Elitizam ili populizam

[etotako]

Kritičare možemo posmatrati kao instrument u građenju tržišta. Oni usmeravaju tražnju... svojim pozitivnim ili negativnim izjavama će skrenuti pažnju određene populacije. Ali njihova uloga kao sudija vrednosti je ipak neosnovana.

 

[HeBePoBaTaH_]

Književna kritika je deo nauke o književnosti koji služi kao spona između književnih dela i čitalaca. Svakako da k.k. ima svoju funkciju, jer kako bi neko znao šta je književni tekst, ako ne poznaje strukturu dela? Kritičari, svakako, greše. Onaj ko se kritikom bavi, trebalo bi da bude idealan čitalac. Ne može se svako nazvati dobrim u svom poslu. Presudnu ulogu igra, ne samo poznavanje književne teorije odn. nauke o književnosti, već osećaj o prirodi umetničkog dela. A to je već stvar individualih sposobnosti.

 

[Hesse]

Mnogo ljudi se danas bavi pisanjem, i to je dobro... Da, sve se plaća, kao što se plaća, i treba da se naplati svaki rad. Ne vidim šta je tu sporno. To je esnaf i tako stoje svari. Isidora Sekulić je umalo odustala od pisanja zbog dve Skerlićeve kritike. Ona koja je govorila da su pisci ličnosti koje održavaju koherentnost duhovne egzistencije čovečanstva.

Postoji velika razlika između pisanja, literature i književnosti.
Pisac je onaj koji se služi pisanom rečju i pisanjem kao zanimanjem. On produkuje knjige. Davno je smatran i onim koji je duhovni genije u vlasti duhovnih sila, narodnim tribunom .. Pisac je i stvralac imagitivne književnosti, pesničke, narativne, kritičke proze, autor filmskih scenarija, scenarija odn.muzičkih komada...

Literatura je od polihistoričke istorije umetnosti - ono što je pisano, ali i usmeno. Slovesnost podrazumeva rečitost i poeziju.

Književnost - umetnička, lepa književnost je JEZIČKA UMETNOST. To je terminološka specifikacija!

Iluistr: Pisanje(Toni Parsons), Literatura (Ijan Pirs), Književnost- Eko.

Pisanje i literatura su sastavni deo knjizevnosti, tako da ova podela ne stoji.

 

[Hesse]

Двоумио сам се да ли да овде још једном постујем али сам на крају одлучио да то учиним јер напросто морам да укажем на неаргуметнованост одговора на проблем који сам поставио.
Прболем је гласио: Дат је Пахелбелов Канон и Лаку Ноћ од Цеце. Треба доказати да је прво уметност а друго не. Напоменуо сам да је једини разлог (дакле р а з л о г, али не и аргумент) због кога сматрам да је Канон уметност је што он у мени изазива најдубља естетска осећања, или готово катарзу, посебно ако слушам верзију аранжирану за клавир.

Само двоје људи је покушало да да директан одговор на проблем:

1. Хесе: Naravno da bi ti argument u korist Kanona dao svako iole upucen u teoriju knjizevnosti! To uopste nije sporno.

2. дивља у срцу: Ne, ne, ne, ne zna taj sta je estetski dozivljaj. Ganutost i prijatnost koju neko oseca dok slusa Cecu nemaju veze sa estetskim dozivljajem. Amin.

Први проблем са првим одговором је што је очигледно аутор схватио да се ради о литерарним делима, но напротив у питању су два музичка дела. Други проблем је што у одговору не постоји ниједан аргумент. Хесе је практично упутио на неког тамо ко би рекао "Уметност" у корист Канона. Јасно је да то није аргумент.

Други одговор је неоснован; генерализован је и сувише смео. Наиме, не сме се тврдити да неко ко слуша Лаку Ноћ од Цеце не осећа исто оно што осећа неко ко слуша Канон. Не сме се тврдити да неко ко слуша Лаку Ноћ не налази исто толико лепог, исто толико уметности у томе као неко ко слуша Канон. Шта бисмо рекли о људима који слушајући Цецу падају у делиријум? Зар не бисмо могли рећи да они прживљавају једну својеврсну катарзу?

Проблем је доста продубљен, шта више наговештава субјективно као примерну карактеристику доживљаја уметности.
Мој позив да се да рационалан одговор који ће одбранити уметност од кича и шунда остаје отворен.

Nisam te razumeo. Da preformulisem odgovor. Dakle, odgovor bi ti dao bilo ko ko je zavrsio srednju muz. skolu. odnosno koje upucen u teoriju muzike, nauku o harmoniji, i sl. a verovatno i bilo koji ozbiljniji muzicar. To sto neko slusajuci Cecu pada u delirijum, to je zasebna prica...uporedimo to sa npr. ...covekom koji gleda sliku Monalize i divi joj se i covekom koji gleda neku mrlju na papiru koju je naslikao neki debil i divi joj se...to znaci da debil nema ukusa (ukus nije samo stvar subjektivnog dozivljaja, vec i osecaj za lepo, a samim tim i kvalitetno)...po tebi u ovom slucaju treba dokazati zasto je Monaliza umetnost, a mrlja nije jer debil se divi mrlji, a npr. Pikaso Monalizi...

