Ја баш јуче написах на ''Шта сте данас учиниле за себе'' да сам спавала три сата поподне, да нисам усисала тепихе (иако бих ладно могла да пустим пилиће да једу са њих, с обзиром на то колико је мрва
), да нисам опрала посуђе, да нисам опеглала веш који сам планирала а који ми стоји већ неколико дана.... Ниш'!
Јуче ми се ништа није радило и нисам.
Нико због тога није испаштао (сем што визуелни угођај у стану није био баш најпријатнији
)
Значи, генерално нисам неодговорна, али
некад могу себи да допустим опуштање, ленчарење, забушавање...(данас сам све средила цакум-пакум
)
Ко што каже Звезданка, мислим да не ваља баш бити стално у грчу да морамо увек све и да никад себи не гледамо кроз прсте.
У складу са оним што причах са Џорџијем - мислим да одрасли људи умеју да процене када и колико могу ''да се препусте пороцима'', а када не.
(Ако мораш да водиш рачуна о клопи проценићеш када и у коликој мери ћеш дозволити себи парче торте, нећеш баш увек и свугде бити оптерећен тиме да себе ускраћујеш по сваку цену. Ако решиш некад са друштвом да дунеш траву водићеш рачуна о томе да деца не буду ту, да сутра не мораш на посао, да не комбинујеш са алкохолом да се не би убио до даске... Ја мислим да је и то одлика зрелости.)