Ја нисам желела свадбу, хтела сам да то буде ручак за најближе, уз тамбураше без озвучења... Па кад смо побројали најближе - испаде их преко 50...и тако испланирасмо свадбицу...али дошло их је 75, тако да је испала права свадба, само мала...
А онда су нам још пола године долазили пријатељи и рођаци на честитање и испоставило се да је то много веће цимање и много већи трошак... После ми је било криво што нисмо одмах направили људску свадбу, нормалну, па позвали све по реду...
Иначе, била је весела, било ми је стварно лепо, ништа мимо воље моје и његове...и ја сам играла и певала као никад до тада...
У принципу волим свадбе, само ако није прегласна тубо фолк музика...
Као клинка била сам на много свадби (седамдесетих и осамдесетих), и жао ми је што већ дуго немамо свадби у фамилији...тако да моја деца нису била ни у једној.
Наши банатски сватови су били класични: увек лети или у рану јесен, у шатри у дворишту, шатра окићена ћилимима, унутра тамбураши без озвучења, рузмарин, девер носи деверски пешкир, сви ближи сватови се даривају кошуљама и материјалима за хаљине који се вежу преко рамена...поцикују тетке и свекрва...на венчање се иде у великим колонама са по десетак каруца...
Их, где ћеш већег узбуђења ако ме још сместе у каруце...коњи окићени, звецкају прапорци...
Онда венчање у цркви, обавезно (иако је било време социјализма, моји су били ''црквени људи'')...после у општини...па се онда сватови ''прате'' по кућама, возамо се кроз све сокаке, навраћа се пред сваку кућу од битнијих сватова да се почасти... Пре кућом домаћина кум се ''кери'' па не да младу, похтева да му износе разне ђаконије, да му свирци свирају на столицама, да му донесу петла, прасе...да се свекар и свекрва пољубе преко капије, да му наређају ред столица по којима ће да хода до шатре...
После иде супа са резанцима, па печења, торте...где свака гошћа нуди своју торту па се проба од сваке по мало... У поноћ излази ''материна погача''...свирају се сватовци и бећарци, ''Цајка'', кола... стојимо на клупама и тапшемо...
После се прате погачари, па се ујутру прати кум....
Баш ми то недостаје. Тако дуго нисам била у правим лалинским сватовима....
И не знма да ли ће их уопште бити...