Да се вратимо Јокићу о којем је тема. Сваки играч ма гдје играо, а то посебно важи за планетарно популарну и од милијарди људи праћену НБА лигу, игра за себе, за свој клуб али је и репрезент своје земље и нације. Никола Јокић већ годинама, посебно задње четири године, ради изванредне ствари и за српску кошарку и за своју земљу, најбољи је промотер и Србије и нашег народа. Ако та изванредна достигнућа "болдује" успјесима и са националном селекцијом, а било је и биће и тога, утолико боље. Наравно да те ствари "дежурни пљувачи" не могу разумјети.
Како то и бива у било ком спорту, када се докажете, када постанете шампион и спортска величина, више сте у фокусу јавности, више се пише, о Николи су бројни ауторитети из кошарке рекли што се требало, једноставно не постоји ни ауторитет ни било ко чије мишљење има тежину који не збори крајње афирмативно и позитивно о Николи. И ту свака прича завршава.
Наравно то зна отићи у претјеривања, не толико када су у питању играчке врлине него око пута, као мантра "како су баш они одмах видјели нестваран таленат" код Јокића. Јесу препознали неки, свакако почивши Милоје, као и Стојаковић и Мелоун у Денверу но и они нису били сигурни у каквог ће се играча развити. Ту се појаве "урбане легенде" о некаквој великој превари што је поновио и хрватски стручњак Невен Спахија (
Spahija: Miškova najveća prevara u istoriji košarke), плебс воли такве сензационалне приче, брзо се на то "прими", но све и нема превише додира са реалношћу.
Истина јесте да 2014.године када га је изабрао на драфту Денвер, Никола показивао потенцијал, но то је отприлике (11,4 поена и 6,4 сккова у сезони 2013/14) оно што рецимо тренутно показује у Меги Андрија Јелавић, ништа више од тога. Бјеше тада још 50ак младих играча и са колеџа и диљем свијета који су пред тај драфт показивали изузетан потенцијал, на ен-би-еј стручњацима бјеше да процјене који им је плафон и који ће ниво бити за неколико годинас. Иако су то све врсни стручњаци, некад погоде, остваре се предвиђања, у доста случајева и не, уосталом то и јесте драж спорта.
У Денверу јесу пред тај драфт "загризли" за Николу, но да су били апсолутно увјерени да ће постати то што је касније постао изабрали би га у првој рунди као 11.избор, не би предност дали неком Дагу МекДермоту, који је остварио доста скромну ен-би.еј каријеру.
Тако да је та прича о великој "превари" и "игри сакривања" ипак прича за лаковјерну свјетину која се "ложи" на те приче.
Наравно, Јокић је већ прве сезоне играма када је сваку прилику добро искористио, скренуо пажњу на себе, касније би наравно имао све бољи и бољи статус. Ту је и неизоставна заслуга Огњена Стојаковића који је пет година радио индивидуално са Николом, помогао да унапређује све сегменте игре, у коначници Никола је постао играчем каквим је постао а Денвер је предвођен момком из Сомбора узео шампионски прстен.