gost 41715
Elita
- Poruka
- 17.690
Извињавам се што слика није у бољој резолуцији...
Душан Радовић Кондор
Ni da se poguzva, ni da se isprlja... Kakav je to materijal...
-
- Popularno:
- Da li je Srbija 1918. osvojila ili...
- Vizuelno lepa kita
- Dokle da cela Srbija finansira Beograd?
- Blockchain glasanje
- Политичка превирања из дана у дан...
- Upornost Nemačke i zapada oko Kosova i...
- Da li je Drazi mesto na fresci?
- Deset boljki koje leči rakija
- Da li je blam da muškarci piju koktel u...
- Žene u Srbiji imaju najmanje grudi u...
Zasto četnički pokret nije bio jači?
- Začetnik teme snoshaj efendija
- Datum pokretanja
Ni da se poguzva, ni da se isprlja... Kakav je to materijal...
вук са Авале
Aktivan član
- Poruka
- 1.777
Ni da se poguzva, ni da se isprlja... Kakav je to materijal...
А ти нама испричај развојни пут неких Брозових генерала...на пример Фрање Пирца, издајника из априлског рата и комаданта ваздухопловства НДХ до октобра 1943, а онда и Брозовог генерала.
Је ли то исти Пирц који је наређивао да се бомбардују збегови српске нејачи по Босни и који је послао на источни фронт 10. хрватски сквадрон бомбардерске групе бр. 3 и 15. хрватски сквадрон ловачке групе 52?
Poslednja izmena:
Koča
Elita
- Poruka
- 15.249
O oslobodjenju Krusevca, iz saveznickih izvora, prema svedocenju americkog porucnika Kramera...
Dejvid Martin, Mreza dezinformacija....
A onda su u grad nonsalantno upali partizani koje je narod docekao kao i uvek do tada, kao okupatore i odma zaveli teror...Kasnije su decenijama ispredali price o oslobodjenju Krusevca pa i fabrici dali ime po datumu kada su zapravo cetnici oslobodili grad.
Dejvid Martin, Mreza dezinformacija....
A onda su u grad nonsalantno upali partizani koje je narod docekao kao i uvek do tada, kao okupatore i odma zaveli teror...Kasnije su decenijama ispredali price o oslobodjenju Krusevca pa i fabrici dali ime po datumu kada su zapravo cetnici oslobodili grad.
Poslednja izmena:
Ненад
Iskusan
- Poruka
- 6.595
Кад си већ поменуо стаљинистички процес Кесеровићу, ево и одбране мајора Раусављевића пред стаљинистичким судом у Јагодини.
ОДБРАНА МАЈОРА РАУСАВЉЕВИЋА
Пуким случајем, у Архиву Војске Југославије сачувана је одбрана команданта Варваринског корпуса на стаљинистичком процесу у Јагодини 1945. године
АПЛИКАЦИЈЕ
Ми смо у Јагодини за четири године ликвидирали 50 комуниста и њихових симпатизера, а ви сте већ, за два месеца, ликвидирали 400 особа
Али упамтите, ускоро ће овај исти народ, само у много већем броју, тражити вашу смрт! Јер народ је МОЈ, ви се заваравате да је ваш и чудите се што вас усиљено прима. Народ зна да ћу се ја вратити, он то чека и жели, не ЈА - него МИ ћемо се вратити! ...Доћи ће још један 27 март!
АНТРФИЛЕ 1:
АНТОЛОГИЈСКИ ДОКУМЕНТ
Већ на први поглед је јасно да одбрана мајора Милића Раусављевића, команданта Варваринског корпуса Југословенске војске у Отаyбини (четници), на стаљинистичком процесу у Јагодини јануара 1945, вероватно у Хотелу "Палас" - заслужује почасно место у свакој антологији правних наука.
Питања која траже одговор су следећа: како је одбрана мајора Раусављевића уопште овако прецизно записана и како је сачувана до наших дана?
Јер, нема сумње да је записник оригиналан. Налази се у Архиви Војске Југославије у Београду, у "Архиви непријатељских јединица, а заведен је под регистарским бројем 1812-1/К-15/ВК-П-594. Документ је недавно пронашао, и проследио редакцији "Погледа", др Павле Милошевић из Београда, иначе познат по веома богатој архиви о четницима.
Претпостављамо да су одговори на постављена питања следећи. Прво, пошто су комунисти у огромној већини били нешколовани и неписмени, морали су да задрже део старог судског апарата, на местима која су сматрали небитним. Свакако су сматрали да је једно од таквих места судски записничар.
Друго, комунисти су касније деценијама пречешљавали четничку архиву, уклањајући све што им не одговара. Међутим, како је четничка архива у Архиву војске Југославије (раније: Војноисторијски институт) огромна, јер садржи преко 100.000 докумената, од којих многи имају више страница, то су неке ствари ипак морале да им промакну. Има логике у томе што им је промакао један овакав записник, пошто су сматрали да су процесе водили њихови људи.
Било како било, заслугом незнаног записничара из Јагодине, као и др Павла Милошевића, пред нама је изузетан историјски документ, који, сем што сведочи о једном врсном официру, мајору Милићу Раусављевићу, много говори и о четницима генерала Михаиловића, и о партизанима, и о комунистичком преузимању власти у Србији 1944. године.
АНТРФИЛЕ 2:
СМРТ МАЈОРА РАУСАВЉЕВИЋА
У када су мајора Милића Раусављевића извели на губилиште, са њим се, у једном од тада бројних јагодинских затвора (подрума), нашао и Миодраг Марјановић, син "класног непријатеља" из Ћуприје. Марјановић је осуђен на временску казну и данас живиу Београду. Написао је сећања на ове дане и послао их редакцији "Погледа". Овде преносимо део у коме се говори о смрти мајора Раусављевића:
"Извођење на стрељање чињено је после 24 часа. Једне су водили према Морави, а друге према Ђурђевом брду. Препознао сам по говору тројицу, тј. Драгу Богдановића из Сења, Станимира из Милошева и Јозу Шуштерича (оца капетана Уроша Шуштерича, аутора књиге \'Од Љубљане до Равне Горе\', - прим. ред) из Поповца. Јозо је успео да дође до прозорчића на вратима за доделу хране. Позвао ме је и рекао:
\'Мене стрељају.\'
Успео је да се са мном пољуби, сузних очију. Рекао је да му је жао његове Нане и Ирене. Стражар га је нагло, уз ударац по леђима, одгурнуо и отерао.
Станимир је певао:
\'И моје село Милошево, са три стране сунце греје, а са четврте месечина\'.
Јозо Шуштерич је јецао за децом Наном и Иреном.
Милић Раусављевић \'Раус\', у стилу рецитатора, рекао је:
\'Не плачите браћо,
плинте у крви,
ако треба гинут,
Милић Раус биће увек први.\'
Касније су се чули рафали негде на Ђурђевом брду, а нама сан не долази на очи."
Јагодина, јануара 1945 г. Суђење команданту Дражиног корпуса мајору Раусављевићу.
МАЈОР РАУСАВЉЕВИЋ: Не желим ништа да говорим у своју одбрану, јер немам за шта да се браним. Све што сам радио, радио сам по својој савести и по начелима своје идеологије. Хоћу да дам своју исповест, а не одбрану, хоћу да кажем вама и овом народу шта ме је руководило да приступим Дражином покрету и шта ме је раздирало и болело пуних три и по године.
Ја сам југословенски официр, положио сам заклетву Њ. В. Краљу и Отаџбини и остајем веран својој заклетви до смрти. Говорим као човек без сутрашњице, зато је моја исповест искрена и потпуна! Одмах по капитулацији Југославије 1941 г. пришао сам одредима Драже Михаиловића, пошто сам налазио да ми је место једино у његовим редовима.
Огорчен на издају Хрвата и Комунистичке тајне партије, као националиста приступио сам бескомпромисној борби против свих непријатеља земље. Испуњен мржњом према Немачкој, а гнушањем према издајницима, хтео сам да се борим за част Отаџбине, да би се најзад јадном српском народу и народу Југославије донео поштен режим, достојан човека. Идеологија равногорства за мене је била светиња, као што је можда за вас светиња ваша идеологија. Ви сте својом пропагандом ометали да истина о равногорству допре до душе народа, јер сте се нас плашили, јер сте знали да су наше намере и поштеније и праведније. Ви нисте потпуно успели, јер и сада равногорска луч гори у души сваког поштеног Србина, само што је притуљена пред вашим куршумима.
Данас ја хоћу са овог места да кажем народу шта смо ми хтели да му донесемо, а шта сте му донели ви. Социјална демократија у пуном и правом смислу била би спроведена, али ви, наши противници, нисте у то веровали. Ми бисмо поставили свакога на своје место, обезбедили опстанак и живот свакоме ко хоће да ради, а ви?
Ви не награђујете ни оне који за вас са пуно идеала раде, ви правите нов поредак тиме што бркате послове интелектуалаца и радника. Ви никада нећете изградити државу, којој су темељи и пољуљани и испретурани. Постављате неупућене да воде посао интелектуалаца, само зато што су се борили и што су евентуално пролили своју крв у тој борби. Борцу част, али ви не схватате да неко може бити само добар борац, али рђав организатор и мирнодопски радник. Равногорство би свога борца наградило доживотно, али му не би поверило место које му ни по стручној ни по интелектуалној спреми и способности не одговара и не припада.
Равногорски покрет називате покретом буржоазије; верујете да су нас жеља за уживањем и благостањем руководили у борби. Називали сте нас паразитима и народним олошем. И кад сте постали свесни да се баш против тога боримо, ви сте нас спутавали... Демократија не значи - паразитска организација - демократија је право човека на живот, на рад, на уживање сопствене зараде и онога што је човеку најмилије: слободе мисли и штампе.
Ми допуштамо јавну критику, а ви?
Где је тај народ који слободно говори, где је тај народ који слободно дише, зар овако изгледа народ који ужива Слободу?
На њиховим лицима се она не види. Ви сте узели наше пароле, наш идеал, и направили од њега фирму под којом сте се заклонили и спроводите диктатуру комунизма, уколико је то комунизам, јер комунизам је нешто много боље, много поштеније него ово. Ја, као ваш противник, добро познајем Маркса и све крупне личности овога система, можда боље и од вас самих, и зато с правом кажем да све радите под лажном фирмом, под лажном основом, јер нити је ово комунизам, нити бољшевизам.
Ово је терор људи жељних освете, жељних туђег добра, жељних свега онога што нису имали испуњени завишћу и ниском мржњом према онима који су имали дане материјално боље од њихових.
Вас не руководе поштене, племените побуде, то сте доказали пљачком којој сте дали закониту форму: конфисковање имовине стрељаних лица - чудновато, баш оних који су имали доста! Нас називате кољашима, а ви сте стрељаши! Када је човек већ осуђен да умре, њему је свеједно: нож или куршум. Смрт је у питању! Нама је сваки метак био драгоцен, јер смо их чували за вас. Елиминисали смо само оне који су били непомирљиви са нашом идеологијом, који су нас ометали, а зар ви то нисте чинили и не чините још увек? Ово је борба идеологија! Говорим вам као идеолог - идеологу супротног правца, као своме противнику! "Све што је нездраво треба сећи", то је било и ваше и наше гесло. И ми смо тако и чинили. Јагодина је дала педесет жртава од којих су 24 били у тајној шпијунској комунистичкој организацији, остали у патролама и као бескомпромисни помагачи комуниста. Ми смо их одстранили.
Сада, Јагодина је дала 400 жртава! А скоро сви су само симпатизери нашег покрета, јер за вас је и то довољно да бисте поделили ваше издашне куршуме! Ми смо пре смртних пресуда преко наших поверљивих лица вршили проверавања сваке кривице и тек после јаких и поузданих доказа извршавали пресуду, док се ви поводите за огорчењем појединца или масе и то оне, коју само ниске побуде воде да тражи нечију смрт. Код нас породице оних које смо елиминисали нису носиле жиг и никад им се не би порицало право на опстанак, док код вас породице стрељаних носе свој жиг. Од деце стрељаних стварате себи непријатеље, уместо да их васпитавате у комунистичком духу. Та деца биће они који ће вам се светити. Уместо да задобијате присталице, ви и оно мало што сте имали гурате од себе, јер сте их изневерили и преварили. Борба је између осталог била управљена у великој мери против корупције и протекције, а међутим оне обилују од вас. Довољно је да је неко ваш присталица, а не борац, па да добије водећу реч, довољно је да припада вашој породици, па чак и широј, па да не иде на фронт. Зар сте се ви за то борили три године? Наше људе шаљете на фронт.
ОДБРАНА МАЈОРА РАУСАВЉЕВИЋА
Пуким случајем, у Архиву Војске Југославије сачувана је одбрана команданта Варваринског корпуса на стаљинистичком процесу у Јагодини 1945. године
АПЛИКАЦИЈЕ
Ми смо у Јагодини за четири године ликвидирали 50 комуниста и њихових симпатизера, а ви сте већ, за два месеца, ликвидирали 400 особа
Али упамтите, ускоро ће овај исти народ, само у много већем броју, тражити вашу смрт! Јер народ је МОЈ, ви се заваравате да је ваш и чудите се што вас усиљено прима. Народ зна да ћу се ја вратити, он то чека и жели, не ЈА - него МИ ћемо се вратити! ...Доћи ће још један 27 март!
