Mi smo se suvise sretali na raskrscima neznanim,
mada smo razlicitim putevima koracai
Tinjalo nebo vecernje u siprazima zvezdanim
i uvek oblaci zdralova sa prolecem se vracali.
Mi smo se suvise sretali,a reci rekli nismo
i u leta kovrdzava sa preplanulim licima
pod kapom zelenih dudova za casak zastali smo,
pa onda prosli,odlutali,svako za svojim vidicima.
U novembru su oblaci kao buktinje rudeli
i vetar kisama umio sivo popodne ogolelo,
a putevi se duzili i raskrsca se zudela
za nesto kratko u susretu,sto se toliko volelo.
U zime snezne,pobelele k`o tvoji isprani dlanovi
dugo si,dugo cekala pod jablanom na smetu
i vrat mi goli uvila,maramom svojom lanenom
da sivookom putniku ne bude zima u svetu.
Pa ipak,ti su susreti tek kratka...
Blogovi
-
Moderatori:
- Black_star
- Konj_na_belom_princu
Dugo sam sama koracala
Dugo si ti sam koracao
Noci su sam sanjala prazne snove
Prazne snove sanjali smo oboje
U jednom danu,u jednom trenu nasi putevi su se sreli
Kod starog parka,ogrnutogmrakom
Ti si pogledao mene,ja sam pogledala tebe,nekako drugacije,nekako sjajno
Ostavili samocu da spava mirnim snom,kod starog parka ogrnutog mrakom
Dani su tekli mirno kao ravnicke reke
Sedeo si ti kraj mene,i ja sam sedela kraj tebe
U mracnim nocima spustala sam glavu na tvoje rame
U mracnim nocima celivao si moje rane
Jedno popodne,donese oluju
Otvorilo se nebo,drvece se poklonilo vetru
Ti nisi sedeo kraj mene,ja nisam sedela kraj tebe
Osecao si prazninu u mom glasu,osecala sam daljinu u tvom pogledu
Od udara groma,samoca se iz sna...
Ovo već može ... muzika je čaroban okidač real dožovljaj .... pobuđuje najdivnije trenutke u vremenu spiralom oko srca ispisane , večno na čuvanje predate...muzika, bajkovita koja vraća vreme u nazad, unapred i vodi čoveka / ženu u …... Ko kaže da ne postoji način da se poseti budućnost i prošlost u trenutku sadašnjosti!?
More, talasi, muškarac i žena, pogleda upletenih , rukama drhtavim dotiču svemir u razbuktaloj duši ...
...i odvija se čitav život , zvezde padaju, osvetljavjući bljesak pogleda ...zov ljubavi...talasi penušavo raznose upamćenu ljubav na žalu...i šumeći je raznose po obalama beskraja, šume, danonoćno ponavljaju priču o njoj, ljubavi u praskozorju rođenoj u kapi rose sa znojem pomešane. Najbolje ih razumeju...
Čini mi se da sam te morao voleti na bezbroj načina, bezbroj puta,
U životu nakon života, u dobu nakon doba, zauvek.
Moje opčinjeno srce je napravilo i iznova stvorilo ogrlicu pesama
Primi je kao dar i nosi oko vrata na svoje različite načine
U životu nakon života, u dobu nakon doba, zauvek.
Kada god čujem stare priče o ljubavi, to je stolećima star bol,
Ta stara priča o razdvojenosti ili zajedničkom životu,
Kao što uvek gledam iznova u prošlost, na kraju uvek ti iskrsneš
Prekrivač sjaja polarne zvezde koja isijava kroz tamu vremena:
Postaješ simbol onoga što se pamti zauvek.
Ti i ja plutamo na ovom mlazu koji dolazi iz izvora
Srca vremena ljubavi jednog prema drugom.
Igrali smo uz milion drugih ljubavnika, deleći istu
Stidljivu...
Sa dva kilograma svinjskih repova Djordje se vratio u Futog.Ima dana kada se vratio praznih ruku,a kod kuce ga ceka sestoro gladne dece,jedna umorna mati i jedan nakrivo nasadjen otac.Djordje svakoga dana mora da zaradi hiljadu dinara,inace ce dobiti batine.
