Blogovi

PRIPADAM TI

Svom svojom dusom i telom, svakom recju i svakim delom! Pripadam ti... Svakim pokretom svojim i kada pred drugim,gresna stojim! Pripadam ti... I kada ne mislim na tebe, kad besciljno lutam,gubeci sebe! Pripadam ti... Kada za drugog pesme pisem, jer ja samo zbog tebe disem! Pripadam ti... u svakoj sanjivoj noci, kada nemam kamo poci! Pripadam ti... Svakom suzom sto lice rosi, svakom vlasi u mojoj kosi! Pripadam ti... Svakim pogledom prepunim ceznje, jer samo ti si uzrok moje teznje! Pripadam ti... I kada se sa glasom razuma borim, kada se dragom Bogu molim! Pripadam tebi... I kada nema nikog i kada tu su svi... samo tebi...jer postojis samo ti! Pripadam ti... Svakim damarom srca, koje jos uvek za tebe kuca. Pripadam ti... Iako svetlost u...

HIMNA IZIDI

Evo jednog teksta,koji nije moje delo. `Jer ja sam prva i poslednja Ja sam obozavana i prezrena Ja sam ***** i svetica Ja sam supruga i devica Ja sam majka i kcer Ja sam narucje svoje majke Ja sam jalova i imam bezbroj potomaka Ja sam srecno udata i usedelica Ja sam ona sto donosi na svet i nikad nije radjala Ja sam tesiteljka porodjajnih bolova Ja sam supruga i supruznik I ja sam covek koji me je stvorio Ja sam majka svog oca I on je moj odbaceni sin Postujte me uvek, svi Jer ja sam sablaznjiva i velicanstvena.` Ne znam zbog cega,ali ovaj tekst me je opcinio od prvog puta kada sam ga procitala. Nastao je u III ili IV veku i pretstavlja himnu Izidi.

Trafiking

Trgovci robljem vrbuju i po Srbiji Blic - Nedelja, 16. novembar 2008. 00:02 U okovima modernog ropstva policija sve češće nalazi devojke iz Srbije i to najviše iz Vojvodine. Srbija više nije zemlja krajnjeg odredišta, već i teritorija sa koje se žrtve najčešće vrbuju za zemlje regiona i Zapadne Evrope - kaže za "Blic nedelje" Nenad Lapčević, šef Odseka za suzbijanje migracija i trgovine ljudima u MUP-u. - U poslednje vreme žrtve trgovine ljudima najčešće su naše državljanke. Ranije je Srbija bila zemlja krajnjeg odredišta gde su stizale žene iz različitih delova sveta, Moldavke, Rumunke, Ukrajinke. Ove godine policija je kao žrtve otkrila četiri strane državljanke i čak 27 državljanki Srbije. Najviše su regrutovane sa teritorije...

Mojoj Ludici!

Svakim danom,sve vise gorim,u delirijumu sam od osecanja.Moje srce je kao povrsina jezera,blaga i mirna.Ali samo Ti tvoj osmeh i tvoj pogled,ti je cinis nemirnim,i budis u meni davno zaboravljene osecaje,za koje nisam verovao da ce se ikada vratiti.Tvoji dlanovi su meki,poput malih sapica malog steneta,sva si kao devojcica.uhhhhhhhhhh.............Kada se postidis,i kada me pogledes tim krupnim i predivnim plavim ocima,ja vise ne znam za sebe..........Ti si za mene sve,i ja za tebe.........Ali demoni su svuda oko nas,pokusavaju da nas razdvoje,ali ne dam i ja,odnosno Svevisnji kroz mene, i nikada te necu pustiti i napustiti,dokle god budem disao i ziveo,ja necu se predati.Ti si me iz mrtvih povratila,sjaj ugasli iz mojih ociju ponovo...

???

Tesko mi je... Usamljena sam i tuzna. Niko to ne vidi. Niko i ne sluti kakva se tuga nastanila u meni i ne odlazi. Pustila je duboko korenje u mom srcu. Ne mogu da ga pocupam. Cimam,vucem,potkopavam,znojim se od napora,ali nece. Ne ide. Nemam lek za nju. Ne znam sta da radim. Osmehom prikrivam gole grane moje srece. Kora mog srca davno je ispucala,ogrubela. Vlazim je suzama,a bazde postaju sve dublje,sire se. Toliko se tuge skupilo u meni... Dovoljno za dva zivota...

