Где почиње и завршава се српски језик?

[bernardo]

Чуо сам да су одређене границе, али нигде не нађох које су. Да ли су границе река Искар-Купа?

Где почиње српски језик. Наравно да прелазности увек има, али да ли је штокавски српски? Онда је хрватски чакавски? А кајкавски је онда...чији?

Да ли је језик у македонији на крају староштокавског порекла? Ја искрено мислим да јесте, али се у Југославији наравно није радило да се то потврди, због самобитности македонског народа.

 

[jolemisa]

Чуо сам да су одређене границе, али нигде не нађох које су. Да ли су границе река Искар-Купа?

Где почиње српски језик. Наравно да прелазности увек има, али да ли је штокавски српски? Онда је хрватски чакавски? А кајкавски је онда...чији?

Да ли је језик у македонији на крају староштокавског порекла? Ја искрено мислим да јесте, али се у Југославији наравно није радило да се то потврди, због самобитности македонског народа.

Kajkavski koriste hrvati,blizu granice sa Slovenijom,jer i veci deo slovenaca govori kajkavski.

 

[loving tree]

 

[bernardo]

Kajkavski koriste hrvati,blizu granice sa Slovenijom,jer i veci deo slovenaca govori kajkavski.

Да, али онда се поставља питање, ко су Словенци? Чији је тај језик?

 

[bernardo]

Pogledajte prilog 1509200

Зашто на овом земљопису гора није приказана као део ПТ дијалекта? Шта је са ПТ дијалектима у МКД и пограничном делу са Бугарском?

 

[loving tree]

To je mapa iz knjige najpoznatijeg jugoslovenskog lingviste i ekperta za dijalekte Pavla Ivića (1924-1999). Dole ispod mape je sitnim slovima ispisano:
Napomena: granice poddijalekata su aproksimativne u nekim područjima.

 

[bernardo]

To je mapa iz knjige najpoznatijeg jugoslovenskog lingviste i ekperta za dijalekte Pavla Ivića (1924-1999). Dole ispod mape je sitnim slovima ispisano:
Napomena: granice poddijalekata su aproksimativne u nekim područjima.

А ово је као нека надограђена карта, шта мислиш о овоме?

 

[jolemisa]

Да, али онда се поставља питање, ко су Словенци? Чији је тај језик?

Negde sam procitao da je to mesavina Poljsko-Ruskog jezika.Plus dodatak Italijanskog.

 

[bernardo]

Negde sam procitao da je to mesavina Poljsko-Ruskog jezika.Plus dodatak Italijanskog.

Пре бих рекао западнословенских и јужнословенских са додацима италијанског али посебно немачког

 

[jolemisa]

Пре бих рекао западнословенских и јужнословенских са додацима италијанског али посебно немачког

Negde sam procitao,odavno da je sigurno mesavina ruskog i poljskog.Mada ni meni ne lici ni na jedan,a na austrijsko-italijanski nikako.

 

[jolemisa]

Evo ovo sam sada nasao.
Slovenački jezik je najsličniji jeziku Lužičkih Srba u Nemačkoj.

 

[pilatovic]

Ne, slovenački jezik spada u grupu južnoslovenskih jezika. Oni su direktni naslednici Staroslovenskog, baš kao i mi. Imaju nešt više sličnosti sa Slovačkim, čak im je i naziv sličan. Kažu da su Mađari prekinuli tu vezu među tim dvema jezicima, što dokazuje i genetska slika Mađara koji su po tome 60 procentni Sloveni... Sa Lužičkosrpski nemaju nikakve posebne veze, Severni Lužičkosrpski je sličniji Poljskom, a Južni Češkom, pošto su susedi.

 

[Casual Observer]

Да, али онда се поставља питање, ко су Словенци? Чији је тај језик?

Evo ovo sam sada nasao.
Slovenački jezik je najsličniji jeziku Lužičkih Srba u Nemačkoj.

Зашто на овом земљопису гора није приказана као део ПТ дијалекта? Шта је са ПТ дијалектима у МКД и пограничном делу са Бугарском?

Evo ovo sam sada nasao.
Slovenački jezik je najsličniji jeziku Lužičkih Srba u Nemačkoj.

Ne, slovenački jezik spada u grupu južnoslovenskih jezika. Oni su direktni naslednici Staroslovenskog, baš kao i mi. Imaju nešt više sličnosti sa Slovačkim, čak im je i naziv sličan. Kažu da su Mađari prekinuli tu vezu među tim dvema jezicima, što dokazuje i genetska slika Mađara koji su po tome 60 procentni Sloveni... Sa Lužičkosrpski nemaju nikakve posebne veze, Severni Lužičkosrpski je sličniji Poljskom, a Južni Češkom, pošto su susedi.

