Blogovi

Партизан и Црвена звезда

Докле више... докле бре? Хоћете ли још да се замерате ЕУ са тим декадентним, комунистичко-револуционарним називима српских најпопуларнијих клубова? Размишља ли неко шта ће Брисел да каже на то, и докле ће да трпи? Наш скори улазак у ЕУ ће сигурно, између осталог, бити условљен и променом назива ових клубова. Пођимо од Партизана: Осим што сам назив звучи претеће, он и позива на мржњу према завојевачима (јел` тако оно беше?) Следеће, у клупским бојама доминира црна боја што је апсолутно неприхватљиво. Навијачи истог су познати по обрачунима са проевропским снагама реда (жандармерија) на београдским улицама, а и шире! Црвена звезда: Такође само име је увредљиво и подсећа на велике успехе Црвене Армије у Другом св. рату, што се...

Moj Au Pair zivot u nekoliko delova-Ambasada-cetvrti deo

Naravno trema pred odlazak. Mislim da nikome ne bi bas bilo sve jedno tako da ne mislim da mi je reakcija bila neobicna.Danima unapred sam razbijala glavu sta ce se desiti,dok kljucnog momenta nisam pocela da se uopste ne tangiam oko odlaska na zakazani mi razgovor.Oh ,sta bude bice!Jedsnostavno o ishodu razgovora vise nisam mogla da mislim. Svo vreme sam imala neki pozitivan osecaj,i konacno sam skapirala da ono sto mi se desava u mnogome zavisi od mene same.Cula sam da ukoliko nesto zaista zelis,i zelis ga odistinski da ce se sile celog univrezuma uzdruziti sa tobom i dobices ono sto zelis.Moc pozitivnog misljenja je vrlo mocno oruzije koje mozes da posedujes.Zvuci glupo,ali nakon ovog dana mislim da je istinito.Bolje reci,ja sam...

PROĆI ĆE...

Kao reka sve proći će, i naša soba sa morem ljubavi. Ti i ja, i mnogo nedorečenog u nama... Ne reci bilo je, desilo se, naše usne su tišina, naša srca su usnula zvona buđenja... Sve će to jednom proći... More će se razbiti o hridi... Sve osim nas... Mi ćemo biti izgubljene daljine neprohodnih šuma ka suncu beskraja...

gala-barenje i jos ponesto

Odlazak na more ne znači samo prelazak iz napukle kade u veliko plavetnilo. Ne. To je inicijacija u magičan svet gažera s hotelskih terasa, piva, ranojutarnjih ispumpavanja septičkih jama, crvenih sprženih leđa turističkih idiota i čekanja u redu za jutarnji burek. Mediteranski letnji scenario u kom se slini, plazi, ganja i grči za ovaj ili onaj petominutni užitak . Dva lika, jedan za sintićem, drugi sa gitarom i s repertoarom pesama svih festivala unazad cetrdeset godina, jedan su od vrhunaca autohtone kulturno-hotelijerske ponude Jadrana. Jasna stvar, trebalo je sve te Čehinje, Švabice i Mađarice naučiti par lokalnih plesnih finti. Um-ca-ca, um-ca-ca... i sve tako pristojno, fino, sa kezom na usnama do dugo u noć. Kažu da je drevni...

Текстови за лични развој

постоји само један циљ у животу: да будем јачи него претходног дана. То значи борити се са унутрашњим слабостима. Тежити бољем, бити бољи сваког дана. Усавршавати се стално, и никад не стати у мењању самог себе... Е сад, најбољи начин за учење је методом покушаја и грешака о томе сам писао у једном ранијем блогу... Међутим има још начина... Ту долази интернет... Предност интернета је што можемо у Googlu, или неком другом претраживачу, укуцати нешто што нас занима и добити резултат без губљења времена, јер наиђемо на људе који су се већ бавили том темом и могу да нам пруже вредне информације... Али проблем је што на интернету имамо доста људи који пишу о неким темама, а рецимо нису довољно стручни, или то не можемо, због неког...