Mistake with you my baby

Rodena- izmedu neba i tla, opstajem, izmedu dobra i zla. Prolecem, izmedu jave i sna, propadam, izmedu dobra i zla. Lutam, izmedu pakla i raja plutam- izmedu tame i sjaja. Krecem se, izmedu reci i cutnje. Treperim, izmedu želje i slutnje. Most sam izmedu tuge i smeha. Putujem, izmedu vrline i greha. Traži me, izmedu cednosti i bluda. Izmedu krajnosti-ima me svuda.

Ne,ovo nije kraj

Sedis sam...Svetla su ugasena,bura se smiruje... Nezno sviras i pevusis...Pesmu o meni...Znam.Sada mozes da budes ti.Sada si iskren.Sada si ranjiv. Stojim u senci i posmatram te...Volim te! Polkao,kao tvoja muzika,prilazim ti,izranjam iz senke...Tvoj pogled mi oduzima dah...Pokusavas da navuces masku...Ali tvoje oci vriste..Placu... Lagano klizim i priblizavam ti se... Drhtim...Od straha,od uzbudjenja,od ljubavi... Oko nas je tisina.U nama je oluja.Izmadju nas je mirisljavi topao majski vetar.I uspomene... Ne znam da li ces nas Nebo cuvati,ali zelim da pokusamo...Ne,ovo nije kraj... Mislim da si voleo moju iskrenost...Iako,pa...ja sam te ustvari varala... I sto sam te vise varala vise sam te volela... Slabi ljudi ne mogu da oproste.Jaki...

PESMO MOJA

Pesmo moja,puna li si tuge, a jos vise u tebi je straha! Kad li cu te obojati,tim bojama duge, da li cu te pisati bez daha? Da l' cu ikad te skrivene zelje, opevati u strofama tvojim? Da l' ce ljubav,sreca i veselje, naci mesta u mislima mojim? Samo tebi mogu da se jadam, u tvom stihu,da pronadjem sebe! Samo s tobom mogu da se nadam, jer ja ne znam da zivim bez tebe! Ne znam sta bih,da te nije...pesmo! Kuda li bih denula se samo? Kud sa tugom i uzdahom svojim? Pesmo moja predobro se znamo!

DALEKO OD ŽIVOTA, A DO GRLA U NJEMU

Idemo od teme do teme, ponegde ostavimo post - naš mali trag; teme češće biraju nas, nego mi teme. Sretnemo znance iz ovog sveta, mahnemo. Obraduje nas svaka pp dok je ne otvorimo, a samo retke pp obraduju nas i dok ih čitamo. Ne znamo posve sigurno šta tražimo, ali, tražimo to uporno, kao nekakav melem. Buknu iznenadne ljubavi... bežimo na MSN, gmail... i nastavljamo tamo putovanje putem s pobrkanim putokazima. Pokušavamo, ponekad, da proniknemo u karaktere, zurimo dugo u profile, „listamo“ postove, zaboravljajući da se i sami ne predstavljamo uvek, ni u profilima, ni u postovima, onakvima kakvi smo. Otkrivamo ko koga „muva“, oprezno „ispipavamo“ koga bismo mi... Ko na političke teme ode i odmah ne utekne, upada u kaljugu strašnih...

BEG

Beg u nedodirljivu samoću štit je od rana. Tako mislimo, u to verujemo, i tako jeste. Mada… I u samoći, ponekad, budemo ranjeni, do neizdrživog bola. Dogodi se to uvek kada, makar na tren, provirimo…

Stih..

Ne,ne mogu ti sad pokloniti stih. Ne gledaj me tako... Isuviše sam današnjeg dana okusio, i mesec sija na nebu. Eto, pogledaj gore, zvezda visoka nek ti stih istka. Opet me gledas tim požudnim,nežnim očima. Ne, sad ti stvarno ne mogu dati strofu, jer nešto što neko davno, snom nazva, uđe u moje kose. Ne smeškaj mi se tako, opusti se, nek vetar nosi misli tvoje Vozovi su davno utihnuli, noc tamna sve natera robom njenim da postane. Ma,znam..znam u tebi svetlost se rađa, Oh,pa znas da si ti u mojim pesmama.. Da,priznajem ti pred svedokom vremenom, da moja stanica je tu.. kraj nekog ko ho će stih, koji večeras ne mogu ti dati. Draga, u pogledu mom pronađi sve što duši tvojoj oaza je mira. Rat je odavno završen i pastir opet frulu svoju...

