Оvako je Кarađorđe stvarno izgledao (foto)

[Casual Observer]

Vrlo je upitno koliko su Pirot i Niš bili oslobođeni jer je stanovništvo u Pirotu i Leskovcu tada bilo još uvek dominantno bugarsko, a samo pripajanje Srbiji je ekonomski uništilo te krajeve i načinilo ih periferijom Srbije gde se šalju najgori upravnici po kazni. Jugoistočna Srbija je danas definitivno najslabije razvijen kraj Evrope po svim parametrima, čak i po životnom veku stanovništva.

Kako samo tebe žestoko muči sanstefanska ideacija.

Kakvi crni “Bugari” u Nišu?! Tako su te učili u školi u Bosilegradu? Ili ono beše u Dimitrovgradu?

 

[pertowic]

pa faci bih rekao da je cigan

 

[Casual Observer]

Добро , добро. Није баш тако. Имали су они Мојковац пре тога, то мора да се запамти и чему је то служило. Па да нису капитулирали скрцали би их Аустријанци до даске.
Па не можемо сад да очекујемо да сви они изгину до последњег. Није фер.

To je već naknadna konstrukcija i Aleksandrovo jugoslovensko dodvoravanje cetinjskom separatizmu - Bez obzira na daleko veće angažovanje snaga sa obe strane, Austrougarska je na Mojkovcu imala manje pobijenih (oko 700 ubijenih sve ukupno) nego Ferdinandovi Bugari u katastrofi na u napadu na Pirot 1915.: samo je na žicama i na ostalim preprekama u ludačkim pokušajima iznenadnih proboja preko izuzetno strmih kosina ostalo više Bugara nego što je K und k izgubila na Mojkovcu za nekoliko dana borbi.

Posle napada bugarske divizije Prve armije na Draganov vrh i organizivanja nove linije na Drenovoj glavi je u opštoj pogibiji Ferdinandivih Bugara pri noćnom napadu (uz pukovsku muziku lične carske formacije koja je svirala Šumi Marica) su kao trofeji sakupljena troja zaprežna kola bugarskih šapki koje su proparadirane pred (tada još samo generalom) Stepom Stepanovićem, pa onda trijumfalno provežene kroz Pirot da narod vidi da je osvećeno bugarsko paljenje Pirota i opšti pokolji pirotskih Srba iz Obrrnovićevog “rata” 1885. - samo od onih koje nisu mogli da pokupe sa bojišta je pokupljeno nekoliko stotina kapa: zarobljavanja nije bilo niti sa jedne strane, a najviše poginulih je bilo od ručnih bombi i bajoneta - Bugari izginuli od srpske artiljerije i flankirajuće mitraljeske vatre su ležali predaleko da bi se išlo po kape-trofeje.

U muzeju u Sofiji ima i izloženih izrešetanih duvačkih instrumenata bugarske vojne muzike i iz pogibije sa Draganovog vrha i iz one sa Drenove glave - oba puta je pokušaje prepada predvodila bugarska pukovska muzika koja je trebalo da svirkom “zastraši” Srbe i osokoli Bugare, ljudi smatraju za “heroizam” poražavajući ishod i opštu pogibiju u borbi sa bar 5 puta manje brojnim formacijama trećeg poziva i poslednje odbrane.

Kada je zbog bugarskog nadiranja sa juga ka Kosovu Moravska divizija bila povučena u Prištinu i naređeno opšte povlačenje zbog ove katastrofe su ozlojeđeni Bugari iz osvete ubijali svakog ko je služio u bilo u Timočkoj diviziji bilo u 16-tom puku Moravske divizije i u pirotskim i lužničkim selima iz kojih je angažovana Poslednja odbrana izvršili najteže pokolje u Srbiji pre Topličkog ustanka.