Миле саКлисе
Elita
- Poruka
- 20.637
ЏАБА ГОВОРИТИ УЈКИ ОНИ БИ И ЈАСЕНОВАЦ СРУШИЛИ АЛИ СЕ БОЈЕ ЈЕВРЕЈА
Donji video pokazuje kako da instalirate aplikaciju na početni ekran svog uređaja.
Napomena: This feature may not be available in some browsers.
...Ok...kao..slazem..se.......na Nikopolju..
..Ja nisam rekao da Srbija nije lijepa..i da nema prirodnih ljepota...ali...ako..se hvali..spomenikom..od ljudskih glava...oprosti..ali neki nordijac..Šved..Norvežan..neće baš blagonaklono gledati na takav spomenik...osim toga treend u novom svjetskom poretku..bas ne odobrava..takv nacin..iskazivanja...povijesnih..bitaka..zamisli da su Rusi kod Kurska..napravili..spomenik..od NJemackih glava...da me krivo ne shvatis.
.spomenik=spomenik..
.glave=glave.
...razlika je samo u vremeskom periodu...
..Ja razumijem da je to spomenik..ali nije za hvalu..probajte napraviti...turisticku..promidžbhu Niš-a..s tim spomenikom..pa cete vidjeti..reakcije...
........
Не спамуј.
Jos jednom Vrelo....
ti si moj covek...boze kako je to divno mesto
ostajem tamo bez daha
Милан Тепић
Милан Тепић (1957. - 29. септембар 1991), мајор ЈНА, из поткозарског села Комленица.
Јула месеца 1991. мајор Тепић се нашао у централном складишту борбених средстава у селу Беденику у близини Бјеловара. Током повлачења ЈНА из Бјеловара, што је било по договору ЈНА, Унпрофора и хрватских власти, евакуација касарне и других војних објеката требала се десити 1. октобра 1991. Пребег из ЈНА потпуковник Јосип Томшић, који је у међувремену постао командант одбране Бјеловара, је на своју руку припремио напад на касарну у којој су се налазили преостали војници, официри и њихови чланови фамилија који нису пребегли на другу страну. Касарна у којој данима није било воде и струје је нападнута са 2000 војника и после немалих борби заузета.
Тепић је био приморан да се са својим војницима повуче у складиште и организује одбрану од хрватских паравојних формација које су опколиле објекат. Двадесет и деветог септембра 1991. не желећи да препусти непријатељу оружје којим би убијао његове војнике, мајор Милан Тепић дигао је у ваздух војно складиште и себе, и тако се придружио свом давном сународнику ресавском војводи Стевану Синђелићу.
Приликом покушаја заузимања складишта муниције мајор Тепић је складиште дигао у ваздух и при томе је према званичним подацима, поред њега, погинуло 11, а према незваничним преко 200 нападача који су се касније водили као "нестали". У одређеном часу војницима ЈНА је наређено да се повуку од главног објекта - на безбедну раздаљину. Ово наређење мајора Тепића није послушао војник на одслужењу војног рока, Стојадин Мирковић, који је из оклопног транспортера дејствовао по непријатељу све док није био погођен противоклопним пројектилом. У знак одмазде стрељан је заробљеник - командир страже Ранко Стефановић.
Мајор Милан Тепић је проглашен народним херојем. Њему у почаст, Војска Републике Српске издала је орден за заслуге у рату у БиХ.
„Једанпут људи дају ријеч, она остаје или се погази. Ја сам дао ријеч да ћу да браним ову земљу ако јој буде тешко.“(Милан Тепић)
Пуниша Рачић
Пуниша Рачић (рођен у Беранама 1886. године, убијен у октобру 1944. године) је био српски политичар из Црне Горе. У скупштини тадашње Краљевине Југославије је био посланик на листи Народне радикалне странке Николе Пашића. У историји је остао познат по томе што је 20. јуна 1928. године у скупштини са говорнице пуцао у посланике Хрватске сељачке странке, и том приликом смртно ранио предсједника странке Стјепана Радића и убио Павла Радића и Ђуру Басаричека, рањавајући још двојицу посланика.
Драгутин Гавриловић
Драгутин Гавриловић рођен је 1882. године у Чачку. Војну академију завршио је 1901. год. Учествовао је у свим ратовима српске војске. Војну каријеру је завршио у чину пуковника. Умро је 1945. год. у Београду. Носилац је Карађорђеве звезде, француског Ратног крста као и многих других одликовања. У српској историји остаће запамћен по говору који је одржао браниоцима Београда октобра 1915. године непосредно пред јуриш у коме је и сам тешко рањен.
"Војници, тачно у 15 часова непријатеља треба разбити вашим силним јуришем,
разнети вашим бомбама и бајонетима.
Образ Београда, наше престонице, мора да буде светао.
Војници!
Јунаци!
Врховна команда избрисала је наш пук из бројног стања.
Наш пук је жртвован за част Београда и Отаџбине.
Ви немате дакле, да се бринете за животе ваше, они више не постоје.
Зато напред, у славу! За краља и Отаџбину! Живео краљ, живео Београд!"(Драгутин Гавриловић)