Djordje Dundjerski,mladi "pregalac" i "glava porodice".Ucenik treceg razreda osnovne skole u Futogu.
Djordje prosi po Novom Sadu.To zna i njegova uciteljica i mali drugovi.Drugi razred je zavrsio sa odlicnim.U skoli i dalje stoji sasvim pristojno.Ima dva pametna oka.Ume da popije "koktu" na eks,a da ne trepne.Ume i da se nasali,ali gorko.Ume i da se zabrine,ali nekako ispadne kroz osmeh.
Imam pred sobom svrcu kome je porodica natovarila na pleca brigu o hiljadarki dnevno.Gurnite...
Moja prijateljica Sladjana namucila se dok nije dobila "dragocenu" vizu da otputuje i poseti kcerku koja zivi u Kanadi.
I danas je castila svoje drustvo na poslu nakon mukotrpnog "idem-ne idem" iscekivanja..
Setila sam se Bajage i njegove pesme "Na grani",a onda i naseg Mike i njegove "Carinarnice".
Pa da podelim Sladjinu radost sa vama,obzirom da su nasi pesnici tragikomicno opisali ovu nasu decenijsku muku..i bruku,jasno!
Nadam se da cemo satirom,bar na trenutak,da se rasteretimo kompleksa "gradjana drugog reda",kako ne pripadamo EU(mozda i ne zivimo u Evropi,ko zna..)
CARINARNICA
Mozete nas poskidati do gole koze
i zapleniti nam prtljag i odecu.
Ipak cemo mi prosvercovati
onaj zlatan sat hrabrosti
koji smi progutali.
Sasvim lepo...
Ispiskim se u prasinu,
napravim od blata
jednog lepog Roma.
Metnem ga na sunce
da mu nije zima.
Kad poraste
da mi bude djuvegija.
Da mi bude basista
u najboljoj bandi.
Da me vodi u Bac
i u Deronje.
Da mi kupi djerdan
od kolaca
i crven papir
da nafarbam usta.
Da stavi svoju lepu glavu
na moju.
Da ne budem
nikad vise sama na svetu.
MIROSLAV ANTIC
Ps.Jos jedna manje poznata Mikina pesma,ponovo kao prilog njegovoj bezgranicnoj ljubavi prema deci.
Savrseno je poznavao decju dusu,bio je i sam,veliko radoznalo dete..
U smiraj dana
trazim te...
U cvrkutu ptica cujem tvoj glas
doziva me nezno i setno...
Na nebu oblake pogledom pratim
i vidim obris osmeha tvog...
Vetar mi plese u kosi,
to tvoje miluju me ruke
topao,letnji povetarac secanja davna na tebe mi donosi.
Na pogled sto sretoh u letnjoj noci,
na osmeh sto zaigra na suncevom zraku,
na glas sto cuh kao andjela sapat...
Muk strasni odjednom nasta,
nebo se smraci kao da je noc,
kisa hladna poce da pada
i dan poprimi neku cudnu moc...
Oluja zameni sapata vetar,
secanja strasna mi nazad donese,
da sve vec davno postalo je prah,
da nema nicega,da zalud stojim
i da vise nemam za sta da se borim...
Da sve ostace u mraku zivota,
mraku zivota ili ... mozda smrti,
u krugu beskrajnom,sto se vrti...
:heart:
"Ustani Ruzo,ocesljaj se,
dosli su ti prosci."
"Necu ga,majko,ne mogu,
jer je Milos mator,
jer je mnogo crn i garav,
k`o garava serpa."
"Ustani,Ruzo,ocesljas se,
Milos te je kupio".
"Cekaj samo dok ja umrem,
pa me vise nikad neces naci.
Samo ce doci jedna luda `tica
na moj grob,
da mi place k`o da mi je ona mama,
a ne ti.
Samo ce doci jedan blesav vetar
na moj grob
i sareno sasavo cvece,
da placu k`o da su mi oni mama,
a ne ti.
Cekaj samo da umrem,
pa ces da me pravis od blata,
da ozivim.
A ja-nista,
nikad vise!
Sad vidis da ne mogu da ustanem,
ni da se ocesljam,
ni da obujem cipele.
