Лички гусар
Elita
- Poruka
- 24.145
да, рођени су у Турској, у Турском царству
ђоковић у сфрјоту ако је прије 1991.
не мора лагати али му је тако лакше него објашњавати шта је сфрјот и шта се десило
Poslednja izmena:
-
- Popularno:
- Da li je Srbija 1918. osvojila ili...
- Pritisak vršnjaka da se krene sa seksom
- Žene u Srbiji imaju najmanje grudi u...
- Београд јесте "Газела": Покрет "Крени...
- Da li je blam da muškarci piju koktel u...
- Da li je kupovina Rafala od strane...
- Upornost Nemačke i zapada oko Kosova i...
- Sta je prioritet Srbima?
- Dokle da cela Srbija finansira Beograd?
- Da li se parkirate naopačke?
Svi priznaju: TESLA je bio Srbin
- Začetnik teme Neno
- Datum pokretanja
ђоковић у сфрјоту ако је прије 1991.
не мора лагати али му је тако лакше него објашњавати шта је сфрјот и шта се десило
loving tree
Zainteresovan član
- Poruka
- 392
Tesla je rođen 1856.
Q. in perpetuum hibernum
Stara legenda
- Poruka
- 88.243
Nije rođen u Austrougarskoj.
Q. in perpetuum hibernum
Stara legenda
- Poruka
- 88.243
Jugoslavija je bila federacija šest država. Svih 6 konstitutivnih republika su bile i zvanično države, sa 6 državnih bezbednosti.
Khal Drogo
Veoma poznat
- Poruka
- 12.674
Када је у питању поријекло Николе Тесле имамо веома добар текст (овдје) историка Василија Крестића
Никола Тесла је био Србин православац. Нити има било какве везе са хрватством нити му мјесто рођења има везе са некаквом Хрватском.
Рођен је 1856.године, мјесто рођења Смиљан, Лика, који су били у саставу Војне Крајине. која тада у управном смислу није припадала ни некаквој Хрватској, ни Угарској, ни Аустрији, већ је чинила посебну област која се налазила под непосредном влашћу цара и врховних војних власти у Бечу.
Војна крајина је Аустроугарском нагодбом 1867.године развојачена, али тек 1881.године, 25 година послије Теслиног рођења ушла је у састав Хрватске и стављена под управу бана и Хрватског сабора.
Тврдити да је Никола Тесла рођен у некаквој Хрватској је једнако глупаво тврдњи да је император Константин рођен у Србији.
Nikola Tesla nije rođen u Hrvatskoj, nego u Krajini kao Srbin pravoslavac
U najnovijim raspravama održanim (2014.) u Hrvatskom saboru povodom vandalskog rušenja spomenika Nikoli Tesli, koje se dogodilo 1992. godine, i namere da se on izvuče iz skladišta Likovne akademije, obnovi i ponovno postavi, nije moglo da bude zaobiđeno ni pitanje nacionalne pripadnosti tog velikog naučnika. To pitanje posebno je zatalasalo hrvatsku i srpsku javnost povodom obeležavanja 150-godišnjice rođenja Nikole Tesle. Tada su o tome objavljeni mnogi tekstovi s netačnim a ponekad i zlonamernim tumačenjima pa i falsifikatima. Netačnosti su nastajale zbog nedovoljnog poznavanja istorije i državnopravnog ustrojstva Vojne krajine, Hrvatske, Austrije i Ugarske, kao i teritorijalnog ustrojstva Srpske pravoslavne crkve onog vremena kad je rođen Nikola Tesla. Istorijski falsifikati u hrvatskoj štampi plasirani su s namerom da se dokaže da Tesla nije bio Srbin niti pripadnik Srpske pravoslavne crkve i vere, već Hrvat.
