Nemocna i zgazena,od surovih ljudi,
na asfaltu vrelom,lezala je ona.
Nedavno je bila tek pupoljak mali,
a vec sada za nju zvonila su zvona!
Laticu je svaku,darivala za ljubav
i lepotom je svojom,usrecila mnoge.
Sada lezi tu...na asfaltu sivom,
nemilo i grubo,bacena pod noge!
Niko da je pogleda,niko da je spasi...
Makar jedan pogled,tu dole...pod noge...
Nikom vise ne treba,ni vaznu da krasi,
a nekad je ona...usrecila mnoge!!!
Blogovi
-
Moderatori:
- Black_star
- Konj_na_belom_princu
O ovome je bilo reci na krstaricinom forumu, u brojnim dnevnim novinama (sa na zalost vrlo teskim posledicama), ali je ovo tema koja NE SME da se zanemari, o kojoj stalno mora da se prica, i koja mora da dobije svoj krivicnopravni epilog.
Zato bih, ako mogu, da dam svoj doprinos.
U Srbiji, a i sire, postoji odredjeni sloj ljudi, koji raspolaze odredjenom svotom novca, za koju drzi da moze da oplodi u kratkom vremenskom roku. Tako, nalaze da je primereno da se ta svota novca pozajmljuje drugim licima, uz kamatu, koja se obicno krece od 7-12%.
Pricacu vam pricu o porodici, koja je prosla uzas zelenasenja. Glava porodice se, iz ko zna kojih razloga, odlucila da se zajmi kod agencija za obezbedjenje investicija uz "atraktivnu" kamatnu...
Superkompjuteri
Kažu da je ljudsko znanje udvostručeno jednom za petnest vijekova, od Hristovog rođenja do Renesanse, zatim još jednom između Renesanse i Francuske revolucije i opet, od tada do Industrijske revolucije. Po nekim procjenama danas se udvostručuje svake dvije godine... Livermor, Jorktaun, Sandija...
Ove mašine obavljaju stotine teraflopova u sekundi a ovih dana probijaju i tu neakvu petaflopovsku barijeru, dakle mnogo više, stotine milijardi kalkulacija. Kada bi se sabrale sve kalkulacije obavljene tokom prve polovine vijeka savremenog računarstva neka od ovih mašina ih obavlja više za samo sat vremena.
Mašine ovih kompjuterskih moći se koriste za genomske i proteomske analize, za predviđanje haotičnih seizmičkih...
Jedna mila dusa,
nocas svetom luta.
Napustena,ranjena...
bacena kraj puta!
Jedno malo srce
opet ljubav trazi,
slomljeno i samo,
shrvano od lazi...
Jedne ruke meke,
zagrljaj su htele!
A usnice neme,
ljubit' nisu smele.
A oci su htele,
od pogleda goreti...
Celim svojim bicem...
...htela sam te voleti...
Jedna suza vrela
svoj put je pronasla.
Na obrazu mome,
odlicno se snasla!
Čuješ li u mojim grudima tišinu?
Osećaš li na mojim usnama gorčinu?
Primetiš li dok te ljubim da mi srce ne treperi?
Mirišem li na cvet bez latica?
Ličim li na pticu bez krila?
Primećuješ li da mi pogled pada,
kao istanjena strana pročitanog romana?
Jasno je...sve moje drugom pripada.
Jasmina J.
Otvorio sam prozor, u sobi mi nikad hladnije nije bilo. Sedim u majici kratkih rukava, ledim se, a majica poprimila tvoj miris, ne zelim je skinuti sa sebe.. Sklopim oci i pomirisem majicu , a dusa mi se rastopi, a hladan vetar probija telo.. zima mi nije. Pahuljo moja, neznija si mnogo i od pahulje, tako si topla a tako krhka , poput stakla.. Znas, cesto zazmurim i pogledam u buducnost i sem tebe i nikad sretnijeg mene, nista drugo i ne vidim.. Kako si samo lepo naslikala osmeh na moje lice, kako si mi samo lepo pricala onu noc..kako mi samo lepo uvek bude sa tobom. Ljubavi, nikad necu shvatiti sve ove hladne poglede i taj cuvani ponos preko kojeg ljudi ne prelaze, nikad necu shvatiti te neke granice u ljubavi, to neko uzajamno...
