Blogovi

Ništa. Ispovraćao se čovek, bilo mu muka. Od čega? Od svega. I povraćao je danima i posle tih dana nastavio je da povraća. U stvari kraće bi bilo reći da je počeo da povraća i da od tada nije ni prestajao. Nije to neki život ali navikao se.

Kupila sam naočare pre nekoliko meseci poslednjim nekim parama ali me je bilo sramota odmah da ih nosim. U međuvremenu naletim na bačene sunčane, neke skupocene, custom made, a moja dioptrija. Nosim ih po napolju, ne odvajam se od njih skoro kao pod jakim sujeverjem i sa velikom brigom da ih slučajno izgubim ili zaboravim negde, a htele su par puta da pobegnu. Prekidam spavanje do podne naglo, budim se tačno u 5 ili 6, skoknem redovno do crkve jutrom, a na ulazu stanem da pročitam Simvol Vere, i "Ja sam GOSPOD, Bog tvoj, koji sam te izveo iz zemlje egipatske, iz kuće ropstva. Nemoj imati drugih bogova pored mene! Ne pravi sebi nikakvog izrezbarenog lika..." ali ne mogu bez naočara. Nije da ne znam, već hoću da pročitam napisano...

Bili u mom rodnom gradu za vikend. Mama imala majstore, radili nešto oko krova. Kaže, ništa ćevapi i druga suha hrana, hoće majstorima da ugodi kao ono birvaktile, sve na "kašiku", mada je bilo i na viljušku, al eto tako se kaže, no žena u godinama, pa sve pade na mene. Nisam baš neki pretjerani stručnjak u kuhiji, al uglavnom ono što pripremim je jestivo, a za divno čudo nekad se traže i repete. I tako, trči dva dana oko majstora, doručaka, ručaka, kahvi, pa gomila prljavog sudja, hladi sokove, kisele, a još vrućina, padoh s nogu. Jutros opet dok nismo krenuli, generalka kod mame kući da se ona ne mora mučiti, a onda u autu do kuće pokvari se klima, helem, što od vrućine, što od umora, dodjoh kući jedva živa. U donjoj avliji veselo me...

C.Bukowski: "Tišina je govor razumevanja. To nije odsustvo reči, već odsustvo potrebe za rečima." D. J.: "Tišina je potpunost i reči su suvišne za tišinu koja ima harmoniju u sebi." - Da. Postoje i takvi momenti. Kažem momenti jer to i jesu. Život je sačinjen od suprotnosti. Zato u njemu postoji stalni pokret. Dan smenjuje noć. Danas prolazi da bi sutra došlo. Sve se neprestano menja, uključujući i nas. Moment tišine, mira i savršenog razumevanja zameni nemir, nerazumevanje i potreba za rečima. Nove reči nose u sebi i novi smisao. To eventualno opet dovede do harmonije, ali ovoga puta na drugačijem, višem nivou. U tome se i sastoji proces učenja i razvoja. Da nema reči i govora ne bi bilo ni razumevanja. Postojala bi samo jalova...

Sin jutros bio u biblioteci. Mnogo voli naučnu fantastiku, naročito Stivena Kinga. Ima on toga i u svojoj ličnoj biblioteci koliko hoćeš. Mislim da je pokupovao skoro sva izdanja koja je ovaj autor napisao iz tog žanra, ali eto nekim čudom u biblioteci je pronašao neki novi naslov, interesantan i po tome što ga je King pisao pod pseudonimom Richard Bachmana da bi se odbranio od zlih jezika koji su govorili da njegove knjige prodaje samo njegovo ime, kao i izdavačke politike da autori ne mogu objaviti više od jedne knjige godišnje, ali reče mi sin, kako ni to nije upalilo pa ga prepoznaše nakon pete knjige, koja je uzgred rečeno prodata u izuzetno velikom tiražu. Kako nisam neki ljubitelj sf žanra, šalim se sa sinom pa kažem mu da ja...

Vladeta Jerotić (1924-2018), je jedan od najznačajnijih srpskih psihijatara, teologa i filozofa, koji između ostalog ostavio i dubok trag u proučavanju ljudske duše. Njegova dela su most između duhovnog i psihološkog, duboko istraživanje, složenih unutrašnjih svetova pojedinca. Jerotić je majstorski prikazivao unutrašnje borbe i konflikte svojih pacijenata i likova, često koristeći primere iz književnosti i religije. Njegova analiza ličnosti i identiteta otkriva duboke slojeve ljudske psihe, pisao je i govoro je davajuži uvid u univerzalne teme poput straha, ljubavi, krivice i spasenja. Zato je jedna od centralnih tema Jerotićevog rada je odnos između religioznosti i psihološkog zdravlja. On istražuje kako vera može biti izvor snage i...

