Ivo Andrić i još nešto

[Plant]

''Kad ja pođoh..'

Nije,.. ali je zanimljivo,..
Poručio je, da dok silazi niz skaline ( dvorana je bila u obliku amfiteatra) "Marš na Drinu",.. i svirali su mu,..
Inače je Ivo rođen kao Hrvat (od oca Antuna i majke Katarine ) pa se pri upisu na univerzitete ( i u Zagrebu i u Krakovu - (valjda) - izjasnio kao Hrvat, a po dolasku u Beograd kao Srbin,..

Zašto Tito nije bio na Andrićevoj sahrani?

Ivo Andrić je bio naš ambasador u Berlinu, u vreme Hitlera i prisustvovao je potpisivanju trojnog pakta Cincar Marković - fon Ribentrop,.. i jedno vreme je bio na fotografiji sa tog potpisivanja,.. kasnije je ta slika retuširana, pa su ga obrisali...

Možda zato ?,.. ali nisam siguran da nije imao još 'grehova'

 

[kalis]

Branko Ćopić bio prvi književnik koga je posle rata javno napao sin naroda i narodnosti, najautoritativniji čovek zemlje, Josip Broz Tito, proglašavajući za laž njegovu naivnu istinu? Nigde pitanja zašto je Ćopić bio jedini pisac s posebnim dosijeom u Gradskom komitetu Saveza komunista Beograda kao i u Udbi, koji je zatvoren tek početkom sedamdesetih godina prošlog veka.

TITO je u Ćopićevoj "Jeretičkoj priči" video aluziju "na naše najviše rukovodstvo". Jasno je rekao da on lično takvu satiru neće dozvoliti, ali i da pisac neće biti uhapšen.
Branka sve to je odviše zabolelo i dozlaboga uplašilo. Stalno je ponavljao rečenicu: Što baš teškom artiljerijom na vrapca!

(Ali Branko ne bi bio Branko kad i ovakve situacije ne bi pretvarao u šeretluk. Tekst Titovog govora iz Zagreba, u kome on kaže da neće biti hapšen, isekao je iz novina i zalepio na vrata stana. Kanda, da podseti zaboravne drugove, naročito one u kožnim mantilima, šta je rekao njihov vođa i učitelj, ako dođu da ga uhapse.)

Nisam promašila temu, sad će Andrić da naiđe.

No, zato što je bio partijski nepodoban, Ćopića su svi izbegavali, i niko nije hteo sesti kraj njega za sto, sem jedne večeri :

" ... tih dana u Klubu književnika sedeo je jedne noći sam samcit. Niko da ga pozdravi, a kamoli da sedne. Kad u neko doba nailazi Andrić i pravo za njegov sto. Priča nešto o Geteu i ljušti jabuku. Branko ga gleda u čudu i misli da on ne zna šta se sa njim dešava i da je zbog toga seo. Kad u jednom trenutku budući nobelovac procedi:

— *ebo ti take šale, piši romane, njih ionako niko ne čita – reče Andrić.

Niko pre, a kažu, niko ni posle nije čuo Andrića da psuje.

I, počeo je Ćopić da piše romane. Ali avaj, kada je objavio „Gluvi barut“, prošao je kroz isti partijski „topli zec“ kao u vreme „Jeretičke priče“ i, konačno, 1960. je izbačen iz Partije.

 

[kalis]

Kad je u pitanju razgovor, ja poznajem dve vrste ljudi kod nas.
Prva vrsta. Kad ih slušam kako govore, pametno i odrešito, meni se čini da je sve rečeno, glatko i savršeno, bez pogovora... Nema ništa ni da se doda ni da se oduzme. Razgovor je završen u trenutku kad oni izgovore poslednju reč. Sve je tačno, i sve ostaje tu gde je rečeno i kako je rečeno, bez odjeka u meni.
Druga vrsta. Slušam ih sa naporom kako se zapliću i raspliću u borbi sa svojim mislima i sa njihovim izrazom. Muče se. I meni je na mahove nelagodno. Ali njihove misli pobuđuju i mene na razmišljanje, i ja ih u sebi širim i dopunjujem, ili u vezi sa njima mislim nešto sasvim drugo i potpuno novo. Iz razgovora sa takvim ljudima čovek izlazi bogatiji i radosniji, duže pamti takav susret i prijatnije ga se seća.