ČINjENICE I FALSIFIKATI
Što se tiče mesta i kraja u kojem je rođen Tesla, činjenice su sledeće: rođen je 1856. u Smiljanu, u Lici, koji su bili u sastavu Vojne krajine. Krajina, ili Granica, u upravnom smislu tada nije pripadala ni Hrvatskoj, ni Ugarskoj, ni Austriji, već je činila posebnu oblast koja se nalazila pod neposrednom vlašću cara i vrhovnih vojnih vlasti u Beču. Međutim, u formalno-pravnom smislu Krajina je pripadala Hrvatskoj. Ta i takva pripadnost njoj je od strane središnjih vlasti u Beču formalno priznavana a u praksi je ostvarena tek u vreme Revolucije 1848. i posle sloma apsolutizma Aleksandra Baha 1861, kad je Krajina sa svojim poslanicima bila zastupljena u Hrvatskom saboru.
Kad je Vojna krajina posle Austrougarske nagodbe 1867. bila razvojačena, tek 1881. ušla je u sastav Hrvatske i stavljena je pod upravu bana i Hrvatskog sabora. Tek od tog vremena bivši krajišnici (graničari) u koje je po teritorijalnoj pripadnosti spadao i Tesla, postali su građani Hrvatske.
Da bi dokazali da je Tesla bio Hrvat, a ne Srbin srpske pravoslavne vere, hrvatski člankopisci bezočno falsifikuju istorijske činjenice, pozivaju se na hrvatsko državno pravo i na iz njega proističuće zaključke.
Kao jedan od očiglednijih primera falsifikata može da posluži tekst povjesničara Gorana Jurišića, koji je objavio u „Hrvatskom slovu“ (16. XII 2005). Poričući Tesli pripadnost Srpskoj pravoslavnoj crkvi i veri, on je, bez stida, obmanuo čitaoce napisavši da su Smiljan i deo Like u kojem se nalazi Smiljan, u vreme Teslinog rođenja „ekumenski bili zavisni“ od crkve u Bukovini.
Ako bi bilo tako, onda Nikola Tesla, pa i njegov otac Milutin, koji je bio srpsko-pravoslavni sveštenik, ne bi imali baš nikakvih dodira sa Srpskom pravoslavnom crkvom i srpskom Karlovačkom mitropolijom. Međutim, Jurišić je saopštio podatak koji ne odgovara istorijskoj istini.
PREVERAVANjE I HRVATSKO DRŽAVNO PRAVO
Smiljan i Lika stotinama godina ranije, kao i u vreme Teslinog rođenja, i mnogo godina kasnije, bili su u sastavu Srpske pravoslavne mitropolije čije sedište se nalazilo u Sremskim Karlovcima. Oni su se nalazili u Gornjokarlovačkoj eparhiji čiji vladika je, u vreme kad se Tesla rodio, bio Sergije Kaćanski. Gornjokarlovačka eparhija, poznata još i kao Plaščanska, nikad nije bila u „ekumenskoj zavisnosti“ od crkve u Bukovini. U takvoj zavisnosti jedno vreme nalazila se Dalmatinska eparhija, što sa Teslom nema baš nikakve veze.
Teslin otac Milutin, kao administrator Parohije smiljanske, pored Smiljana imao je pod svojom upravom još tri parohijalna sela i to Bužim, Vedropolje i Divoselo. Sva ta sela nalazila su se u Ličkom protoprezviterijatu. Otac Milutin bio je obrazovan i veoma pismen sveštenik. Njegove dopise iz pedesetih godina XIX veka nalazimo u novosadskom listu „Srpski dnevnik“, čiji vlasnik i urednik je bio Danilo Medaković. Pored srpskog, odlično je govorio i tečno pisao nemački. Kao srpski pravoslavni sveštenik zalagao se za popravljanje nimalo zavidnog socijalnog i materijalnog položaja srpskog sveštenstva u Vojnoj krajini.
