света У једном ће кажу бити уништено све што не ваља и све ће престати да постоји овако И, тај није страшан Страшан је крај нашег света у којем ја престанем да постојим за тебе и наставим само да постојим

KAKO POGREŠNA REL. UČENJA UPROPASTE ČOVEKA

KAKO POGREŠNA REL. UČENJA UPROPASTE ČOVEKA Juče ulazi kod nas u lokal neki iscepan tip, nosi neke male sličice u ruci i nudi da ih proda za hleb. Pogledam šta je to kad ono plastificirane sličice nekih ikona. On krene da objašnjava: Ovo ti je čudotvorna majka božija ljeviška, ovo ti je čudotvorna majka božija mlekopitalnica, ovo ti je čudotvorna majka božija trojeručica, ovo ti je..... Lepo objasnim čoveku da ne želim da kupim njegove idole i kumire, jer: Ја сам Јахве, Бог твој, који сам те извео из земље египатске, из куће ропства. Немој имати других богова уз мене. Не прави себи лика ни обличја било чега што је горе на небу, или доље на земљи, или у водама под земљом. Не клањај им се нити им служи. Јер ја, Јахве, Бог твој, Бог...

Ponekad, tako mi dodješ

Ponekad,tako mi dodješ u moje misli raštrkane i dok mi seme sna ne oglodješ ne umeš da odustaneš i onda krišom nestaneš ostavljajući me bezočnoj javi i čekaš da mi san na oko kane pa da se opet pojaviš Samo da mi san poremetiš da do jutra zurim u mračni tavan zašto se ponekad ne setiš da mogu umreti neispavan To malo sna mi ne ruši da mir svoj nadjem u snovima inače ćeš me nositi na duši ako još dušu imaš Milan Višnjić http://www.fontanasnova.com/
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.
Back
Top