Ivo Andrić

 

[kalis]

KUĆA NA OSAMI -I .Andrić

Sama činjenica da jedan čovek ima hrabrosti da tako izgleda i da takvo lice pronosi svetom samosvesno i prirodno, bez i najmanjeg snebivanja ili izvinjavanja, mora da ispuni svakog čuđenjem i divljenjem. A provedete li petnaestak minuta u razgovoru sa tim čovekom, vi zaboravite potpuno prvi utisak i nalazite da je to lice duhovito, zanimljivo, privlačno, čak i lepo. I postaje vam odjednom jasno kako je mogućno da su toga tucibrata, svađalicu i bekriju volele mnoge žene po Evropi i da su najbolji ljudi tražili njegovo društvo, dopisivali se i prijateljevali sa njim.



Prokleta avlija -Ivo Andrić

''... da ti znaš kakva je to žena bila.Ne možeš da se odlepiš od nje, a vidiš da te nestaje.''


''Kod ljudi koji nam postanu bliski mi sve pojedinosti prvog dodira obično zaboravljamo : izgleda nam kao da smo ih vazda znali i kao da su oduvek sa nama bili.''


''Ja bih bez hljeba još nekako i mogao, ali bez razgovora, beli, ne mogu. "



EX PONTO – Ivo Andrić
•
''Jedanaest sati noću.
Neko je rekao jednu riječ, običnu i svagdanju, a moji mrtvi uskrsnuše u meni.Val me bola podiže i spusti.
Razgovor teče dalje, a u grudima bolom boli. Sad, evo,san me svladava, dobri, blagosloveni umor sna, jer kad bih inače zaspao?
Slabo mi pokapamo naše mrtve. I tako često biva da neko, ništa ne sluteći, reče jednu običnu svagdanju riječ.

•
''U noći.Umara me misao o postojanju tolikih bića i svjetova u mraku.-Tako dugo traje sve! I svijetu se otvaraju uvijek novi dani kao rane.
Meni od svega što sam video plamte oči. Velik svijet. Velik teret i velik umor. Duboka noć. A čovjek sam.''

•
''Ali srce je moje tamno jezero,koga ništa ne diže i u kom se niko ne ogleda.''

 

[kalis]

*
...ni u čemu što nam se dešava nismo sami,ni prvi ni jedini.

*
Takav je život da čovek mora da se stidi onoga što je najlepše u njemu i da upravo to sakriva od sveta,pa i od onih koji su mu najbliži.

*
Poznavao sam čoveka koji je za svaku stvar koju on nema ili ne razume uspevao da nađe po neku zlu reč.

*
U stvari,ova planeta je možda jedan obor u koji je saterano i zatvoreno sve što je u vasioni živelo i gamizalo,sa jedinom svrhom da tu pomre.

*
Ničega u nama nema što bi moglo opravdati postojanje raja.

*
U prvoj polovini života čovek želi i radi ono čega će se u drugoj polovini stideti i odricati,a druga polovina mu prođe u uzaludnim pokušajima da se popravi ili bar zataška ono što se radilo u prvoj.Tako se na kraju sve potire i svodi na nulu.Ostaju samo kajanje i stid.

*
Jednom mu je neko-u zao čas!-rekao da je pametan.Kako i zašto,to sam Bog zna.Tek,on je poverovao u to.I otada je taj inače mirni i bezazleni čovek postao nemoguć,težak sebi i drugima.

•
Kad nisam očajan,ja ne valjam ništa.

*
Ko uspe da zagreje i oživi samoću,taj je osvojio svet.

*
Za nas je uvek neprijatno razočarenje kad oni koje volimo i cenimo neće ili ne mogu da učestvuju u našim intelektualnim ili političkim mržnjama ili ljubavima.I mi smo tada uvek više skloni da verujemo da neće nego da ne mogu.