 

[HeBePoBaTaH_]

Kao što rekoh: reč je terminološkoj specifijaciji! A ne o jednoj izdvojenoj tezi.
Nema tu mesta nikakvoj improvizaciji.
Ja ne mogu sada da objašnjavam šta je narativnost i da novinska vremenska prognoza nije literatura, a da je literatura (sve što je izraženo rečju, izražavanje u jezičkim tvorevinama) najbliži sinonim književnosti.
Književnost je jezička umetnost, nema tu mesta polemisanju sa osnovnim terminološkim odrednicama.

 

[Hesse]

Zasto si upste poceo da objasnjavas tj. da koristeci terminolosku specifikaciju pokazujes razlike izmedju tih pojmova...a poceo si o necemu drugom...u cemu je poenta, ako ta podela, cak sta vise strucno ne stoji...

 

[HeBePoBaTaH_]

Nije AKO, nego je TAKO
Naravno da stoji sve što sam rekao. S tim, što možeš, da približavaš odrednice litetrature i književnosti. Onog trenutka kada literatura dobije umetnički sadržaj tada postaje književnost, i to je to.
Književnost uvek ima rep i glavu, i uvek možeš da je uhvatiš. Čak i kada se radi o postmoderni. Za razliku od nekih drugih oblasti izražavnja i izražajnosti - umetničko u književnosti je UVEK jasno.
To je osnova.
Ono što će ti možda pomoći da razumeš, je gledanje na književnost na dijalektički način, to je sasvim dobar put. Mislim da ne moran da objašnjavam šta to znači...

 

[Milena_9]

Zašto vam je to uopšte bitno, kada se dobro razumete i bez definicija ?

Pisanje, literatura, književnost....

Litteratura- latinska rec koja u prevodu znači književnost, i misli se na sve zabeležene ljudske duhovne tvorevine izražene jezikom.
Mi ovde govorimo o umetničkom stvaralaštvu, ako čemo već.

I kad smo kod Latina: De gustibus non est disputandum / O ukusima ne treba raspravljati / .

Pa još: ako se nekome ne dopada iz bilo kog razloga neka duhovna tvorevina, ne spada po njemu u umetničko delo, onda treba reći da to delo ne ispunjava osnovne vrednosne kriterijume da se tako nazove, a zbog ..toga, toga i toga. Mislim da nije uputno govoriti da su ljudi koji uživaju u tom istom delu / naziv iz psihologije ovde cesto primenjen: recipient/ ljudi loseg ukusa, površni, nedovoljno inteligentni, itd... Ljudi su takvi su- kakvi su, svako sebi bira društvo. U svakoj diskusiji je osnovno polazište da se napada problem, a ne ličnost.

Prvi izuzetak: ako nas neko lično uvredi , hvala na pitanju, imam pravo na odgovor.
Drugi izuzetak: meni se dopadaju svi koji ovde diskutuju, a razlog je što su misleći ljudi.

 

[HeBePoBaTaH_]

Milena, lat.littera - slovo
Literatura označava kod Rimljana delatnost gramatičara, učitelja pismenosti , filologa koji su izučavali jezik i pismenost
Možemo do sutra tako..

Da bi neko pričao, mora da zna šta je književnost. Ako ne - doviđenja.

 

[Milena_9]

Neverovatni,
litera je jedan pojam. Litteratura je drugi. Izveden , naravno i to ne sa moje strane.
Možda bolje poznaješ književnost od mene, ali latinski... čisto sumljam.

Vidiš, ti i ja se ne slažemo oko značenja reči, ali bismo se verovatno u mnogim drugim , važnijim stvarima lepše ispričali. .Neće nas ni saznajno, ni na bilo koji drugi način , obogatiti cepidlačenje / i moje i tvoje / oko činjenica koje su periferne za ovu diskusiju. Komunikacija je najkvalitenija kada se ljudi razumeju. Ne moramo se složiti, ali je bitno da se razumemo.
A razumeli smo se.

