Beograd kojeg više nema

Ringispil na Slaviji radi. Automobili se vrte oko zelenog ostrva. U njima sede bivsa deca, oni koji su pocinjali na ringispilima ispod Terazija, na Tas-majdanu i Zvezdari.
Setite se, drugarice i drugovi, tih dalekih lepih dana i nasmesite se jedni drugima.
D. Radović

Sećate se ovih ringišpila?
Gledam lepo sređen proplanak na vrhu Zvezdare.Nekada sam se kao dete vozikao na ringišpilu koji se tu nalazio.
Bože koliko sam dana tu proveo...sad ostade samo puko sećanje.
 
Прво, да вас све поздравим, јер бити Београђанин ЈЕСТЕ стање свести.... ;)

Друго, одушевљен сам: што сликама, што причама.... Качите фотке, пишите - докле год постоје "фанатици" који шетају старом Савамалом и гледају у фасаде (притом знајући у шта гледају), дотле постоји нада да ће се онај прави дух Београда очувати.... Не може баш свуда стакло и челик да прође....

Ко је скоро прошао Цетинском, могао је да види пивницу "Александар" потпуно затрављену... Неко купио, па хоће да прави хотеле.... А кад би знао која је то прича, канда би двапут размислио.... Иначе, иза "Александра" се налазе три извора воде, која су још пре Другог светског рата проглашена за најквалитетније у Европи.... Ту воду је погон БИП-а користио за пиво, које се, између осталог, точило у "Аци".... Никад више нигде нисам попио такво пиво..... Ееееех.....

Затрављена је и она пивница на дну Скадарлије, где се сустичу Скадарска и Цетинска.... А беше и то страшна башта.....

Што се тиче моста Краља Александра (Земунски мост), провлачи се прича како је он срушен 6.априла 1941., у бомбардовању..... Негде сам прочитао (не сећам се где, опростићете ми) да то није истина: наиме, мост су минирали и срушили српски жандарми, негде између 6. и 11. априла, да би спречили муњевито напредовање Немаца ка Београду. Такође сам прочитао да су Београђани проклињали тог жандарма који га је дигао у ваздух, јер није омео Немце, већ само Београђанима створио муке....
И дан-данас постоје трагови тог моста.... Они камени лукови испод Бранковог моста, који изгледом одударају од целине, јесу остаци "ланчаног" предратног моста који је послужио као основа Бранковом.... Данас они служе као хаустор за обављање физиолошких потреба - страшно :dontunderstand:..... Уосталом, као и цела Савамала, која представља транзит за камионе.....

Ах, да, једна препорука: чекање сумрака на новобеоградској страни, прекопута Саборне цркве.... Осећај је јединствен, а поглед :worth:...... наравно, пробати и свитање - исто, а другачије :)
 
lider:
nostalgik
Podsetio si me na nekadašnji izgled sadašnjeg Trga,tačnije onog dela gde se sada nalazi staklenac.
Da li se neko seća niza radnji i na tome mestu,kafane pred kojom su se skupljali okasneli posetioci Skadarlije,crvenog kioska PKB-a sa viršlama i kobasicama....
Kliknite za proširenje...

A da li se ti secas onih radnjica u Vasinoj, bas posle Narodnog pozorista. U jednu od njih su me vukli pred pocetak svake skolske godine da mi kupe novu skolsku kecelju...

Ko se seca prve "modernizcije" Dorcola, one iz 70-ih, kad porusise veci deo donjeg i nacese gornji...

Tada su u Dusanovoj srusili najbolju pekaru u tom delu grada, Cika Dimcetovu. Tamo smo za sve prigodne prilike nosili prasice na pecenje. E, to je trebalo videti kad zaredjaju plehovi iz kuca ka Cika Dimcetu, a on raspali one svoje pekarske peci a ceo kraj zamirise...

Pekara mu bila pored kafane "Mars na Drinu" izmedju Kapetan Misine i Zmaj Jovine.

A na istom tom potezu, samo u Strahinjica Bana, imao je svoju radnjicu cika Milan, obucar. Znao je sve i svja u kraju i bio hodajuca enciklopedija starog Dorcola, ali nije voleo mnogo da se busa. Morao si bas da zadobijes njegovu naklonost da bi ti pricao...

A dole, na uglu Kapetan Misine i Skender Begove bila je bombodzijska radnja. Tu su do duboko u devedesete jos uvek mogle da se kupe prave svilene bombone i one kisele zuto-crvene.

Jedna slicna radnja jos uvek postoji u Gavrila Principa, na pocetku, vrlo blizu mosta.
 
Da ne zaboravim, za ljubitelje boze, najbolja boza jos uvek moze da se popije preko puta Doma omladine. Stara goranska poslasticarnica jos radi i imaju i bozu i sudzuk (crveni i beli) i kadaif.

A kod Petrovica u Zmaj Jovinoj (il je to sad Knjeginje Ljubice) jos uvek je najbolji marcipan!
 
mlekce:
Da ne zaboravim, za ljubitelje boze, najbolja boza jos uvek moze da se popije preko puta Doma omladine. Stara goranska poslasticarnica jos radi i imaju i bozu i sudzuk (crveni i beli) i kadaif.
Kliknite za proširenje...
Da, i boza, i alva je najbolja u gradu, i tufahije su im odlične. Ali, naročita stvar je, što su oni uvek bili i ostali neverovatno ljubazni, uvek te dočekaju sa "Dobar dan, izvolite", i ispraćaju isto, što je u stvari kod nas, naročito u ona ranija vremena, bilo dosta retko. I, zanimljivo, da ta poslastičarnica, zapravo, nema neko svoje posebno ime, nego je poznata baš tako, kao "ona, preko puta Doma omladine, u Makedonskoj".
 