Posebnu pažnju sveštenik Milutin obraćao je školovanju srpske dece i pitanju preveravanja njegovih pravoslavnih parohijana u verski izmešanim naseljima. Višim srpsko-pravoslavnim crkvenim vlastima ukazivao je na uzroke preveravanja tražeći da se oni uklone a preveravanje zaustavi. Odan svom srpskom narodu i svojoj Srpskoj pravoslavnoj crkvi i veri, otac Milutin Tesla je rimokatoličko stanovništvo hrvatske narodnosti Vojne krajine u svojim dopisima redovno nazivao rimcima, tj, pripadnicima rimske, odnosno rimokatoličke vere. Od takvog oca, Srbina i srpskog pravoslavnog paroha, sin Nikola nije mogao biti rimac i Hrvat, kako tvrde Hrvati, već samo pravoslavni Srbin.
Proglašavanje Nikole Tesle za Hrvata u najneposrednijoj je vezi s hrvatskim državnim pravom i postulatima tog prava. U nameri da od višenacionalne Hrvatske stvore etnički čistu i što veću državu, hrvatski političari druge polovine devetnaestog i početka dvadesetog veka, poput mađarskih političara tog vremena u Mađarskoj, izjednačavali su zemlju (državnu teritoriju) s narodom. Ako je zemlja (država) bila hrvatska, onda je i narod koji tu zemlju naseljava, bez obzira na njegovu etničku pripadnost, u političkom ili, kako bismo danas rekli, konstitutivnom smislu bio narod hrvatski.
Ovaj princip „čija zemlja onoga i nacija“ preinačen je u geslo evropskog feudalno-staleškog društva kada je vladalo pravilo „čija zemlja onoga i vera“. Smisao i cilj oživljavanja preživelih staleških postulata u građanskom periodu posle Revolucije 1848/1849. godine do naših dana jeste da se po svaku cenu, milom i silom, izvrši hrvatizacija nehrvatskog življa u Hrvatskoj.
S tom namerom srpska nacija i srpsko ime u svim njegovim pojavnim oblicima u Hrvatskoj sistematski su poništavani, brisani, destruisani i zabranjivani. Svi Srbi u Hrvatskoj su se toj nacionalno isključivoj, šovinističkoj politici morali prikloniti ili joj se ukloniti. U svakom slučaju, Srba u Hrvatskoj nije moglo niti smelo biti. Iz tih razloga Nikola Tesla nije i ne može, po hrvatskom shvatanju, koje je utemeljeno na hrvatskom državnom pravu, biti Srbin, već Hrvat i to ne srpske pravoslavne, već samo pravoslavne vere.
UKORENjENO REAKCIONARNO
Činjenica da u Hrvatskoj i danas, u dvadeset i prvom veku, kad je reč o nacionalnoj pripadnosti, vladaju principi feudalnog društva, dokaz je da je ta sredina daleko od svake demokratije, da je ona ne samo konzervativna već i duboko reakcionarna. Državno pravo kao osnov političke delatnosti u Hrvatskoj, kojeg su se čvrsto držale i Pavelićeve ustaše, na velika vrata u naše vreme uveo je Franjo Tuđman i njegov HDZ.
Svojatanje i hrvatizovanje Nikole Tesle i rasprave vođene o njemu u Hrvatskom saboru samo su jedan od mnogih dokaza da u hrvatskom društvu još uvek ima onih koji nisu spremni da se odreknu politike zasnovane na hrvatskom državnom pravu, koja je u dva navrata, 1941−1945 i 1991−1995, urodila tragičnim posledicama. Tih činjenica srpski političari i srpski narod moraju biti svesni. Pred njima ne bi smeli da zatvaraju oči, jer ako to budu činili, mogu ponovo postati žrtve svoje neodgovorne politike.