Slovenački jezik je divergirao u odnosu na praslovenski nezavisno od ostalih tako da osim što neki dijalekti i dalje čuvaju (originalne) praslovenske konsonantske grupe *tl/*dl (kao i najistočniji srpski govori - timočki i lužnički - govori se između Zaplanja i grada Trna u Bugarskoj - inače poznat u Bugarskoj po tome da nije nikom baš mnogo razumljiv, čak ni sofijskim Šopima) nije nešto blizak češkom niti gornjelužičko-srpskom.

Slovačkom su daleko najsličniji kajkavski govori (nisu slovenački iako su im veoma bliski) i štokavski - svi zapadnojužnoslovenski govori (sve zapadno od izoglose ć/đ:št/žd u zapadnoj Bugarskoj (velikim delom se preklapa sa Jatovom granicom) su nastali od dijalekata panonskih Slovena, srednjeslovačke dijalekte i danas ozbiljna lingvistika svrstava sa južnoslovenskim, zbog mase zajedničkih crta. Npr dativ uz si (kupi(t) ću si je panonska osobina - sreće se u srednjeslovačkom, kajkavskom, zagrebačkom i rubnim istočnim govorima Srbije.

Jedine ne-panonske crte su zadržali zapadni slovenački (jezik Slovena Norika se ipak razlikovao od panonskog) i najistočniji govori Srbije koji još uvek čuvaju praslovensko *tl/dl, oblici kao pletla/kradla (plela/krala) i slično: Braničevci, Dečani i Obodriti (Timočani) su u anglosaksonskim i nemačkim hronikama jasno označeni kao južnopoljsko pleme. Inače, u najstarijim slovenačkim dokumentima se sreće oblik ‘modlitva’ umesto ‘molitva’, kao i u češkom i poljskom.

Fonetika je najžilaviji pečat jezika, žilavija i od brzo izmenjive morfologije (gramatika) i fonoloških osobina - akcent je žilaviji od morfologije ali manje od glasovne strukture jezika.

 

[Casual Observer]

Пре бих рекао западнословенских и јужнословенских са додацима италијанског али посебно немачког

Tako zvuči ali nije ništa bliži češkom (da ne pominjem poljski) od srpskog. Kajkavski je mnogo bliži slovačkom.

 

[bernardo]

Slovenački jezik je divergirao u odnosu na praslovenski nezavisno od ostalih tako da osim što neki dijalekti i dalje čuvaju (originalne) praslovenske konsonantske grupe *tl/*dl (kao i najistočniji srpski govori - timočki i lužnički - govori se između Zaplanja i grada Trna u Bugarskoj - inače poznat u Bugarskoj po tome da nije nikom baš mnogo razumljiv, čak ni sofijskim Šopima) nije nešto blizak češkom niti gornjelužičko-srpskom.

Slovačkom su daleko najsličniji kajkavski govori (nisu slovenački iako su im veoma bliski) i štokavski - svi zapadnojužnoslovenski govori (sve zapadno od izoglose ć/đ:št/žd u zapadnoj Bugarskoj (velikim delom se preklapa sa Jatovom granicom) su nastali od dijalekata panonskih Slovena, srednjeslovačke dijalekte i danas ozbiljna lingvistika svrstava sa južnoslovenskim, zbog mase zajedničkih crta. Npr dativ uz si (kupi(t) ću si je panonska osobina - sreće se u srednjeslovačkom, kajkavskom, zagrebačkom i rubnim istočnim govorima Srbije.

Jedine ne-panonske crte su zadržali zapadni slovenački (jezik Slovena Norika se ipak razlikovao od panonskog) i najistočniji govori Srbije koji još uvek čuvaju praslovensko *tl/dl, oblici kao pletla/kradla (plela/krala) i slično: Braničevci, Dečani i Obodriti (Timočani) su u anglosaksonskim i nemačkim hronikama jasno označeni kao južnopoljsko pleme. Inače, u najstarijim slovenačkim dokumentima se sreće oblik ‘modlitva’ umesto ‘molitva’, kao i u češkom i poljskom.

Fonetika je najžilaviji pečat jezika, žilavija i od brzo izmenjive morfologije (gramatika) i fonoloških osobina - akcent je žilaviji od morfologije ali manje od glasovne strukture jezika.

Одличан осврт! Са слашћу све прочитах.

 

[Casual Observer]

Да, али онда се поставља питање, ко су Словенци? Чији је тај језик?

Zapadnojužnoslovenski jezik koji se definitivno odvojio od srpsko-hrvatske grupe (tada definitivno jezika) tek u XIV veku ali od tada dovoljno divergirao da bude prilično nerazumljiv: Zapadnojužnoslovenska dijalekatska grupa se raspala na slovenački i sh jezik/dijasistem.