АНТРФИЛЕ 1:
АНТОЛОГИЈСКИ ДОКУМЕНТ
Већ на први поглед је јасно да одбрана мајора Милића Раусављевића, команданта Варваринског корпуса Југословенске војске у Отаyбини (четници), на стаљинистичком процесу у Јагодини јануара 1945, вероватно у Хотелу "Палас" - заслужује почасно место у свакој антологији правних наука.
Питања која траже одговор су следећа: како је одбрана мајора Раусављевића уопште овако прецизно записана и како је сачувана до наших дана?
Јер, нема сумње да је записник оригиналан. Налази се у Архиви Војске Југославије у Београду, у "Архиви непријатељских јединица, а заведен је под регистарским бројем 1812-1/К-15/ВК-П-594. Документ је недавно пронашао, и проследио редакцији "Погледа", др Павле Милошевић из Београда, иначе познат по веома богатој архиви о четницима.
Претпостављамо да су одговори на постављена питања следећи. Прво, пошто су комунисти у огромној већини били нешколовани и неписмени, морали су да задрже део старог судског апарата, на местима која су сматрали небитним. Свакако су сматрали да је једно од таквих места судски записничар.
Друго, комунисти су касније деценијама пречешљавали четничку архиву, уклањајући све што им не одговара. Међутим, како је четничка архива у Архиву војске Југославије (раније: Војноисторијски институт) огромна, јер садржи преко 100.000 докумената, од којих многи имају више страница, то су неке ствари ипак морале да им промакну. Има логике у томе што им је промакао један овакав записник, пошто су сматрали да су процесе водили њихови људи.
Било како било, заслугом незнаног записничара из Јагодине, као и др Павла Милошевића, пред нама је изузетан историјски документ, који, сем што сведочи о једном врсном официру, мајору Милићу Раусављевићу, много говори и о четницима генерала Михаиловића, и о партизанима, и о комунистичком преузимању власти у Србији 1944. године.
АНТРФИЛЕ 2:
СМРТ МАЈОРА РАУСАВЉЕВИЋА
У када су мајора Милића Раусављевића извели на губилиште, са њим се, у једном од тада бројних јагодинских затвора (подрума), нашао и Миодраг Марјановић, син "класног непријатеља" из Ћуприје. Марјановић је осуђен на временску казну и данас живиу Београду. Написао је сећања на ове дане и послао их редакцији "Погледа". Овде преносимо део у коме се говори о смрти мајора Раусављевића:
"Извођење на стрељање чињено је после 24 часа. Једне су водили према Морави, а друге према Ђурђевом брду. Препознао сам по говору тројицу, тј. Драгу Богдановића из Сења, Станимира из Милошева и Јозу Шуштерича (оца капетана Уроша Шуштерича, аутора књиге \'Од Љубљане до Равне Горе\', - прим. ред) из Поповца. Јозо је успео да дође до прозорчића на вратима за доделу хране. Позвао ме је и рекао:
\'Мене стрељају.\'
Успео је да се са мном пољуби, сузних очију. Рекао је да му је жао његове Нане и Ирене. Стражар га је нагло, уз ударац по леђима, одгурнуо и отерао.
Станимир је певао:
\'И моје село Милошево, са три стране сунце греје, а са четврте месечина\'.
Јозо Шуштерич је јецао за децом Наном и Иреном.
Милић Раусављевић \'Раус\', у стилу рецитатора, рекао је:
\'Не плачите браћо,
плинте у крви,
ако треба гинут,
Милић Раус биће увек први.\'
Касније су се чули рафали негде на Ђурђевом брду, а нама сан не долази на очи."
Јагодина, јануара 1945 г. Суђење команданту Дражиног корпуса мајору Раусављевићу.
МАЈОР РАУСАВЉЕВИЋ: Не желим ништа да говорим у своју одбрану, јер немам за шта да се браним. Све што сам радио, радио сам по својој савести и по начелима своје идеологије. Хоћу да дам своју исповест, а не одбрану, хоћу да кажем вама и овом народу шта ме је руководило да приступим Дражином покрету и шта ме је раздирало и болело пуних три и по године.
Ја сам југословенски официр, положио сам заклетву Њ. В. Краљу и Отаџбини и остајем веран својој заклетви до смрти. Говорим као човек без сутрашњице, зато је моја исповест искрена и потпуна! Одмах по капитулацији Југославије 1941 г. пришао сам одредима Драже Михаиловића, пошто сам налазио да ми је место једино у његовим редовима.
Огорчен на издају Хрвата и Комунистичке тајне партије, као националиста приступио сам бескомпромисној борби против свих непријатеља земље. Испуњен мржњом према Немачкој, а гнушањем према издајницима, хтео сам да се борим за част Отаџбине, да би се најзад јадном српском народу и народу Југославије донео поштен режим, достојан човека. Идеологија равногорства за мене је била светиња, као што је можда за вас светиња ваша идеологија. Ви сте својом пропагандом ометали да истина о равногорству допре до душе народа, јер сте се нас плашили, јер сте знали да су наше намере и поштеније и праведније. Ви нисте потпуно успели, јер и сада равногорска луч гори у души сваког поштеног Србина, само што је притуљена пред вашим куршумима.
Данас ја хоћу са овог места да кажем народу шта смо ми хтели да му донесемо, а шта сте му донели ви. Социјална демократија у пуном и правом смислу била би спроведена, али ви, наши противници, нисте у то веровали. Ми бисмо поставили свакога на своје место, обезбедили опстанак и живот свакоме ко хоће да ради, а ви?
Ви не награђујете ни оне који за вас са пуно идеала раде, ви правите нов поредак тиме што бркате послове интелектуалаца и радника. Ви никада нећете изградити државу, којој су темељи и пољуљани и испретурани. Постављате неупућене да воде посао интелектуалаца, само зато што су се борили и што су евентуално пролили своју крв у тој борби. Борцу част, али ви не схватате да неко може бити само добар борац, али рђав организатор и мирнодопски радник. Равногорство би свога борца наградило доживотно, али му не би поверило место које му ни по стручној ни по интелектуалној спреми и способности не одговара и не припада.
Равногорски покрет називате покретом буржоазије; верујете да су нас жеља за уживањем и благостањем руководили у борби. Називали сте нас паразитима и народним олошем. И кад сте постали свесни да се баш против тога боримо, ви сте нас спутавали... Демократија не значи - паразитска организација - демократија је право човека на живот, на рад, на уживање сопствене зараде и онога што је човеку најмилије: слободе мисли и штампе.
Ми допуштамо јавну критику, а ви?
Где је тај народ који слободно говори, где је тај народ који слободно дише, зар овако изгледа народ који ужива Слободу?
На њиховим лицима се она не види. Ви сте узели наше пароле, наш идеал, и направили од њега фирму под којом сте се заклонили и спроводите диктатуру комунизма, уколико је то комунизам, јер комунизам је нешто много боље, много поштеније него ово. Ја, као ваш противник, добро познајем Маркса и све крупне личности овога система, можда боље и од вас самих, и зато с правом кажем да све радите под лажном фирмом, под лажном основом, јер нити је ово комунизам, нити бољшевизам.
Ово је терор људи жељних освете, жељних туђег добра, жељних свега онога што нису имали испуњени завишћу и ниском мржњом према онима који су имали дане материјално боље од њихових.
Вас не руководе поштене, племените побуде, то сте доказали пљачком којој сте дали закониту форму: конфисковање имовине стрељаних лица - чудновато, баш оних који су имали доста! Нас називате кољашима, а ви сте стрељаши! Када је човек већ осуђен да умре, њему је свеједно: нож или куршум. Смрт је у питању! Нама је сваки метак био драгоцен, јер смо их чували за вас. Елиминисали смо само оне који су били непомирљиви са нашом идеологијом, који су нас ометали, а зар ви то нисте чинили и не чините још увек? Ово је борба идеологија! Говорим вам као идеолог - идеологу супротног правца, као своме противнику! "Све што је нездраво треба сећи", то је било и ваше и наше гесло. И ми смо тако и чинили. Јагодина је дала педесет жртава од којих су 24 били у тајној шпијунској комунистичкој организацији, остали у патролама и као бескомпромисни помагачи комуниста. Ми смо их одстранили.
Сада, Јагодина је дала 400 жртава! А скоро сви су само симпатизери нашег покрета, јер за вас је и то довољно да бисте поделили ваше издашне куршуме! Ми смо пре смртних пресуда преко наших поверљивих лица вршили проверавања сваке кривице и тек после јаких и поузданих доказа извршавали пресуду, док се ви поводите за огорчењем појединца или масе и то оне, коју само ниске побуде воде да тражи нечију смрт. Код нас породице оних које смо елиминисали нису носиле жиг и никад им се не би порицало право на опстанак, док код вас породице стрељаних носе свој жиг. Од деце стрељаних стварате себи непријатеље, уместо да их васпитавате у комунистичком духу. Та деца биће они који ће вам се светити. Уместо да задобијате присталице, ви и оно мало што сте имали гурате од себе, јер сте их изневерили и преварили. Борба је између осталог била управљена у великој мери против корупције и протекције, а међутим оне обилују од вас. Довољно је да је неко ваш присталица, а не борац, па да добије водећу реч, довољно је да припада вашој породици, па чак и широј, па да не иде на фронт. Зар сте се ви за то борили три године? Наше људе шаљете на фронт.
Ненад
Iskusan
- Poruka
- 6.595
С каквим одушевљењем очекујете да се они боре за вас, кад су свесни да једне ланце скидају, а другима се окивају! Оно што сте ви постигли у борби, то су постигли идеолози комунисти. Данас, ви сте запосели позадину, а на фронт шаљете све оно што није ваше, или што по казни заслужи - фронт. "Да би мање било стрељања - куршум ће их дочекати и на фронту" - због тога мишљења много ћете изгубити.
ПЕТ ГЛАСОВА ИЗ МАСЕ: Доле кољаш! На смрт!
(Остали ћуте.)
КОМАНДАНТ ПОДРУЧЈА: Народ хоће твоју смрт!
МАЈОР РАУСАВЉЕВИЋ: Народ?! Зар је то народ? Зар ви замишљате да су ови људи које сте ви довели, да су они народ?! Народ је цела Србија! Упитајте Србију да ли она тражи моју смрт. Можда би ме и овај народ овде бранио, али не сме да говори. Можда би и мој бранилац хтео нешто да каже у моју корист, али... Код вас је слобода: ћутање... Код вас је слобода: ово! (Показује своје везане руке).
ПРЕДСЕДНИК СУДА: Ти си изрекао 30 смртних пресуда!
МАЈОР РАУСАВЉЕВИЋ: Да. Потписао сам можда и више, само што ви то не знате. А зар ви нисте потписали још ни једну, или ће вам моја бити "сефте"?!
ГЛАС ИЗ ПУБЛИКЕ: Пред вама стоји кољашка џукела, вашљивац и нитков, југословенски официр који је знао само да се лепо обуче и шета по Теразијама, а у глави није имао ништа!
МАЈОР РАУСАВЉЕВИЋ: Извините "друже", претпостављам да сте интелектуалац и веома ме чуди и изненађује да такве речи на оваквом месту упућујете једном оптуженику са везаним рукама. То заиста не приличи једном интелектуалцу, а ако то нисте, онда шта да мислим о вама као о човеку, јер то заиста није достојно човека...
Да, пред вама стоји југословенски официр и ја се не стидим тога. Ја сам се прошетао Теразијама, али зар се данас партизани не шетају туда, само што сам ја доказао да у глави имам ипак нешто и да уместо мозга немам прашину, док многи ваши немају ни прашину.
Вашљив никада нисам био, имао сам прилично дугу косу, али сам је неговао, а браду сам подрезивао баш због вашију. Уосталом, вероватно да овде има присутних који су познавали мој корпус и знају да се сваки мој војник свакодневно прао до појаса, а преко недеље два пута купао. Код вас има случајева тифуса! Код мене таквог случаја није било.
ГЛАС НА ПАРАЋИНСКОМ ДИЈАЛЕКТУ: А кад си пројахао кроз Параћин и сукувао своји бркови и на бели ти коњ изјахао кроз параћинските улици, а Немци ишли за тебе, а?
МАЈОР РАУСАВЉЕВИЋ: У Параћин нисам силазио баш због Немаца! Јер, да они нису били тамо, ја бих сишао. Бркове нисам у животу имао и чудим се, стари, да ти тако говориш, што је недостојно и срамно за твоју старост. (Судијама): Масу сте затровали мржњом према нама, да се почела да бави инфамијама.
ПРЕДСЕДНИК СУДА: Чиме?
МАЈОР РАУСАВЉЕВИЋ: Инфамијама - измишљотинама, мислио сам да знате шта је то.