Piše: Vasilije Krestić
U najnovijim raspravama održanim (2014.) u Hrvatskom saboru povodom vandalskog rušenja spomenika Nikoli Tesli, koje se dogodilo 1992. godine, i namere da se on izvuče iz skladišta Likovne akademije, obnovi i ponovno postavi, nije moglo da bude zaobiđeno ni pitanje nacionalne pripadnosti tog velikog naučnika. To pitanje posebno je zatalasalo hrvatsku i srpsku javnost povodom obeležavanja 150-godišnjice rođenja Nikole Tesle. Tada su o tome objavljeni mnogi tekstovi s netačnim a ponekad i zlonamernim tumačenjima pa i falsifikatima. Netačnosti su nastajale zbog nedovoljnog poznavanja istorije i državnopravnog ustrojstva Vojne krajine, Hrvatske, Austrije i Ugarske, kao i teritorijalnog ustrojstva Srpske pravoslavne crkve onog vremena kad je rođen Nikola Tesla. Istorijski falsifikati u hrvatskoj štampi plasirani su s namerom da se dokaže da Tesla nije bio Srbin niti pripadnik Srpske pravoslavne crkve i vere, već Hrvat.
ČINjENICE I FALSIFIKATI
Što se tiče mesta i kraja u kojem je rođen Tesla, činjenice su sledeće: rođen je 1856. u Smiljanu, u Lici, koji su bili u sastavu Vojne krajine. Krajina, ili Granica, u upravnom smislu tada nije pripadala ni Hrvatskoj, ni Ugarskoj, ni Austriji, već je činila posebnu oblast koja se nalazila pod neposrednom vlašću cara i vrhovnih vojnih vlasti u Beču. Međutim, u formalno-pravnom smislu Krajina je pripadala Hrvatskoj. Ta i takva pripadnost njoj je od strane središnjih vlasti u Beču formalno priznavana a u praksi je ostvarena tek u vreme Revolucije 1848. i posle sloma apsolutizma Aleksandra Baha 1861, kad je Krajina sa svojim poslanicima bila zastupljena u Hrvatskom saboru.
Kad je Vojna krajina posle Austrougarske nagodbe 1867. bila razvojačena, tek 1881. ušla je u sastav Hrvatske i stavljena je pod upravu bana i Hrvatskog sabora. Tek od tog vremena bivši krajišnici (graničari) u koje je po teritorijalnoj pripadnosti spadao i Tesla, postali su građani Hrvatske.
Da bi dokazali da je Tesla bio Hrvat, a ne Srbin srpske pravoslavne vere, hrvatski člankopisci bezočno falsifikuju istorijske činjenice, pozivaju se na hrvatsko državno pravo i na iz njega proističuće zaključke.
Kao jedan od očiglednijih primera falsifikata može da posluži tekst povjesničara Gorana Jurišića, koji je objavio u „Hrvatskom slovu“ (16. XII 2005). Poričući Tesli pripadnost Srpskoj pravoslavnoj crkvi i veri, on je, bez stida, obmanuo čitaoce napisavši da su Smiljan i deo Like u kojem se nalazi Smiljan, u vreme Teslinog rođenja „ekumenski bili zavisni“ od crkve u Bukovini.
Ako bi bilo tako, onda Nikola Tesla, pa i njegov otac Milutin, koji je bio srpsko-pravoslavni sveštenik, ne bi imali baš nikakvih dodira sa Srpskom pravoslavnom crkvom i srpskom Karlovačkom mitropolijom. Međutim, Jurišić je saopštio podatak koji ne odgovara istorijskoj istini.
PREVERAVANjE I HRVATSKO DRŽAVNO PRAVO
Smiljan i Lika stotinama godina ranije, kao i u vreme Teslinog rođenja, i mnogo godina kasnije, bili su u sastavu Srpske pravoslavne mitropolije čije sedište se nalazilo u Sremskim Karlovcima. Oni su se nalazili u Gornjokarlovačkoj eparhiji čiji vladika je, u vreme kad se Tesla rodio, bio Sergije Kaćanski. Gornjokarlovačka eparhija, poznata još i kao Plaščanska, nikad nije bila u „ekumenskoj zavisnosti“ od crkve u Bukovini. U takvoj zavisnosti jedno vreme nalazila se Dalmatinska eparhija, što sa Teslom nema baš nikakve veze.