 

[bernardo]

Zapadnojužnoslovenski jezik koji se definitivno odvojio od srpsko-hrvatske grupe (tada definitivno jezika) tek u XIV veku ali od tada dovoljno divergirao da bude prilično nerazumljiv: Zapadnojužnoslovenska dijalekatska grupa se raspala na slovenački i sh jezik/dijasistem.

Кајкавски и сповеначки говори имају неки ближи однос него ПТ и македонски?

 

[Casual Observer]

Кајкавски и сповеначки говори имају неки ближи однос него ПТ и македонски?

Morala bi da se proveri leksička distanca, tj procenat reči koje se preklapaju. Iz iste su podgrupe ali je slovenački prilično divergirao. PT je definitivno znatno bliži kumanovskom i kratovskom nego kajkavski slovdnsčkom je su praktično nastavak jedan drigog na teritoriji srpskog odnosno makedonskog, uporedivo je jedino sa situacijom međimurskog i prek(o)murskog koji u stvari čine jedinstveni “murski jezik,” iako je jedan zvanično slovenački a drugi kajkavski dijalekt.

 

[Casual Observer]

Кајкавски и сповеначки говори имају неки ближи однос него ПТ и македонски?

Dakle, originalno su kajkavski i slovenački bili bliži ner su iz iste (zapadnoslovenske) podgrupe ali je pitanje kakva je situacija sada.

Na dijagramu se vidi približno vreme diferencijacije posebnih slovenskih jezika:

@Mej bregami je govornik primorskog kajkavskog, sigurno zna koliko su kajkavski i slovenački slični/različiti. Mada je istovremeno i govornik književnog hrvatskog tako da mu je već teže da da procenu koliko bi recimo jednom Kajkavcu (koji uopšte ne govori štokavski) bila razumljiva recimo Zona Zamfirova a koliko makedonski jezik.

 

[bernardo]

Morala bi da se proveri leksička distanca, tj procenat reči koje se preklapaju. Iz iste su podgrupe ali je slovenački prilično divergirao. PT je definitivno znatno bliži kumanovskom i kratovskom nego kajkavski slovdnsčkom je su praktično nastavak jedan drigog na teritoriji srpskog odnosno makedonskog, uporedivo je jedino sa situacijom međimurskog i prek(o)murskog koji u stvari čine jedinstveni “murski jezik,” iako je jedan zvanično slovenački a drugi kajkavski dijalekt.

Кумановски и кратовски барем по ономе што ја видим дакако су штокавски.

Личне заменице, у уместо во и в, наставак -мо а не -ме, наставак множине - и за мушки и -е за женски род (Кумановцити а не Кумановците, жене а не жени), д'н, с'н и с'г а не ден, сон и сега

 

[bernardo]

@Mej bregami je govornik primorskog kajkavskog, sigurno zna koliko su kajkavski i slovenački slični/različiti. Mada je istovremeno i govornik književnog hrvatskog tako da mu je već teže da da procenu koliko bi recimo jednom Kajkavcu (koji uopšte ne govori štokavski) bila razumljiva recimo Zona Zamfirova a koliko makedonski jezik.

Ово је баш занимњива тема за истражити.

 

[Casual Observer]

Dakle, originalno su kajkavski i slovenački bili bliži ner su iz iste (zapadnoslovenske) podgrupe ali je pitanje kakva je situacija sada.

Na dijagramu se vidi približno vreme diferencijacije posebnih slovenskih jezika:

@Mej bregami je govornik primorskog* kajkavskog, sigurno zna koliko su kajkavski i slovenački slični/različiti. Mada je istovremeno i govornik književnog hrvatskog tako da mu je već teže da da procenu koliko bi recimo jednom Kajkavcu (koji uopšte ne govori štokavski) bila razumljiva recimo Zona Zamfirova a koliko makedonski jezik.

Pogledajte prilog 1543438

*prigorskog;

 

[Casual Observer]

Ово је баш занимњива тема за истражити.

Kajkavski se razlikuje od štokavskog ali ne zadovoljava uslove za pravi strani jezik: uprkos razlika prevodilac i nije neophodan.

 

[bernardo]

Kajkavski se razlikuje od štokavskog ali ne zadovoljava uslove za pravi strani jezik: uprkos razlika prevodilac i nije neophodan.

Ово је под утицајем штокавског, чујеш ијекавски одраз јата.

Ти ијекавски кајкавски је под утицајем суседних говора и књижевног, није баш репрезентативан узорак, бар под мени

 

[bernardo]

Kajkavski se razlikuje od štokavskog ali ne zadovoljava uslove za pravi strani jezik: uprkos razlika prevodilac i nije neophodan.

https://youtu.be/u0m8el4r5o0?si=0TXB2dsToRYOklQQ