*
Ja sam od onih koji vrlo dockan bivaju pametni.I nikad potpuno.A što je najgore,to se ne primećuje na prvi pogled.

*
To je bio jedan od onih ljudi što ne zauzimaju mnogo mesta u svetu.Bio je dobar.Jedino što je kod te njegove dobrote moglo da smeta,to je njegova stalna težnja da bude i izgleda bolji nego što je.To je kvarilo.

*
Rano leganje i rano ustajanje imali su za mene uvek nečeg bolnog,bližeg životinjskom nego ljudskom životu.
Čovek koji mora da legne sa mrakom a ustane sa svitanjem izgleda mi uvek kao unazađen i nesrećan stvor.

*
Niko od nas nikad ne može znati kako izgleda u očima drugog čoveka.Jer,ako je i najbolji psiholog,on to sam ne može proniknuti,a onaj drugi neće mu to nikad u celosti iskreno kazati.Neće hteti ili neće umeti.

*
Kad u bojažljivom čoveku obamre strah,onda se i takvog treba pribojavati isto kao i onog koji je prirodno hrabar.Možda i više.

*
Postoji priča da je na dvoru nekog sultana bio naročit činovnik čija je titula glasila:evetefendija.Njegova jedina dužnost bila je ''da klima glavom u znak odobravanja na sve što sultan kaže.''

*
Bedel (arapski),zamenik(u turskoj vojsci mogli su,nekad,bogati ljudi da plate čoveka koji će za njih odslužiti vojni rok.)

*
Teško nama kad bismo jednog dana zaista postali oni i onakvi kakvi često zamišljamo da smo ili da bismo mogli biti,i kakvi-blago nama-nikad nećemo uspeti da budemo!

*
Kad se žalimo da nam drugi ljudi dosađuju i kradu vreme svojim posetama i razgovorima i svojim traženjem saveta i usluga,mi to činimo samo napola iskreno.U stvari,jedino što mi žalimo to je:što to nisu neki dugi i drukčiji ljudi.I ništa drugo.

•
Sramotićeš se dok si živ.Prilike ćeš za to imati uvek.Svet će ti je pružati dovoljno,a i kad to ne bude,ti ćeš se potruditi sam da je nađeš.

*
Kad laže-to sam primetio-njegov rečnik je originalnijji i bogatiji,biran i malo neobičan.Time se odaje;bar preda mnom.

*
Samo ukroćena(ili od rođenja krotka)žena može da nađe mesta u društvu i u spletu dužnosti i obaveza koje život u društvu predstavlja.Ona kojoj pođe za rukom da se u tome otme i pokaže se kao nepripitomljiva,ta ostaje izvan društva i njegovih zakona,pa ma kakva ona inače po sebi bila.Ona i nije autonomno,jedinstveno i zauvek borba protiv nje,bez sećanja na sve što je bilo
•
Sve možeš,ali ne možeš onoga koji se ispeo na uzvišenije mesto sprečiti da,kad gleda one ispod sebe,ne gleda-naniže.
*
Žena se zamori da bude čoveku prijatelj.
*
Imao sam prilike da vidim nekoliko žena i nekoliko porodičnih sreća koje one daju,i da osetim,kao zadah pakla, neobjašnjivu,slepu zloću žene koja jede samu sebe i truje sve oko sebe.

*
Kad slušam žene kako govore i gledam koliko iskustva imaju u stvarima svagdašnjeg života,učini mi se odjednom da su stare,drevne kao duhovi zemlje...
*
Svuda u svetu,a naročito valjda u ovim balkanskim zemljama,možete na dva načina da se odbranite i održite u struji života i da ljude prisilite da vas poštuju i-poštede.Prvi je:da stečete toliko novca i sigurnih dobara da vam niko ne sme i ne može ništa.Drugi je:da pokažete takvu ravnodušnost prema novcu,vlasti i svakom društvenom sjaju i uspehu,da vam i opet-ne može niko ništa.

*
Uvek mi je malo vazduha,nikad mi nije dosta vode ni bilja ni ljudskih lica.

*
Najveći efekat postizava se u poeziji kad pesniku pođe za rukom da čitaoca iznenadi nečim poznatim.