Teslin otac Milutin, kao administrator Parohije smiljanske, pored Smiljana imao je pod svojom upravom još tri parohijalna sela i to Bužim, Vedropolje i Divoselo. Sva ta sela nalazila su se u Ličkom protoprezviterijatu. Otac Milutin bio je obrazovan i veoma pismen sveštenik. Njegove dopise iz pedesetih godina XIX veka nalazimo u novosadskom listu „Srpski dnevnik“, čiji vlasnik i urednik je bio Danilo Medaković. Pored srpskog, odlično je govorio i tečno pisao nemački. Kao srpski pravoslavni sveštenik zalagao se za popravljanje nimalo zavidnog socijalnog i materijalnog položaja srpskog sveštenstva u Vojnoj krajini.
Posebnu pažnju sveštenik Milutin obraćao je školovanju srpske dece i pitanju preveravanja njegovih pravoslavnih parohijana u verski izmešanim naseljima. Višim srpsko-pravoslavnim crkvenim vlastima ukazivao je na uzroke preveravanja tražeći da se oni uklone a preveravanje zaustavi. Odan svom srpskom narodu i svojoj Srpskoj pravoslavnoj crkvi i veri, otac Milutin Tesla je rimokatoličko stanovništvo hrvatske narodnosti Vojne krajine u svojim dopisima redovno nazivao rimcima, tj, pripadnicima rimske, odnosno rimokatoličke vere. Od takvog oca, Srbina i srpskog pravoslavnog paroha, sin Nikola nije mogao biti rimac i Hrvat, kako tvrde Hrvati, već samo pravoslavni Srbin.
Proglašavanje Nikole Tesle za Hrvata u najneposrednijoj je vezi s hrvatskim državnim pravom i postulatima tog prava. U nameri da od višenacionalne Hrvatske stvore etnički čistu i što veću državu, hrvatski političari druge polovine devetnaestog i početka dvadesetog veka, poput mađarskih političara tog vremena u Mađarskoj, izjednačavali su zemlju (državnu teritoriju) s narodom. Ako je zemlja (država) bila hrvatska, onda je i narod koji tu zemlju naseljava, bez obzira na njegovu etničku pripadnost, u političkom ili, kako bismo danas rekli, konstitutivnom smislu bio narod hrvatski.
Ovaj princip „čija zemlja onoga i nacija“ preinačen je u geslo evropskog feudalno-staleškog društva kada je vladalo pravilo „čija zemlja onoga i vera“. Smisao i cilj oživljavanja preživelih staleških postulata u građanskom periodu posle Revolucije 1848/1849. godine do naših dana jeste da se po svaku cenu, milom i silom, izvrši hrvatizacija nehrvatskog življa u Hrvatskoj.
S tom namerom srpska nacija i srpsko ime u svim njegovim pojavnim oblicima u Hrvatskoj sistematski su poništavani, brisani, destruisani i zabranjivani. Svi Srbi u Hrvatskoj su se toj nacionalno isključivoj, šovinističkoj politici morali prikloniti ili joj se ukloniti. U svakom slučaju, Srba u Hrvatskoj nije moglo niti smelo biti. Iz tih razloga Nikola Tesla nije i ne može, po hrvatskom shvatanju, koje je utemeljeno na hrvatskom državnom pravu, biti Srbin, već Hrvat i to ne srpske pravoslavne, već samo pravoslavne vere.
UKORENjENO REAKCIONARNO
Činjenica da u Hrvatskoj i danas, u dvadeset i prvom veku, kad je reč o nacionalnoj pripadnosti, vladaju principi feudalnog društva, dokaz je da je ta sredina daleko od svake demokratije, da je ona ne samo konzervativna već i duboko reakcionarna. Državno pravo kao osnov političke delatnosti u Hrvatskoj, kojeg su se čvrsto držale i Pavelićeve ustaše, na velika vrata u naše vreme uveo je Franjo Tuđman i njegov HDZ.