ГЛАС ИЗ МАСЕ: Од Немаца си добијао оружје, намирнице и текстил, па си продавао на црној берзи, одело си сашио за 80.000 динара.
МАЈОР РАУСАВЉЕВИЋ: Ја сам био један од оних који су се непрестано и бескомпромисно борили против Немаца...
ПРЕДСЕДНИК СУДА: И против партизана!
МАЈОР РАУСАВЉЕВИЋ: Да, и против партизана. Јер, за мене је био сваки онај противник, и све исто, што није било за нас... Нико не рече да сам напао шест немачких композиција и да сам отео оружје, намирнице и текстил и тиме снабдео цео свој корпус, нико не спомену да сам баш тим стварима помогао једну стару, болесну жену чији је син био међу партизанима, јер она је за мене била болесна Српкиња и мајка. Нисам се бавио црном берзом, јер сам имао много озбиљнијег посла, док сам баш био обавештен, а уосталом то је било и уочљиво, да се баш радничка класа тиме највише бавила. Равногорци нису имали трговачког духа. Одело сам стварно сашио, само што није коштало 80.000, јер је узето из немачког транспорта за Бугарску. Можда је оно вредело толико, ја не знам, само опажам да сте и ви данас одлично обучени.
ПРЕДСЕДНИК СУДА: А ко ти је жену издржавао, да ниси ти?!
МАЈОР РАУСАВЉЕВИЋ: Жена и дете издржавали су се од новаца оних који су својевољно давали за наш покрет.
ГЛАС ИЗ ПУБЛИКЕ: Ето у шта су ишле наше паре! Пљачкао си народ, узимао новац!
МАЈОР РАУСАВЉЕВИЋ: Ја да сам био са женом и дететом, ја би их сам издржавао, али моје је место било у шуми и покрет је био дужан да ми издржава жену и дете. Ни од кога нисам ништа тражио, они који су хтели доносили су сами. Ако нађете ма и један мој налог, нека ми је укаљана част!
ПРЕДСЕДНИК СУДА: Где ти је жена и дете? Имаш ли вести о њима?
МАЈОР РАУСАВЉЕВИЋ: То ме узалуд питате, нећу вам одговорити. Да се не бојите освете мога сина? Никада их нећете наћи!
ОНИХ ПЕТ ГЛАСОВА: Доле кољаш, гибаничар, само прасиће ждерете!
МАЈОР РАУСАВЉЕВИЋ: Нисам никада био у туђој кући. Моји су људи имали логор. Имали смо своје стадо које смо прикупили реквирирањем од оних сељака који су заиста имали доста. Ниједна сељанка није ни за једног мог човека умесила гибаницу.
ПРЕДСЕДНИК СУДА: Осећаш ли се кривим?
МАЈОР РАУСАВЉЕВИЋ: Осећам се у толико кривим што сам овде ЈА на оптуженичкој клупи, а да сте ви на мом месту, а ја на вашем, онда бисте ви били криви, јер такав је закон у борби идеологија... Само, ви поступате са мном као са криминалцем. Изводите ме пред суд везаних руку. Оптуженик се не изводи везан, јер чим се даје право на говор, скидају се и везе са руку...
ПРЕДСЕДНИК СУДА: Зашто си се предао Русима?
МАЈОР РАУСАВЉЕВИЋ: Јер нисам хтео партизанима. А како тумачите што сам Русима предао 350 заробљених Немаца? Да нисам можда са њима сарађивао?
ПРЕДСЕДНИК СУДА: Зашто си се сам предао, а не са корпусом?
Зашто си издао наредбу народу да Русе дочекају са одушевљењем?
МАЈОР РАУСАВЉЕВИЋ: Био сам опкољен. Распустио сам корпус да вам ти људи не би пали у руке и да им не бисте судили као мени данас. Оно што они носе у својим душама, неизбрисиво је и ви им нећете то уништити... Наредио сам да се Руси дочекају са добродошлицом и одушевљењем онако како се дочекују ослободиоци. Рекао сам, а народ је показао с каквим одушевљењем је поздравио браћу Русе.
ПРЕДСЕДНИК СУДА: Да ниси мислио да ћеш тиме себе олакшати?
МАЈОР РАУСАВЉЕВИЋ: Не, толико низак нисам. Уосталом, из целог мог исказа видели сте да се не браним, него чак и оптужујем. Руси су наши савезници још из 1941 године, ви сте то заборавили!
ПРЕДСЕДНИК СУДА: Зашто си се предао, зашто ниси извршио самоубиство, имао си оружје код себе кад си се предао?
МАЈОР РАУСАВЉЕВИЋ: Нисам се убио, јер сам хтео да вама и овом народу кажем ово што вам сада говорим. Доста је било лагања!
ПРЕДСЕДНИК СУДА: Јеси ли био на Равној гори?
МАЈОР РАУСАВЉЕВИЋ: Да.
ПРЕДСЕДНИК СУДА: Јеси ли се познавао са Дражом?
МАЈОР РАУСАВЉЕВИЋ: Да.
ПРЕДСЕДНИК СУДА: Какве си наредбе примао од њега?
МАЈОР РАУСАВЉЕВИЋ: А какве сте ви наредбе примали од Тита?
ПРЕДСЕДНИК СУДА: Какво је то питање?
МАЈОР РАУСАВЉЕВИЋ: А какво је ваше питање? Зар мислите да ћу да одам службене тајне? Варате се и узалудно ме испитујете.
ПРЕДСЕДНИК СУДА: Да ли си примао сугестије са стране?
МАЈОР РАУСАВЉЕВИЋ: Никакве сугестије нисам примао. Радио сам онако како је захтевала наша идеологија, како сам осећао, како сам налазио за најпоштеније. Ја имам свој мозак, дизгин није за човека.
ПРЕДСЕДНИК СУДА: Да ли си сарађивао са Видићем?
МАЈОР РАУСАВЉЕВИЋ: Рекао сам да службене тајне не издајем.
ПРЕДСЕДНИК СУДА: Да ли си смртне пресуде изрицао што си морао, што је Врховна команда тако диктирала?
МАЈОР РАУСАВЉЕВИЋ: Мени је руководитељ моја идеологија. Имао сам одрешене руке - што јој је сметало, уклонио сам. Мада сам ја лично велики противник проливања српске крви, ја сам пролио само нездраву крв. Многи су од нас грешили, понекад је пала недужна крв, ја жалим те случајеве и ми знамо и признајемо да је то наша погрешка, али ви се нисте учили на нашим грешкама. Треба да знате једну истину: крв тражи - крв!
ПРЕДСЕДНИК СУДА: И то сте чинили у име Краља?
У САЛИ ДЕЛИМИЧНО: Доле краљ! Доле кољаш!
(Већина ћути, у публици тешка атмосфера, осећа се душевни контакт са Раусављевићем. Раусављевић устаје, обраћа се маси.)
МАЈОР РАУСАВЉЕВИЋ: У име краља смо чинили, јер смо радили за његово добро, јер и он зна да смо само ми за њега. Ви не знате шта значи за нас краљ! Није у питању Петар Други, није у питању Он као личност, у питању је Он као симбол свега онога што ми желимо и за шта смо се борили. Ви кажете: монархија је преживела, а ја вама кажем: монархија живи у српском народу. За наш народ је краљ и престо нешто народно, нешто што је специфично његово, јер је Србија дала народног краља. Наши су краљеви били израз народне воље, нису били диктатори, јер народ то није трпео, наш народ није рођен за диктатуру. Краљ је био фигура у којој је народ гледао себе... Свака диктатура је ужасна, јер спутава човека, а монархија, онаква каква је наша у демократској држави, у којој парламент одлучује, а не аутократа, заиста нема ничега диктаторског. Кад смо узвикивали: "За Краља и Отаџбину!" - било је исто што и "За Народ и Отаџбину!" Јер, народ је у краљу, краљ је у народу! Говорите о демократској слободи, а заводите диктатуру. То су два појма која се искључују. Једино једна широка демократија може да пружи народу слободу, јер слобода за човека не значи слободу кретања, него слободу исказивања свога мишљења.
И пас кад хоће да залаје, он то учини и не боји се никога, а зар један човек не сме имати право да изрази своје одушевљење, или свој јед?! Ви не знате шта је демократија, ви је никада нећете моћи упознати, јер за вас је демократија само ограничени простор у оквиру комунизма. Човеку је једино место у демократској држави, а све оно што се не осећа човеком нека пишти под диктатуром, па ма каква била, јер ко није свој господар, ко својим мозгом не мисли - то је во под јармом, који вуче кола ма чиме натоврена.
ПЕТ ГЛАСОВА ИЗ МАСЕ: Доле кољаш! На смрт!
(Остали ћуте.)
КОМАНДАНТ ПОДРУЧЈА: Народ хоће твоју смрт!
МАЈОР РАУСАВЉЕВИЋ: Народ?! Зар је то народ? Зар ви замишљате да су ови људи које сте ви довели, да су они народ?! Народ је цела Србија! Упитајте Србију да ли она тражи моју смрт. Можда би ме и овај народ овде бранио, али не сме да говори. Можда би и мој бранилац хтео нешто да каже у моју корист, али... Код вас је слобода: ћутање... Код вас је слобода: ово! (Показује своје везане руке).
ПРЕДСЕДНИК СУДА: Ти си изрекао 30 смртних пресуда!
МАЈОР РАУСАВЉЕВИЋ: Да. Потписао сам можда и више, само што ви то не знате. А зар ви нисте потписали још ни једну, или ће вам моја бити "сефте"?!
ГЛАС ИЗ ПУБЛИКЕ: Пред вама стоји кољашка џукела, вашљивац и нитков, југословенски официр који је знао само да се лепо обуче и шета по Теразијама, а у глави није имао ништа!
МАЈОР РАУСАВЉЕВИЋ: Извините "друже", претпостављам да сте интелектуалац и веома ме чуди и изненађује да такве речи на оваквом месту упућујете једном оптуженику са везаним рукама. То заиста не приличи једном интелектуалцу, а ако то нисте, онда шта да мислим о вама као о човеку, јер то заиста није достојно човека...
Да, пред вама стоји југословенски официр и ја се не стидим тога. Ја сам се прошетао Теразијама, али зар се данас партизани не шетају туда, само што сам ја доказао да у глави имам ипак нешто и да уместо мозга немам прашину, док многи ваши немају ни прашину.
Вашљив никада нисам био, имао сам прилично дугу косу, али сам је неговао, а браду сам подрезивао баш због вашију. Уосталом, вероватно да овде има присутних који су познавали мој корпус и знају да се сваки мој војник свакодневно прао до појаса, а преко недеље два пута купао. Код вас има случајева тифуса! Код мене таквог случаја није било.
ГЛАС НА ПАРАЋИНСКОМ ДИЈАЛЕКТУ: А кад си пројахао кроз Параћин и сукувао своји бркови и на бели ти коњ изјахао кроз параћинските улици, а Немци ишли за тебе, а?
МАЈОР РАУСАВЉЕВИЋ: У Параћин нисам силазио баш због Немаца! Јер, да они нису били тамо, ја бих сишао. Бркове нисам у животу имао и чудим се, стари, да ти тако говориш, што је недостојно и срамно за твоју старост. (Судијама): Масу сте затровали мржњом према нама, да се почела да бави инфамијама.
ПРЕДСЕДНИК СУДА: Чиме?
МАЈОР РАУСАВЉЕВИЋ: Инфамијама - измишљотинама, мислио сам да знате шта је то.
ГЛАС ИЗ МАСЕ: Од Немаца си добијао оружје, намирнице и текстил, па си продавао на црној берзи, одело си сашио за 80.000 динара.
МАЈОР РАУСАВЉЕВИЋ: Ја сам био један од оних који су се непрестано и бескомпромисно борили против Немаца...
ПРЕДСЕДНИК СУДА: И против партизана!
МАЈОР РАУСАВЉЕВИЋ: Да, и против партизана. Јер, за мене је био сваки онај противник, и све исто, што није било за нас... Нико не рече да сам напао шест немачких композиција и да сам отео оружје, намирнице и текстил и тиме снабдео цео свој корпус, нико не спомену да сам баш тим стварима помогао једну стару, болесну жену чији је син био међу партизанима, јер она је за мене била болесна Српкиња и мајка. Нисам се бавио црном берзом, јер сам имао много озбиљнијег посла, док сам баш био обавештен, а уосталом то је било и уочљиво, да се баш радничка класа тиме највише бавила. Равногорци нису имали трговачког духа. Одело сам стварно сашио, само што није коштало 80.000, јер је узето из немачког транспорта за Бугарску. Можда је оно вредело толико, ја не знам, само опажам да сте и ви данас одлично обучени.
ПРЕДСЕДНИК СУДА: А ко ти је жену издржавао, да ниси ти?!
МАЈОР РАУСАВЉЕВИЋ: Жена и дете издржавали су се од новаца оних који су својевољно давали за наш покрет.
ГЛАС ИЗ ПУБЛИКЕ: Ето у шта су ишле наше паре! Пљачкао си народ, узимао новац!
