Поносно из Србије

kosovo07849.jpg

BOG JE SRBIN,NEBESA SU SRBSKA
 
Jao, jao samo gledamo kako nesto nekome da uvalimo :mrgreen:
Pa to je ono.. dok ne postigne svetsku slavu, niko u selu nije cuo da postoji :D

Evo ova Djavolja Varos.. Eeee pa to je tu bilo ko zna koliko hiljada godina,
i tek kada su ovi iz sveta napravili takmicenje, mi smo se setili da i to imamo ovde :D

A zasto?.. - Pa siguno ne zbog nas... Nego zbog njih, da im pokazemo sta imamo! :mrgreen:
 
Mislim da se autor teme malo zeznuo , sto i prilici godinama.....

Postoje dve grupe ljudi koji se stide srbije...
Budale koje se stide srbije kakva je danas i
Budale koje se stide srbije kakva je bila........

Ovi prvi se ustvari stide ljudi i ponasanja koje danas odaje srbija , a po njima je to ispod svakog pristojnog kriterijuma....i jasno da su budale jer su dozvolili da se dovde dodje , a plus sad su van svojega.....

A ovi drugi su budale jer se stide svega sto nije in, sto moze da se protumaci kao problem dupeuvlacenju radi "i ja sam jedan od njih" efekta.... sve sto nije sljastece, klimatizovano i u duhu minimalizma sa sljastecim dekorom....
A kad je sreca u pitanju spojise se sa onima kojima nista nije bitno....
Njima je super u ovo vreme , jer minimalizam u kulturi i obrazovanju uspesno zamenjuju starom narodnom pesmom "Oj,ovce shisham,i parice pisham"...
 
..Ja nisam rekao da Srbija nije lijepa..i da nema prirodnih ljepota...ali...ako..se hvali..spomenikom..od ljudskih glava...oprosti..ali neki nordijac..Šved..Norvežan..neće baš blagonaklono gledati na takav spomenik...osim toga treend u novom svjetskom poretku..bas ne odobrava..takv nacin..iskazivanja...povijesnih..bitaka..zamisli da su Rusi kod Kurska..napravili..spomenik..od NJemackih glava...da me krivo ne shvatis.
.spomenik=spomenik..
.glave=glave.
...razlika je samo u vremeskom periodu...
..Ja razumijem da je to spomenik..ali nije za hvalu..probajte napraviti...turisticku..promidžbhu Niš-a..s tim spomenikom..pa cete vidjeti..reakcije...
..:hvala:......


Ово је бар споменик, а ви направисте ЦЕО МУЗЕЈ од српских глава у Јасеновцу, па је теби то за хвалу и "туристиЋки промиџбеније" за свет?

Баш се питам да ли тај нордијац (узгред, знамо ко су нордијци, не мораш да нам објашњаваш), кога спомињеш, благонаклоно гледа на Јасеновац?! :think:

Немој ни ти мене криво да схватиш:
Музеј=музеј
Главе=главе

Мислим да ипак нећемо тражити од тебе савете за "промиџбу" Србије у свету. :thumbdown:
 
Ponosna sam na predivne predele u Srbiji...kakva lepota...na ravnicu i polja zita..na kukuruze..na brezuljke Sumadije i na moje omiljeno mesto na zemaljskoj kugli...mesto gde se Vrelo uliva u Drinu

18.jpg



ponosna sam na srdacne ljude..na njihovu dobrocudnost i naivnost..na seljacki znoj i njive
ponosna sam sto sam srpkinja
 
Poslednja izmena:
Српске епске песме у десетерцу.

КОСОВСКИ БОЈ

Истом кнеже наредио војску,
На Косово ударише Турци.

Маче војску Богдан Јуже стари,
С девет сина, девет Југоивића,
Како девет сивих соколова;
У сваког девет хиљад' војске,
А у Југа дванаест хиљада;
Па се бише и секоше с Турци:
Седам паша бише и убише,
Кад осмога бити започеше,
Ал' погибе Богдан Јуже стари,
И изгибе девет Југовића,
Како девет сивих соколова,
И њихова сва изгибе војска.

Макош' војску три Мрњавчевића,
Бан угљеша и војвода Гојко
И са њима Вукашине краље;
У свакога три'ест хиљад' војске,
Па се бише и секоше с Турци:
Осам паше бише и убише,
Деветога бити започеше,
Погибоше два Мрњавчевића,
Бан Угљеша и војвода Гојко;
Вукашин је грдних рана доп'о,
Њега Турци с коњма прегазише;
И њихова сва изгибе војска.

Маче војску херцеже Степане:
У херцега многа силна војска,
Многа војска, шездесет хиљада;
Те се бише и секоше с Турци:
Девет паша бише и убише,
Десетога бити започеше,
Ал' погибе херцеже Степане,
И његова сва изгибе војска.
Маче војску српски кнез Лазаре:
У Лазе је силни Србаљ био,
Седамдесет и седам хиљада;
Па разгоне по Косову Турке,
Не даду се ни гледати Турком,
Да камоли бојак бити с Турци;
Тад би влада надвладао Турке,
- Бог убио Вука Бранковића!
Он издаде таста на Косову;
Тада Лазу надвладаше Турци,
И погибе српски кнез Лазаре,
И његова сва изгибе војска,
Седамдесет и седам хиљада:
Све је свето и честито било,
И миломе Богу приступачно!