pucajte ! usmrtite me ! mislite da cete me skloniti ?Da je necu vise voleti ? Svi vi lazni ideali,prodane duse proslosti,sitni kicosi i grebatori zivota i ljudskih osecanja.Varate se!Moze da me ne bude...da mi se telo raspadne,da mi srce zaledite,oci oslepite da je ne vidim...Dusha ce moja vecno ziveti za nju.U njenom glasu ima vise ljubavi nego u svima vama zajedno!Ne mozete mi nista!Pored njen sam besmrtan,moje telo je njeno,moja dusa je njena,srce sam vezao za njeno....ne mozete mi nista uzeti...Niko od vas nije tako voleo i nikad necete razumeti ni jedno njeno slovo..nikada necete osetiti kako vas miluje njen glas dok vam prica....nikada necete osetiti toplinu koja vas greje kad cujete njen dah...nikada joj necete trcati u...
Kao da si dasak vetra,
nocas osecam tvoju blizinu...
Kao valovi na obali mora,
ti razbijas u meni gorcinu!!!
Kao da si nocas tu...
U svakom sapatu tamne noci.
Kao da pogledom zelis mi reci,
"cekaj me malena,sigurno cu doci"
Zivis u meni,u mojim mislima,
kao zasticen cvet,u necijoj basti.
sa svakim otkucajem moga srca,
zivis u meni...
u mojim snovima,u mojoj masti!
Ponovo me nose obrisi prošlosti,od kojih ovisim.
Jer poriv si i nesanica,
koji kao da vekovima traju,
U balu stvarnosti,
vreme stalo bi,
pokazalo naklon bi,
osvetlelo naš balkon bi,
samo kad znalo bi,
koliko je tanka nit do susreta,
Uteha je što jedino sećanjem uspevam
da dočaram vreme nam uzeto.
Igra senki na zidu uz plamen kamina...lula i čaša viskija u ruci starca.Svi već odavno spavajua njega noć drži budnim i u njoj sećanjana dane mladosti,na prvu ljubav,prvi poljubac... Oh!Kako je sve to daleko, a ipak kao da je bilo juče.Niz obraz mu skliznusuza,obrisao je i brzo se osvrnuo da ga neko nije video.Osmeh mu zaigra na licu,“Budalo matora,a ko bi mogao da te vidi u tri sata posle ponoći?“ , A onda sjaj u oku i vraćanje mladosti.“Bože gde li je sada,sa kime,da li je dobro...?"...ređala su se pitanja bez ogdovora,uzdah... Krenuo je da izgovori njeno ime,da je dozove ali srce ga izdalo...Zažmurio je ,usne su izgovarale njeno ime bezglasno..Dok je plamen nastavljao igru senki i njegova duša se priključila tom piru ,srce je...
....................................
Нека ти ноћ дарива снове
уснулој тихој прекрије ти лице
Нека ти жеље остварењем слове
а сан да скрије лице сањалице.
Мени дан у немиру своме
да донесе путе и путељке нове
Нека ме сумње никад не саломе
ни кад ме нешто непознатом зове.
Све што спаја невидљивом нити
дан пропусти ал остваре ноћи
Роса ће се моја у оку сакрити
са часом оним кад се мора поћи.................
Japansko - Srpski recnik
Moj otac je u kupatilu - Tatami Setushira
Mislim da mu se dopadas - Chetekara
Mislim da mu se jako dopadas - Chetekara Samotako
Molim vas, odbijte, ili cu morati da upotrebim fizicku silu - Begamore Tuchichute
On voli sljivovicu - Piyeraki Yudo Yaya
Vreme je da krenem - Odokuchi
Lepo sto ste svratili - Idikuchi
Odspavaj malo - Idikuchi Ubisowu
Trenutno je zauzet - Ribukara
On se sali s vama - Ate Zayebawa
On ne moze da ostavi cigarete - Nasugushi Kokopushi
Nasi konkurenti su ozbiljni - Onitamo Yebukewu
On ne predstavlja pretnju - Neka Migaduwa
Mislim da smo se izgubili - Yao Kudasada
Trebalo bi kupiti krompir i mleveno meso - Yedemi Semusaka
Prijatno - Malodishi
On je jako dobar muz - Agatura Doyaya
On se toga...
Sarajevom već nekoliko dana odjekuju eksplozije granata.Svake noći stražarim u krugu svoje fabrike.Kako mi je jedan bivši drug ,musliman ,okrenuo leđa na ulici izbjegavajući da se pozdravimo više ne izlazim kući.