AKO VAS NE MRZI CITAJTE- :))

Dok je sjedio sam za šankom u onoj kafani na drugom kraju ulice izvadio je iz džepa treću kutiju cigara. Ponovo mu je palo na pamet da previše puši. Ali, kako ostaviti cigare posle toliko godina, kako provesti veče sa čašom ispred televizora, a bez cigara. Da, ona mu je govorila da previše puši. Ali ona je inače puno pričala. Nikad nije imao živaca da je sluša do kraja. Te ovo, te ono. Onda joj je, vjerovatno, jednom dosadilo da priča i jednostavno je otišla. Ima tome i pola godine. Osmjehnuo se. Sjetio se. Imala je divan osmjeh. Mnogo ga je volio. Mada, smijala se običnim glupostima, a on ih nije razumio i nisu mu bile smiješne. Bile su to baš gluposti. Ma, bolje je što je otišla. Sada, on može da spava na lijevoj strani kreveta, koju...

Nesreca...

Ume da dosadi...Pa da. Pogotovo kad se uverite da neće da se desi. Znam, pretpostavite vi tu propast, ali ko još stvarno pomišlja na najgore? Hm, posle nekog vremena će vam to postati normalnije. Prosta psihologija, dizanje garda. Dobro, sad sam malo prerano rano zaključila celu priču... Nije to sve tako. Desi se... Ponekad. Retko, ali ipak, desi se... Samo znate šta? Nije onako... Nikad nije baš onako. I to je ono Malo koje je neverovatno ogromno. U njemu leži kletva od koje okrenemo glavu. Tada. A posle? Počinjemo da žmurimo kad god nam iskrsne pred očima... Onda u jednom trenutku uhvatimo sebe kako pomišljamo da smo nesrećni. Ali to nije tačno... Jedini problem je u tome što je bilo suviše različito. Nedovoljno dobro. Samo smo loše...

Fortis est, qui se vincit.

Dozvoli, evo bicu iskrena. Ja znam da nisam najbolja. Mogu mozda imati bolju guzu od tebe, mada me ne cini to boljom od tebe, niti od bilo koga drugog. Nisam dosla ovde da se takmicim. Da prodajem muda za bubrege. Ja samo trazim izazov da me prodrma iz monotonije. Ne znam ni odakle mi ideja da i pisem ovo. Kad sam ionako uvek mislila da za pisanje jednostavno nemam smisao, i ne ide, i gotovo. Cak i kada mi se ucini da sam dobila kakvu inspiraciju, ta misao ode negde pod oblake, i izgubi se u magli. Slaba koncentracija, moze biti. Ali ajde da pokusam bar. A sto i ne bih? Koliko me to deli od papira i olovke? Bla bla bla bla, izgovori! Kao i za sve drugo! A lako je sve ako misli usmeris ka ispunjenju cilja... I da li zaista postoji ista...

S' verom u Boga, u Mene i Moga...

zapoceto blogovanje, iz ciste dosade. doduse, ja ponekad tako mislim da zapravo i imam nesto pametno da kazem, ali se prica nekako uvek svede na kolicine piva, kako je sve sranje i kako buducnosti nema. ipak, svaki put posle tog zakljucka, tera se dalje... otkud snage, otkud volje, otkud zelje za novim koracima ??? pa, ako mene ne bude mrzelo da relativno cesto pisem, a vas da relativno retko citate, mozda se pronadje po koji odgovor vredan paznje... elem, da se predstavim, kao sto je neki red (red je inace jedna jako bitna stvar, no o tom potom). dakle, ch1zra, aka werewolf, aka asocial, aka... a ne, to je to, nema vise nickova :) student diplomac na zrenjaninskom fakultetu, odsek za leba pastete i ljute paprike. u prevodu masinstvo...

