Moje...tvoje...misli i osećanja

"U poslednje vrijeme, isključujem ljude iz svoga života s razlogom, zbog njih ili zbog mene, iako se mnogima to ne sviđa.
Mogu ja i dalje voljeti, mogu mi svi ti ljudi nedostajati, ali nemojte me krivo shvatiti: ali ovaj život nije samo intimnost, već i povjerenje, shvaćanje, zagrljaj. Ove tri zadnje stavke su postale daleka ljubav u kojoj ja pokušavam da budem najbolja verzija sebe, da mi se ostvare snovi, ali mnogi ni izdaleka ni izbliza neće vas podržati, očekuju da vi očajnički žudite samo za njihovom prisutnošću, da su oni broj jedan u vašem životu.
Ako se pitate zašto izbacujem tek tako ljude iz svoga života, vjerujte, to je samo da zaštitim svoj unutrašnji mir koji mi je najvažniji od svega ili da vam dam do znanja da imate jako toksične osobine, koje se ne uklapaju u moj svijet.
Nemojte steći krivi dojam. To nije sebičan čin, već čin brige o sebi, ljubavi prema sebi naučila sam lekciju da nikad ne toleriram više ni jedan uvredljiv čin kruga toksičnosti i izdaje.
Nisam tip osobe koja izaziva mržnju i bijes u drugima jer razumijem da ljudi rade stvari s razlogom i vjerujte mi kad kažem da je to za naše dobro.
Neke stvari što nam se dogode što odlučimo da uradimo su najljepši aspekt naše zrelosti: naša sposobnost da oprostimo sebi što smo vjerovali pogrešnim ljudima, kao i naša sposobnost da oprostimo drugima, čak i ako nam uzrokuju toliko boli i uzrokuju probleme.
U konačnici svega, velika snaga treba da se oprosti, raširite svoja krila i krenite dalje. Dalje, daleko od svega što vas sputava."
- J Collins
 
A2qOkJY.jpg
 
"Nemam više strpljenja za neke stvari; ne zato što sam postala arogantna, jednostavno zato što sam došla do jedne tačke u mom životu, da ne gubim više vreme na ono što me rastuži ili ranjava.
Nemam više strpljenja za cinizam, preterane kritike i zahteve bilo koje vrste.
Ne posvećujem više niti jednu minutu onome koji laže ili želi manipulisati.
Odlučila sam da ne volim one koji me ne vole i da se ne osmehujem onima koji se meni ne osmehuju.
U prijateljstvu mi smeta nedostatak lojalnosti i izdaja i nemam više strpljenja za to. I naročito....... nemam više strpljenja s onima koji ne zaslužuju moje strpljenje."
Meryl Streep
 
"И заувек сам остао гладан љубави и пажње: нико ме у животу није могао изненадити грубошћу и увјек сам је очекивао, а свако ме могао придобити па и преварити питомошћу, њежношћу, пријатељством, па и кад бих се преварио, опет сам увијек био спреман да налетим на исти мамац.."

Меша Селимовић
 
Nema ničega goreg od kontrasta između prirodnog sjaja unutrašnjeg života, s njegovim prirodnim neotkrivenim i nepoznatim zemljama, i bede životne svakodnevice, makar ona i ne bila zaista bedna. Dosada još teže pada onome ko nema dokolicu kao izgovor. Dosada napornog rada najgora je od svih.

Fernando Pesoa
 
Ima unutrašnjih patnji koje su toliko tanane i sveprožimajuće da ne možemo razabrati jesu li u pitanju patnje duše ili tela, da li je u pitanju teskoba zbog osećaja uzaludnosti života ili ta mučnina potiče iz nekog organskog ponora – stomaka, jetre ili mozga. Koliko mi se često uzburka prosta svest o sebi samom, zajedno sa talogom mučne ustajalosti! Koliko me često boli što postojim, a mučnina koju osećam toliko je nerazgovetna da ne znam da li je u pitanju dosada ili nagon za povraćanjem! Koliko često...

Fernando Pesoa
 
POSUDIĆU TI MOJE CIPELE
Dođi.
Posudiću ti moje cipele,
da utoneš samo na kratko,
u vodu gdje sam se nekad utopio.
Dođi.
Posudiću ti moje cipele,
da isprobaš hodati stazom kojom sam prošao
i možda ćeš razumjeti.
Dođi.
Posudiću ti moje cipele,
da doživiš sve ono što sam ja doživio
i reci mi smetaju li ti još uvijek moje reakcije?
Dođi.
Posudiću ti moje cipele,
osjećaj kako sam se ja osjećao i onda mi reci
hoćeš li sebi ipak dopustiti da budeš tako oštar prema meni?
Znaš samo jedan dio priče,
i sudiš po onome što vidiš.
Želiš li potpunu sliku?
Dođi.
Obuj moje cipele,
hodaj mojim putem,
a onda mi reci da li te bole noge?
(M. A.)
 