Oko nas u obližnjoj šumi muslimani se ukopavaju,samo noću.Napetost se osjeti svuda.Danas su pojedine muslimanske porodice iselile iz svojih kuća koje se nalaze odmah uz našu žicu. Hadžići su napola prazni.Za svoje ne znam ništa ali se nadam da su otišli u selo.
Sprema se oluja,još samo da zagrmi.A zagrmilo je već tokom noći.Ko je prvi počeo teško je reći.Bio sam pored topa (zis) kad se začula pucnjava.Prvo rafal dva pa onda započe"pravi rat".Svjetleći meci su letjeli kroz noć tražeći svoje žrtve.Počeli su da padaju i oko nas.Iz...
Svojim sivim zgradama pise ratne price.
Mostovima peva herojske pesme.
Rekama pise najlepse bajke.
Moj Beograd planina krasi, a na njoj toranj prkosi.
U njemu je brdo do brda, reka u reci, ruka u ruci.
Na njega su ponosni preci,
podario je najlepse snove svojoj deci.
Moj Beograd ima ulice koje su grad u gradu.
Samo u Beogradu osecamo beskrajnu nadu.
U njemu je trava rosom zalivena,
svaka biljka Suncem umivena.
Moj Beograd ima dusu istkanu ponosnim narodom.
Samo u Beogradu svi su smeli u nevolji.
u njemu se pije voda vecne mladosti.
I onaj ko je odbacen kao kamen od ugla nacice svog druga.
U njemu mozete sve...da razmazeno koracate, nezno da se jadate, raskosno da zivite.
Moj Beograd ljube usne neba, miluje ga ruka meseca.
on je...
Dobro jutro.........hm...........sinoc sam kosmare usnio zlato moje.........nikako nisam spavao.........budio sam de bezbroj puta,okupan u znoju.........nisam mogao da verujem sta sam uradio?! nesto sto sam nisam smeo,neki mrak i ludilo su me obuzeli,jedino moje......
neko prokletstvo,neko bunilo,poput pijanstva,i narkomanske krize,izgubljene duse,i pogleda bez icega u ocima........u stvari sa nekim praiskonskim besom,pogresno usmerenim ka nekome do koga mi je stalo...........za koga zivim........zbog koga sam ponovo poceo pisati,pogazio svoju rec ja sam......
Sve me boli u telu,valjda je to posledica i tragovi ostrica demona sa kojima se borim celog zivota.......ja nisam svemoguc....nisam Nas spasilac,pa da mogu bez ikakvog straha i...
29.07.2008.
Kad vec neko spomenu Novi Sad...
Ima tamo na N Naselju ,jedno sokace ...jedna mala ulicica napravljena od zgrada, nekako je bila simpaticna za sve stanovnike pa su joj dali i nadimak Tozino Sokace....e bas tu ,u tom sokacetu sam ostavio sve sto sam imao dati i to stoji rasuto uz bankine,ulaze ....jer sam joj obecao da cu se vratiti ,kad tad po nju,onako bas seljacki u belom mercedesu...
Sigurno je ostao i neki grafit pisan kredom (uvek smo bili fini )po zidu njene zgrade jer smo mislili ,ako zapisemo, reci ce biti jace....
Nisam zalazio dugo tamo ,strah me je njenog prozora koji gleda u kafanicu u kojoj sam je cekao iz koje osmatrao,iz koje planirao kako cemo imati srece i kupiti auto i otici negde,jeo leblebije...Zivela je...
Ena-Haustor
Ja svoje loše dane volim gristi sam
Piti i lutati po krčmama
Al' ćesto stignem samo do njenog pogleda.
Ena je divna žena, Ena dobro zna
Da takvi dani svrše s gužvama
Zato me zove sebi da bi mi pomogla.
Ja Ena nisam tvoj sin, zapamti to
To možeš raditi s njim
Za mene je već kasno.
Znam da bi Ena htjela da sam stalno njen
Valjda jer tako često nestanem
Ona me uvijek ima u svojim mislima.
A kad joj želim reći da je bolji kraj
Od naših bjegova i zasjeda
Ena me samo gleda i kaže: da, da, da.
I ne idi bez kaputa
Pogledaj, sve je bijelo, zima je.
Ja Ena nisam tvoj sin, zapamti to
To možeš raditi s njim
Za mene je već kasno.