МАЈОР РАУСАВЉЕВИЋ: Ја да сам био са женом и дететом, ја би их сам издржавао, али моје је место било у шуми и покрет је био дужан да ми издржава жену и дете. Ни од кога нисам ништа тражио, они који су хтели доносили су сами. Ако нађете ма и један мој налог, нека ми је укаљана част!
ПРЕДСЕДНИК СУДА: Где ти је жена и дете? Имаш ли вести о њима?
МАЈОР РАУСАВЉЕВИЋ: То ме узалуд питате, нећу вам одговорити. Да се не бојите освете мога сина? Никада их нећете наћи!
ОНИХ ПЕТ ГЛАСОВА: Доле кољаш, гибаничар, само прасиће ждерете!
МАЈОР РАУСАВЉЕВИЋ: Нисам никада био у туђој кући. Моји су људи имали логор. Имали смо своје стадо које смо прикупили реквирирањем од оних сељака који су заиста имали доста. Ниједна сељанка није ни за једног мог човека умесила гибаницу.
ПРЕДСЕДНИК СУДА: Осећаш ли се кривим?
МАЈОР РАУСАВЉЕВИЋ: Осећам се у толико кривим што сам овде ЈА на оптуженичкој клупи, а да сте ви на мом месту, а ја на вашем, онда бисте ви били криви, јер такав је закон у борби идеологија... Само, ви поступате са мном као са криминалцем. Изводите ме пред суд везаних руку. Оптуженик се не изводи везан, јер чим се даје право на говор, скидају се и везе са руку...
ПРЕДСЕДНИК СУДА: Зашто си се предао Русима?
МАЈОР РАУСАВЉЕВИЋ: Јер нисам хтео партизанима. А како тумачите што сам Русима предао 350 заробљених Немаца? Да нисам можда са њима сарађивао?
ПРЕДСЕДНИК СУДА: Зашто си се сам предао, а не са корпусом?
Зашто си издао наредбу народу да Русе дочекају са одушевљењем?
МАЈОР РАУСАВЉЕВИЋ: Био сам опкољен. Распустио сам корпус да вам ти људи не би пали у руке и да им не бисте судили као мени данас. Оно што они носе у својим душама, неизбрисиво је и ви им нећете то уништити... Наредио сам да се Руси дочекају са добродошлицом и одушевљењем онако како се дочекују ослободиоци. Рекао сам, а народ је показао с каквим одушевљењем је поздравио браћу Русе.
ПРЕДСЕДНИК СУДА: Да ниси мислио да ћеш тиме себе олакшати?
МАЈОР РАУСАВЉЕВИЋ: Не, толико низак нисам. Уосталом, из целог мог исказа видели сте да се не браним, него чак и оптужујем. Руси су наши савезници још из 1941 године, ви сте то заборавили!
ПРЕДСЕДНИК СУДА: Зашто си се предао, зашто ниси извршио самоубиство, имао си оружје код себе кад си се предао?
МАЈОР РАУСАВЉЕВИЋ: Нисам се убио, јер сам хтео да вама и овом народу кажем ово што вам сада говорим. Доста је било лагања!
ПРЕДСЕДНИК СУДА: Јеси ли био на Равној гори?
МАЈОР РАУСАВЉЕВИЋ: Да.
ПРЕДСЕДНИК СУДА: Јеси ли се познавао са Дражом?
МАЈОР РАУСАВЉЕВИЋ: Да.
ПРЕДСЕДНИК СУДА: Какве си наредбе примао од њега?
МАЈОР РАУСАВЉЕВИЋ: А какве сте ви наредбе примали од Тита?
ПРЕДСЕДНИК СУДА: Какво је то питање?
МАЈОР РАУСАВЉЕВИЋ: А какво је ваше питање? Зар мислите да ћу да одам службене тајне? Варате се и узалудно ме испитујете.
ПРЕДСЕДНИК СУДА: Да ли си примао сугестије са стране?
МАЈОР РАУСАВЉЕВИЋ: Никакве сугестије нисам примао. Радио сам онако како је захтевала наша идеологија, како сам осећао, како сам налазио за најпоштеније. Ја имам свој мозак, дизгин није за човека.
ПРЕДСЕДНИК СУДА: Да ли си сарађивао са Видићем?
МАЈОР РАУСАВЉЕВИЋ: Рекао сам да службене тајне не издајем.
ПРЕДСЕДНИК СУДА: Да ли си смртне пресуде изрицао што си морао, што је Врховна команда тако диктирала?
МАЈОР РАУСАВЉЕВИЋ: Мени је руководитељ моја идеологија. Имао сам одрешене руке - што јој је сметало, уклонио сам. Мада сам ја лично велики противник проливања српске крви, ја сам пролио само нездраву крв. Многи су од нас грешили, понекад је пала недужна крв, ја жалим те случајеве и ми знамо и признајемо да је то наша погрешка, али ви се нисте учили на нашим грешкама. Треба да знате једну истину: крв тражи - крв!
ПРЕДСЕДНИК СУДА: И то сте чинили у име Краља?
У САЛИ ДЕЛИМИЧНО: Доле краљ! Доле кољаш!
(Већина ћути, у публици тешка атмосфера, осећа се душевни контакт са Раусављевићем. Раусављевић устаје, обраћа се маси.)
МАЈОР РАУСАВЉЕВИЋ: У име краља смо чинили, јер смо радили за његово добро, јер и он зна да смо само ми за њега. Ви не знате шта значи за нас краљ! Није у питању Петар Други, није у питању Он као личност, у питању је Он као симбол свега онога што ми желимо и за шта смо се борили. Ви кажете: монархија је преживела, а ја вама кажем: монархија живи у српском народу. За наш народ је краљ и престо нешто народно, нешто што је специфично његово, јер је Србија дала народног краља. Наши су краљеви били израз народне воље, нису били диктатори, јер народ то није трпео, наш народ није рођен за диктатуру. Краљ је био фигура у којој је народ гледао себе... Свака диктатура је ужасна, јер спутава човека, а монархија, онаква каква је наша у демократској држави, у којој парламент одлучује, а не аутократа, заиста нема ничега диктаторског. Кад смо узвикивали: "За Краља и Отаџбину!" - било је исто што и "За Народ и Отаџбину!" Јер, народ је у краљу, краљ је у народу! Говорите о демократској слободи, а заводите диктатуру. То су два појма која се искључују. Једино једна широка демократија може да пружи народу слободу, јер слобода за човека не значи слободу кретања, него слободу исказивања свога мишљења.
И пас кад хоће да залаје, он то учини и не боји се никога, а зар један човек не сме имати право да изрази своје одушевљење, или свој јед?! Ви не знате шта је демократија, ви је никада нећете моћи упознати, јер за вас је демократија само ограничени простор у оквиру комунизма. Човеку је једино место у демократској држави, а све оно што се не осећа човеком нека пишти под диктатуром, па ма каква била, јер ко није свој господар, ко својим мозгом не мисли - то је во под јармом, који вуче кола ма чиме натоврена.
Ненад
Iskusan
- Poruka
- 6.595
КОМАНДАНТ ПОДРУЧЈА: Пртљате о некој демократији, а сви сте фашисте. Називаш себе "Раусом" јер се поносиш што си фашиста!
МАЈОР РАУСАВЉЕВИЋ: Мене тако народ назива, то је скраћеница мога презимена. Пореклом сам Личанин, рођен сам око Ужичке Пожеге и доказао сам да сам Србин. Да сам фашиста био бих љотићевац, био бих члан Гестапоа и данас бих се налазио у Берлину. Фашизам презирем исто толико колико и комунизам. Против фашиста борим се као и против комуниста, јер сам још 1941 г. због фашиста и отишао у шуму. Не дозвољавам да и једног равногорца називате фашистом. Зар не осећате да је то смешно и контрадикторно: да смо фашисти, зашто бисмо се три и по године скривали по шумама, под тешким условима?! Да нисмо можда жељни авантура? Знам, пребацићете ми да су извесни корпуси примали оружје од Немаца - то је тачно, јер нису били у мом положају да могу да отму - куповали су оружје од Немаца, да би их тим истим оружјем тукли. За њих је Шваба био гросиста, а не сарадник.
ОНИ ИСТИ ГЛАСОВИ ИЗ МАСЕ: На смрт, на смрт!
МАЈОР РАУСАВЉЕВИЋ: Сад разумем Богочовека: "Опрости им грехе, јер не знају шта раде!" Ви тражите данас моју крв и моју смрт и ви ћете је имати.
(Судијама.)
Али упамтите, ускоро ће овај исти народ, само у много већем броју, тражити вашу смрт! Јер народ је МОЈ, ви се заваравате да је ваш и чудите се што вас усиљено прима. Народ зна да ћу се ја вратити, он то чека и жели, не ЈА - него МИ ћемо се вратити! Али, наша освета за ваша недела, за вашу тиранију, биће гнев народа, а не освета појединаца и нас бораца, припадника противног вам покрета. Срешћемо се ускоро сви ми горе и онда ће наше душе и наше савести поштено проговорити. Видеће се тада ко је поштеније мислио народу - ви или ми. Све што се силом спроводи, све пропада. Оно што је спонтано, то остаје. Доћи ће још један 27. март!
(У сали жагор. Раусављевић миран као и увек што је био за цело време суђења, које је трајало од 8 до 18 часова непрекидно, седа. Његов поглед с благом иронијом почива на судијама, јер осећа да му ни у ком погледу нису дорасли.
...Осуђен на СМРТ!... Речи су пале посред мртве, тешке тишине. Преко лица Раусављевићевог прелетело је смирење и олакшање...)
ПРЕДСЕДНИК СУДА: Јеси ли задовољан пресудом?
МАЈОР РАУСАВЉЕВИЋ: Да. Потпуно сам задовољан, јер је мени испод части да живим под вашим режимом. Заборавио сам малопре да вас замолим за смртну пресуду, кад сам вам нагласио, да је слобода условљена демократијом, а кад ње нема, онда нема ни људи који заслужују назив човека.
Ја сам срећан што одлазим, А ВАС ЋЕ ДОЧЕКАТИ ЛЕГИЈЕ ОНИХ, КОЈИ ЋЕ СВЕТИТИ НАШЕ ГРОБОВЕ!
ПРЕДСЕДНИК СУДА: Имаш ли још шта да кажеш?
МАЈОР РАУСАВЉЕВИЋ: Не. Једино још: ЗА КРАЉА И ОТАЏБИНУ!
http://www.pogledi.rs/diskusije/viewtopic.php?t=338
МАЈОР РАУСАВЉЕВИЋ: Мене тако народ назива, то је скраћеница мога презимена. Пореклом сам Личанин, рођен сам око Ужичке Пожеге и доказао сам да сам Србин. Да сам фашиста био бих љотићевац, био бих члан Гестапоа и данас бих се налазио у Берлину. Фашизам презирем исто толико колико и комунизам. Против фашиста борим се као и против комуниста, јер сам још 1941 г. због фашиста и отишао у шуму. Не дозвољавам да и једног равногорца називате фашистом. Зар не осећате да је то смешно и контрадикторно: да смо фашисти, зашто бисмо се три и по године скривали по шумама, под тешким условима?! Да нисмо можда жељни авантура? Знам, пребацићете ми да су извесни корпуси примали оружје од Немаца - то је тачно, јер нису били у мом положају да могу да отму - куповали су оружје од Немаца, да би их тим истим оружјем тукли. За њих је Шваба био гросиста, а не сарадник.
ОНИ ИСТИ ГЛАСОВИ ИЗ МАСЕ: На смрт, на смрт!
МАЈОР РАУСАВЉЕВИЋ: Сад разумем Богочовека: "Опрости им грехе, јер не знају шта раде!" Ви тражите данас моју крв и моју смрт и ви ћете је имати.
(Судијама.)
Али упамтите, ускоро ће овај исти народ, само у много већем броју, тражити вашу смрт! Јер народ је МОЈ, ви се заваравате да је ваш и чудите се што вас усиљено прима. Народ зна да ћу се ја вратити, он то чека и жели, не ЈА - него МИ ћемо се вратити! Али, наша освета за ваша недела, за вашу тиранију, биће гнев народа, а не освета појединаца и нас бораца, припадника противног вам покрета. Срешћемо се ускоро сви ми горе и онда ће наше душе и наше савести поштено проговорити. Видеће се тада ко је поштеније мислио народу - ви или ми. Све што се силом спроводи, све пропада. Оно што је спонтано, то остаје. Доћи ће још један 27. март!
(У сали жагор. Раусављевић миран као и увек што је био за цело време суђења, које је трајало од 8 до 18 часова непрекидно, седа. Његов поглед с благом иронијом почива на судијама, јер осећа да му ни у ком погледу нису дорасли.
...Осуђен на СМРТ!... Речи су пале посред мртве, тешке тишине. Преко лица Раусављевићевог прелетело је смирење и олакшање...)
ПРЕДСЕДНИК СУДА: Јеси ли задовољан пресудом?