Sad vidis da ne mogu da se udam
od jedanaest godina.
Ps.Kad sam je nedavno nasla,zanemela sam pred ovom pesmom..koliko je Mika samo voleo decu!
Osnovno pravilo zivota je da svako mora da cuva ono do cega mu je stalo. Ljubav se cuva ljubavlju.
S
ve umire jednog dana, nekad pre nekad kasnije, od nas zavisi koliko i kako ce ziveti.Svaka ljubav pocinje iskreno, prvi ko pomisli neiskreno najavio je kraj.
Bile smo nerazdvojne.
Jedno bice.
Toliko razlicite ali i slicne.
Najteze trenutke zajedno smo prosle.
Znale smo da smo zajedno jache.
A sada se ne poznajemo uopste.
Zbog rastanka sam ja kriva?
U pocetku jesam bila.
Znaam, zapostavila sam te.
Ali na vreme sam se pokajala.
Trazila oprostaj.
Dobila ga.
Mislila sam da ce opet sve biti dobro.
Ali ne!
Ti si uradila nesto mnogo gore.
Svojim postupkom slomila poslednji komadic srca mojeg.
Zaljubila si se u mog bivseg decka.
Moju prvu ljubav.
A znala si da mi smeta.
Da si me bar pitala...
i da mi nisi ranije sve najgore o tome pricala
sve bi bilo drugacije..
I sad sam ja kriva?
Zapitaj se ko je ispao gori.
Ko se promenio..
Vise te ne smatram drugaricom!
To nije drugarstvo.
Mada znam da ti do...
Ti si pcela
ja sam cvet,
u porama svoga tela
stvoricu najcudesnije mirise,
za tebe
i privuci te njima
naterati te da zaboravis
hiljadama puta lepse cvece
ZAvescu te svojim igrom
lelujanjem na vetru,
opicu te mirisima
iz dubina duginih boja
i reci ces:''ona je samo moja''
Udahnuces mirise
iz mojih plavetnila
i u trenu zaboravices sve
i zivot
i ljude
i drugo cvece
i dan
i noc
i vecno prolece
Bices ti
i bicu ja
sve dok ne postanemo
mrtva pcela i sveo cvet...
Ti si reka bez povratka
ti si ponor bez dna
ti si brod koji nece doci
ti si plava ruza zaborava
ti si vino koje me opija
ti si otrov koji me slama
ti si stanica za raj
ti si put koji me vodi u beskraj...
Odlazis,kazes,na kratko
ali ja znam,
odlazis zauvek...
Odlazis i ostavljas
samo pustos u meni
ostajem sama i znam
odlazis zauvek
I cemu sve nezne reci
i cemu sva moja ljubav
kad svemu je kraj
i pre pocetka
jer ti...
odlazis zauvek
Ne zelim da patetisem i da smaram,ali prosto moram da se zapitam STA SAD? Dva meseca smo se vidjali svaki dan i provodili po par sati u opustenom razgovoru,zajebanciji...Kako kad smo bili raspolozeni..A ako se ne vidimo,obavezno smo se culi bar jednom dnevno!Naravno,"mi smo ortaci"...Posle nekog vremena sam pocela cudno da se osecam ako me ne okrene,pitala bih se gde je i sta radi.Pocela sam da kontam da se nesto desava,ali svaki put nateram sebe da "skontam" da se tripujem...I sve bi to bilo ok (stvarno ne mislim da sam zaljubljena u njega) da mi danas nije bilo toliko tesko kada sam ga ispratila do taxija,ide kuci do oktobra...Cinjenica e da sam se navikla na njega i da ce mi biti neobicno,ali da li je samo to u pitanju?Nemam blage...
Sigurno na nogama i lako kao odjek jutro se radja
u neznanju sta donosi dan, cija potonuce ladja
a cija uplovice u luku. Cija jedra nose tvoji koraci
ulicama tek razbudjenog grada? Koje boje su oblaci?
Na cemu fokusiras svoje poglede , kud ti misli lutaju
ciji osecas dah? Da l’ s ponosom il’ stidom plutaju
ka meni, da l’ se iznenada prepadnes zbog toga,
da li si srecan, ili proklinjes i sebe, mene il’ Boga?
