Falstaf je bio tihi družbenik. Biti u Falstafovom društvu nalikovalo je opuštajućem ležanju na kauču kod psihoanalitičara. Branko mu se žalio na ženu, sina, na nepravdu i život koji je prohujao, a ostavio ga neispunjenog. Nemi sagovornik nije imao sposobnost da svoju naklonost pretoči u utešne reči, ali su se iz svakog njegovog pokreta mogli naslutiti razumevanje i ljubav. Mahnuo bi repom u znak pozdrava; načuljio bi uši kada bi mu se Branko obratio; položio bi svoju šapu na njegovo koleno tačno onda, kada bi osetio Brankovo neraspoloženje.
Iako zašao u desetu godinu, pas nije pokazivao očite znake starenja (izuzev par sedih na bradi). I dalje je bio u odličnoj kondiciji, istančanog sluha i njuha. Poslušan, pouzdan, nenametljiv i...
Blogovi
-
Moderatori:
- Black_star
- Konj_na_belom_princu
Tokom službovanja, davali su mu različite nadimke: počeo je kao ’cajkan’, pub’, ’pandur’… U novije vreme, otkako se kriminal uvukao u svaku poru života, a žargon postao sastavni deo uobičajenog rečnika, nazivali su ga ’murjakom’, ’drotom’, ’pajom’… Nadimaka je bilo mnogo, i nikako nije uspevao da se navikne na njihov uvredljivi i prezrivi prizvuk, kao i na poglede ljudi koji kao da su, videvši njegovu uniformu, govorili: „Eto onih što tuku“. Kada je, pre dvadeset i koju godinu, Branko postao policajac, svoju budućnost zamišljao je sasvim drugačije; mislio je, mladalački zaneseno, kako će mu sopstveni, istrajni i pošteni karakter, omogućiti da se istakne i dokaže. Uniforma, za njega simbol svih vrednosti kojima su ga učili, bila je...
Bio je jednom jedan vrt ogroman pun prelepih ruza,boja i mirisa.Malo zapusten ali lep.Dolazili bi ljudi,malo se divili neki pogledali i odlazili.
U celom tom vrtu u tamnom kutku nekom,prepunom zbunja i trnja bila je i jedna ruza izdvojena tamne boje skoro crna.Samo kada bi se neko više zagledao video bi bljestece malo svetlo u svoj toj tami.
Ko god je pokusao malo vise da se zagleda u nju i proba da je dodirne ustuknuo bi od silnog trnja oko nje koje je nemilosrdno bolo.
Nije bila kao druge ruze iako je pripadala istoj vrsti.
Njene latice su bile guste,somotne sa nekim tamnim mrljama,neke latice su opale i pocela je da se susi i vene u odnosu na ostale ruze u vrtu koje su imale jako puno svetla oko sebe.
Bilo joj je svejedno ...
Neki...
I dah uze moj
i otvori moju dusu
u casu tisine i nocne tmine
andjeo ostrice teske
zatvara senku mesecine
I moje misli procita
i zavi moje telo..
u plast crni
te zatvori kapije teske
i zavrsi svoje delo.
Ponekad zelim da si duga
sto posle kise vine svoj luk,
ponekad zalim sto si tuga
i nista vise do nemi zvuk.
Ponekad sumnjam da si nestao ti
ponekad lebdis sobom mojom k`o dim.
Ponekad mislim da si magla
i senka nad kojom ja sama bdim.
I necujno dodjes,cujem te ja,
nevidljivo prodjes kraj moga sna.
Zaboravljas cesto da ostavis trag
al` osecam te u liscu,sto zasipa mi prag.
O,suvise je tesko zaustaviti bol,
kroz vetar sto ga nosi,cujem osmeh tvoj.
A ljubav kao senka zaklanja sav svet
i nemirna je reka sto nosi zanos i strast.
O suvise je tesko ukrotiti nju,
kroz oci pune suza,cuvam te u snu.