МАЈОР РАУСАВЉЕВИЋ: Да. Потпуно сам задовољан, јер је мени испод части да живим под вашим режимом. Заборавио сам малопре да вас замолим за смртну пресуду, кад сам вам нагласио, да је слобода условљена демократијом, а кад ње нема, онда нема ни људи који заслужују назив човека.
Ја сам срећан што одлазим, А ВАС ЋЕ ДОЧЕКАТИ ЛЕГИЈЕ ОНИХ, КОЈИ ЋЕ СВЕТИТИ НАШЕ ГРОБОВЕ!
ПРЕДСЕДНИК СУДА: Имаш ли још шта да кажеш?
МАЈОР РАУСАВЉЕВИЋ: Не. Једино још: ЗА КРАЉА И ОТАЏБИНУ!
http://www.pogledi.rs/diskusije/viewtopic.php?t=338
Odličan govor Rausavljevića. Vidi se da je bio načitan. Bilo mi smešno
Šta prokomentarisati kad je zbunio predsednika suda (koji takođe treba biti valjan i načitan govornik). Uostalom, pa njihov Jože nije znao da sklopi dve prosto-proširene rečenice. Ko je nama sve bio na čelu države dobro smo i prošli.
Koča
Elita
- Poruka
- 15.249
TITO: NE NAPADAJTE ALBANCE, VEĆ SAMO ČETNIKE
Partizanski komandant ovo je naredio Peki Dapčeviću, krajem oktobra 1943. godine. Sledi poslednji članak iz serije ''Komunisti i kapitulacija Italije''
U dolini Lima partizana nije bilo od juna 1942. do septembra 1943. godine, izuzev upada delova 1. i 2. proleterske divizije do leve obale ove reke, minulog maja i juna. Štab 2. proleterske divizije izveštavao je 30. septembra 1943. štab 2. udarnog korpusa o situaciji u Raškoj oblasti:
''Mobilizacija još ne teče kako treba. Odziv je još slab, jer su Srbi većim delom bili mobilisani od četnika... Vojnička situacija ne dozvoljava zbog postojanja bandi po šumama da bi proglasili jednu širu prisilnu mobilizaciju.''72
Dakle, komunisti su bili slabi da bi proglasili prisilnu mobilizaciju, a o muslimanima, prvom cilju njihove agitacije, u istom izveštaju se kaže:
''Narod je prema nama dosta raspoložen, ali je pod uticajem begova, koji danas pregovaraju i održavaju prijateljske odnose sa Nemcima, s Talijanima, s četnicima i sa nama. Tako neki Husein iz Komarana ima telefonsku vezu sa svima, a čak je tražio da uspostavi i - sa nama.''73
Činjenicu da govore o borbi za slobodu a napadaju četnike u leđa dok se ovi bore protiv okupatora, komunisti su svojim pristalicama objašnjavali na različite načine, ali uvek širenjem dezinformacija. Tako, u Biltenu 2. udarnog korpusa za 21. septembar, stoji:
''Poslije evakuacije Njemaca iz Sandžaka četnici su okupirali nekoliko mjesta. Četnici sada imaju vlast u Bijelom Polju, Novoj Varoši i Prijepolju.
U Prijepolje četnici su ušli sa borbom koju su vodili sa Njemcima. Četnici su mislili da su Njemci napustili grad, te su uputili u grad oko 300 četnika. U gradu je bilo još 60 Njemaca koji su dočekali ove četnike i ubili oko 80. Posle ove borbe Njemci su se povukli u pravcu Pljevlja. Prije napuštanja varoši zapalili su sve magacine.''74
Pošto su im prišle muslimanske ustaše u Pljevljima, komunisti posle tri dana, 26. septembra, jakim snagama napadaju Prijepolje, gde se nalazio kapetan Lukačević sa 500 ljudi, uključujući i Italijane, koji su bez ispaljenog metka napustili bunkere iznad varoši. Lukačević je onda naredio povlačenje prema Priboju, gde je kolona od sedam kamiona i dva automobila stigla još istog jutra. Poručnik M. Prijović, komandant Prijepolja, javio se Draži iz Priboja, prenoseći pored ostalog izjavu italijanskog komandanta ovog mesta ‘‘da će braniti Priboj sa svim raspoloživim snagama do poslednjeg čoveka'‘.75
Draža je istog dana obavestio Lukačevića o dovlačenju pojačanja: Javorskom korpusu je naređeno da napadne muslimansku miliciju u oblasti Sjenice. Draža potom naređuje Lukačeviću da pošalje jedan odred u pravcu Prijepolja, ojačan italijanskim minobacačima, a u vezi Priboja, gde su se nalazili najveći italijanski magacini, on piše: ‘‘Sa italijanskim garnizonom morate osigurati Priboj po svaku cenu'‘.76
Draža je naredio i kapetanu Vuku Kalaitoviću, komandantu 2. mileševskog korpusa, ‘‘da sa prikupljenim snagama iz Nove Varoši krene u pravcu Prijepolja'‘.77
Prijepolje ipak nije povraćeno, ali ni komunisti nisu mogli dalje. Draža je računao da su komunističke snage na ovom sektoru, u severoistočnim predelima Crne Gore i u dolini Lima, malobrojne da bi ugrozile osnovni tok operacija: napad na Nemce i ustaše u pravcu Sarajeva. Jer, zajedno sa novomobilisanima, uglavnom muslimanima, partizana je bilo možda oko 2.500. Protiv njih, kao i protiv muslimanskih ustaša u oblasti Sjenice, bili su angažovani 1. i 2. mileševski korpus, Lašićevih 1.000 četnika i Javorski korpus. Glavnina od oko 10.000 četnika - Cerski, Mačvanski, Drinski i Romanijski korpus - u ovo doba spremala je napad na Višegrad, dok je Zlatiborski korpus obezbeđivao pozadinu, tj. pravac od Užica.
I zaista, komunisti su uspeli da zaustave četničku ofanzivu protiv Nemaca i ustaša prema Sarajevu tek krajem oktobra, kada su doveli znatnija pojačanja. J. B. Tito je najavljivao ova pojačanja radio depešom 2. udarnom korpusu od 1. oktobra:
''Namjeravamo, čim budu oslobođene, poslati na vaš sektor još jednu ili dvije divizije. Ovo držati u najvećoj tajnosti.
Preduzmite sve da se onemogući četnička mobilizacija.''78
U raspisu svima od 4. oktobra, Draža predviđa ovaj komunistički plan:
''Komunisti u Dalmaciji pretrpeli strahovite gubitke... Sada se iskupljaju, ukoliko su uspeli da se izvuku iz nemačkog obruča, u oblasti Livna. Sada treba očekivati sledeće: prvo, da se reorganizuju, i drugo, kad se reorganizuju da će vršiti upade u Hercegovinu, Crnu Goru i Istočnu Bosnu.''
U istom raspisu Draža takođe piše:
''Objasnite narodu šta nam čine kao i da smo mi pravi borci protiv svih kako unutrašnjih tako i spoljnih neprijatelja bez razlike. Naša odlučna borba protiv Nemaca služi nam kao najbolji dokaz da se borimo za oslobođenje a ne za političke promene u Jugoslaviji.''79
Tako, četnici 5. oktobra savladavaju Nemce i ustaše u Višegradu, sutradan im nanose težak poraz na Sjemećkom Polju, 12. oktobra oslobađaju Rogaticu od ustaša, a za 22. oktobar planiraju napad na nemačko-ustaško uporište na Sokolcu, poslednje ispred Sarajeva.
Prva jedinica koju je J. B. Tito uspeo da pošalje protiv četnika u ofanzivi prema Sarajevu, iz Zapadne Bosne, bila je 5. krajiška divizija. Ova jedinica, brojna 3.000 ljudi, krenula je 10. oktobra sa linije Fojnice - Gornji Vakuf, preko Kalinovika.80
Dan ranije, 2. udarnom korpusu je najavljen i dolazak 1. proleterske divizije. Tom prilikom još jednom je naglašen zadatak broj jedan: ‘‘Raščistiti potpuno sa četnicima'‘.81
J. B. Tito je ponovio i osnovni zadatak komunista, koji su oni već u nekoliko navrata pokušavali da ostvare: ‘‘Moj plan jeste: koncentrisati 1. korpus i vaš 2. korpus na sektoru Sandžaka i Metohije i, kada za to bude momenat sazreo, krenuti u pravcu Srbije i Makedonije'‘.82
Depešom od 21. oktobra, J. B. Tito obaveštava 2. udarni korpus:
''Četnici pod komandom Račića zauzeli Višegrad i Rogaticu. Peta divizija stigla u Foču i danas smo joj izdali naređenje da odmah krene u pravcu Goražda i Rogatice, zauzme Višegrad i čeka dalja naređenja.
Prema tome uputite i vi dve brigade da odmah krenu u pravcu Priboja i Rudoga da zauzmu ta mesta.''83
Međutim, do partizanskog Vrhovnog štaba stigla je neželjena vest: da je 2. udarni korpus stupio u borbu sa Albancima. J. B. Tito odmah upućuje kritiku:
''Niste trebali da se zakačite sa Albancima, već ste vaše operacije morali uperiti prema Srbiji. To je najvažnija strateško-politička zadaća sadašnjice da se onemogući Draža. Treba raditi hitno u tom pravcu zbog vanjsko-političkih razloga.''84
Komandant 2. udarnog korpusa, Peko Dapčević, na ovu kritiku je odgovorio: ‘‘Mi nismo napali Arbanase, već oni nas zajedno sa Nemcima sa pravca Andrijevice. Čak smo ih pokušavali neutralisati i vodili sa njima razgovore'‘.85
U ovom pismu od 21. oktobra, J. B. Tito najavljuje znatno veću akciju nego ranije:
''Peta divizija je već na Drini. Skoro ću doći i ja sa još dve divizije. Dotle morate vi hitno raditi. Narediću i Vojvođanskoj da pređe u Srbiju a i Kosti da vas podupre kod Višegrada. Javite vaše mere u tom pravcu.''86
Prema tome, trebalo je da dođu 1. proleterska i 6. lička divizija (tj. 1. proleterski korpus) iz okoline Drvara, zatim 16. vojvođanska divizija iz oblasti Majevice, a takođe i 3. udarni korpus, pod komandom Koste Nađa, iz oblasti Tuzle. Drugim rečima, komunisti su protiv četnika na pravcu Višegrad - Sarajevo planirali angažovanje sva tri svoja mobilna korpusa (1. proleterski, 2. udarni i 3. udarni), kao i lokalne jedinice. Dakle, sve što su mogli.
Partizanski komandant ovo je naredio Peki Dapčeviću, krajem oktobra 1943. godine. Sledi poslednji članak iz serije ''Komunisti i kapitulacija Italije''
U dolini Lima partizana nije bilo od juna 1942. do septembra 1943. godine, izuzev upada delova 1. i 2. proleterske divizije do leve obale ove reke, minulog maja i juna. Štab 2. proleterske divizije izveštavao je 30. septembra 1943. štab 2. udarnog korpusa o situaciji u Raškoj oblasti:
''Mobilizacija još ne teče kako treba. Odziv je još slab, jer su Srbi većim delom bili mobilisani od četnika... Vojnička situacija ne dozvoljava zbog postojanja bandi po šumama da bi proglasili jednu širu prisilnu mobilizaciju.''72
Dakle, komunisti su bili slabi da bi proglasili prisilnu mobilizaciju, a o muslimanima, prvom cilju njihove agitacije, u istom izveštaju se kaže:
''Narod je prema nama dosta raspoložen, ali je pod uticajem begova, koji danas pregovaraju i održavaju prijateljske odnose sa Nemcima, s Talijanima, s četnicima i sa nama. Tako neki Husein iz Komarana ima telefonsku vezu sa svima, a čak je tražio da uspostavi i - sa nama.''73
Činjenicu da govore o borbi za slobodu a napadaju četnike u leđa dok se ovi bore protiv okupatora, komunisti su svojim pristalicama objašnjavali na različite načine, ali uvek širenjem dezinformacija. Tako, u Biltenu 2. udarnog korpusa za 21. septembar, stoji:
''Poslije evakuacije Njemaca iz Sandžaka četnici su okupirali nekoliko mjesta. Četnici sada imaju vlast u Bijelom Polju, Novoj Varoši i Prijepolju.