Tebi.............

Dobro jutro..........hm.........sve je tako ne stvarno,sve je tako tajanstveno........danas sam umoran...........sinoc su me pohodili nemiri,i neciji teski uzdasi.........zasto,mrak i tamo moraju da se vracaju u i da me pohode,kada sam srecan...........opet se neki val tisine ,i misli provlaci izmedju nas..........neki strahovi prisutni,i zlokobni udaraju poput teskih maljeva..........toliko dugo sam bio sam.....da sam zaboravio kako izgleda,kada vise ne zivis samo za sebe,kada tvoje kuca udvojeno..........cudan i lep osecaj..........celog zivota sam se borio,i cekao sam za ono sto mi po pravu pripada.........nikada nista nisam dobio na tacni..........za sve sto imam,ostvario sam uz njegovu pomoc i svoj trud.tako i kada je ljubav u...

Kad bi se sreli

Tražio bih oprost,osmjeh i pogled. Ne šansu! Znam, njih sam prokockao. Najvrjednije moje, gledaj me u oči I reci da ti ni zbog čeg´ nije žao. Kad bih te sreo, jednoga dana Onako slučajno, u prolazu, Bi li mi barem pružila ruku Ako ne poljubac na obrazu? Ne zaslužujem to, al' ipak, Bilo bi mi drago da znam Da ima bar jedna lijepa stvar Na koju te podsecam...

Noću izazvano

Opet mi dodjoše s tamom demoni, Misli što danju beže od svetla I skriju se u mračnim uglovima duše, A noću se vraćaju kao kletva. O onom sto radih bespotrebno, I onom sto nisam a možda sam treb'o. Parčad mozaika moga života Tada me s poda gledaju bledo. Meni nije dato da živim, Samo sam nakratko kažnjen životom, Baš k'o vrabac zimi kad kroz toplo proleti, Samo da bi nastavio sa svojom golgotom.

Andjele...

Trazila sam tvoje oci u moru zvezda. Sirila ruke vetru,ocekujuci tvoj zagrljaj. Pustala kisu da mi se sliva niz obraze i usne zeleci tvoje poljupce. Zelela da te sanjam ne bi li tvoj dodir imala makar u snu... Ni u njemu te nisam nasla. Mozda sam te imala u nekom proslom zivotu, i mozda te opet pronadjem u nekom buducem. Za sada imam samo tugu u srcu i prazninu u dusi. Mozda je to moj zasluzeni teret,lekcija koju treba da naucim... Ko zna??? Ja ne nalazim odgovor,ali nadam se da dobri Bog zna...:heart::heart::heart:

BRZO TI NALIJEPE ETIKETU ??!

Vidi ova je prava „fufica!“ Momci su skloni da strpaju svaku curu u određenu skupinu prije nego što je i sami upoznaju. Zašto? Neko je štreber? Pa zar nije sjajno imati dobre ocjene?! Zašto fufica? Nije li super kad privlačiš muške poglede?! Zašto ludača? Ko još želi skriti svoje oduševljenje nečim posebnim? Jedno ti treba uvijek biti jasno, budi ponosna na to što jesi! Al' stvarno je bezveze kad ti dečki nalijepe neku etiketu, iako je to nekad potpuno neopravdano.. Bilo da je to etiketa štreberke, ludače ili kurvice – etiketa se brzo dobija, a teško je se riješiti... KURVICA Mini suknja, dubok izrez, uska odjeća. Često se etiketa kurvice prikači određenoj djevojci na osnovu 'rekla-kazala'. Među prijateljicama se prenosi glas o...

Pripadam ti....

Tiho je mesec noćas, na prstima strastvene tišine, u sobu sa mirisom jagoda i vina, sjaj svoj po postelji prosuo. I vidim odsjaj srebra,u očima tamnim tvojim, kao da treperi sreca,u uglu nemirnih snova, voleo bih,nečujno,znam, da noćas,za tebe,na mesečini plešem. Noć mi nosi šapat,vetra izgubljenog, onog što nosi slast,vrelih usana tvojih. Sa ukusom vina i mirisom sna, večeras samo tvoj,postaću. Uzalud borim se sa nanosima topline, što u srcu poput ptice,ugnjezdi se milo, pobeći ne mogu,a možda i ne želim, iz naručja što tiho,odaje mi ljubav.. Pomiriti se moram,sa nemirnim srcem, da ljubav je sada,postala stvarna. Iluziju nečujnih,potajnih sena, odaje lik moj,u očima tvojim. Pripadam ti,i pripadaš mi...