Aleksandra Sladjana Milosevic
Ps.Sladja nikada nije bila bolja!
Kao vino,sto starija-to bolja..he,he..
Nadam se da su vam stihovi "legli na dusu"..
Danasnja kisa nema kraja.
Danasnja kisa je izgubila svoj pocetak.
Koracam prema tebi razmisljajuci koliko se vec dana ovako vidjamo.
I pricamo...
Pricamo kao i uvijek-polako i pametno.
Sve sto sada vidim,podsjeca me na Onaj grad koji nasoj vrsti na kraju osta.
Nasa vrsta voli strarinske filmove.Oni hrane usvojene tastine.
Tvoja tisina mi opet bistri misli.
Kad prodje,poklonicu ti svoju.Nek` vode ljubav,kako to samo tisine cine.
U pauzi svega,beznacajno ti govorim sto sam sutra zelio reci...
I juce.
Kisa jos pada i nije hladno.
Kafa u soljicama strpljivo ceka,pokoravajuci se dobovanju nasih ceznji.
Volim kisu kad nije hladno,kad pijemo kafu tamo gde posluga ne voli svoje goste,tamo gde ni muzika nije dobra.
Na takva mjesta odlazimo sve...
Odlucila sam da za svoju dusu, a i dusu onih koji vole dobar zez, obelodanim par tekstova koji su mi bili zanimljivi i dobro me nasmejali. Pocinjem od ovog, koji sam pokupila sa ko zna kog site-a.
Sta bi se dogodilo (sa) poznatim istorijskim i mitskim licnostima da su zivele u nase doba:
-Aladin bi pokusao da protrlja sijalicu i ubila bi ga struja
-Milosu Obilicu bi se sudilo u Hagu zbog krsenja obicaja i pravila rata i za medjunarodni terorizam
-Sveti Georgije bi se nasao na meti drustava za zastitu zivotinja i verovatno bi bio dekanonizovan
-Filipu Visnjicu i Homeru bi se sudilo zbog kleveta i sirenja laznih vesti
-Mojsije bi bio optuzen za izazivanje opste opasnosti i remecenja prirodne okoline zbog epizode sa razdvajanjem...
...I imala sam seve, i sve sam odbacila, zasto?Mozda sam ista kao on?Mozda smo zato bili tako slicni, znali sta mislimo i dopunjavali jedno drugom recenice?U jedno sam sigurna,ucila sam od najboljeg!Nisam takva bila,ON je napravio od mene ovo sto danas jesam!Nisam trebala da ga upoznam!Bila sam previse mlada!Nisam trebala da dopustim da mi on stvori sliku o ljubavi i napravi od mene kuchku!Nikoga osim njega nisam voljela!Nikome osim njega nisam bila vjerna!Mogla sam vise puta sa nekim da imam sve,a ja sam se opet njemu vracala!Zbog lepote u tom bolu,ja sam propustila sve!Ne mogu da shvatim da ja,posle 4 godine to jos ne mogu da okoncam!Da jednom zauvek stavim tacku na sve!Ne mogu da shvatim zasto mi je bilo tako lijepo sa njim,kad smo...
U sumu vetra,
U zuboru reke,
U prvim zracima sunca,
U sutonu proteklog dana,
U nocnom sjaju zvezda,
Svugde gde si ti,
Svakim danom sam ti sve blizi,
U otkucaju srca,
U zanosnom mirusu divljeg cveca,
Znas gde sam.......
Tvoj R.