Prošlo je dugo vrijeme i daleki bijeg
I mada nemam čak ni imena
Ja često sretnem Enu u svojim...
Cesto se setim tebe i sebe.:heart:Ah, ta mladost...
Pamtim...cubicu na vrh glave, oci plave.
Mladalacki zanos, neformirani ponos koji vodi
u prvi emotivni ponor. Drhtaj tela, vlazne dlanove.
Reci koje vetar nosi, potom ih brise kao da su ispisane na pesku, kao da zna da pravimo gresku tesku.
Znam da se sad takvima divim jer u njima sebe vidim.
Samo tad su snovi java, samo tad je svetla tama.
Svaka ljubav u srcu ostavlja krila da nas podseti da je nekad tu bila.
Jasmina J.
Slobodno reci: Ona mojim mislima skita.
Ta mala svakom bi se dala, a nigde zadrzala.
Ona je prolece mog bica, jesen moje mladosti, zima moje proslosti.Cvetno polje mog zivota.
Ukras je svakog grada, pred njom svako pada.
Bezobrazno gleda, osmehom mami.
Slobodno reci: Nekad ce i ona patiti...
Ali, nikad ne reci: Mozda ce se vratiti.
Jasmina J.:vatromet:
Danas mi je bio ratni drug.Razgovarali smo o svemu od globalne ekonomske krize,fudbala pa do nesrećnog rata.
Bilo je to Juna 92,datuma se ne sjećam.Probudile su me eksplozije granata.Napadnuto je selo ispod nas,po drugi put od početka rata a to je nekih mjesec dana.U prvom napadu muslimanski vojnici su upali u selo i ubili nekoliko nedužnih civila.Bilo je svega od klanja do pucanja u vaginu neke bake.
Sada je u selu samo vojska.
Strahovita artiljerijska priprema .Vojnici se posakrivali u ono malo rovova što su iskopali onako reda radi.Naša artiljerija na livadi.Juče sam i sam bio tu ali nekom srećom noćas me prebaciše ovde.
Na dva dana prije u selu je bio pukovnik Živanović.Rekao nam je da smo tu da bi smo štitili povlačenje pitomaca...
Svidja mi se jutro i, vece pokraj reke koja tece.
Mesec koji opominje da u meni nesto buja, da moj zivot nije uvek bura.
Sunce koje me greje, i od mog zivota pravi meko perje.
Volim igru nasih pogleda.
Volim kad dodirujem tebe, kad ti dajem sebe.
Uz vino i svece uvek to bude carolija koja prija.
Uzdah koji remeti plamen svece.
Zora koja svice obecava da uvek isto bice.
Svidja mi se i ono sto mi izmice jer u meni nesto novo nice
Jasmina J.:kiss:
Tu blizu sam imao prijatelja,
u ovom gradu koji nema kraja,
ipak dani idu i sedmice lete,
i prije nego što se okreneš,godina je prošla,
i nikad se ne viđamo sa starim prijateljima,
jer je život brza i strašna trka.
On zna jako dobro da ga volim.
Kao i u danima kad sam dolazio kod njega,
i on je dolazio kod mene,ali tada smo bili mladi,
a sada smo zauzeti,umorni ljudi,
umorni od igranja ove glupe igre,
umorni od pokušaja da se probijemo.
"Sutra ću kažem! nazvati jima,
i pokazat da mislim na njega"
ali sutra dođe i ode.
A udaljenost između nas raste i raste.
Tu blizu,ipak miljama daleko.
"Evo vam telegram gospodine",Jim je danas umro.
I to je ono što dobijemo i zaslužimo na kraju.
poruka:Ne bojte se nikad da kažete nekom šta...
"...brani je od zla ,kad ne mogu Ja ...Boze..."
..u pozadini se vrti Tose.Bas sam u Skopju bio kada je otisao i kada je cela Makedonije stala.
Uvek sam govorio ,ziveo,mislio da me muzika prati ,da ton i rec koja se pogodi bas za mojim raspolozenjem je jasno definisala moje bitisanje.
a ...onda...
"Jos i danas zamirise tresnja, u proljece kao davno prije,jedna tresnja danima daleko ,tamo gde me vec odavno nije...."
Bas, kao za inat, on koji je otisao, u meni opet budi nju ciju mantru svako jutro gutam i posle imam osecaj kao da sam naduvao hiljade balona.I prestao sam da cekam one semafore na Novom Naselju onog momenta kada joj je obrisan ,onaj, jos jedini telefonski broj u mojoj glavi ,samo prodjem ,zažmurim i prodjem,a ako je crveno...