Brises li nepostojeci greh dok ti koraci tiho gaze,
da l’ pustas glas, ili ga kradom bacas na staze,
pricas li s vetrom kako me jos uvek usnulu znas
jadas li se rosi sto ne mozes njenu kap meni da das?
Brises li vidike , razbijas li zidove?! Ili skrivas tragove
misli, da s malo smelosti preskaces sve moje pragove?
Imas li neznosti...
Negde u ovoj noci, zvezde u more padaju
nebo i more svoje zaljubljene usne spajaju
i cvetam jos jednom posle ranog cvetanja
u meni se sustigla prosla i sadasnja sretanja.
Svu noc budna sanjam cudesnim plavim snom
ogrnuta mashtom kao plavom kosuljom,
jednog coveka visoko negde do iznad oblaka.
Vaskrsla mi pobegla ptica iz pogleda,iz mraka.
Zasjao nekim nadnaravnim sjajem orkan visina
odnekud preda me banu iz zvezdanih daljina
pruzi mi ruku trajanja u prostorima shto beze,
izmedju jave i sna kao da nema ravnoteze.
——————
Pohodio me nebeski neki bog, mnozile se zvezde,
ptica celicnih krila i on s nekog putovanja jezde
u samozaborav moj. Sve mi se vrti i plamti -
srce taj stari osecaj ,sa setom, jos uvek pamti.
Besmrtna, iza svih lazi...
Poleteh po snegu bosih stopala trazeci na nebu Pegaza
preletah u jednom trenu bez krila stotinu staza - bogaza
a Pegaza nigde ne videh. Stprljenje gubio pa izgubio?!
Dugo je na me cekao, umoran od cekanja odjezdio?!
Ja i dalje klizim po belom tepihu koji sam sama prostrla
noge promrzle grejem na zamisljenoj toploti pod belim krilima
je li drugu pahulju pod svoja krila sakrio, na me dok je cekao?!
A ja, ukleta, oslususkujem eho reci koje nikad nije ni rekao.
A tako rado bih mu rekla da sam zalutala, da noc je bila olujna
i da me potrazi ponovo, neka pogleda pod smetovima
mozda sam tu ostala, mozda sam smrtno bolesna
da me iz smeta podigne, ja sam zbog njega ledom hodala…
***
Zvone praporci u daljini neciji, to neko nocas jezdi u...
Ona je uvek uz mene
I kad izjutra kafu ispijam
I kad se nocu dovijam
Da raspletem nesanice
U njene trepavice zapletene
Ona zivi u mom cekanju
Da mi se nadje
I nocu i danju
Za slucaj da me zivot snadje
Ona je uvek uz mene
Od uzdaha do uzdaha
U stopu me prati
Da ne budem sam
Dok cekam da mi se vrati
Cekam u redu za pasos. Jos jedno ponizenje. Mala uzana cekaonica,red se otegao do ulice. Jedna sijalica u dnu hodnika i malo dnevnog svetla kroz ulazna vrata. Samo dve stolice i obe zauzete. Ispred vrata iza kojih je salterska sluzbenica kamenog lica stoji mrgudni policajac.
Nikome ne dozvoljava da udje preko reda tu slobodu ima samo on izgovarajuci se da su to njegove kolege. Vi ostali cekajte. Zagusljivo je, ljudima je muka. Toaleti su pod kljucem, mi obicni ne smemo da zavirimo u “ta sveta mesta”.
Ulaze po jedan,merim vreme koliko se zadrzavaju unutra.Pa i nije mnogo,samo pedesetak minuta po coveku, za jednu tako ozbiljnu knjizicu kao sto je pasos. Sluzbenica pokusava da uvede nekog preko reda.Cudo se desava. Slozno smo se...