КОСОВКА ДЕВОЈКА

Уранила Косовка девојка,
Уранила рано у недељу,
У недељу прије јарка сунца;
Засукала бијеле рукаве,
Засукала до белих лаката;
На плећима носи хлеба бела,
У рукама два кондира златна,
У једноме хлађане водице,
У другоме руменога вина;
Она иде на Косово равно,
Па се шеће по разбоју млада,
По разбоју честитога кнеза,
Те преврће по крви јунаке:
Ког јунака у животу нађе,
Умива га хлађаном водицом,
Причешћује вином црвенијем
И залаже хлебом бијелијем.
Намера је намерила била
На јунака Орловића Павла,
На кнежева млада барјактара:
И њега је нашла у животу,
Десна му је рука одсечена
И лијева нога до колена;
Вита су му ребра изломљена:
Виде му се џигерице беле;
Измиче га из те многе крвце,
Умива га хлађаном водицом,
Причешћује вином црвенијем
И залаже хлебом бијелијем.

Кад јунаку срце заиграло,
Проговара Орловићу Павле:
"Сестро драга, Косовко девојко,
Која ти је голема невоља
Те преврћеш по крви јунаке?
Кога тражиш по разбопју млада:
Или брата, или братучеда,
Ал' по греху стара родитеља?"

Проговара Косовка девојка:
"Драги брато, делијо незнана,
Ја од рода никога не тражим:
Нити брата, нити братучеда,
Ни по греху стара родитеља.
Мож ли знати, делијо незнана,
Кад кнез Лаза причешћива војску
Код прекрасне Самодреже цркве
- Три недеље тридест калуђера?
Сва се српска причестила војска,
Најпослије три војводе бојне:
Једно јесте Милошу војвода,
А друго је Косанчић Иване,
А треће је Топлица Милане;
Ја се онде десих на вратима,
Кад се шета војвода Милошу,
Красан јунак на овом свету,
Сабља му се по калдрми вуче,
Свилен калпак, оковано перје;
На јунаку коласта аздија,
око врата свилена марама;
Обазре се и погледа на ме,
С себе скиде коласту аздију,
С себе скиде, па је мени даде:
- "На девојко, коласту аздију,
По чему ћеш мене споменути,
По аздији по имену моме:
Ево т' идем погинути, душо,
У табору честитога кнеза;
Моли бога, драга душо моја,
Да ти с' здраво из табора вратим,
А и тебе добра срећа нађе,
Узећу те за Милана мога,
За Милана Богом побратима,
Кој' је мене Богом побратио,
Вишњим Богом и светим Јованом;
Ја ћу теби кум венчани бити."

За њим иде Косанчић Иване,
Красан јунак на овоме свету,
Сабља му се по калдрми вуче,
Свилен калпак, оковаљно перје;
На јунаку коласта аздија,
Око врата свилена марама,
На руци му бурма позлаћена;
Обазре се и погледа на ме,
С руке скиде бурму позлаћену,
С руке скиде па је мени даде:
- "На девојко, бурму позлаћену,
По чему ћеш мене споменути,
А по бурми по имену моме:
Ево т' идем погинути, душо,
У табору честитога кнеза;
моли Бога, моја душо драга,
Да ти с' здраво из табора вратим,
А и тебе добра срећа нађе,
Узећу те за Милана мога,
За Милана Богом побратима,
Кој' је мене Богом побратио,
Вишњим Богом и светим Јованом;
Ја ћу теби ручни девер бити."

За њим иде Топлица Милане,
Красан јунак на овоме свету,
Сабља му се по калдрми вуче,
Свилен калпак, оковано перје;
На јунаку коласта аздија
Око врата свилена марама,
На руци му копрена од злата;
Обазре се и погледа на ме,
С руке скиде копрену од злата,
С руке скиде, па је мени даде:
- "На девојко, копрену од злата,
По чему ћеш мене споменути,
По копрени по имену моме:
Ево т' идем погинути, душо,
У табору честитога кнеза;
Моли Бога, моја душо драга,
Да ти с' здраво из табора вратим,
Тебе, душо, добра срећа нађе,
Узећу те за верну љубовцу."

И одоше три војводе бојне:
Њих ја данас по разбоју тражим."

Ал' беседи Орловићу Павле:
"Сестро драга, Косовко девојко,
Видиш, душо, она копља бојна,
Понајвиша а и понајгушћа:
Онде ј' пала крвца од јунака,
Та доброме коњу до стремена,
До стремена и до узенђије,
А јунаку од свилена паса,
- Онде су ти сва три погинула!
Већ ти иди двору бијеломе,
На крвави скута и рукава."

Кад девојка саслушала речи,
Проли сузе низ бијело лице,
Она оде свом бијелу двору,
Кукајући из бијела грла:
"Јао, јадна, худе сам ти среће!
Да се, јадна, за зелен бор 'хватим,
И он би се зелен осушио!"