U Prijepolje četnici su ušli sa borbom koju su vodili sa Njemcima. Četnici su mislili da su Njemci napustili grad, te su uputili u grad oko 300 četnika. U gradu je bilo još 60 Njemaca koji su dočekali ove četnike i ubili oko 80. Posle ove borbe Njemci su se povukli u pravcu Pljevlja. Prije napuštanja varoši zapalili su sve magacine.''74
Pošto su im prišle muslimanske ustaše u Pljevljima, komunisti posle tri dana, 26. septembra, jakim snagama napadaju Prijepolje, gde se nalazio kapetan Lukačević sa 500 ljudi, uključujući i Italijane, koji su bez ispaljenog metka napustili bunkere iznad varoši. Lukačević je onda naredio povlačenje prema Priboju, gde je kolona od sedam kamiona i dva automobila stigla još istog jutra. Poručnik M. Prijović, komandant Prijepolja, javio se Draži iz Priboja, prenoseći pored ostalog izjavu italijanskog komandanta ovog mesta ‘‘da će braniti Priboj sa svim raspoloživim snagama do poslednjeg čoveka'‘.75
Draža je istog dana obavestio Lukačevića o dovlačenju pojačanja: Javorskom korpusu je naređeno da napadne muslimansku miliciju u oblasti Sjenice. Draža potom naređuje Lukačeviću da pošalje jedan odred u pravcu Prijepolja, ojačan italijanskim minobacačima, a u vezi Priboja, gde su se nalazili najveći italijanski magacini, on piše: ‘‘Sa italijanskim garnizonom morate osigurati Priboj po svaku cenu'‘.76
Draža je naredio i kapetanu Vuku Kalaitoviću, komandantu 2. mileševskog korpusa, ‘‘da sa prikupljenim snagama iz Nove Varoši krene u pravcu Prijepolja'‘.77
Prijepolje ipak nije povraćeno, ali ni komunisti nisu mogli dalje. Draža je računao da su komunističke snage na ovom sektoru, u severoistočnim predelima Crne Gore i u dolini Lima, malobrojne da bi ugrozile osnovni tok operacija: napad na Nemce i ustaše u pravcu Sarajeva. Jer, zajedno sa novomobilisanima, uglavnom muslimanima, partizana je bilo možda oko 2.500. Protiv njih, kao i protiv muslimanskih ustaša u oblasti Sjenice, bili su angažovani 1. i 2. mileševski korpus, Lašićevih 1.000 četnika i Javorski korpus. Glavnina od oko 10.000 četnika - Cerski, Mačvanski, Drinski i Romanijski korpus - u ovo doba spremala je napad na Višegrad, dok je Zlatiborski korpus obezbeđivao pozadinu, tj. pravac od Užica.
I zaista, komunisti su uspeli da zaustave četničku ofanzivu protiv Nemaca i ustaša prema Sarajevu tek krajem oktobra, kada su doveli znatnija pojačanja. J. B. Tito je najavljivao ova pojačanja radio depešom 2. udarnom korpusu od 1. oktobra:
''Namjeravamo, čim budu oslobođene, poslati na vaš sektor još jednu ili dvije divizije. Ovo držati u najvećoj tajnosti.
Preduzmite sve da se onemogući četnička mobilizacija.''78
U raspisu svima od 4. oktobra, Draža predviđa ovaj komunistički plan:
''Komunisti u Dalmaciji pretrpeli strahovite gubitke... Sada se iskupljaju, ukoliko su uspeli da se izvuku iz nemačkog obruča, u oblasti Livna. Sada treba očekivati sledeće: prvo, da se reorganizuju, i drugo, kad se reorganizuju da će vršiti upade u Hercegovinu, Crnu Goru i Istočnu Bosnu.''
U istom raspisu Draža takođe piše:
''Objasnite narodu šta nam čine kao i da smo mi pravi borci protiv svih kako unutrašnjih tako i spoljnih neprijatelja bez razlike. Naša odlučna borba protiv Nemaca služi nam kao najbolji dokaz da se borimo za oslobođenje a ne za političke promene u Jugoslaviji.''79
Tako, četnici 5. oktobra savladavaju Nemce i ustaše u Višegradu, sutradan im nanose težak poraz na Sjemećkom Polju, 12. oktobra oslobađaju Rogaticu od ustaša, a za 22. oktobar planiraju napad na nemačko-ustaško uporište na Sokolcu, poslednje ispred Sarajeva.
Prva jedinica koju je J. B. Tito uspeo da pošalje protiv četnika u ofanzivi prema Sarajevu, iz Zapadne Bosne, bila je 5. krajiška divizija. Ova jedinica, brojna 3.000 ljudi, krenula je 10. oktobra sa linije Fojnice - Gornji Vakuf, preko Kalinovika.80
Dan ranije, 2. udarnom korpusu je najavljen i dolazak 1. proleterske divizije. Tom prilikom još jednom je naglašen zadatak broj jedan: ‘‘Raščistiti potpuno sa četnicima'‘.81
J. B. Tito je ponovio i osnovni zadatak komunista, koji su oni već u nekoliko navrata pokušavali da ostvare: ‘‘Moj plan jeste: koncentrisati 1. korpus i vaš 2. korpus na sektoru Sandžaka i Metohije i, kada za to bude momenat sazreo, krenuti u pravcu Srbije i Makedonije'‘.82
Depešom od 21. oktobra, J. B. Tito obaveštava 2. udarni korpus:
''Četnici pod komandom Račića zauzeli Višegrad i Rogaticu. Peta divizija stigla u Foču i danas smo joj izdali naređenje da odmah krene u pravcu Goražda i Rogatice, zauzme Višegrad i čeka dalja naređenja.
Prema tome uputite i vi dve brigade da odmah krenu u pravcu Priboja i Rudoga da zauzmu ta mesta.''83
Međutim, do partizanskog Vrhovnog štaba stigla je neželjena vest: da je 2. udarni korpus stupio u borbu sa Albancima. J. B. Tito odmah upućuje kritiku:
''Niste trebali da se zakačite sa Albancima, već ste vaše operacije morali uperiti prema Srbiji. To je najvažnija strateško-politička zadaća sadašnjice da se onemogući Draža. Treba raditi hitno u tom pravcu zbog vanjsko-političkih razloga.''84
Komandant 2. udarnog korpusa, Peko Dapčević, na ovu kritiku je odgovorio: ‘‘Mi nismo napali Arbanase, već oni nas zajedno sa Nemcima sa pravca Andrijevice. Čak smo ih pokušavali neutralisati i vodili sa njima razgovore'‘.85
U ovom pismu od 21. oktobra, J. B. Tito najavljuje znatno veću akciju nego ranije:
''Peta divizija je već na Drini. Skoro ću doći i ja sa još dve divizije. Dotle morate vi hitno raditi. Narediću i Vojvođanskoj da pređe u Srbiju a i Kosti da vas podupre kod Višegrada. Javite vaše mere u tom pravcu.''86
Prema tome, trebalo je da dođu 1. proleterska i 6. lička divizija (tj. 1. proleterski korpus) iz okoline Drvara, zatim 16. vojvođanska divizija iz oblasti Majevice, a takođe i 3. udarni korpus, pod komandom Koste Nađa, iz oblasti Tuzle. Drugim rečima, komunisti su protiv četnika na pravcu Višegrad - Sarajevo planirali angažovanje sva tri svoja mobilna korpusa (1. proleterski, 2. udarni i 3. udarni), kao i lokalne jedinice. Dakle, sve što su mogli.
Koča
Elita
- Poruka
- 15.249
U zoru sledećeg dana, 22. oktobra, dva sata pre nego što će napasti Nemce i ustaše na Sokolcu, četnici su sa severa napadnuti od strane 17. udarne divizije 3. korpusa, a sa juga od strane 5. krajiške divizije. U raspisu svim jedinicama od 14. novembra, Draža je objasnio šta se tada dešavalo:
''Naše trupe iz Bosne uz sadejstvo snaga iz Srbije opkolile su ustaše i Nemce kojih je bilo 4-5.000 na Sokolcu istočno od Sarajeva i koji su branili Sarajevo. Naše trupe pre ovoga pobedonosno su osvojile Višegrad i Rogaticu. Napad na Sokolac trebalo je da se izvrši 22. oktobra, po noći. Uoči 22. oktobra komunisti su se izdajnički i podmuklo podvukli pozadi naših snaga koje su došle iz Srbije i udarili u leđa, a u isto vreme ustaše i Nemci izvršili su udar sa fronta. Ovo neka posluži kao najbolji dokaz svima da su komunisti u punoj saradnji sa ustašama i Nemcima a u svoje redove primili su sav ološ koji mrzi Jugoslaviju i Srbe...
Zbog ovog komunističkog izdajničkog napada mi smo morali napustiti opsadu Sokolca. Kažite svima ovaj slučaj kao najbolji dokaz da je komunistička borba protiv okupatora samo laž.''87
U zoru 22. oktobra, umesto da napadaju Nemce i ustaše, četnici su napravili odbranu od napada sa svih strana - u obliku ježa, u selu Stenice.''88
Uskoro se napadu pridružuje i druga divizija 3. korpusa, 27. istočnobosanska. Pod borbom, četnici se izvlače iz potpunog okruženja i probijaju prema Višegradu.
Tako je napad četnika na Nemce i ustaše zaustavljen. Komunisti, naravno, nisu napadali Nemce i ustaše, a ni ovi njih. Situaciju dijametralno suprotnu onoj iz njihove propagande, oni su po običaju pravdali lažnim informacijama, čak i u internoj komunikaciji. Druga proleterska divizija 15. oktobra izveštava 2. udarni korpus da četnici zapravo i nisu oslobodili Višegrad; takođe, da u Višegradu nije ni bilo Nemaca, već samo ustaša. Navodno, desilo se ovo:
''Četnici su napali Višegrad i bili su prodrli do sredine grada, ali su ih ustaše isterale. Čuje se da je u Višegradu ostalo oko 200 mrtvih četnika, a veliki broj ranjenika je dopremljen u Priboj.''89
Posle rata, komunistički istoričari su nudili razne verzije ovih događaja. Evo jedne:
''Početkom oktobra 1943, sa svojim Cerskim četničkim korpusom, Dragoslav Račić je pošao u pravcu Istočne Bosne. Pošto su se ustaše povukle, on je bez otpora ušao 6. oktobra u Višegrad, a ubrzo i u Rogaticu, Goražde i Olovo. Nastupajući u pravcu Romanije, uz pomoć četnika iz Istočne Bosne, Račić je prisilno mobilisao srpski živalj i vršio masovne pokolje i pljačku muslimanskog stanovništva.''90
Ovo je druga verzija komunističkih istoričara:
''Napad četnika na domobrane i Nemce u Višegradu izvršen je 5. oktobra. Cilj napada bio je da se predstavnicima britanskih i američkih vojnih misija, koje su posmatrale napad, pokaže kako se, tobože, četnici bore i protiv okupatora.''91
Jedna novija komunistička verzija najpre konstatuje da su upravo u ovo doba, oktobra meseca, uoči četničke opsade Sokolca, ustaše izvršile najveći pokolj Srba u ovoj oblasti. ‘‘Mnoge četničke jedinice bile su oslobodile Rogaticu, Goražde, Višegrad i opkolile Sokolac da ga oslobode'‘, saopštava potom ovaj izvor, što je ranije bilo nezamislivo. A onda nastavlja:
''Do partizanske komande došlo je obaveštenje da bi u Sokolcu četnici mogli izvršiti veliki pokolj i uništenje mnogo muslimanskog naroda... Saznavši za nameru četnika, komanda partizanskih jedinica izdaje naređenje borcima 2. krajiške i romanijskom odredu da napadnu četnike. Brzim napredovanjem partizanske jedinice su u selu Sijerci napale Azbukovačku brigadu kapetana Dragoslava Račića i tom prilikom su razbili četnike koji su pobegli ka Srbiji, a romanijski četnici na svoje odredište. U toj borbi poginuo je kapetan Pavlović, zamenik Račića i njihovih 97 četnika koji su kasnije zaorani na jednom mestu zvanom četničke grobnice u Sijercima.''92
Ova verzija je ipak je korisna, jer zapravo otkriva prave razmere komunističke izdaje.
IZVORI:
72 i 73 Zbornik dokumenata, tom 1, knjiga 16, 112.
74 Zbornik dokumenata, tom 1, knjiga 16, 26.
75 AVII, ČA, K-279, reg. br. 12/1.
76 AVII, ČA, K-279, reg. br. 6/1.
77 AVII, ČA, K-279, reg. br. 10/1.
78 Zbornik dokumenata, tom 2, knjiga 10, 330.
79 AVII, ČA, K-279, reg. br. 6/1.
80, 81, 82, 83 Zbornik dokumenata, tom 2, knjiga 10, 370, 367, 368, 399.
84, 85 i 86 Zbornik dokumenata, tom 2, knjiga 10, 397-398.
87 AVII, ČA, K-275, reg. br. 21/1.
88 D. Trbojević, Cersko-majevička grupa korpusa, 101.
89 Zbornik dokumenata, tom 1, knjiga 16, 124.
90 Zbornik dokumenata, tom 2, knjiga 10, 399.
91 Zbornik dokumenata, tom 14, knjiga 3, 27.
92 J. I. Krsmanović, Sokolac (putevi Romanije i istorije), 190-191.
__________________
Ekskluzivni dokumenti i fotografije: On nam je oteo Kosovo
''Naše trupe iz Bosne uz sadejstvo snaga iz Srbije opkolile su ustaše i Nemce kojih je bilo 4-5.000 na Sokolcu istočno od Sarajeva i koji su branili Sarajevo. Naše trupe pre ovoga pobedonosno su osvojile Višegrad i Rogaticu. Napad na Sokolac trebalo je da se izvrši 22. oktobra, po noći. Uoči 22. oktobra komunisti su se izdajnički i podmuklo podvukli pozadi naših snaga koje su došle iz Srbije i udarili u leđa, a u isto vreme ustaše i Nemci izvršili su udar sa fronta. Ovo neka posluži kao najbolji dokaz svima da su komunisti u punoj saradnji sa ustašama i Nemcima a u svoje redove primili su sav ološ koji mrzi Jugoslaviju i Srbe...