U NAŠEM MALOM POTKROVLJU

Ponovo čekam da padne noć, da vidim tvoje drago lice, sa tvojih čulnih usana da pijem ljubav svu noć... Sa tobom zaboravljam na sve razlike koje nas dele, zaboravljam da si tako mlad, toliko drugačiji, toliko svoj... A ja...prepuštam se našim trenucima i slušam te dok govoriš da me voliš. Sinoć si mi napisao divnu pesmu, napisao si je tako brzo i... ...dok sam ležala na tvom kauču, stao si pred mene i rekao "Evo, to osećam, uzmi ovu pesmu, uzmi mi i srce, uzmi mi i život. Šta tražiš? Srce, dušu, život, samo kaži....dajem sve..." Rekao si mi da sad hodamo po našoj zajedničkoj cesti, da sam ja sve ono što si želeo, da znaš da sa mnom nikad nećeš biti sam... Rekao si da me voliš kao nijednu pre i da nije važno što te sada tuga...

Spomen poema Pablu Nerudi

Milos Bjelic Isla Negra - Crno Ostrvo (Posvetna Poema Pablu Nerudi povodom 25-ce smrti) Ta Isla Negra* nije ostrvo u okeanu niti je Crno Ostrvo crno izuzev za cileance ribare i plivace, ponekad. Niti je Pablo zbilja Neruda izuzev za poeziju niti se na Crnom Ostrvu rodio vec tamo u mestu Paral dalekom pribezistu od lokomotiva gvozdenih zudnju za putovanjem ucio. Rikardo Neftali Rejes Basoalto- Pablo Neruda, pesnik i cileanac, a mozda i obrnuto, tamo, na Crnom Ostrvu...

MSN

nadam se da ce Vam se svideti...ovako bi moglo da izgleda mozda...jednog dana.... Sedela je na maloj stolici koja je imala tockove, na njenoj stolici koju je donela iz svoje sobe. Sedila je u crvenoj haljinici, ispruzenih nogu... bosa.. Imala je rozu masnicu u kosi, oci boje mora, usne boje krvi.. Zastane i vreme i srce kada je covek vidi. Malena, da maleshnija ne moze biti.. Sedila je pored mene, moja pametnica, simbol moje ljubavi...a preko puta nas nekoliko devojcica i decaka nesto starijih od nje... A reci nam sada tata... Kako si ti upoznao mamu?Rekla je onim umiljatim glasom , glasom nakon kojeg nisam mogao ostati ravnodusan.. A sta da ti kazem princezo moja, tu su reci suvisne..Tepao sam joj i odugovlacio, ne bi li sto pre...

Ples...

Pocetka se secam..nekako kroz maglu, blede slike, nepovezane.. Na nekim mestima iskidana traka filma, mozda iz tuge, mozda iz besa, ko ce znati... Znam samo da sam bio sprecen napustiti sobu tu noc. Dogovorili se svi vitezovi sudbine tu noc da iskale svu svoju moc i snagu nadamnom pa umesto sto ce me baciti u kakvu tesku situaciju.. jos gore.. namamise me u nju. A mene kao tesko namamiti.. ili su pak oni dobro znali sta mi je slaba tacka.Ah…ta svetska mreza…tako je pocelo…Sedio sam u cosku sobe, nekako dusevno laksi nego obicno, um su mi parale srceparacuje balade, napolju poprilicno hladno, ja ni umoran, ni odmoran, ni veseo ni tuzan.. bas onakav kakav covek bude pre nego mu se nesto veliko iznenada desi. Ne mogu se zakleti da nisam...

Писање личне мисије (изјава о мисији)

Доста сам се заинтересовао о планирању свог времена, организовању, постављању и остварењу циљева, јер желим да што боље искористим овај живот, да не расипам време на неке глупости... Честа изјава у области контроле времена је: "ако ви не контролишете своје време, сви други ће", и потпуно се слажем са овим, постоје многе "мале" ствари које нам узимају доста времена, а које имају вредност по нас и друге, једнаку нули. Лична мисија(или изјава о мисији) је кратак опис онога на шта желите да се сконцентришете, шта желите да остварите и ко желите да постанете у одређеној области свог живота у следећих једну до три године. То је начин да сконцентришете своју енергију, поступке, понашање и одлуке према стварима које су вам најважније...