Znate šta... neki ljudi se bude i od kada se probude namršte se, imajući još uvek košmar koji su sanjali u glavi. Ne znam kako uspevaju da ponovo zaspe ti ljudi ali nekima od jutra do mraka ništa ne valja. Jednostavno, nisu raspoloženi, umeju da budu i trapavi, nerviraju sami sebe i za druge se podrazumeva da nemaju razumevanja. Teški su za saradnju i za razgovor, podosta su uvučeni u sebe i nekako maliciozno, "kroz jedno oko čkilje", i posmatraju svet. Ti ljudi slabo u šta veruju ali se i ničemu ni nadaju previše, "nit' smrde, nit' mirišu", takvi neki ljudi. Oni podrazumeva se ne vole decu i nemaju namere da imaju posla sa decom. Baš nezgodni ljudi. Uvek trezveni i namršteni oni jedino o sebi imaju visoko i pozitivno mišljenje. Šta da...

U paklu sam Najzad stigoh gde pripadam Nije više izmoljeni raj ili lažni pakao Ovo je mesto puno moga stida koga se ne stidim Tu gorim ako drugi žele, ali sve mi se čini Da ovo ipak pakao nije Jer jedan tanani zrak iz blizine Smitfilda ovde baca tihu svetlost koja sve govori I tamo sa juga dopire... Toplina koja rashlađuje moj pakao I od njega pravi raj

Krstarica plovi, danju i noću, Dvesto forumaša, uvek su u toku. Poruke pišu, prijateljstvo cveta, Na palubi broda, ljubav se šeta. Druže se stalno, smeh se čuje, Svaka reč topla, srce im greje. Od jutra do mraka, kad sunce je niže, Krstarica živi, grli uvek bliže. U moru reči, plove zajedno, Dvesto prijatelja, srce jedno. Krstarica uživa, sa njima tu je, Danju i noću, ljubavi bruje.

Zavedena umilnim zvukom svilenih struna, te ispletene mreže, na sred moje staze, pribliižh se previše, bez ijedne trunke razuma, vodjena željom da me uzmu, da me maze. Zavibriraše strune jače da pošalju vest. Ruke su sputane, korak zaustavljen! Telo se predalo, glas je zanemeo, novo slobodno biće, postalo je plen! Jedna tanka nit, uplela se u moje vene. Lagana, suptilna, skoro nevidljiva, neprimetno i tiho postade deo mene. Moju krv je zarobila, na srce omču navukla, pod kožu se uvukla, vrat mi ovojima steže. Zglobove moje uvila u stege svilene, misli uvezala pa ih svila u lepljive mreže. koprenu izatkala za oči slepe, ugašene. Kad razum se pobuni i telo se otima, Mreža počne da steže, bez imalo stida Zaustavlja dah i lomi srce u...

Denis Diderot: "Postoje tri glavna načina sticanja znanja koja su nam dostupna: posmatranje prirode, refleksija i eksperimentisanje. Posmatranje prikuplja podatke; refleksija ih kombinuje; eksperimentisanje potvrđuje rezultat te kombinacije. Naše posmatranje prirode mora biti marljivo, naša refleksija duboka, a naši eksperimenti tačni. Retko vidimo da su ova tri sredstva kombinovana; i iz tog razloga kreativni geniji nisu uobičajeni." ----------- Joseph Murphy: "Zaposlite um konceptima harmonije, zdravlja, mira, dobre volje i čuda će se desiti u vašem životu." - S pravom se kaže: "Dokon um djavolja radionica." ----- Virginia Woolf: "Svako ima svoju prošlost zatvorenu u sebi kao listove knjige koje zna napamet, a njegovi prijatelji...

Od njegovog smijeha k'o zveckanja klikera po džepovima dječaka u meni se probudila djevojčica što je poželjela da igra stare igre lastiša pa da preskočim sve prepreke do njegovog srca. A on je igrao igru vruće-hladno i baš kao da sam djevojčica vukao me za jezik, kao za kikice i začikavao sladeći se mojom ljutnjom. A nije imao pojma da tobožnja ljutnja moja je bila samo još jedan stakleni kliker što je zveckanjem po njegovim džepovima trebao učiniti još glasnijim. taj njegov smijeh koji sam beskrajno voljela RiadaT.