Moje...tvoje...misli i osećanja

Sada si moja

Sada si moja. Počivaj svojim snom u mom snu.
Ljubav, bol i nevolja sada moraju usnuti.
Noć se okreće na svojim nevidljivim točkovima,
a ti si uza me čista k’o ćilibar uspavani.

Nijedna neće, ljubavi, spavati s’ mojim snovima.
Ići ćeš, ići ćemo zajedno vodama ovog vremena.
Nijedna neće putovati senom zajedno sa mnom,
samo ti, uvek živa, uvek sunce i mesec.

Sada su ruke tvoje otvorile nežne šake,
ispustile nežne znakove, a ne zna se kamo,
tvoje se oči sklopiše kao dva siva krila,

dok sledim vodu koju nosiš, koja me nosi:
noć, svet i vetar raspliću svoju sudbinu
i ja sam bez tebe samo još tvoj vlastiti san.

Pablo Neruda, sonet LXXXI, iz “100 ljubavnih soneta”
 
Na svetu postoje dve vrste ljudi. Oni kojima su drugi potrebni, koje drugi mogu da razonode, da ih zabave, da ih odmore a koje samoća zamara, iscrpljuje i uništava kao penjanje na ogromni glečer ili prelazak preko pustinje; i oni koje, naprotiv, drugi umaraju, dosađuju im, smetaju im, iscrpljuju ih, dok ih samoća umiruje i osvežava ih mirom u nezavisnosti i mašti njihovih misli.

Gi de Mopasan
 
"Hoćeš li me držati za ruku neko vreme?
Ne trebaš mi da me spasavaš
Nema potrebe da bilo šta popravljaš
Nema potrebe da držiš moj bol
Ali hoćeš li me jednostavno držati za ruku?
Ne trebaju mi tvoje reči
Tvoje misli
Ni tvoja ramena da me nosiš.
Ali hoćeš li sedeti ovde neko vreme sa mnom?
Dok moje suze teku
Dok mi se srce slama
Dok se moj um poigrava sa mnom
Hoćeš li mi svojim prisustvom dati do znanja da nisam sam, dok lutam u svoje unutrašnje nepoznato?
Jer moja tama je moja da se suočim
Moj bol je moj da osećam
I moje rane su moje da zaleče
Ali hoćeš li sedeti sa mnom ovde, dok se ja hrabro pojavim za to, draga moja?
Jer ja sam svetao zbog svoje tame
Prelep zbog moje slomljenosti
I jak zbog mog nežnog srca
Ali hoćeš li me s ljubavlju uhvatiti za ruku kada ponekad putujem u mrak?
Ne tražim da mi skineš tamu
Ne očekujem da mi ulepšaš dan
I ne verujem da možeš da popraviš moj bol
Ali sigurno bih voleo da možeš da sedneš neko vreme i držiš me za ruku, dok ne nađem put iz svoje zemlje senki.
Pa hoćeš li me... Držati za ruku dok se ponovo ne vratim?"

Zoe Johansen
 
Waterfall:
+ 1 :(
Kliknite za proširenje...
:zag:bice bolje

Kad bi se jednom moglo nekome reći sve što se skupilo na duši. I kako je to kad duša boli. I do kuda sežu granice te boli. Najbolje razumijem ljude koji kažu „nije mi ništa“. Jer kada bi počeli govoriti, ne znam gdje bi stali. Skupi se to s godinama kad šutiš tamo, šutiš ovamo. Kada kažeš da je sve u redu. Jer ako kažeš da nije imat će za tebe tisuće epiteta. Pitanja. Čuđenja. A onda će ti i na kraju reći da si lud.

Potrebno je nekad napraviti neki otvor na duši i izbaciti sve ono što se skupilo. Ne skupljati ono ljudsko smeće do besvijesti. Ljudi se iživljavaju. Ne znaju gdje su im granice. Udaraju gdje si najslabiji. Postoji onaj osjećaj da te drugi ne razumiju i da te ne cijene dovoljno. I svi znamo kako je to. Pričamo o nekom drugom boljem svijetu. A borimo se za mrvicu dostojanstva u ovom. Samo malo pažnje i ljubavi. I duša bi opet bila kao nova.

- Mario Žuvela
 
f89bb8526173ce53117d46644c13efca.jpg
 
Mika:
:zag:bice bolje

Kad bi se jednom moglo nekome reći sve što se skupilo na duši. I kako je to kad duša boli. I do kuda sežu granice te boli. Najbolje razumijem ljude koji kažu „nije mi ništa“. Jer kada bi počeli govoriti, ne znam gdje bi stali. Skupi se to s godinama kad šutiš tamo, šutiš ovamo. Kada kažeš da je sve u redu. Jer ako kažeš da nije imat će za tebe tisuće epiteta. Pitanja. Čuđenja. A onda će ti i na kraju reći da si lud.