Jedan od znakova pored puta

"Sve izgubljeno je u mojoj svijesti,samo bez gorcine i tezine zemaljskih stvari;Ja opet imam sve sto izgubih,samo uljepsano i preobrazeno-u sjecanju.I jos: ja imam veliku slobodu onog koji nista nema, i mir onog koji je prezalio i konacno se rastao." I.Andric

Logoreja 2

http://www.borut.com/library/texts/danojlic/brbljanj.htm Milovan Danojlić: MUKA S REČIMA (Nezavisna izdanja, Beograd 1977) BRBLJANJE Sigurno ste već susreli onog našeg živopisnog sugrađanina — zovu ga Pera Zvezdaš — kako, sa loptom i balonom izvor-vode, kao oluja promiče ulicama, i, iskrivljenih usta, govori svoj beskrajni monolog o ratnim i posleratnim prilikama, o uspesima i porazima njegove voljene Crvene zvezde, te o levici njezinog napadača Bore Kostića. U tom se brbljanju mnogo šta dotiče, ali se, iz lako razumljivih razloga, ništa do kraja ne isteruje. Pokojni Žika Strip je, u svojim memoarskim zapisima, pribeležio i od zaborava sačuvao jednu Perinu besedu (a verujem da se neko setio te ovog vrsnog govornika i značajnu ličnost...

Добро јутро

Свако јутро учи ме сасвршенству. Сунце што се из мора диже и заслепљујући зраци громогласни, а неми! И видех сунце на трен ил` два пре но што затворих очи и забацих главу предајући се њему и новом дану! А иза себе, чујем дан се буди…

Фадо

Фадо Ти си моменат тишине између две ноте тужног фада маестрално одсвиране на старој гитари. Као танки поток опорог вина лагано вараш моје срце и клизиш право у моју душу. И негде у мени дубоко, јецаји фада добијају твој лик, Тужна и слатка мисао, суза и осмех.

Logoreja 1

http://www.borut.com/library/texts/danojlic/brbljanj.htm Milovan Danojlić: MUKA S REČIMA (Nezavisna izdanja, Beograd 1977) BRBLJANJE Čovek ne govori samo onda kad ima, već i kad nema šta da kaže. Kao i tolike druge sposobnosti, i moć govora se može izokrenuti, usmeriti u naopake svrhe, sve dok se ne poništi. Tada nastaje prekid govornog saobraćaja; počinje brbljanje, ili oponašanje saopštavanja. Brblja se na sedeljkama i po kafanama, na skupovima i sastancima, po novinama i po knjigama, na svakom koraku. Ljudi su odnekud shvatili da se i prostim natrpavanjem reči može štošta izraziti; ili su se ponadali da će kvantitet, sam od sebe, preći u kvalitet. Pritom se ponekad i štogod tačno izbrblja, neopaženo, slučajno. Opšti stav umanjuje...

***

Kad sunce nestane vladace mrak. Tada ce nebo sanjati san oka mog tu krosnju dunje i jutro palvo. Korak slobode i dah vetra a ja cu znati sunce da volim i malo vise svaki breg i sobicak svoj jer samo ovo neo sirinu ima da ispuni grudi i bude krov doma mog i samo njegove zvezde kazuju put i pricu zivota. I kad mi vetrovi nade dusu lome moj prijatelj i moj brat slavi,dobio sam ovaj rat. ja necu kamu ni zrno zla hocu slobodu prijatelja Hocu dusu,veru u Boga hocu sebe,hocu tebe. Da bez stida oci gledam i u njima zivot nas.

Put

Znate li vi sta je to put?Ne,nije to podloga po kojoj se krecemo.Ne,nije ni putovanje.Ne govorim ovdje o TOM putu,nego o TOJ puti...Put koja zenu cini zenstvenijom,egzoticnijom,razlicitom...uviek.Jos niesam sreo 2 zene iste puti.Jer put nie samo ono sto se vidi,ona se moze osjetiti dodirom,namirisati...ta predivna...predivna put...

Фадо 2

Ти си моменат тишине између две ноте тужног фада одсвираних на струнама живота. И ти си онај поток опорог вина што га уз сету низ сипам низ грло, да заварам и отупим своју душу Ти си тужна мисао у јецавом гласу старог певача фада, и суза у оку госта у углу кафане.