Danas mi je 51. godišnjica prijema u Partiju!!! Sećam se, 7. razred vršačke gimnazije, popodnevna smena, prilazi mi jedna drugarica iz razreda i onako, u strogoj konspiraciji, pita me da li sam voljan da me prime u Partiju, jer drugovi su odlučili da sam pogodan za Partiju - otac radnik, majka iz zdrave seljačke familije, nisam ni loš đak, siromašno stanje - pa eto, ako sam voljan da dođem na sastanak u 20 časova (ne sećam se više ni gde).
Velika odluka za mene - pitam ja Ćaleta i Kevu šta misle - Ćale zadrt komunista (nikad nije bio u partiji) - je ZA, Keva nazarenka, poštuje muža pa je i ona za (malim slovima).
Kad pogledam, prošlo je od onda 51 godina, Partiju nikad nisam menjao, bio sam i kažnjavan zbog račvastog jezika, bio sam i...
Republika Srbija danas ima 6.437.460 stanovnika: Od toga je oko 2.200.000 penzionera.
Ostaje, dakle, 4.237.460 stanovnika, koji moraju da obavljaju sve poslove.
Ako odbijemo 1.450.000 dece i učenika, te oko 450.000 studenata, ostaje 2.337.460.
Tu je još 650.000 nezaposlenih i oko 1.600.000 službenika, koji jedva nešto rade.
Ostaje, dakle, 87.460 ljudi: 70.000 ih je na službi u vojsci, a 17.458 ih se nalazi u zatvorima.
Prema tome, ostaju samo 2 (dva) siromaha, koji moraju da rade sav posao: TI i JA.
A šta ti radis? - Sediš pred kompjuterom i čitaš zezalice?!
Nije onda ni čudo sto sam JA jedini, koji nešto u ovoj državi radi !
Bicikl - Međunožno guralo sa dva napuhala
Motorcikl - Dvokotačno međunožno prdekalo sa dvostrukim guzoodmaralom
Bilijar - Zelenočohano četveronožno štapitalo
Kravata - Okolovratni dopupnik
Kaiš - Okolotrbušni pantalodržac
Šah - Mozgodrkajuće rukoticalo
Sintsajzer - Milozvučno prostodirkalo
Kočijaš - Visokosjedeći konju u guzicu gledajući gospodin
Svinja - Četvoronožno blatobrčkalo
Ovca - Četveronožno runjavo travopojedalo
Čobanin - Nadzornik četveronožnih runjavih travopojedala
Kaubojke - Westernice
Usedelica - Mukotrpna kurcočekalica
Telefon - Brzoglas
Oluk - Okolokućno vodopižalo
Direktor - Nalogodavni bezosjećajnik
Generalni direktor - Stožerni nalogodavni bezosjećajnik
Helikopter - Zrakomlat
Prsluk - Nadkošuljni...
prilazi konobar Malju za sto:
"šta smo imali ovde?"
a Malj, bazdeći na četri mala vajferta, sav u suzama zajeca: "Imali smo ..nismo znali šta smo imali ..a sad nemam nikog ja... nemaš nikog ti..moj je život empe tri.."
i tu konobar popije jednu malu čvorugu i dve šljive ranke..
:bye:
НА ТЕМУ КАНОНИЧНОСТИ СИНОДА
РУСКЕ ИСТИНСКИ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ
И ЊЕГОВЕ САМОСТАЛНОСТИ У ОДНОСУ НА
РУСКУ ПРАВОСЛАВНУ ЦРКВУ ЗАГРАНИЧНУ
Циљ овог рада је упознавање са јерархијом Руске Истински Православне Цркве (којом данас председава архиепископ Тихон Омски и Сибирски), на првом месту, са њиховом каноничношћу која је нераскидиво везана за период распада Руске Православне Цркве Заграничне (надаље РПЦЗ). Руска Истински Православна Црква (надаље РИПЦ) је прејемница Катакомбне Тихоновске Цркве. Апостолско прејемство (епископат) им је обновила РПЦЗ 1982. г. са благословом митрополита Филарета (Вознесенског). Архијереји РИПЦ су незванично припадали епископату РПЦЗ и били су под влашћу Архијерејског Сабора РПЦЗ. Стога је веома важно да се цео...