Svojatanje i hrvatizovanje Nikole Tesle i rasprave vođene o njemu u Hrvatskom saboru samo su jedan od mnogih dokaza da u hrvatskom društvu još uvek ima onih koji nisu spremni da se odreknu politike zasnovane na hrvatskom državnom pravu, koja je u dva navrata, 1941−1945 i 1991−1995, urodila tragičnim posledicama. Tih činjenica srpski političari i srpski narod moraju biti svesni. Pred njima ne bi smeli da zatvaraju oči, jer ako to budu činili, mogu ponovo postati žrtve svoje neodgovorne politike.
Piše: Vasilije Krestić
Рођен је 1856.године, мјесто рођења Смиљан, Лика, који су били у саставу Војне Крајине. која тада у управном смислу није припадала ни некаквој Хрватској, ни Угарској, ни Аустрији, већ је чинила посебну област која се налазила под непосредном влашћу цара и врховних војних власти у Бечу.
Војна крајина је Аустроугарском нагодбом 1867.године развојачена, али тек 1881.године, 25 година послије Теслиног рођења ушла је у састав Хрватске и стављена под управу бана и Хрватског сабора.
Тврдити да је Никола Тесла рођен у некаквој Хрватској је једнако глупаво тврдњи да је император Константин рођен у Србији.
Q. in perpetuum hibernum
Stara legenda
- Poruka
- 88.243
Ne znam kako se baš može reći da nema veze sa Hrvatskom, ako govorimo o hrvatskoj Vojnoj granici.
Khal Drogo
Veoma poznat
- Poruka
- 12.674
Само и искључиво као (у комотном колоквијалном дискурсу) територијална одредница.
Војна граница (Militärgrenze) која 1856.године (значи пишемо о години Теслиног рођења) подијељена на четири генералата, бјеше "де факто" ("де факто") крунска земља у Аустријском царству под непосредном влашћу цара и врховних војних власти у Бечу. И обдарено сувереним правима својственим само политички независној територији. Војна граница до 1881.године ни административно ни на било који начин није била подређена хрватском сабору.
Q. in perpetuum hibernum
Stara legenda
- Poruka
- 88.243
Pa kako drugačije nego kao teritorijalna jedinica. Sve su to jedinice sa svojom teritorijom. I hrvatska krajina, i slavonska i banatska i banska, itd.
Samo je pogrešno reći da to nema nikakve veze sa Hrvatskom podela Hrvatske (kao i dr.) na civilnu i vojnu je zaista postojala.
Khal Drogo
Veoma poznat
- Poruka
- 12.674
То су генералати (који као придјев користе територијалну одредницу) који су управно једна политичка цјелина, Војна граница (Militärgrenze).
Наравно да није погрешно рећи. Тај простор (Војне границе) је Аустроугарском нагодбом 1867.године развојачен и тек 1881.године, 25 година послије Теслиног рођења ушао је је у састав Хрватске и стављен под управу бана и Хрватског сабора. До 1881.године рај простор ни на који начин није био подређен ни хрватском бану ни сабору.
Једно је написати (рећи), Тесла је рођен на простору данашње Хрватске (или рецимо Константин је рођен на простору данашње Србије), то није спорно. Тврдити да је Тесла рођен у Хрватској је једнако глупаво тврдњи да је император Константин рођен у Србији.
Q. in perpetuum hibernum
Stara legenda
- Poruka
- 88.243
Ali govoreći striktno u terminu savremenih izvora, to područje opisuje se kao Hrvatska. I to ne samo u nekakvom komotnom kolokvijalnom korpusu, već i u izričito službenoj dokumentaciji. Primera radi, instrukcije za krajiškog zapovednika Hansa fon Ungnada koju potpisao kralj Ferdinand I 1553. godine (Spomenici Hrvatske krajine III, str. 420):
Kralj Ferdinand piše ..den Windischen und Crabatischen gränczen.