Beše lepa kao bog, al je otišla do mog
Od pića i od droge
Sve je lepo imala, a sad je ružnija
I od babaroge
Oči su joj upale, usne su joj spržene
Od viskija i šljive
Jetra joj je propala, želudac ne oseća
Noge su joj krive
Samo dobra šljivica njena je drugarica
Od uveče do jutra
Sve što staviš joj na sto ona spremna je da to
Iz cuga proguta
Miševi su šetali, zidovi su plesali
Rušila se soba
Svako jutro, svaki dan, to se stalno ponavlja
Sve dok ne stiže do groba
Jednom je progutala četri kile konjaka
i bilo joj je gore
U klozet je otišla, više nije vadila
Glavu iz WC-solje
Miševi su nestali, zidovi su prestali
Da plešu da se kreću
Flašu je ispustila, telu je dopustila
Da je strpaju u vreću
Beše lepa kao bog, al je otišla do mog
Od...
Nikad te niko nece
ovako tesno grliti
uznemirenu i belu.
Ja sam mornar bez kompasa
kome uvek polude ladje.
Nikad ti niko nece
ovako u krvotok uliti
poslednju neznost celu,
ni uspeti u tebi
toliko tuge da nadje.
Nikada vise neces
ovako divno truliti
u obicnom hotelu,
a ne zeleti,ipak,
odavde da izadjes.
Ti si najukusnija krv sveta
koju sam upio hlebom
mog mrkog trbuha.
Ti si so sa oteklih usana
koje smo oljustili ocnjacima
i prosuli po mojim bedrima
i tvojim dojkama.
Ti si najbeskonacnije,
najubitacnije nebo
kraj mog rumenog uha.
Najbesramnija devojka
koju sam sreo medju zenama,
najstidljivija zena
koju sam sreo medju devojkama.
MIROSLAV ANTIC
PS.
Mika je ovu pesmu posvetio(naslov ukazuje na to),kamenoj skulpturi muskarca i zene...
Spavam sa mobilnim ispod jastuka...da li sam normalan?!Često, u razgovoru sa prijateljima dotaknemo temu zavisnosti od mobilnih telefona, interneta i sličnih stvari kojima robujemo...
Koliko nas ustvari, taj način komuniciranja otuđuje, ne treba ni komentarisati.Sve su to odavno ispitali neki koji se bave ovim fenomenom.Koliko je živa reč izgubila smisao, značenje...više ne moramo da hvatamo pogled sagovornika, da bi shvatili šta i kako nam saopštava..nema više mimike, pokreta telom...ničega nema..Svi su postali hrabri na rečima, svi su postali romantični, nema više stida...nema blama.Sve može da se napiše...svakome...u bilo koje doba dana i noći.
Koliko sam samo puta čuo da se raskidaju veze, brakovi, zbog pogrešne...
Gledam pre neki dan izloge prodavnica i ne mogu cudom da se nacudim jer uglavnom svuda pise SALE. Negde 50%,negde 20 al' je SALE. Na jednoj prodavnici napisano cak na dvadeset jezika samo ne na Srpskom. Kad malo razmislim i nije neko cudo jer odavno dodjose neki koji ne mare bas za nas jezik.
Iz glave mi ne izbija jedno pitanje,da li moze neko tome da stane na kraj,kako to nikome ne smeta? I onda u jednom zabacenom sokacetu na izlogu male prodavnice procitah nesto sto mi izmami osmeh: "Sale nije ovde,ovde je rasprodaja".....sta drugo reci osim, IMA NADE...
Citam ove stihove Mike Antica pa prepoznajem sebe u njima. Istina,retki su oni kojima sve cveta a mnogo je ovakvih kao sto sam ja. "Cvecari" uglavnom jasu...... zajasili pa se ne skidaju a ja cutim a i sta bih drugo....radim kao konj a nista mi se ne vidi?
Savio sam se pod samarom,bole me ledja od bica....cak i ne pokusavam da svog jahaca zbacim a kako cu kad me stisnuo nogama pa ne pusta...lepo mu na mojim ledjima jer gore visoko "cvece" valjda lepse mirise, zato im se i ne silazi.........
Uvek kad se igramo
meni kazu: bices konj
i ja,sta cu _ moram.
I jos neki budu konji,
a ostali sednu nam na ledja,
pa se tako trkamo.
Mi, koji smo konji,
dok trcimo do cilja
u konje se pretvorimo,majke mi.
I srce nam konjsko.
I oci nam konjske.
I...