ПА НЕК БУДЕ И ОВА......песма..

ВРЕМЕНА НОВА А и ова што долазе бит ће делић мојих снова Подигнимо наше чаше за времена нова. Оно што ми снагу даје и покреће нови дан То је оно прошло што је донео ми задњи сан. Када сунце небом зађе и донесе немир ноћи Оно јуче што је било забораву може поћи. Нови дан ће надом датом јутро своје да пробуди Док сећање нешто лепше истом дану не понуди. Јер дани нам они иза у памћењу сном сакрити Увек кажу шта је било ил како је могло бити. Одлутамо у сећање па нам сета лице зари То што није било боље прекасно је да се мари. ЗК

BESMRTNA PESMA

Ako ti jave: umro sam a bio sam ti drag, mozda će i u tebi odjednom nešto posiveti. Na trepavicama magla. Na usni pepeljast trag. Da li si ikad razmišljao o tome šta znači živeti? Ko sneg u toplom dlanu u tebi detinjstvo kopni. Brige... Zar ima briga? Tuge... Zar ima tuga? Po merdevinama mašte u mladost hrabro se popni. Tamo te čeka ona lepa, al lukava duga. I živi! Sasvim živi! Ne grickaj kao miš dane. Široko žvaći vazduh. Prestiži vetar i ptice. Jer svaka večnost je kratka. Odjednom nasmejani u ogledalu nekom dobiju zborano lice. Odjednom: na ponekom uglu vreba poneka suza. Nevolje na prstima stignu. Godine postanu sivlje. Odjednom svet, dok hodaš sve više ti je uzan i osmeh sve tiši i tiši...

Jedino moje

Ti kao znachenje vremena, Ti kao znachenje snova, Ti kad na pochinak krecem, Ti lik kad se budim, Ti daljina i blizina, Ti pahulja snezhna, Ti kisha jesenja i oblak neba, Ti korak putovanja, Ti kamen brda. Ti zenico oka i dubino svih voda, Ti junak ove priche Ja tragichar zhivota, Pozadina nezvana. Da li se setish bar na tren da postojim samo tebe radi.

Stranački apetiti ...

Stranački apetiti... Srk ... Dok kuvam kaficu ( ovu gorču ) i razmišljam kako je gorka korica ovog mog umetničkog hleba,grickam kiflu ( to je ipak bolja varijanta ) i čitam kako ni ovima u skupštini nije lako bar što se hrane tiče...I dok čitam koliko koštaju stranački apetiti, razmišljam kako su oni ipak ispunili predizborno obećanje da će hleb koštati 3 dinara... a ceo ručak 250...Ovo trenutno važi samo za njih ...ali sumnjam da se neko od njih zbog toga jede... Srk ... Gledam ovu tabelu sa cenama iz skupštinskog restorana, pa mi nešto jeste jasno a nešto baš i nije... Srk... Rubruka Sendviči...Čitam kako je sendvič sa šunkom 55d.,sa suvim vratom 65d. (ovde fali koliko košta sendvič za ove sa debelim vratom)...sa pečenicom 90d.,sa...

SAN

Danas sam videla tvoj lik na nebu,iznad zelenog brega. Tvoj osmeh bio je blistaviji od suncevih zraka. Sunce se povuklo pred sjajem tvojih ociju... Sve je odjednom nestalo. U sekundi se rasprsilo u hiljadu leptirovih krila i nestalo. Moj divni,topli snu. Moja daleka sreco,zalutala zvezdo. Toliko zelim da te dodirnem svojom dusom,da zavirim u tvoje snove. Nikada nisam sanjala da ce se meni desiti bajka. Da ce mi u srce i snove usetati princ,ciste duse i zelja iskrenih kao sto su i moje. Da,ali moja bajka je zavrsena. Mog princa vise nema. Surova stvarnost probudila me je iz najdivnijeg sna,sanjanog posle dugo kisnih i maglovitih snova. Niko mi nije tako lepo govorio kao ti. Saputao nezno i zavodljivo. Radosti mog sna,tugo mog jutra...