"Hoćeš li me držati za ruku neko vreme?
Ne trebaš mi da me spasavaš
Nema potrebe da bilo šta popravljaš
Nema potrebe da držiš moj bol
Ali hoćeš li me jednostavno držati za ruku?
Ne trebaju mi tvoje reči
Tvoje misli
Ni tvoja ramena da me nosiš.
Ali hoćeš li sedeti ovde neko vreme sa mnom?
Dok moje suze teku
Dok mi se srce slama
Dok se moj um poigrava sa mnom
Hoćeš li mi svojim prisustvom dati do znanja da nisam sam, dok lutam u svoje unutrašnje nepoznato?
Jer moja tama je moja da se suočim
Moj bol je moj da osećam
I moje rane su moje da zaleče
Ali hoćeš li sedeti sa mnom ovde, dok se ja hrabro pojavim za to, draga moja?
Jer ja sam svetao zbog svoje tame
Prelep zbog moje slomljenosti
I jak zbog mog nežnog srca
Ali hoćeš li me s ljubavlju uhvatiti za ruku kada ponekad putujem u mrak?
Ne tražim da mi skineš tamu
Ne očekujem da mi ulepšaš dan
I ne verujem da možeš da popraviš moj bol
Ali sigurno bih voleo da možeš da sedneš neko vreme i držiš me za ruku, dok ne nađem put iz svoje zemlje senki.
Pa hoćeš li me... Držati za ruku dok se ponovo ne vratim?"
❤
💔

Zoe Johansen
 
"Imam jedan problem. Ne želim u svijet buke. Nadmetanja. Dokazivanja. A moram nekada njime proći. Ne želim u svijet gdje ljudi govore ono što ne misle već samo ono što drugi žele čuti. S nekim lažnim osmijehom na licu. I pretvaranjem da je sve u redu. A sami znaju da nije. I da nikada neće biti. Ne želim u svijet gdje se ljudi jave samo kad im nešto zatreba, a ostalo vrijeme kao da su u zemlju propali.
Imam jedan problem. Ne želim u svijet u kojem se ne cijeni ljudska duša. Svijet u kojem se vagaju riječi što ćeš reći i u kojem se više drži do odijela nego do onoga ispod njega. Želim u svijet gdje se diše punim plućima i gdje čovjeku do sebe još možeš povjeriti ono najdublje u sebi. Znam da je malo vjerojatno da će takav svijet ikada biti oko nas, ali takvim možemo učiniti svoj mali svijet. Već danas. Ne čekajući sutra.''
- Mario Žuvela
 
Gledala sam one koje volim najviše na svetu kako odlaze zauvek. Videla sam one koje sam volela kako mi okreću leđa. Videla sam i one koji me nikad nisu ni voleli kako mi prilaze, na prstima.

Bilo mi je teško, lomila sam se na deliće, pa skupljala. Padala, ustajala, puzila… ipak najgore mi je bilo kada sam u ogledalu gledala lik nepoznate žene i molila je da mi vrati mene… onu staru.

Preživi čovek štošta. Pregura, iznese, izdrži, stisne zube, oprosti. Ali preživeti sebe u najgorim trenucima i izboriti se sam sa sobom je nešto najteže. Nijedno čekanje ne pada teže od onog kada čekaš da se vratiš sebi.

Merilin Monro
 
"Kako si?
- Dobro sam, ali ponekad se raspadnem i baš me briga
Slažem se.
Dobro sam ali ponekad moji zidovi samo padnu
i shvatim da sam krhka.
Dobro sam ali ponekad plačem.
Dobro sam, ali ponekad ne razumem sebe.
Dobro sam ali ponekad se to ipak desi
Uvek se nadam previše i više nego što treba.
Uvek sam dobro ali ponekad sam umorna i oči mi ne sijaju."
(M.A.)
 
..moje osjecanje vec tri-cetira dana je povrijedjeno time da notorno je postalo nonsalantno bestijanje po novinama ali Politika i njen Subotnji Dodatak ne bi to smjeli dozvoliti Laslu Blaskovicu ,kad pravi 'istinitu legendu' o Branislavu Petrovicu i recitalu njegove Pjesme od Mikija Manojlovica navodeci ,- O prokleta da si , Dunavska ulice "...a , po mom sjecanju je to Pjesma , koju je Brana recitovao tj. govorio nama u Stuntskom Gradu,- O prokleta da si ulico Rige od Fere.../ ulice pokraj Ulice T.Kacuskog...
Brana je Neko , koga ne smije parafrazirati Niko a posebno na svoju ruku...
P.S.
...mozda sam u krivu ali,- krivo mi je...
 
Ništa ti ja neću, ako sam jednom mislila da smo prijatelji. Uzalud se braniš niskim udarcima, ja više nisko ne stojim. Mašiš. Ćutaću kad očekuješ da se branim, jer važnija mi je moja nekadašnja od tvoje današnje reči.
Neću ti ništa. Kada misliš da me unižavaš i provociraš. Ako sam nasela, sama sam nasela, i važniji je moj mir od tvoje osvete.

JMM
 
Ne. Ništa mi ne treba i nikog ne očekujem. Kao uvek u ovakvim trenucima, oslanjam se sam na sebe i tako se održavam na površini.
Živim uporedo sa svojim bolovima.
Čekam, čekam i više nego napola mrtav, verujem da ću izdržati, da će i ovo proći, a ja ostati. Trpeti, živeti, i nadživeti — to znači pobediti samog sebe i svet oko sebe.

Ivo Andrić
 
Ja ne znam kud ovo idu dani moji,
ni kuda vode ove noći moje.
Ne znam.
Ni otkud magla ružna
...na sve što se čekalo,
ni otkud nemar jadni
na sve što se radilo,
ni zaborav otkuda,
žalosni na sve što se ljubilo.
Magla.
Ko će da mi kaže noćas, šta meni znače
lica i stvari i spomeni minulih dana?
I kuda idu ovi dani moji
I zašto bije tamno srce moje?
Kuda? Zašto?


Ivo Andrić
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Sonatica72
Autor, pisac i književnik
Odgovora
9
Pregleda
338
Cvetoje
C
Baudrillard
Predstavljanje knjige Poetički izazovi i drugi ogledi
Odgovora
0
Pregleda
99
Baudrillard
Baudrillard
Manga Hilux
Ivo Andrić i još nešto
2
Odgovora
32
Pregleda
658
Nina
Nina

Back
Top