Слово Џ у српски језик је ушло из турског језика?

[ННПКИ]

I ovako logički odakle se pojavilo slovo dž u srpakom jeziku u 15. veku ako pre toga nije postojalo?

Слово Џ реформом писма Вука Караџића.
1818. године је извршио реформу ћирилице. Први пут слово Џ забележено је у румунској ћирилици у 15 веку.

Нема побезаности слова Џ са турским језиком.

 

[Meliot]

Слово Џ реформом писма Вука Караџића.
1818. године је извршио реформу ћирилице. Први пут слово Џ забележено је у румунској ћирилици у 15 веку.

Нема побезаности слова Џ са турским језиком.

Rumunski jezik nije slovenski. Mislio sam da pišeš da se u srpskom jeziku pojavio u 15. veku. A iz rumunskog jezika teško je slovo dž ušlo u srpski jezik. Koliko vidim ne postoji u istočnoslovenakim jezicima ni u poljskom jeziku, postoji samo u slovenskim jezicima zapadnog Balkana (srpskohrvatski jezici i makedonski jezik ga samo poseduju). A to su sve područja koje su bile pod vlašću Turaka. U hrvatskom jeziku je verovatno ušlo preko dubrovačkog primorja i (ili) Slavonije.

 

[ННПКИ]

Rumunski jezik nije slovenski. Mislio sam da pišeš da se u srpskom jeziku pojavio u 15. veku. A iz rumunskog jezika teško je slovo dž ušlo u srpski jezik. Koliko vidim ne postoji u istočnoslovenakim jezicima ni u poljskom jeziku, postoji samo u slovenskim jezicima zapadnog Balkana (srpskohrvatski jezici i makedonski jezik ga samo poseduju). A to su sve područja koje su bile pod vlašću Turaka. U hrvatskom jeziku je verovatno ušlo preko dubrovačkog primorja i (ili) Slavonije.

Румуни су пре коришћења латинице користили ћирилицу "румунски ћирилични алфабет".
Слово Џ су имали у периоду коришћења ћириличног алфабета.

 

[Meliot]

Румуни су пре коришћења латинице користили ћирилицу "румунски ћирилични алфабет".
Слово Џ су имали у периоду коришћења ћириличног алфабета.

Dizajn je iz rumunske ćirilice a glas dž je iz turskog. Ja sam pogrešio, loše sam se izrazio, trebao sam da napišem u naslovu teme glas a ne slovo.

 

[ННПКИ]

Задњи пут.
Слово Џ, глас Џ, нема везе са турским језиком.

Можда би сте волели али нема

 

[Meliot]

Задњи пут.
Слово Џ, глас Џ, нема везе са турским језиком.

Можда би сте волели али нема

Džebana, kako nema veze kada puno turskih teči sadrži glas dž? Kazandžija, ćevapdžija, burekdžija i da ne nabrajam više.

 

[ННПКИ]

Džebana, kako nema veze kada puno turskih teči sadrži glas dž? Kazandžija, ćevapdžija, burekdžija i da ne nabrajam više.

Природан развој српског.
Сличан глас постоји у турском али глас, слово Џ у српском нема повезаности са турским.

 

[Meliot]

Природан развој српског.
Сличан глас постоји у турском али глас, слово Џ у српском нема повезаности са турским.

Ako nigde u drugim slovenskim jezicima ne postoji a postoji samo u slovenskim jezicima sa ovih naših područja meni je logično da je glas dž ušao u srpski jezik preko turskog.

 

[ННПКИ]

Ako nigde u drugim slovenskim jezicima ne postoji a postoji samo u slovenskim jezicima sa ovih naših područja meni je logično da je glas dž ušao u srpski jezik preko turskog.

Добро. Мисли тако.

 

[buudala]

Iz madžarskog.

 

[Casual Observer]

Мислим да сам раније прочитао да је слово Џ у српски језик ушло из

турског​

језика. Многе речи које у себи садрже слово џ су турског порекла, као на пример џаба, џезва, џак, оџак. Колико ово има смисла што сам навео?

Иначе слово џ је Вук Караџић убацио у својој реформисаној азбуци, а дизајн је преузео из неких ранијих румунских рукописа. Бар тако стоји у српској википедији.

Glas dž u književnom jeziku postoji samo u turcizmima i anglicizmima.

 

[Casual Observer]

Ako nigde u drugim slovenskim jezicima ne postoji a postoji samo u slovenskim jezicima sa ovih naših područja meni je logično da je glas dž ušao u srpski jezik preko turskog.