:heart:
Bracni par ode u IKEU i kupi ormar. Potom muz ode na posao, a zena odluci
sama sloziti ormar. Receno-ucinjeno! Kad je ormar bio gotov, zena ga
ponosno promotri sa svih strana, a u tom casu prodje ulicom tramvaj - kako
je stan bio na prvom katu u staroj kuci, od vibracija se vrata ormara sama
otvore.... "Hm, morat cu ucvrstiti sve vijke", pomisli zena i da se na
posao. Kad je zavrsila, stane pred ormar - ljepsi nego ikada - kad opet
prodje tramvaj i vrata ormara se opet uz skripu otvore. "K'vragu!" vikne
zena i odvijacem stegne sve vijke do kraja i vise od toga! "probaj se sad
otvoriti" ukori ormar... Prodje jos jedan tramvaj i "hop!" vrata se opet
otvore! Zena, sva uzbudjena i jako ljuta nazove IKEU! "Sramota!" "Kakav ste
nam to ormar...
Vežem ruke za tvoje želje!
Zarobljena u vosku divljeg meda
za tebe paganski lijepa,
ponekad samo ohola i lažljiva
po potrebi čedna i nestvarna u pjesmi rođena,
tvojim usnama sluđena
u tvojim očima zarobljena,lažna sam spoznaja svih tvojih nemira,
kiša u praznim prozorima
neuhvatljiva i nedodirljiva,
zarobljen odraz u ogledalima
tvoje konačnosti ili strasti,
ljubavnica ili djevojčica
odabrana ili prognana.
O čemu sanjaš, kaži mi? O čemu li sanjaš dok ti se bosonoga nudim u hladnim noćima? O čemu sanjaš ti dok grizem ti usne kao narandže
i zavodim te plesom divljih vjetrova?
Pošalji vojsku pjesama pod moje bedeme
i njome čuvaj me od sebe i svojih hladnih dodira
u predvorjima beskonačnosti. U modrom satenu jutra naslućujem poraz lažne...
Uvek pomalo cudan
od kako ga znam,
moj stari drug
nocas putuje sam..
sa duhom mornara
i gomilom sna,
zao mi je,sto sa njim
nocas ne idem i ja.
Bez cipela-bos,
uz Mesecev zrak
put mu ide sam,
put mu predstoji lak..
bez slozenih je misli
sto,inace-zna
zao mi je sto nocas
sa njim ne idem i ja..
ON najbolje sanja,
za stolom je dan,
on najbolje ljubi
kad ostane sam.
U strasnoj oluji
nikad ne vidi zlo,
za svaki oblak crni
ima pitanja sto,
moj drug po pesmi.
Aleksandra Sladjana Milosevic
Ps.Za Williama Willsona.mog druga po pesmi...
Umotaj me u snove,
u snove od somota
i slikaj mi oblake nezne
iz price kise i meseca.
Sa tobom bicu stidljiva,
k`o Meri Popins
nevidljiva-bicu ja..
kao bajka nevina,
kao Mata Hari otrovna,
bicu ja..
Za hiljadu i jednu noc
kao Seherezada,
svila,kadifa i
tanani carobni san..
bicu ja..
Moje moci ne prestaju,
zlatne sfinge ih cuvaju,
probudi me..,
snagom tvojih pogleda,
bicu tvoja lira carobna,
kao muza cudesna,
k`o bajadera zanosna,
probudi me..
Aleksandra Sladjana Milosevic
Ps.Sivo i tuzno kisno popodne,a i ove price nase..
dajte da se malo razmrdamo romanticnim snovima!
veoma su mi se dopale ove Sladjine reci!
Zaboravi da negde na svetu postoje
nekakvi tvoji muzevi
i neke moje zene,
i postelje u kojima su snovi zanat..
Neka drumovi budu
za mene i tebe pruzeni
ove slucajne veceri,
daleko u nepovrat.
Mozda smo zato i rodjeni
da jednom tuda odemo.
Da ti milujem kosu
kao da sam ti prvi..
A posle,da jedno drugome
malo lepog i dodamo,
uz dve-tri mrve ljubavi
i jednu krpicu krvi.
Nikada necu,zbog tebe
ici da locem rum,
ni da srocim za vecnost
najbolju pesmu kraj case..
Malo mi se osmehni,
kad se vratis niz drum..
i nemoj da mi mases.
Ni ja necu da masem..