 

[HeBePoBaTaH_]

Stvari, kada se priča o književnosti, nikada nisu periferne.
Lepo sam rekao da za palamuđenje postoji podforum Filozofija.
Nikada nemoj da sumLJaš, ako baš moraš - sumnjaj. Ali, nikako nemoj da preteruješ u sumnjama :wink:

 

[Milena_9]

Zašto, kad nam to ovde baš dobro ide?
Jeste, neću da se pravdam, ne lektorišem svoje tekstove. Primetila sam čak, naknadno, da sam u svom početnom javljanju napravila dve greške. Prvo sam pretrnula od straha da me ne eliminišu sa sopstvene teme, kakogod, ali ozbiljni smo ljudi. Ivo / naš zemljak što je pokupio odonomad Nobela / je imao čak dva lektora , da mu se ne bi dešavale takve katastrofalne gluposti koje bi ko zna koju posledicu imalo po svekoliko čovečanstvo . Zato izjednači suglasnike po zvučnosti, nasmej se , čisto da vidim da umeš, pa možemo onda ovako dok ne oteramo ovaj krnji Mesec na spavanje.

 

[etotako]

Ha ha ha
litera
ha ha ha
Ivo, naš zemljak.... kakve to sada ima veze... pogrešno slovo... ha! Lektori, ha ha!
Ljudi... o čemu vi pričate?

 

[etotako]

Pošto već pričamo sve i svašta... reći ću vam da sam ovog jutra posebno nerado ustala iz kreveta. Sanjala sam san koji je bio toliko zabavan i uzbudljiv, na vrlo neintelektualan, čisto holivudski način, jbt ispuštam velika slova, auuuu ja... dobiću retroaktivno keca iz srpskog.

Dakle,... molim Vas, shvatite koliko je sve ovo dijalektički povezano jer ako ne shvatite čikita iz avatara će plakati.

 

[etotako]

Poštovana Milena, tj. svih Vas devet... pošto već pozivate da kritikujemo vašu formu pisanja, daću vam prijateljski savet: kada kucate zapetu ili recimo tačku, učinite to odmah posle slova, a tek posle ukucanog znaka interpunkcije lupite "razmak", nemojte biti toliko nervozni na toj tipki.

 

[etotako]

bilo ih je devet

:shock:
8-)



:wink:
;-)

 

[divlja u srcu]

Upropastili ste temu, nista pametno niste rekli. :-P

 

[etotako]

Upropastili ste temu, nista pametno niste rekli. :-P

Upravo si uvredila mog Animusa... moj san je bio potpuno brilijantan, genijalan i neponovljiv

Ova rasprava je u startu bila uzaludna jer motivi za pisanje ili literaturu ili književnost su različiti. Da li će autoru više značiti mišljenje kritičara ili publike ili mu neće značiti ništa osim da olakša svoju dušu za komad teksta... to je već stvar individualna. MOžda neka anketa među svetom koji se bavi pisanjem, literaturom i književnošću.

 

[divlja u srcu]

Sta radis ti ovako rano, a? :-)

 

[etotako]

U svakom slučaju, korisna je bila napomena Neverovatnog člana, koji je uprkos korisničkom imenu sasvim izvestan i postojeći, ovo govorim jer verujem u njegovu opipljivost, pored njegove čitljivosti... dakle, njegova napomena da neki autori pišu zbog ugovora, pišu da bi zadovoljili materijalno osnovu svoje egzistencije. Jeste da smo svi negde bili svesni da pisac dobija određenu naknadu za svoj trud, ali je momenat prinude, vezanosti ugovorom onaj bitan momenat. Glasam da je Neverovatan bio najneverovatnije koristan sagovornik i da je još jednom opravdao svoje ime.

Uostalom, kreativnost i genijalnost su samo pojedinačne iskrice koje izleću kao rezultat napornog i znojem obojenog lupanja ramaka na tastaturi. Vrednost je nešto što odleti u budućnost, a služi kao most za sva glagolska vremena, bilo da su složena ili sasvim prosta... ona je infinitiv, najmanji zajednički delilac svih muka i mazohističkih gledanja u ono što bi moglo biti i nusprodukt varenja koji se odbacuje da bi naš organizam preživeo još jedan dan.

 

[etotako]

Sta radis ti ovako rano, a? :-)

kenyam
pijem kafu... hoćeš ti?

 

[divlja u srcu]

Vidim da od rane zore imas inspiraciju...

I ja pijem kafu.

Od pisanja se niko leba najesti nece u zemlji Srbijici.

 

[etotako]

Hleb je i onako hrana za siromašne
nego ja sam čula da postoji neki čovek u Indiji koji žive od fotosinteze... od tada sam usvojila koncept i funkcionišem dobro samo kada sam ekološki opravdana jer jedem CO2 da bih smanjila količinu gasova staklene bašte

jutro je moj najplodniji period
plašim se mraka... to je moj najveći maler u životu
jutro je moje vreme
živelo jutro i fotosinteza

 

[divlja u srcu]

Ah, ja sam nocna zena, al' rekoh da probam i ja fotosintezu malo. :wink:

 

[etotako]

jutro izraste iz noći, što znači da obuhvati i noć
jutro je noć u najavi

mislim da ova kafa počela da me lupa po ušima
bolje da sada malo skakućem
jutarnja gimnastika, zašto da ne
jesi radila to nekad?