Да Србија испуни све што се тражо од ње, све неразумне захтјеве, и да призна ову нарко творевину на отетом дијелу Србије, опет не би била примљена у ЕУ. Ако неко мисли да би тај је наиван. Проширење ЕУ је завршено пријемом Хрватске 2013-е на неодређено вријеме. Промијенила су се правила игре, сада да би земља постала чланицом мора то потврдити референдум у свих 27 земаља ЕУ. Па како да ту Србија добије подршку на референдуму гдје ће изаћи само они који имају анимозитет према новој чланици (оне дуги и тако боли клинац, не би ни изашли на том референдуму)?
Једини начин да Србија некако "пречицом" прође у ЕУ јесте да се деси нека драматична промјена на глобалном плану. Једини. Али онда је питање да ли би уопште опстала ЕУ.
Како год, ови из ПОКС-а су овом приликом дјелимично у праву, задња одлука (о укључивању охридског споразума у процес) је још један, са нагласком на још један, сигнал и порука да Србију не виде у ЕУ, ни у ближој ни у даљњој будућности. Што ако смо паметни можемо сматрати услугом, да и они еврозалуђеници раскрсте са својим заблудама.
Зато, они који одлучују о судбини Србије да имају зрно мозга, понашали би се попут лицемјера из ЕУ, декларативно би поручивали "да, да, ми желимо у ЕУ" а гледали тамо гдје има будућности и гдје могу наћи барем уважавање, према БРИКС-у.
Но предуслов за то је да ти имају аутономију код одлука и да немају неких "репова" из прошлости, а то је већ упитно.