Miroslav Antic
Ps.Posto ste se vec rasanjivili i postali svesni da ste,ipak,odrasli,evo vam "ozbiljne" pesme..za dobar dan,veliki moji.
Kisa..kisa..krupna kisa
sva su mokra ledja krova,
treba uzeti na nisan
gorak sapat jasenova.
Kad na usnu i u saku
kane tuga u razdanja,
mudrost je u sivom mraku
naci zlatne prste granja.
Kisa..kisa..bicevima
krovove pretukla ridje,
samo jedna sreca ima,
-nocas treba da naidje.
Miroslav Antic
Ps.Prava Mikina decja,za dobro jutro,jos sanjivim mojim decacima i devojcicama..
Zdravo svima, mi se prvi put uključujemo ali duže vreme pratimo dešavanja na forumu.Kao prvo da se predstavimo: Naša pudla se zove Nicky, ima sedam meseci, iz uzgajivačnice Holly Hobby iz Sremske Kamenice.Za sada je u kategoriji toy. Visina je 27 cm. i težine 3200 gr.
"Zasto si me odabrao za to Gospode-zazivao je naglas Ilija.
Zar ne vidis da sam nesposoban da ispunim ono sto zahtevas od mene?"
Onda se okrenu belokrilom andjelu:
"Zasto Onaj koji je stvorio Svet radije koristi tragediju da bi ispisao Knjigu sudbine?"
"Ti ne znas sta govoris"-odgovori Andjeo.
"Ne postoji tragedija,vec neminovnost.Sve ima svoj razlog postojanja.
Na tebi je samo da razlucis ono sto je prolazno od onog sto je konacno"-dodade Andjeo.
"Sta je prolazno?"-upita Ilija.
"Neminovnost"-odgovori Andjeo.
"A sta je konacno?"-ponovo upita Ilija.
"Pouke neminovnosti"-zacu Ilija odgovor Belokrilog.
I rekavsi to,Andjeo se udalji...
PAOLO KOELJO "Peta gora"
/odlomak/
PS.Postavka dve lagane filozofske premise pred san..
A san...
Владислав Петковић Дис
(1880-1917)
НАШИ ДАНИ
Развило се црно време опадања,
Набујао шљам и разврат и пороци,
Подиг'о се трули задах пропадања,
Умрли су сви хероји и пророци.
Развило се црно време опадања.
Прогледале све јазбине и канали,
На високо подигли се сутерени,
Сви подмукли, сви проклети и сви мали,
Постали су данас наши суверени.
Прогледале све јазбине и канали.
Покрадени сви храмови и ћивоти,
Исмејане све врлине и поштење,
Понижени сви гробови и животи,
Упрљано и опело и крштење.
Покрадени сви храмови и ћивоти.
Закована петвековна звона буне,
Побегао дух јединства и бог рата,
Обесисмо све празнике и трибуне,
Гојимо се од грехова и од блата.
Закована петвековна звона буне.
Од пандура створили смо великаше,
Достојанства...
Gospod zahteva od ljudi jedino ono sto je u granicama moci svakog pojedinca.
Daje mu onoliko bola koliko moze da izdrzi.
Svaka nedaca koja naidje,na kraju ipak ode.
Tako biva i sa svim slavama i tragedijama na svetu.
Ali,kad odu,tragedije za sobom ostave vecne tragove,a slave ostavljaju beskorisne uspomene...
PAOLO KOELJO "Peta gora"
/odlomak/
Kao i potocima,kao i biljkama,i coveku je potrebna ,ali jedna drugacija vrsta kise.
To su nada,vera,razlog za zivot...
Kada toga nema,sve u toj dusi zamire i mre,cak i kada telo nastavlja da zivi.
A ljudi to primecuju i tada mogu da kazu :"Ovde,u ovom telu,nekada je bio covek".
PAOLO KOELJO "Peta gora"
/odlomak/
VELIKI LOV
Ne mogu sad da ti kazem.