I ako si ti sretna ko što kažeš... =)

Kada sam, prije nekoliko dana, šetala centrom, uhvatila me je kiša. Ne, ona teška, hladna kiša, već ona lagana, ljetnja kiša. Sunce je sijalo, kiša je padala, istovremeno, i bilo mi je lijepo. Nisam imala ni kapuljaču, kišobran, ali me nije bilo briga. Kisnula sam. U ušima su mi odzvanjali stihovi: "Little things that make life great..." i tada se to desilo. Kao bljesak munje; traje nekoliko sekundi, ali su te sekunde svjetlije i naglašenije od bilo kog dužeg trenutka u životu. Shvatila sam da sam srećna. Oslušala sam svaki ton kišne kapiljice dok je padala na zemlju i tada sam znala da mi više ništa ne treba. Imala sam svu mogući podršku, svu moguću ljubav na čitavom svijetu. Shvatila sam da imam jako malo vremena da pokažem koliko...

AJDE DA ME IMA BAR U STIHU.............

ТАЈНЕ СНА Често те гледам како сниваш расплетених коса, на јастуку белом Са трептајем ока, како ми се јављаш да и са сном, припадаш ми целом............. А ипак ти тајне, не дознадох све као ни ти моје потопљене снове, И док те гледам ја маштат ћу, те твоје жеље са сном које плове. ЗК ПС Знам да је већ била............нормално песма.....као коментар на песму......а сад самостално.........;)

TEBI

Jos te sanjam svake noci, tu si u mom snu, milujem ti kosu mirisnu. Ti jos si mi u krvi, ti i bol koja me mrvi... Jos te osecam blizu koze svoje, u mislima si mi jos, jos uvek te cujem kako me zoves `milo moje`..... Sve je jos tu.... Agde si mi ti???

KO RAZUME SHVATIĆE................

IMAM DECU Imam decu za školske zadatke I AS sam njihov kad mašta zataji Kriju mene i moje podatke Kad petica u svesci zasjaji............... Imam decu, za crteže koje I zadatake za glavice male Imam decu koja se ne boje Školom znanja u red da bi stale........ Imam decu pismenoga sloga A kratko je za života moga Ona prva sad međ ljude stoje Ova manja dolaze po svoje......... Imam decu nisu mi po krvi Nit po genu od mojih predaka Ali jesu po slovu su prvi Od domaćeg školskoga zadatka........... Imam decu, velika i mala Čuperaka što dolaze novi Kad mi kažu čika ČIKO hvala Duša moja pesmom mi zaplovi. ZK

...nije vrijeme putnika ...

..ne bih o nekom , ko moj mir posjeduje i dodajuci otrove svih boja , pokusa mi poturiti to, sto moj mir vise nije. Da li 'normalan ' covjek moze imati mir i stanje nule/ budizam/...stanje o kojem isto ne bih jer samo ja cuvam tu nulu u sebi kao nekakav zadnji adut za opstanak jer jos su u meni boje-zivota koje cuju zvuk iz daljine a taj zvuk trazi nekakav zagrljaj-nekakvog aprila ili je privid sve i privid od svega. Nemoc nije povezana sa pruzanjem, sa bogatstvima tjelesnim ili duhovnim , a nikako sa referencom guranja nekog ko ti smeta...nemoc je kad ne mozes dokazati djetetu da je dijete o kom nesanicom govoris ... ...necu o tebi a o sebi najmanje pisaciu sjutra veceras sam pun sebe pun praznine nagomilane i sacekaj putnice...

tu sam...josh malo na ovom svetu...dok ne nadjem drugu dimenziju,koja nije smrt...

...nije ni raj...ni pakao... A ljubav je neshto posebno. Ona nas uchi zivotu, uchi nas samoj ljubavi. Uchi nas sreci, dobroti. Ali nas uchi i lazima i prevari! Shta se sve zarad ljubavi chini! Juche sam mnoge stvari precutala, samo mira da bude i ljubav da se oseca u vazduhu. Juche sam mnoge pljuvachke progutala, samo da danas ja ostanem ja. Juche sam sebi jednu technost u vene ubrizgala. Prvi put mi je trebalo to... da ubrizgam serum nade, koja nikada nestajala nije. Zato je sad imam na pretek. S ponosom gledam sunce i radujem se zivotu. S ponosom pratim sve. Ptice koje pevajuci odlaze na jug. Napushtaju nas pevajuci, ali i ja sam srecna jer njihov odlazak znachi da ce opet doci. Sve se u zivotu vraca. Svaka kap rose, chestica...
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.
Back
Top