Postoji recimo u timočko-prizrenskom gde je nastao očvršćavanjem glasa ‘đ’ dobijenog starim jotovanjem, u nekim beloruskim i slovačkim dijalektima isto postoji glas ‘dž’ u slovenskim rečima.

 

[Meliot]

Glas dž u književnom jeziku postoji samo u turcizmima i anglicizmima.

Da, ali je glas 'dž' jedino mogao ući u srpski jezik (srpskohrvatski) iz turskog jezika. Drugi slovenski jezici ga ne poseduju. Možda ga jedino poseduje slovački jezik ali nisam siguran da li se 'dž' izgovara kao 'dž' ili kao 'dz'.

 

[Meliot]

Postoji recimo u timočko-prizrenskom gde je nastao očvršćavanjem glasa ‘đ’ dobijenog starim jotovanjem, u nekim beloruskim i slovačkim dijalektima isto postoji glas ‘dž’ u slovenskim rečima.

Ali možda je glas 'dž' i u prizrensko-timočkom ušao iz turskog jezika pa je onda kasnije nastalo očvršćavanje glasa 'đ'.

 

[Casual Observer]

Da, ali je glas dž jedino mogao ući u srpski jezik (srpskohrvatski) iz turskog jezika. Drugi slovenski jezici ga ne poseduju.

U PT je nastao očvršćavanjem glasa ‘đ’, u paru sa očvršćavanjem ‘đ’, doduše u sredini u kojoj je bilo dodira između govornika slovenskog i rumunskog (vlaškog) koji ima glas ‘dž’. Uporedimo istorisku kartu stanovništva sa kartom južnoslovenskog dijalekatskog kontinuuma:

 

[Casual Observer]

Ali možda je glas 'dž' i u prizrensko-timočkom ušao iz turskog jezika pa je onda kasnije nastalo očvršćavanje glasa 'đ'.

Iz vlaškog, tako što je došlo do zamene jezika kada su govornici balkanskog latinskog (Vlasi izmešani sa Slovenima) kao odrasli učili srpski/slovenski, glasovna promena nastala sa stvaranjem Balkanskog jezičkog saveza.

 

[Meliot]

Iz vlaškog, tako što je došlo do zamene jezika kada su govornici balkanskog latinskog (Vlasi izmešani sa Slovenima) kao odrasli učili srpski/slovenski, glasovna promena nastala sa stvaranjem Balkanskog jezičkog saveza.

Ili iz vlaškog ili iz turskog. Ali kako objasniti da se glas 'dž' pojavio i u hrvatskom jeziku? Vlaški jezik je daleko od njega.

 

[ИгарЈ]

Da, ali je glas 'dž' jedino mogao ući u srpski jezik (srpskohrvatski) iz turskog jezika. Drugi slovenski jezici ga ne poseduju.

Глас џ се у неким тренутку појавио као алофон гласа ч у одређеном положају, нпр. срџба, уџбеник. Преузимањем турских речи с тим гласом ван тога положаја постао је фонемом.

 

[Meliot]

Iz vlaškog, tako što je došlo do zamene jezika kada su govornici balkanskog latinskog (Vlasi izmešani sa Slovenima) kao odrasli učili srpski/slovenski, glasovna promena nastala sa stvaranjem Balkanskog jezičkog saveza.

Možda su prvi govornici slovenskog jezika na našim prostorima došli u dodir sa glasom 'dž' preko vlaškog, ali mislim da je njegovo ustaljenje u srpskom jeziku došlo upravo iz turskog jezika preko turcizama i turskih imena i prezimena.

 

[Casual Observer]

Možda su prvi govornici slovenskog jezika na našim prostorima došli u dodir sa glasom 'dž' preko vlaškog, ali mislim da je njegovo ustaljenje u srpskom jeziku došlo upravo iz turskog jezika preko turcizama i turskih imena i prezimena.

U književnom jeziku da.

 

[Meliot]

U književnom jeziku da.

I u književnom i u narodnom jeziku. Sporadični govornici slovenskog jezika koji su bitisali među Vlasima nisu mogli toliko da omasove upotrebu glasa 'dž' u srpskom jeziku.

 

[Meliot]

U PT je nastao očvršćavanjem glasa ‘đ’, u paru sa očvršćavanjem ‘đ’, doduše u sredini u kojoj je bilo dodira između govornika slovenskog i rumunskog (vlaškog) koji ima glas ‘dž’.

Verovao ili ne u pirotskom govoru, a možda i u celom timočko-lučničkom poddijalektu, nije završen proces očvršćavanja glasa 'đ' u glas 'dž'. U Pirotu se još uvek umesto zamenica 'gi', 'ga', 'gu' koriste verovatno stariji oblici 'đi', 'đa', 'đu'.