Kad me ne bude vise
Gonio i vitlao vetar
I kad se pretvori najzad u sapat-
Mozda cu, jednom, reci.
Kad ruzin odsjaj na suncu
Klone u izmaglicu
I kada ruza bude samo minula rumen,
Kad lice koje volim odluta,
Kada kapija poslednji put zabruji,
Kada vise ne vredi
Mahnuti i reci do vidjenja-
Mozda cu jednom, da ti kazem.
Od tebe lepsu ne upoznah:
Lovio sam te i iza svojih misli,
Saginjao se pod vetrom
I ispod ruza trazeci te.
Od tebe uzviseniju
Nikada naci necu.
-Jesi l` moje?
Najmoje?
-Jesam tvoje,
Najtvoje.
-Da ti sviram u usima?
-Da mi kupis dve firange
od cica.
Al` da budu na cvetice,
da zakacim viljuskama
na ragastov od pendzera.
-Da me mrze sve komsije.
-Da ja imam samo tebe.
-Da ti imas samo mene.
-Da ne udje ni Mesec ni Sunce.
Da u sobi bude jedna crkva.
Da gledamo kroz taj pendzer,
kroz taj pendzer pun cvetica,
da je zivot nesto nase,
najnase.
Da je zivot nesto tako lepo,
kao u samoposluzi "Zvezda".
-Jesi l` moje?
Najmoje?
-Jesam tvoje,
Najtvoje!
MIROSLAV ANTIC
Ps.Ovo ja zovem ljubavlju!
Pesma je predivna,morala sam jos jednom da otisnem Miku..
Umesto molitve rekla si "O tom cu misliti sutra..."
Sa šminkom od gara, ko Skarlet O'Hara... Tvoj preslikan lik...
I dugo plutala ko brodolomnik ka obali jutra...
Nekad tišina zna prepasti džina, kad ispusti krik...
Još jednu noć si izgurala sama... Čehov je zaspao blaženim snom...
Ni ne zna da je orgijala tama... Pod prozorom...
Vetar je vežbao violončelo.. Čežnjive skale u nedogled...
Zora ti brižljivo pipnula čelo... Negde u tebi je goreo led...
Princezo, javi se... Još imam džep u kom se hladni prsti zgreju...
Pošalji poruku... Da vidim jednom to pisamce na displeju...
Sve mi nedostaje... Čuvam u damastu još kalup tvoga vrata...
Princezo, dosta je... Dve i po godine smo taoci inata... šta ti je?
Plima banalnosti tvoj svet...
Ti naidjes niotkud,
kao milost Bozija,k`o Strasan sud.
Ti si moj bol i moj Apostol,
beli camac sudbine,vezan za moj bol..
Ti uvek suze radje ostavljas za kraj,
k`o zadnji metak cuvas bol,
samo za sebe..
Ti,ti me nazalost znas,
kao zadnja skitnica uzmem
sta god das..
osmeh-dva tvog sna
i gutljaj istine zgrabljene,znam.
Uvek te djavo nadje lakse nego ja,
od zvezda pa do trnja put
vodi do tebe..
A ti,ti naidjes po svom
i sobu,jednim potezom
pretvoris u dom.
Dal` sanjati il` se ranjavati,
dal` zapocinjati rat
ili se sklanjati..
Ps.Ovu pesmu sam zaboravila da dodam..
Vera.
Zelim da ti kazem reci par,
Na tebe cekam vec jako dugo ja,
I dalje sam tu,
I kada sve krene po zlu,
Znaj da bicu tu,
Da ti podrsku pruzim,
Da tamu noc osvetlim,
Samo te molim jedno,
Da mi verujes makar malo,
U ovom svetu izdaje prepunom,
Znam da od tebe trazim puno,
Ali spreman sam i ja,
Da svoj zivot u tvoje ruke polozim sada,
S'toga imaj malo,
Samo malo,
Vere u mene......