To je nešto što je poprilično konzistentno u savrenim pisanim izvorima. U mnoštvu dokumenata, službenog karaktera, na latinskom i na nemačkom jeziku, to je područje opisano kao Hrvatska, kao deo Hrvatske ili kao Hrvatska krajina.
Poslednja izmena:
Q. in perpetuum hibernum
Stara legenda
- Poruka
- 88.243
U gotovo svim geografskim, etnografskim i istoriografskim opisima, područje o kojem govorimo, predstavljano je kao deo Hrvatske. To što u administrativnom smislu zauzima zasebno područje, nema uticaja na dotično. Srbija je izgubila zakonodavnu, izvršnu i sudsku vlast 1999. godine nad Kosovom i Metohijom, što je i sama prihvatila, pa opet to nije značilo da je Kosmet prestao tada da bude deo Republike Srbije.
Kroz sve izvore koji su bili zapisivani kroz stoleća, Hrvatska Vojna granica, iliti Vojna Hrvatska kao pandan Banskoj ili Civilnoj, tako je bila zapisivana. Kroatisches Generalat ili na lat. jeziku Croatia militaris. Tako se može pronaći od bečkog vojnog arhiva, do francuskih enciklopedijskih odrednica.
Na kraju krajeva, tako su percipirali to i tadašnji Srbi. Srbi bi govorili o Hrvatskoj, podrazumevajući i područje Hrvatske krajine. Bez nekog običaja da se Vojna granica posebno navodi. Tako su pisali i arhimandrit Jovan Rajić, i Sava Tekelija, i Dositej Obradović,...tako se to doživljavalo u Srbiji ili u Vojvodini; govorilo se o Srbima u Hrvatskoj, iako se pod tim nije mislilo samo na Srbe u Zagrebu, već pre svega na one koji su živeli na području Hrvatske Vojne krajine. Kada bi došao neko odatle u Srbiju, rekli bi da je došao iz Hrvatske.
I na kraju krajeva, i sam Nikola Tesla, lično, znao je za sebe znao da kaže da je rodom iz Hrvatske, upravo u skladu sa tim.
Kroz sve izvore koji su bili zapisivani kroz stoleća, Hrvatska Vojna granica, iliti Vojna Hrvatska kao pandan Banskoj ili Civilnoj, tako je bila zapisivana. Kroatisches Generalat ili na lat. jeziku Croatia militaris. Tako se može pronaći od bečkog vojnog arhiva, do francuskih enciklopedijskih odrednica.
Na kraju krajeva, tako su percipirali to i tadašnji Srbi. Srbi bi govorili o Hrvatskoj, podrazumevajući i područje Hrvatske krajine. Bez nekog običaja da se Vojna granica posebno navodi. Tako su pisali i arhimandrit Jovan Rajić, i Sava Tekelija, i Dositej Obradović,...tako se to doživljavalo u Srbiji ili u Vojvodini; govorilo se o Srbima u Hrvatskoj, iako se pod tim nije mislilo samo na Srbe u Zagrebu, već pre svega na one koji su živeli na području Hrvatske Vojne krajine. Kada bi došao neko odatle u Srbiju, rekli bi da je došao iz Hrvatske.
I na kraju krajeva, i sam Nikola Tesla, lično, znao je za sebe znao da kaže da je rodom iz Hrvatske, upravo u skladu sa tim.
Khal Drogo
Veoma poznat
- Poruka
- 12.674
Пишем у управном смислу јер је то битно за ову тему. Тај простор (Војне границе) је тек 1881.године, 25 година послије Теслиног рођења ушао у састав Хрватске и стављен под управу бана и Хрватског сабора. До 1881.године тај простор ни на који начин није био подређен ни хрватском бану ни сабору.
Савремени писани извори користе терминологију прихваћену савременој перцепцији, уобичајено је да српске династије називају Немањићима или пак Вукановићима или пак на простору данашње Босне Котроманићима иако се они у списима нису тако именовали.