Vala, od kad sam bila klinka. Mada, mislim da nisu tu vise od 50 godina...
Najstarija poslasticarnica u gradu radila je do 90-ih, a nalazila se Kralja Petra, nekaklo tacno naspram ulice Zmaja od Nocaja. Zvala se Stari Pelivan i na istom je mestu radila 100 i nesto godina.
Imali su najbolje sampite u gradu...
A onda je neki genije otkupio lokal i pretvorio ga u butik...:otkacio:

Kuca jos postoji, ali Starog Pelivana vise nema. Ostala je samo druga grana familije i poslasticarnica Pelivan na Bulevaru. Oni su potomci te iste loze.
 
dragi moji...
HVALA vam na svim ovim divnim tekstovima...konachno sam naletela na temu koja me je dirnula pravo u srce. Uzivajte u nashem BEOGRADU jer iako nmogo toga vishe nema josh vishe je toga chega josh IMA a nama koji vishe nismo tu (al dushom i srcem jesmo) UZASNO NEDOSTAJE. Kada pishete o onome chega nema mamite suze za proshlim vremenima, detinjstvom, mladoshcu....kad spominjete ono shto je josh uvek tu budite osecanje neverovatne srece i vere da se imam gde i medju koga vratiti, da Beograd nije postao, kao shto me mnogi ubedjuju grad u kome vlada "невиђена количина примитивизма и бахатости, одсуство било какве толеранције" itd. Divno je chitati vashe tekstove, HVALA josh jednom...
 
mlekce:
:whistling:
Ma verovatno ona ima ime, Milunka, ali niko je nikada nije zvao po njemu...
Bas cu da pogledam kad prodjem u ponedeljak:ok:
Kliknite za proširenje...

Prosla sam danas pored ove poslasticarnice,i upitah kako se zove -''Kamila'' :)

I onako kako sam izlazila,oci mi bile gladne zbog svega sto je bilo tamo,a drugarica mi se zacudila,''sta trazim u toj socijalnoj poslasticarnici".

A nigde na vratima ne pise,jedino gore pise ogromnim slovima Poslasticarnica:p:p
 
Ja :rumenko:

Mislim, kao kroz maglu (srusen je 1991), ali i onog free-shopa, malo iznad Slavije, u Makenzijevoj gde je bilo raznih finih stvarcica iz belog sveta :D


"O kidanju sa časa odlučivao je repertoar bioskopa Slavija.... Zato su i morali da ga sruse..."
Bogdan Tirnanić



"Trg Slavija se nalazi na spoju ulica Kralja Milana, Beogradske, Makenzijeve, Svetosavske, Bulevara JA, Deligradske i Nemanjine.

Ovaj trg sve do osamdesetih godina 19. veka bio je baruština gde su Beograđani u dubokim čizmama išli u lov na divlje patke. Sudbinu Slavije promenio je Englez Frensis Makenzi koji je bio poznat kao poslovan čovek. Makenzi je kupio veliki prostor iznad današnjeg trga tada poznat kao "Simića majur" i isparcelisao ga radi prodaje, a tada je počelo i njegovo formiranje. Kasnije je narod po Makenziju nazvao ovaj kraj "Englezovac".

Makenzi je ubrzo podigao sebi kuću na Slaviji, na mestu kasnijeg bioskopa Slavija i nazvao je "Sala mira". Ova zgrada je 1910. godine pretvorena u Socijalistički narodni dom, stecište radničkog pokreta, da bi posle Prvog svetskog rata pretvorena u kafanu. Posle Drugog svetskog rata na tom mestu je otvoren bioskop Slavija. Ostale omanje zgrade na uglu ulice Kralja Milana i Trga, u kojima su se nalazile poznate kafane "Tri seljaka" i "Rudničanin", srušene su pred Drugi svetski rat ili u toku rata. Godine 1882. podignut je hotel "Slavija", koji je kasnije modernizovan.

Još jedna zanimljiva priča je vezana za Slaviju, a radi se o veletrgovcu Vladi Mitiću i poznatoj Mitićevoj rupi. On je pred rat odlučio da sagradi veliku zgradu, robnu kuću, ali naiđe rat, a posle rata komunisti koji su mu sve oduzeli i mesto gde su već bili iskopani temelji ostavili da zvrji prazno 35 godina.

Trg je jedno vreme nosio naziv po istaknutom vođi socijalistističkog pokreta u Srbiji, Dimitriju Tucoviću, čiji je spomenik postavljen u centru trga. Slavija je jedan od glavnih gradskih orijentira, značajno saobraćajno čvorište, ali i urbanistički nedovršena celina, kojoj tek predstoji ozbiljno uređivanje."


Slavija pre II Svetskog rata

SlavijapreIISvrata-1.jpg


Slavija 60-tih

Slavija60-tih-1.jpg
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

tab503
Beograd više neće biti isti - Tunel kod Ekonomskog fakulteta i nov most
2
Odgovora
41
Pregleda
698
tab503
tab503
Nina
"Inženjer" koji je urbanizovao Beograd
Odgovora
2
Pregleda
315
Nemoguća Могућност
Nemoguća Могућност
Nina
Boemski Beograd - Skadarska a ne Ružina
Odgovora
4
Pregleda
189
Umri_muski
Umri_muski

Back
Top