Tvoj R..
:heart:
Zoran Kiki Lesendric,sa grupom "PILOTI" je bio ikona domaceg rock`n`roll zvuka tokom 80/90-ih godina.
Tokom 2008.godine objavljuje svoj solo album "Mesec na vratima",koji predstavlja njegov veliki povratak na muzicku scenu.
Neki od izvodjaca i autora na Kikijevom projektu su Van Gogh,Tony Cetinski,Bajaga,Balasevic..
Tekstovi pesama su sledeci:
1.Oltar
2.Uvek te djavo nadje lakse nego ja
3.Te noci smo se potukli zbog nje
4.Bog vidi sve
5.Nemirne noci
6.Kako si lepa
7.Daleko bilo
8.Nemam prava na to
9.Mesec na vratima
10.Strowbwrry winw
11.Lies
12.Beautifull lady
13.Only the brave
Mozda neko nije naklonjen njegovoj interpretaciji pesama,mozda ne voli njegovu boju glasa,ali se ovim pesmama neosporno mora priznati njihov veoma lep tekst...
Covek odlazi,ali se ne zaboravlja
zbog onoga sto ostavlja iza sebe...
I on je otisao
ali ga pamtim
ostaju secanja
ostaju slike
i tragovi u porama tela
Ukus njegovih usana
jos osecam
na iusnama svojim
Miris njegovog tela
upio se u pore moje koze
Njegove ruke jos su na mojim ramenima,
njegove noge osecam na svojim bedrima
Moji prsti jos mrse vlasi njegove kose
Moje oci jos su izgubljene
u plavo zelenim dubinama njegovih zenica
Njegove reci odjekuju iz daljina
Njegova senka prati me
sa zidova
gleda me
sa mesta
na koja smo zajedno odlazili
Njegovo prisustvo jos je zivo
u mojim mastanjima
Moje srce zadrhti
pri pomenu
njegovog imena
Osecanja se razbuktavaju
ispod pepela strasti
TElo ga trazi
usne ga zovu da se vrati,
bar na kratko
ali...
Citam danasnje novine pa mi nije jasno sta se to sa nama desava? Secam se jos koliko juce ponasali smo se i ziveli kao sav normalan svet. Istina je da je od devedesetih iza nas ostalo mnogo nesrece,patnje,pokradenih zivota......
Pitam se da li ce i kada ce sve to da prestane? Da li smo mi stvarno toliko mutirali?
Evo nekih naslova iz danasnje stampe i "pozdrav" vlasnika jednih novina pa mislim da bi bilo suvisno da vise bilo sta napisem
-Ubio suprugu, pa prijavio njen nestanak
-Uhapšen ubica koji je pobegao iz zatvora
-Pucao u ženu jer je mislio da ga vara
-Pijani vozač Vlade pokosio motocikliste
-Trudnu ženu ubo 17 puta nožem
-Trubači povređeni bombom na slavlju
-Dramatično : 250 radnika pokušalo samoubistvo!
-Sudija Okružnog suda...
Jos kolko prosle godine nisam propustio ni jedan njen mec. Budio sam se nocu u tri sata,cetiri,navijao za nju,drhtao,sekirao se kada izgubi. Isao da je sacekujem ispred gradskog dvora,izvikivao njeno ime i pevao joj pesme ispod balkona.
Sve je islo onako kako sam zeleo osim da mi se pruzi prilika da je zaprosim.
Iako sam se trudio,cak ponekad bio u njenoj blizini i upucivao joj strastvene poglede nista se nije desilo.Za to glavnu krivicu snose njeni telohranitelji,mnogo zestoki neki tipovi a ja nezan kao pahuljica... medjutim moja nada se nije gasila sve dok nije stigla za mene strasna vest da je u ljubavnoj vezi sa Verdaskom. Srce mi je prepuklo ali opet oprostio bih ja njoj samo da ga ostavi i na moju srecu to se i desilo ali ne...