ОРАЊЕ МАРКА КРАЉЕВИЋА
Вино пије Краљевићу Марко
Са старицом Јевросимом мајком,
А кад су се напојили вина,
Мајка Марку стаде бесједити:
"О мој синко, Краљевићу Марко,
Остани се, синко, четовања,
Јер зло доба донијети неће,
А старој се досадило мајци
Све перући крваве хаљине!
Већ ти узми рало и волове,
Пак ти ори брда и долине,
Те сиј, синко, шеницу бјелицу,
Те ти храни и мене и себе."
То је Марко послушао мајку:
Он узима рало и волове;
Ал' не оре брда и долине,
Већ он оре цареве друмове.

Отуд иду Турци јањичари,
Они носе три товара блага,
Па говоре Краљевићу Марку:
"Море, Марко, не ори друмова!"
- "Море, Турци, не газ'те орања!"
"Море, Марко, не ори друмова!"
- "Море, Турци, не газ'те орања!"


А када се Марку досадило,
Диже Марко рало и волове,
Те он поби турке јањичаре;
Пак узима три товара блага,
Однесе их својој старој мајци:
"То сам тебе данас изорао!"



... и остале, све боља од боље!
 
Милан Тепић

Милан Тепић (1957. - 29. септембар 1991), мајор ЈНА, из поткозарског села Комленица.

Јула месеца 1991. мајор Тепић се нашао у централном складишту борбених средстава у селу Беденику у близини Бјеловара. Током повлачења ЈНА из Бјеловара, што је било по договору ЈНА, Унпрофора и хрватских власти, евакуација касарне и других војних објеката требала се десити 1. октобра 1991. Пребег из ЈНА потпуковник Јосип Томшић, који је у међувремену постао командант одбране Бјеловара, је на своју руку припремио напад на касарну у којој су се налазили преостали војници, официри и њихови чланови фамилија који нису пребегли на другу страну. Касарна у којој данима није било воде и струје је нападнута са 2000 војника и после немалих борби заузета.

Тепић је био приморан да се са својим војницима повуче у складиште и организује одбрану од хрватских паравојних формација које су опколиле објекат. Двадесет и деветог септембра 1991. не желећи да препусти непријатељу оружје којим би убијао његове војнике, мајор Милан Тепић дигао је у ваздух војно складиште и себе, и тако се придружио свом давном сународнику ресавском војводи Стевану Синђелићу.

Приликом покушаја заузимања складишта муниције мајор Тепић је складиште дигао у ваздух и при томе је према званичним подацима, поред њега, погинуло 11, а према незваничним преко 200 нападача који су се касније водили као "нестали". У одређеном часу војницима ЈНА је наређено да се повуку од главног објекта - на безбедну раздаљину. Ово наређење мајора Тепића није послушао војник на одслужењу војног рока, Стојадин Мирковић, који је из оклопног транспортера дејствовао по непријатељу све док није био погођен противоклопним пројектилом. У знак одмазде стрељан је заробљеник - командир страже Ранко Стефановић.

Мајор Милан Тепић је проглашен народним херојем. Њему у почаст, Војска Републике Српске издала је орден за заслуге у рату у БиХ.

„Једанпут људи дају ријеч, она остаје или се погази. Ја сам дао ријеч да ћу да браним ову земљу ако јој буде тешко.“(Милан Тепић)

http://sr.wikipedia.org/wiki/Милан_Тепић
 
Пуниша Рачић

Пуниша Рачић (рођен у Беранама 1886. године, убијен у октобру 1944. године) је био српски политичар из Црне Горе. У скупштини тадашње Краљевине Југославије је био посланик на листи Народне радикалне странке Николе Пашића. У историји је остао познат по томе што је 20. јуна 1928. године у скупштини са говорнице пуцао у посланике Хрватске сељачке странке, и том приликом смртно ранио предсједника странке Стјепана Радића и убио Павла Радића и Ђуру Басаричека, рањавајући још двојицу посланика.

http://sr.wikipedia.org/wiki/Пуниша_Рачић
 
Драгутин Гавриловић

Драгутин Гавриловић рођен је 1882. године у Чачку. Војну академију завршио је 1901. год. Учествовао је у свим ратовима српске војске. Војну каријеру је завршио у чину пуковника. Умро је 1945. год. у Београду. Носилац је Карађорђеве звезде, француског Ратног крста као и многих других одликовања. У српској историји остаће запамћен по говору који је одржао браниоцима Београда октобра 1915. године непосредно пред јуриш у коме је и сам тешко рањен.

"Војници, тачно у 15 часова непријатеља треба разбити вашим силним јуришем,
разнети вашим бомбама и бајонетима.
Образ Београда, наше престонице, мора да буде светао.
Војници!
Јунаци!
Врховна команда избрисала је наш пук из бројног стања.
Наш пук је жртвован за част Београда и Отаџбине.
Ви немате дакле, да се бринете за животе ваше, они више не постоје.
Зато напред, у славу! За краља и Отаџбину! Живео краљ, живео Београд!"(Драгутин Гавриловић)

:worth: :worth: :worth: :worth: :worth:
 
Poslednja izmena:

Back
Top