*
Ja sam tako željan ljudi i toliko žedan pokreta i oblika da bih satima stajao na ulici i zagledao prolaznicima u lice i odelo,samo da me nije stid.

*
Poređenje treba da je oštro kao sečivo brijača.
*
Treba biti živ i zdrav da bi se u pisanju moglo biti tužan i očajan,jer bolesnici o tom ne govore,a mrtvi ćute.

*
Ja se tako malo družim sa ljudima,a ukoliko se družim,tako se malo iskreno razgovaram i od srca smejem da patim kao od neke nezadovoljene fizičke potrebe od želje za smehom.

*
Svi smo mi već za života zaboravljeni,samo se to jasno vidi tek kad umremo.
*
''Takav ti je Srbin;dok ima,on jede dok ne pukne,a kad nema,on trpi dok ne crkne.''
*
Ne dolazi i neće doći.Ne znam zašto pogledam na sat.Nemogućno je da dođe.Od te nemogućnosti sačinjen je sav moj današnji život i svet.Tu je samo još u prošlosti.Bio bih zaista potpun i pravi mrtvac da prošlost ne postoji.
*
Od zanosa i uzbuđenja nisam mogao da spavam.Gušio sam se od sreće.

 

[kalis]

Ostadoh te željan, jednog letnjeg dana,
O srebrna vodo, iz tuđega vrela.
To je bilo davno -
Svaka mi je staza danas obasjana
Suncem i ljepotom. Sreća me je srela.
Iz stotinu vrela žeđ moja sad pije,
Al` mira ne nađoh nigde, jer me nikad
Vatra prve žeđi ostavila nije.

Ivo Andrić

 

[Plant]

'

'Kad ja pođoh..'

Zašto Tito nije bio na Andrićevoj sahrani?

Biće da ste ipak vi u pravu,.. iz nekoliko izvora je ipak ta pesma.

Ee, sad - takođe iz nekoliko izvora ( a ipak sporno) :
- Nakon deportacije našeg poslanstva iz Berlina, na Bodensko jezero, nudili su mu Nemci (samo njemu) da ostane u Švajcarskoj i eventualno ode u Ameriku.
Odbio je i sa ostalima iz poslanstva se vratio u Beograd. U Prizrenskoj piše dva (tri) svoja najbolja romana.
- Za vreme rata nije imao kontakta sa partizanima, štitio ga je Gestapo.
1944.g Gestapo hapsi Nenada Jovanovića ( suprug Milice babić) i deportuje u Dahau... navodno je potkazan kao rodoljub.

Milica saznaje u kom joj je logoru suprug ( najverovatnije preko Ive Andrića) i šalje mu novac.
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Nesporno je: Venčao se kada je imao 67 godina a Milica 50.
I nesporna je afera sa Persidom - ženom Gustava Krkleca ( kumovi), nako čega se Krklec razveo.
Nesporno je i da se kao student izjašnjavai kao Hrvat, ali mu je i stipendija bila od hrvatskog udruženja... Iz ZG u Beč, iz Beča u Krakov, pa hapšen zbog "Mlade Bosne" (a da nije završio fakultet).
fakultet je kasnije završio u Gracu, dok je službavao u našem konzulatu,.. pa i doktorirao ( sa devetkom),
u gimnaziji je bio slab učenik - završio sa dovoljnim, a ima podatak i da je ponavljao sedmi razred .
--------------------------------------------------------------------------------
Je li dovoljno da mu Tito ne dođe na sahranu .. ?

I sada ću još da odgledam film "Proleće na poslednjem jezeru " - ima ja na YT od pre 8 meseci.

--------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

 

[Nina]

Ne ruši sve mostove

Ne ruši sve mostove, možda ćeš se vratiti.
Nisi ptica ni leptir obalom što leti,
Kad nema mostova uzalud je čeznuti,
Uzalud je shvatiti, uzalud je hteti.
Ne ruši sve mostove, možda ćeš se vratiti.
Ostavi bar jedan most između srca i mene.
U samoći je lakše neshvaćeno shvatiti,
Mogle bi te nazad nagnati uspomene...

Ivo Andrić