Zbog ovog komunističkog izdajničkog napada mi smo morali napustiti opsadu Sokolca. Kažite svima ovaj slučaj kao najbolji dokaz da je komunistička borba protiv okupatora samo laž.''87
U zoru 22. oktobra, umesto da napadaju Nemce i ustaše, četnici su napravili odbranu od napada sa svih strana - u obliku ježa, u selu Stenice.''88
Uskoro se napadu pridružuje i druga divizija 3. korpusa, 27. istočnobosanska. Pod borbom, četnici se izvlače iz potpunog okruženja i probijaju prema Višegradu.
Tako je napad četnika na Nemce i ustaše zaustavljen. Komunisti, naravno, nisu napadali Nemce i ustaše, a ni ovi njih. Situaciju dijametralno suprotnu onoj iz njihove propagande, oni su po običaju pravdali lažnim informacijama, čak i u internoj komunikaciji. Druga proleterska divizija 15. oktobra izveštava 2. udarni korpus da četnici zapravo i nisu oslobodili Višegrad; takođe, da u Višegradu nije ni bilo Nemaca, već samo ustaša. Navodno, desilo se ovo:
''Četnici su napali Višegrad i bili su prodrli do sredine grada, ali su ih ustaše isterale. Čuje se da je u Višegradu ostalo oko 200 mrtvih četnika, a veliki broj ranjenika je dopremljen u Priboj.''89
Posle rata, komunistički istoričari su nudili razne verzije ovih događaja. Evo jedne:
''Početkom oktobra 1943, sa svojim Cerskim četničkim korpusom, Dragoslav Račić je pošao u pravcu Istočne Bosne. Pošto su se ustaše povukle, on je bez otpora ušao 6. oktobra u Višegrad, a ubrzo i u Rogaticu, Goražde i Olovo. Nastupajući u pravcu Romanije, uz pomoć četnika iz Istočne Bosne, Račić je prisilno mobilisao srpski živalj i vršio masovne pokolje i pljačku muslimanskog stanovništva.''90
Ovo je druga verzija komunističkih istoričara:
''Napad četnika na domobrane i Nemce u Višegradu izvršen je 5. oktobra. Cilj napada bio je da se predstavnicima britanskih i američkih vojnih misija, koje su posmatrale napad, pokaže kako se, tobože, četnici bore i protiv okupatora.''91
Jedna novija komunistička verzija najpre konstatuje da su upravo u ovo doba, oktobra meseca, uoči četničke opsade Sokolca, ustaše izvršile najveći pokolj Srba u ovoj oblasti. ‘‘Mnoge četničke jedinice bile su oslobodile Rogaticu, Goražde, Višegrad i opkolile Sokolac da ga oslobode'‘, saopštava potom ovaj izvor, što je ranije bilo nezamislivo. A onda nastavlja:
''Do partizanske komande došlo je obaveštenje da bi u Sokolcu četnici mogli izvršiti veliki pokolj i uništenje mnogo muslimanskog naroda... Saznavši za nameru četnika, komanda partizanskih jedinica izdaje naređenje borcima 2. krajiške i romanijskom odredu da napadnu četnike. Brzim napredovanjem partizanske jedinice su u selu Sijerci napale Azbukovačku brigadu kapetana Dragoslava Račića i tom prilikom su razbili četnike koji su pobegli ka Srbiji, a romanijski četnici na svoje odredište. U toj borbi poginuo je kapetan Pavlović, zamenik Račića i njihovih 97 četnika koji su kasnije zaorani na jednom mestu zvanom četničke grobnice u Sijercima.''92
Ova verzija je ipak je korisna, jer zapravo otkriva prave razmere komunističke izdaje.
IZVORI:
72 i 73 Zbornik dokumenata, tom 1, knjiga 16, 112.
74 Zbornik dokumenata, tom 1, knjiga 16, 26.
75 AVII, ČA, K-279, reg. br. 12/1.
76 AVII, ČA, K-279, reg. br. 6/1.
77 AVII, ČA, K-279, reg. br. 10/1.
78 Zbornik dokumenata, tom 2, knjiga 10, 330.
79 AVII, ČA, K-279, reg. br. 6/1.
80, 81, 82, 83 Zbornik dokumenata, tom 2, knjiga 10, 370, 367, 368, 399.
84, 85 i 86 Zbornik dokumenata, tom 2, knjiga 10, 397-398.
87 AVII, ČA, K-275, reg. br. 21/1.
88 D. Trbojević, Cersko-majevička grupa korpusa, 101.
89 Zbornik dokumenata, tom 1, knjiga 16, 124.
90 Zbornik dokumenata, tom 2, knjiga 10, 399.
91 Zbornik dokumenata, tom 14, knjiga 3, 27.
92 J. I. Krsmanović, Sokolac (putevi Romanije i istorije), 190-191.
__________________
Ekskluzivni dokumenti i fotografije: On nam je oteo Kosovo
Svecovek
Ističe se
- Poruka
- 2.345
Читао сам много на ову тему.
Давно сам нашао извештај Др.Нојбахера 1944 за Србију:
80 % народа уз "бандита Михаиловића"
5 % за "бандита тита"
15% за "енерала Недића"
Изван Србије тотално Друга ситуација!
Главни кривац Михаиловић његова војска није била потребна у Србији требали су да иду у НДХ.
У НДХ ајд у Босни како тако али у Хрватској је било јако мало четника па су партизани били веома снажни посебно би похвалио Личане партизане-они су газили све пред собом.
Кривац Дража јер очајни Србин испред Усташког ножа не пита за политику.
Закључак:
92 % партизана нису били комунисти
Партизани не би дошли на власт да није било Совјета
Четници главни кривци због паразитирања и неактивности 1942-1944 у Србији
Давно сам нашао извештај Др.Нојбахера 1944 за Србију:
80 % народа уз "бандита Михаиловића"
5 % за "бандита тита"
15% за "енерала Недића"
Изван Србије тотално Друга ситуација!
Главни кривац Михаиловић његова војска није била потребна у Србији требали су да иду у НДХ.
У НДХ ајд у Босни како тако али у Хрватској је било јако мало четника па су партизани били веома снажни посебно би похвалио Личане партизане-они су газили све пред собом.
Кривац Дража јер очајни Србин испред Усташког ножа не пита за политику.
Закључак:
92 % партизана нису били комунисти
Партизани не би дошли на власт да није било Совјета
Четници главни кривци због паразитирања и неактивности 1942-1944 у Србији
Ненад
Iskusan
- Poruka
- 6.595
Неактивност у Србији? Извини ко је тукао комунисте у бици за Србију? Ко је вршио диверзије и саботаже против Немаца? Против кога су Немци повели 20-ак операција у Србији?
Јел знаш да су Немци на гласину да је Дража прешао преко Дрине упутили за њим 2 дивизије плус усташе? И шта се десило, јел настао покољ Срба у Источној Босни?
У Босни је било много више четника од партизана, који су већину имали тек западно од Врбаса.
Ко је слао Србима у НДХ помоћ у људству, новцу, а како се може и у опреми и оружју?
Да нису Недић и Љотић?
Јеси ли ти свестан да је кроз цео рат први циљ комуниста била Србија?
Јел знаш да су Немци на гласину да је Дража прешао преко Дрине упутили за њим 2 дивизије плус усташе? И шта се десило, јел настао покољ Срба у Источној Босни?
У Босни је било много више четника од партизана, који су већину имали тек западно од Врбаса.
Ко је слао Србима у НДХ помоћ у људству, новцу, а како се може и у опреми и оружју?
Да нису Недић и Љотић?
Јеси ли ти свестан да је кроз цео рат први циљ комуниста била Србија?
Svecovek
Ističe se
- Poruka
- 2.345
Ненаде дај неки други извор осим погледа.
Да није било четника у Србији у Србији би било мирно
СДК И СДС су водили огорчене битке код Реке Босне са Усташама приликом пријема избеглица.
СДК И СДС једини нису сарађивали са партизанима,СДК највише антикомунистички опредељен,СДС највеће заслуге у борби против комуниста.
Да није било четника у Србији у Србији би било мирно
СДК И СДС су водили огорчене битке код Реке Босне са Усташама приликом пријема избеглица.
СДК И СДС једини нису сарађивали са партизанима,СДК највише антикомунистички опредељен,СДС највеће заслуге у борби против комуниста.
Ненад
Iskusan
- Poruka
- 6.595
Србија би била мирна? Ма да. Да је Дража отишао 1941. у Босну Србија би постала комунистички инкубатор, то да би СДС и СДК уништили комунисте окачи мачку о реп.
Није код реке Босне ,већ Дрине пролећа 1942. под маском белотракаша, откуд СДС и СДК да се боре код реке Босне.
Најбољи борци против комуниста су били четници, а ти како хоћеш.
Није код реке Босне ,већ Дрине пролећа 1942. под маском белотракаша, откуд СДС и СДК да се боре код реке Босне.
Најбољи борци против комуниста су били четници, а ти како хоћеш.
Svecovek
Ističe se
- Poruka
- 2.345
Необориве чињенице:
-Сарадња партизана и четника 1941
-Србски сељаци су презирали партизане
-Једино нису сарађивали Стражари и Добровољци са партизанима
Моји извори су:
Слијепчевић
Карапанџић
Костић
Краков
Парежанин
Перић...
Али читам и Самарџића,војводу Јевђевића,Косту Николића...
IndianaBones
Aktivan član
- Poruka
- 1.031
Cinjenica je da smo mi pobedili, tako da se nosi u svoju jamu i cuti oko toga!ovo sto pises su notorne gluposti, koje nemaju veze sa istorijskim cinjenicama....
Vidimo i ko ovde najvise siri komunjarsko, hrvatsko/bosnjacku propagandu protiv cetnika...likovi koji otvaraju teme poput Njegos je homoseksualac i sl...
nepismeni, neobrazovani, nenacitani, mali frustrirani provokatori...
BOG VAS KLEO POGANI IZRODI STA CE TURSKA VERA MEDJU VAMA....
Misli da ce ''tvoj'' Jovo Kapicic da ti zapusi ta lazljiva usta....jer od ovoga sto si ti napisao, nema slova istine....
Jovo Kapičić, general Udbe
Srbija je većinom bila za četnike, ne za partizane, to vam ja
kažem. Srbija je bila vezana za kralja, dinastiju, crkvu, koja je u duši
naroda, i intelektualce kakav je bio Slobodan Jovanović - ispričao nam
je Kapičić.
http://www.blic.rs/temadana.php?id=111143
i sta se ti, brines za srpsku istoriju....za koga je bila Srbija i ko je bio dobar za Srbe.......pokusavas li to samom sebi da objasnis...
Ненад
Iskusan
- Poruka
- 6.595
Изволи Индијана одговори али без фраза на ова питања.
1. Поп Перишић је први дигао устанак против усташа у Казанцима. Чији је он касније био командант?
2. Автовац, прво ослобођено место у Југославији су ослободили поп Перишић и поручник Поповић. Чији су они команданти касније били?
3. Устанак у Црној Гори су предводили Павле Ђуришић, Бајо Станишић, Блажо Ђукановић, Ђорђе Лашић. Чији су касније команданти они били?
4. Устанак у Босанској Крајини и на Динари су предводили поп Ђујић, Мане Роквић, Брана Богуновић, Урош Дреновић, Влада Новаковић, Мирко Марић итд. Чији су команданти они касније били?
5. Устанак у Источној Босни су предводили мајори Дангић и Тодоровић. Чији су они команданти касније били?
6. Чији је командант био потпуковник Веселин Мисита, ослободитељ Лознице? Тада је заробљено 93 немачка војнка, први немачки гарнизон у Европи принуђен на предају.
7. Ко је ослободио Бању Ковиљачу, Крушевац, Горњи Милановац, Чачак у устанку у Србији?
8. Ко је имао на стотине мртвих у бици за Шабац и Цер?
9. Како можете да тврдите да су четници издали у нападу на Краљево када је само четничких официра пало 4(поручници Бојовић и Узелац, капетани Лаушевић и Дероко).
10. Ко је први напао и започео грађански рат-партизани који су напали Пожегу 1. 10. 1941. и заустављени у селу Горобиљу или четници који су напали Ужице 1.11.1941. ?
11. како коментаришете сарадњу партизана и усташа у операцији Трио?
12. Италијани су Србима вратили права и најурили усташе. Да ли је требало принудно сарађивати са њима или их безумно напасти без оружја и муниције.
13. На чијим су територијама били усташки логори и зашто партизани никада нису ослободили Јасеновац? Подсећам, близу Јасеновца партизани су имали Славонски и Босански корпус, а четници Мотајичку бригаду.