Potrebno je nekad napraviti neki otvor na duši i izbaciti sve ono što se skupilo. Ne skupljati ono ljudsko smeće do besvijesti. Ljudi se iživljavaju. Ne znaju gdje su im granice. Udaraju gdje si najslabiji. Postoji onaj osjećaj da te drugi ne razumiju i da te ne cijene dovoljno. I svi znamo kako je to. Pričamo o nekom drugom boljem svijetu. A borimo se za mrvicu dostojanstva u ovom. Samo malo pažnje i ljubavi. I duša bi opet bila kao nova.

- Mario Žuvela
Kliknite za proširenje...
:vzagrljaj:
 
Treba mi još jedan život...još jedan...ne predugačak...ali dovoljan...Da vratim što je izgubljeno, da ispravim pokvareno...da oprostim neoprošteno. Treba mi još jedna šansa, da pokušam drugačije...da sve kocke skupim i promiješam...da imam pravo na još jedno bacanje.

-Charles Bukowski
 
ВЕЧЕРАС ПЛАЧЕМ

Вечерас плачем.
Сузе теку низ образе.
Ни гласа нисам пустио...
Плачем због оних којих више нема.

Јецам због пропуштених прилика.
Сузе роним јер не желим да будем бесан.
Лако је повредити друге, а још лакше себе.
Идем тежим путем, колико год болео.

Тешко је опростити себи.
Увреде и зло сам свима опростио.
Добро којим сам узвратио није ми помогло.
Тако се бар чини, али вероватно грешим.

Сутра ћу опет бити онај стари.
Зезаћу се, бити расположен, можда и мало безобразан.
Сада нисам добро друштво никоме.
Вечерас плачем.

The Night Hawk
 
Za Novu godinu ne želim puno stvari. Tek da u svakom danu nađem malo radosti. Jednostavne. One iskrene radost koje dolazi iz srca. Zbog neke sitnice. Nekog lijepog događaja. Neke drage osobe. I da imam s kime podijeliti svoju bol. Razmijeniti dvije tri riječi. Da uvijek imam nekoga tko će stavit ruku na moje rame i reći: Proći će i to. Nema razloga da brineš. I da naučim cijeniti one lijepe trenutke života koji su tu.
Za Novu godinu ne želim puno stvari. Tek da shvatim da je bogatstvo ono što možeš zagrliti, a ne ono što nosiš u džepu. I kad dođu duge hladne noći imati nekoga kome ćeš ispričati ono što te taj dan boljelo, povrijedilo, umorilo. Za Novu godinu želim se oporaviti od toga što sam previše vjerovao tamo gdje nisam trebao, a premalo tamo gdje je trebalo. I što sam previše bio tamo gdje me nije ni trebalo biti. A premalo tamo gdje je srce kazivalo.
- Mario Žuvela
 
Voliš li me ? Pitala je Alisa.
- Ne, ne volim te! Odgovorio je Bijeli Zec.
Alisa je namrštila čelo i sastavila ruke kao i kad god se osjećala povrijeđenom.
- Vidiš? Uzviknuo je Bijeli Zec.
Sad ćeš se početi pitati što te čini tako nesavršenom i što si pogriješila pa te ne mogu niti malo voljeti.
Znaš, zato te ne mogu voljeti? Nećeš uvijek biti voljena Alisa, biće dana kada će drugi biti umorni, i kada će im biti dosadno u životu, imati će glavu u oblacima i povrijediti te. Jer ljudi su takvi, nekako na kraju uvek povrijede osjećanja jedni drugima ili iz nebrige, nerazumevanja ili sukoba sa samim sobom. Ako ne voliš sebe, bar malo, ako ne stvoriš bojni brod samoljublja i sreće oko srca, drugi će postati smrtonosni i uništiće te. Prvi put kad sam te vidio dogovorio sam se sa sobom! "Izbjegavaću te voljeti dok ti ne naučiš voljeti sebe."

Luis Kerol
"Alisa u zemlji čuda"
 
Prođi brzo, živote neosetni, tihi potočiću u pokretnoj tišini ispod zaboravljenih krošnji! Prođi nežno, neznana dušo, žamore koji se ne vidi kroz velike opale grane! Prođi uzaludno, prođi bez razloga, svesti koja ničega nije svesna, nejasni sjaju u daljini, između proplanaka prekrivenih lišćem, koji dolaziš ko zna otkuda i ko zna kuda ideš! Prođi, prođi, i pusti me da zaboravim!

Fernando Pesoa
 
"Spasi me od naivnog uvjerenja da sve u mom životu treba da bude glatko.
Podari mi jasnu spoznaju da su teškoće, porazi, padovi i neuspjesi samo prirodni sastavni dio života, zahvaljujući kojima rastemo i sazrijevamo.
Podsjećaj me da se srce često buni s razlogom.
Pošalji mi u pravom trenutku nekoga ko ima hrabrosti da mi kaže istinu, ali da mi je kaže s ljubavlju!"

Antoine de Saint-Exupéry
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Sonatica72
Autor, pisac i književnik
Odgovora
9
Pregleda
339
Cvetoje
C
Baudrillard
Predstavljanje knjige Poetički izazovi i drugi ogledi
Odgovora
0
Pregleda
101
Baudrillard
Baudrillard
Manga Hilux
Ivo Andrić i još nešto
2
Odgovora
32
Pregleda
662
Nina
Nina

Back
Top