Није спорно да је Хрватска постојала или као териториј или као политичка цјелина (покрајина у саставу Угарске или касније Хабсбуршког/Аустријског царства) од развијеног средњег вијека, но ту је важно увијек нагласити шта обухвата простор Хрватске (значи или као територије или као политичке цјелине) у периоду 1538-1881. укључујући и годину 1553. на коју си се фокусирао (значи период постојања Војне границе на том простору). Да ли је простор Славоније потпадао под ту Хрватску? Да ли је простор Далмације потпадао под ту Хрватску?
Није, та Хрватска у том периоду, у територијалном смислу, је обухватала простор мањег дијела данашње Далматинске Загоре, данашње Лике, Кордуна и јужног дијела Баније. Само то је обухватао простор Хрватске у том периоду, ништа више од тога.
Да би избјегли прекомотна (и наопака) тумачења, разумијевање, посебно да не би "хранили хрватску митоманију" о постојању некакве хрватске државе (у данашњим границама ове Хрватске) у континуитету, једино исправно а и прецизно је написатзи. Никола Тесла је био Србин православац, рођен 1856.године у мјесту Смиљан, Лика, управна политичка јединица Војна Граница, Аустријско Царство. Тачка.
Q. in perpetuum hibernum
Stara legenda
- Poruka
- 88.243
Evo jednog primera sa ovih strana dokumenata u Blagoveštenjskog sabora iz 1861. godine.
'hrvatska granica'.
'hrvatska granica'.
Cro_čvarak
Iskusan
- Poruka
- 5.301
Ko? Tesla narkoman? Ili Elon?
Teslin otac Milutin u Srbskom dnevniku 10. marta 1852 godine: "Srbi u Hrvatskoj nemaju ni gimnazie, ni preparandie, ni narodnih' učilišta".
https://anno.onb.ac.at/cgi-content/anno?aid=dne&datum=18570310&seite=1&zoom=33
Tesla.
Beli prah brate.
Cro_čvarak
Iskusan
- Poruka
- 5.301
Izvesni.Sinisa
Zainteresovan član
- Poruka
- 309
Nikola Tesla je rođen 10. jula 1856. godine u selu Smiljan, koje je tada bilo deo Austrougarske monarhije, a danas se nalazi u Hrvatskoj. Međutim, po nacionalnosti je bio Srbin...sve jasno ko dan.
Бран Мутимировић
Primećen član
- Poruka
- 640
Austrijskog carstva (1804–1867), ne Austrougarske monarhije (1867–1918).
Izvesni.Sinisa
Zainteresovan član
- Poruka
- 309
Nikola Tesla rođen u selu Smiljan u tadašnjoj Austrougarskoj monarhiji, a ne u Austrijskom carstvu
Бран Мутимировић
Primećen član
- Poruka
- 640
Pažljivije malo pogledaj godine postojanja obeju država.
- Poruka
- 26.325
Чак и да јесте никакве везе то нема.Тај сабор у Загребу није био орган законодавне власти него извршне, бана је до нагодбе постављао Бечки двор, а после тога скупштина у Будимпешти, а сабор су чинили најутицајнији и најбогатији племићи, било је Немаца, Мађара, наравно Хрвата, чак и Срба.
Што са Теслом и нема никакве везе.Оно што је евидентно јесте да је маса народа ишла одатле трбухом за крухом, па је тако урадио и наш Никола.
- Poruka
- 26.325
Нијагарини водопади у бојама Србије у част Николе Тесле.
Pa Vojna krajina je izdvojeni dio Kraljevine Hrvatske stavljen pod direktnu bečku upravu.
Лички гусар
Elita
- Poruka
- 24.145
не знам како се у Србији то замишљало
граничари нијесу себе сматрали дијелом било чега хрватског и то је јасно забиљежено у Вијени од првих дана ВК па до укидања
царски граничарски идентитет прије било кога другога
то "хрватска" мислиш ваљда након 1881. тј. развојничења Крајине и српско-хрватски покушаја заједничког наступа у политици АУ и локално