14. Како коментаришете чињеницу да захваљујући споразумима четника и домобрана геноцида није ни било?
15. октобра(мислим 16. исправите ме ако грешим) 1942. Химлер је дошао у Краљево и извршио смотру Принц Еуген дивизије ради припрема за операцију Копаоник. Против кога је она уперен, Расинског четничког корпуса од 2 000 људи или Расинског партизанског одреда од 50 људи?
16. Ко је у Србији вршио диверзије против Ромела од августа 1942. до маја 1943., четници који су имали 50 000 људи у 40 корпуса или партизани који нису имали ни 1000 људи?
17. против кога су Немци у Србији извели 20-ак операција?
18. Ко је од септембра до новембра 1943. покренуо велику офанзиву против Немаца и усташа и ослободио Пријепоље, Прибој, Беране, Вишеград, Рогатицу, Чајетину, Гацко, Билећу, Бајину Башту, Чајетину, Вардиште, Добрун итд. и убио око 1500 осовинских војника?
19. Ко је у бици за Крушевац 14. 10. 1944. заробио 700 Немаца, у бици за Краљево и Чачак још 900 и на Рогозни масакрирао још 800?
20. Ко је ослободио Модричу од усташа 14.1.1945.?
21. Није ли оснивање партијске војске у рату и стављање у службу туђе земље по Међународној конвенцији акт велеиздаје? Ако легална војска или њен настављач према истој има право и обавезу уништења исте, јел то значи изазивање грађанског рата или очување поретка?
22. није ли споразум са Немцима 1943. акт велеиздаје?
23. није ли другоо заседање АВНОЈ-а позив на рушење поретка и велеиздаја?
24. може ли партија која пре рата има 1500 људи да представља народ, а да комитет у којем су председници и представници свих странака буде антинародан?
25.
По чијој команди комунисти ступају у рат 1941? Како могу да слушају наређења Стаљина када је преко хиљаду југословенских комуниста нестало у чисткама тридесетих, док је суверен Краљ Петар још жив и има владу?
26.
Ако је Жика Јовановић толико желео слободу свом народу, шта је чекао скоро 3 месеца од 15. 4. до 7. 7. 41. и зашто је мучки убио два српска жандара тек онда, зар није могао да одабере и нападне барем једног немачког војника на стражи?
Унапред да подсетим заинтересоване за одговор да се по међународним ратним конвенцијама државни службеници који се на својим службама затекну током окупације, нису одговорни за свој рад док траје окупација без обзира да ли сарађују или не са окупатором. (неко мора да одржава ред и мир да не дође до хаоса и анархије)
27.
Ако су толико желели борбу против окупатора, зашто су комунисти по Србији 41-е спалили преко 100 општинских архива и какве везе има ратовање са паљењем цивилних архива по локалним општинама?
28.Ако може додао бих још једно питање. Пошто је свима познато да од 17. 4. 41. до 22. 7. 41 за комунисте су окупатори просто туристи, молим да нам наведу која је била њихова прва акција против немачких окупационих снага у Србији или било где у Југосалвији. Молим датум, место, јединце, нешто што се да проверити.
1. Поп Перишић је први дигао устанак против усташа у Казанцима. Чији је он касније био командант?
2. Автовац, прво ослобођено место у Југославији су ослободили поп Перишић и поручник Поповић. Чији су они команданти касније били?
3. Устанак у Црној Гори су предводили Павле Ђуришић, Бајо Станишић, Блажо Ђукановић, Ђорђе Лашић. Чији су касније команданти они били?
4. Устанак у Босанској Крајини и на Динари су предводили поп Ђујић, Мане Роквић, Брана Богуновић, Урош Дреновић, Влада Новаковић, Мирко Марић итд. Чији су команданти они касније били?
5. Устанак у Источној Босни су предводили мајори Дангић и Тодоровић. Чији су они команданти касније били?
6. Чији је командант био потпуковник Веселин Мисита, ослободитељ Лознице? Тада је заробљено 93 немачка војнка, први немачки гарнизон у Европи принуђен на предају.
7. Ко је ослободио Бању Ковиљачу, Крушевац, Горњи Милановац, Чачак у устанку у Србији?
8. Ко је имао на стотине мртвих у бици за Шабац и Цер?
9. Како можете да тврдите да су четници издали у нападу на Краљево када је само четничких официра пало 4(поручници Бојовић и Узелац, капетани Лаушевић и Дероко).
10. Ко је први напао и започео грађански рат-партизани који су напали Пожегу 1. 10. 1941. и заустављени у селу Горобиљу или четници који су напали Ужице 1.11.1941. ?
11. како коментаришете сарадњу партизана и усташа у операцији Трио?
12. Италијани су Србима вратили права и најурили усташе. Да ли је требало принудно сарађивати са њима или их безумно напасти без оружја и муниције.
13. На чијим су територијама били усташки логори и зашто партизани никада нису ослободили Јасеновац? Подсећам, близу Јасеновца партизани су имали Славонски и Босански корпус, а четници Мотајичку бригаду.
14. Како коментаришете чињеницу да захваљујући споразумима четника и домобрана геноцида није ни било?
15. октобра(мислим 16. исправите ме ако грешим) 1942. Химлер је дошао у Краљево и извршио смотру Принц Еуген дивизије ради припрема за операцију Копаоник. Против кога је она уперен, Расинског четничког корпуса од 2 000 људи или Расинског партизанског одреда од 50 људи?
16. Ко је у Србији вршио диверзије против Ромела од августа 1942. до маја 1943., четници који су имали 50 000 људи у 40 корпуса или партизани који нису имали ни 1000 људи?
17. против кога су Немци у Србији извели 20-ак операција?
18. Ко је од септембра до новембра 1943. покренуо велику офанзиву против Немаца и усташа и ослободио Пријепоље, Прибој, Беране, Вишеград, Рогатицу, Чајетину, Гацко, Билећу, Бајину Башту, Чајетину, Вардиште, Добрун итд. и убио око 1500 осовинских војника?
19. Ко је у бици за Крушевац 14. 10. 1944. заробио 700 Немаца, у бици за Краљево и Чачак још 900 и на Рогозни масакрирао још 800?
20. Ко је ослободио Модричу од усташа 14.1.1945.?
21. Није ли оснивање партијске војске у рату и стављање у службу туђе земље по Међународној конвенцији акт велеиздаје? Ако легална војска или њен настављач према истој има право и обавезу уништења исте, јел то значи изазивање грађанског рата или очување поретка?
22. није ли споразум са Немцима 1943. акт велеиздаје?
23. није ли другоо заседање АВНОЈ-а позив на рушење поретка и велеиздаја?
24. може ли партија која пре рата има 1500 људи да представља народ, а да комитет у којем су председници и представници свих странака буде антинародан?
25.
По чијој команди комунисти ступају у рат 1941? Како могу да слушају наређења Стаљина када је преко хиљаду југословенских комуниста нестало у чисткама тридесетих, док је суверен Краљ Петар још жив и има владу?
26.
Ако је Жика Јовановић толико желео слободу свом народу, шта је чекао скоро 3 месеца од 15. 4. до 7. 7. 41. и зашто је мучки убио два српска жандара тек онда, зар није могао да одабере и нападне барем једног немачког војника на стражи?
Унапред да подсетим заинтересоване за одговор да се по међународним ратним конвенцијама државни службеници који се на својим службама затекну током окупације, нису одговорни за свој рад док траје окупација без обзира да ли сарађују или не са окупатором. (неко мора да одржава ред и мир да не дође до хаоса и анархије)
27.
Ако су толико желели борбу против окупатора, зашто су комунисти по Србији 41-е спалили преко 100 општинских архива и какве везе има ратовање са паљењем цивилних архива по локалним општинама?
28.Ако може додао бих још једно питање. Пошто је свима познато да од 17. 4. 41. до 22. 7. 41 за комунисте су окупатори просто туристи, молим да нам наведу која је била њихова прва акција против немачких окупационих снага у Србији или било где у Југосалвији. Молим датум, место, јединце, нешто што се да проверити.
Veoma simpatično. Ne znam zašto nekome smeta ako kaže kako je bilo.
Svecovek
Ističe se
- Poruka
- 2.345
Победили сте на Совјетским тенковима,да вам није било Стаљинових хорди не би ви ни прекорачили Христово Србско тло!
А за све су криви Црква и четници који су партизанима дали легитимитет!
Svecovek
Ističe se
- Poruka
- 2.345
Само једна ствар Кочо и Ненаде знате ли да је Ђујић критиковао Самарџићеве писаније?
Прочитао сам комплет "Дража и Општа..."
Самарџић има доста талента за романе што сам и видео после књиге "Борачки крш",
али мало за историју-само из једног разлога-острашћености.
Цитат Самарџића:
Знам, јер је у приказу првог издања моје књиге ''Генерал Дража Михаиловић и општа историја четничког покрета'',
војвода Ђујић део о Недићу навео као најслабији део књиге.
Верујем да је војвода у старијим годинама мало романтично гледао на Недића.
Прочитао сам комплет "Дража и Општа..."
Самарџић има доста талента за романе што сам и видео после књиге "Борачки крш",
али мало за историју-само из једног разлога-острашћености.
Цитат Самарџића:
Знам, јер је у приказу првог издања моје књиге ''Генерал Дража Михаиловић и општа историја четничког покрета'',
војвода Ђујић део о Недићу навео као најслабији део књиге.
Верујем да је војвода у старијим годинама мало романтично гледао на Недића.
Ненад
Iskusan
- Poruka
- 6.595
Да знам, заправо једино је то критиковао као слаб део књиге.
А то што коришћење докумената уместо флоскула ти зовеш острашћеност то је друго.
А то што коришћење докумената уместо флоскула ти зовеш острашћеност то је друго.
Svecovek
Ističe se
- Poruka
- 2.345
Острашћеност брате него шта,пази оно у књизи од 1-13.тома нигде не наводи четничке злочине,затим ухваћен је у лажи око односа Момчила према Димитрију.
Затим изрази које користи нацистичка држава хрватска,брозова паравојна формација,љотић је био нациста,љотићевци бранили НДХ,из самих тих речи ми можемо видети острашћеност,затим ВЧ ЈВО назива "српском" војском...
Koča
Elita
- Poruka
- 15.249
Zasto mi je obrisan post, tj zasto je prekrsaj nazvati lazovom nekog za koga se prethodno dokaze da laze...
Miloslav Samardzic obradjuje temu cetnickih zlocina u Drazi 5. Tako da ovo sto pise kiseli je laz, ili neistina, kako volite...On to radi vrslo svesno i smisleno...
Miloslav Samardzic obradjuje temu cetnickih zlocina u Drazi 5. Tako da ovo sto pise kiseli je laz, ili neistina, kako volite...On to radi vrslo svesno i smisleno...
Svecovek
Ističe se
- Poruka
- 2.345
Чек,чек којих докумената?
Немачке документе одбацује у којима се јасно види да су Ђуришић и Ђујић и Дамјановић(од 1945) били "Љоте",у којима се јасно види шта су радили Роквић,Дреновић...
Комунистичка домунета одбацује као пропаганду режима...
Недићевска и Љотићевска одбацује као пропаганду којом су наведени "квислинзи" како их он назива хтели да сперу љагу са себе доказујући сарадњу и четника са Немцима...
Само признаје четничку архиву...
Svecovek
Ističe se
- Poruka
- 2.345
Зашто "четнички" покрет није био јачи?!
Једноставно је у НДХ није било батака и гибаница,па равногорски јунаци нису хтели да иду из удобне Србије.Равногорци су збиља били паразити и укаљали светло име четништва.Ђен.Недић је јасно понудио Михаиловићу да иде у Босну,али овај је то одбио.То су искористили комунисти,јер Србин који је бежао испред усташке каме није много марио ни питао за политику...
Једноставно је у НДХ није било батака и гибаница,па равногорски јунаци нису хтели да иду из удобне Србије.Равногорци су збиља били паразити и укаљали светло име четништва.Ђен.Недић је јасно понудио Михаиловићу да иде у Босну,али овај је то одбио.То су искористили комунисти,јер Србин који је бежао испред усташке каме није много марио ни питао за политику...
Ненад
Iskusan
- Poruka
- 6.595
Да ли ти не можеш да схватиш да велике операције против усташа нису биле могуће?
јануар-април 1942. Немци су помислили да је Дража отишао у Босну и послали 2 дивизије, плус Црну легију а комунисти су напали с леђа. Наравно догодио се геноцид.
Август 1942. Рачић прелази Дрину почиње офанзиву против усташа. Морао је да је прекине јер су Немци запретили ултиматумом.
септембар-новембар 1943. четници крећу у офанзиву, комунисти ударају с леђа, геноцид се понавља.
септембар 1944. Исто.
Уосталом Дража је у западне крајеве слао добровољце, новац и колико се могло оружје и муницију. Шта су Недић и Љотић слали?
Што љотићевци нису отишли у Босну да се боре против усташа?
Откуд ти то да су комунисти имали већину западно од Дрине?