JEDINSTVENI MAKS 3.deo

„Majko, šta su to ’kupci’?“ pitao je kada se vratio. Nije joj pričao o svom susretu sa buldogom, jer je neprijatnost te epizode, čim se našao u sigurnosti doma, izbledela u njegovom sećanju i ustupila mesto važnijim pitanjima. Lejdi Ester je odgovorila kako se to ne može lako objasniti, ali da postoji sinonim: ’novi vlasnici’. Maks se začudio: znači li to da će Mirka, Bebu i ostale zameniti novi ljudi? „Da“, rekla je ona, „oni će doći i odneće te negde daleko, gde ćeš živeti sa njima.“ „Zar te više nikada neću videti?“ plačno je upitao. „Verovatno nećeš.“ „Ali, ja ne želim da odem odavde. Zar nisi rekla da će sve biti dobro ako im pokažem koliko ih volim?“ Majka je uzdahnula: „Želeo ti ili ne, moraćeš da odeš. Zavolećeš nove ljude i...

JEDINSTVENI MAKS 2.deo

„Vreme je za šetnju!“ uzviknuo je istog dana Mirko, i stavio mu ogrlicu oko vrata. Potom ga je prikačio za povodac. Maks nije znao šta se od njega očekuje. Uzica mu nije dozvoljavala da trčkara tamo-amo, kako je navikao. Bila je prekratka i ograničavala njegove korake. Kada ga je Mirko povukao prema izlazu iz doma, sledio se od straha: zar preći preko praga, izaći van poznatog sveta, bez Lejdi Ester?… Osvrnuo se, ne bi li potražio pomoć od majke, ali ona se već bila povukla u svoj ćošak i nije izgledala nimalo zainteresovana za rešavanje njegovih dilema. Čovek je bio nestrpljiv; žurilo mu se. Uzeo ga je u naručje i preneo preko praga, stepeništa, sve do izlaska iz zgrade, odakle se, u produžetku dečijeg igrališta, prostirao parkić...

JEDINSTVENI MAKS 1.deo

Maks, mlađani potomak plemenite loze velikih šnaucera fon Švarc-Riterhafta, upravo je dobio nove uši. One nekadašnje – klempave i obešene, zbog kojih su mu tepali nedostojnim imenom ’Švrća’, nestale su u par rezova hirurškog noža. Danima ga je nepodnošljivo svrbelo ispod zavoja, ali nije uspevao da dopre šapom do žarišta svraba. Kada bi mu se učinilo da je blizu toga da se počeše, ljudi su na njega vikali ’fuj!’ i preteći mahali svitkom novina. Pošto su mu skinuli zavoje i opipali čvrstinu hrskavice, Maks je osetio ogromno olakšanje. Više nije bilo peckanja i svrbeža, a ni mekanih krajeva ušiju koje su mu, u trku, lepršale oko glave kao čupave, hipi uške avganistanskog hrta. Umesto njih, sad su štrčala dva špicasta, kruta trougla...

Nista de

Nista de,samo spotakoh se o kamen,a sjutra sve ce opet da zaraste.S.Jesenjin.............................Prije prvog,kao i posle poslednjeg otkucaja,proteze se beskonacnost naseg nepostojanja.I.Andric

Dobro dosla u moj svet

Znas li cuvati tajnu ? Rekoh joj nekako tiho.. da recima ne probudim tisinu. Znas li slikati recima, brisati pogledima, graditi snovima i sve to rusiti novim idejama? Znas li od jednog zagljaja napraviti ceremoniju, osmehom ugasiti brige, u gomili problema iskopati nesto pozitivno, znas li na kolenima pronaci dovoljno snage da sve preokrenes?Znas li kad me pogledas kako mi je toplo? ZNas li da kad pricas vidim bisere umesto tvojih reci,da ti se glas pretvara u ariju?Znas li da kad te nema tisina koraca putevima straha bez tebe ? Znas li ti ?!!! Znas li....koliko?Saputao sam citav jedan monolog, onako kako volim.. Nije me prekidala, cak sta vise pazljivim slusanjem je u meni budila nastavak istog. Znao sam da ima nesto vise iza tih...
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.
Back
Top