Beograd kojeg više nema

Da li su to razglednice ili fotografije? Sjajna kolekcija. Pravo bogatsvo. :)

Moram da priznam da mi se vise svidja kako je Beograd izgledao nekada. Sve manje lici na sebe. Dovoljno je samo to sto vidim kako u mom kraju ruse neke lepe stare kuce i zgrade, kafane... i grade neka metalna strashila. Najezim se kada pogledam te gradjevine i pitam se sta li je bilo u glavu tog arhitekte... I, da li to neko namerno radi? Mislim, namerno zeli da to cudo koje shtrci od okoline ucini odredjeni deo grada ruznim. Nije mi jasno. I tuzna sam zbog toga...

Hvala ti :bye:
 
eve.best:
Moram da priznam da mi se vise svidja kako je Beograd izgledao nekada. Sve manje lici na sebe. Dovoljno je samo to sto vidim kako u mom kraju ruse neke lepe stare kuce i zgrade, kafane... i grade neka metalna strashila. Najezim se kada pogledam te gradjevine i pitam se sta li je bilo u glavu tog arhitekte... I, da li to neko namerno radi? Mislim, namerno zeli da to cudo koje shtrci od okoline ucini odredjeni deo grada ruznim. Nije mi jasno. I tuzna sam zbog toga...
:
Kliknite za proširenje...
Uglavnom se slažem, samo, od tih "metalnih strašila" samih po sebi je meni gore što se ruše i neke arhitektonski vredne, i tehnički "popravljive" zgrade. (Straćare ionako sklone padu u redu je rušiti). A, od svega najgore što se menja namena lokala, ukidaju stare kafane, a na njihovo mesto ubacuju neki bezlični kafići, sa "sterilnimm" napicima, ili banke i slično. Npr, umesto "Domovine" nekakav speak easy", umesto "Grgeča" Reiffeisen banka. :eek: A pri pomisli na "Lion", "Orača", "Trandafilović", "Marš na Drinu", čuveni "Bermudski trougao" sam žešće besna na one koji su to ukinuli. :evil: Užas. Da bude interesantnije, to nije samo novija pojava ovde, nestali su tako još davno i "Dardaneli", i kafana "Albanija". Kakav je "monstrum" morala tada Beograđanima izgledati "Palata Albanija", a nama danas ne deluje tako.
 
Милунка Савић:
Uglavnom se slažem, samo, od tih "metalnih strašila" samih po sebi je meni gore što se ruše i neke arhitektonski vredne, i tehnički "popravljive" zgrade. (Straćare ionako sklone padu u redu je rušiti). A, od svega najgore što se menja namena lokala, ukidaju stare kafane, a na njihovo mesto ubacuju neki bezlični kafići, sa "sterilnimm" napicima, ili banke i slično. ...
Kliknite za proširenje...

Potpuno si u pravu, to sam i htela da kazem.
Narocito mi ne pominji “Trandafilovic”, kao klinka sam trckarala izmedju stolova, a tu su moj otac i deda znali da “zaglave” sa drustvom. Pa, porodicni ruckovi, vecere…
To nam je kao druga kuca, konobari me znaju dok sam bila “ovolicka” . Ne znam sta ce biti na tom mestu. I ne zelim da znam. Samo se nadam da nece srusiti platan, koji vec 150 u basti "Tranda" pravi najlepsu hladovinu u kraju. :worth:

Imala sam priliku da vidim neke evropske gradove. Koliko sam primetila, bar u nekom sirem centru, trude se da sacuvaju te stare gradjevine koje su mnogo starije od onih koji, samo trenutno imaju priliku ili mogucnost, da odlucuju o tome sta ce biti sruseno. Trude se da sacuvaju zgrade, ali i “kultna” mesta koja su, na bilo koji nacin vazna za istoriju grada (cak, naprave od toga turisticku atrakciju!). Kod nas to ocigledno nije slucaj. :sad2:

Koliko znam, i prosecan Amerikanac u Njujorku je odusevljen kada na Grinic Vilidzu vidi zgradu koja je starija od 50 godina (sto je smesna ili uopste nije "starost" za Beograd). Naravno, tu ne moze da zivi svako, ukoliko dobro ne plati.
Hocu da kazem, moraju se postovati neke vrednosti, i mora se priznati da je zivot i (ovaj grad) postojao i pre nas. A postojace i posle….
 
Ne volim copy/paste ali ovo morate da procitate:
:D
bejbiblu_011
03. avgust 2008. u 20.43

uzeto iz vecernjih novosti :

Kafane umiru lagano

Zanemarimo li pesme koje su spevane ženama i burnim ljubavima, poezija koja je nastala u Beogradu na drugo mesto smestila je kafanu, omiljeno mesto gradskih liričara. To nije čudo, jer hroničari pamte da je Beograd bio među prvim gradovima u Evropi koji je imao svoju kafanu. Kako beleži Vidoje Golubović, autor knjige „Stare kafane Beograda”, Turci su 1522. godine na Dorćolu, u jednoj kući otvorili kafanu i služili kafu, a u samom Carigradu to se desilo tek 32 godine posle, 1554. godine.
- Kafana je bila institucija u kojoj je nastala srpska istorija - tvrdi Golubović. - To sigurno nije prenaglašen stav, jer su svi pisci i poete stvarali svoja dela dobrim delom u kafanama, mnogi važni skupovi odigrali su se baš tamo, a zabeleženo je da su i važni politički susreti, pa i skupštinska zasedanja bili upravo u - kafani. Knez Miloš je vraćen na vlast na Svetoandrejskoj skupštini koja je održana u - pivari.
Golubović pominje anegdote iz davnih vremena, koje već dovoljno govore o neobičnosti naziva koje su imale beogradske kafane. Tako je Kraljica Draga Obrenović, tokom šetnje ulicom Kneza Miloša iz kočije videla natpis koji je krasio bircuz „Kod pocepanih gaća”, pa je silno unezverena odmah tražila da se ime kafane promeni. Ta gostionica se nalazila odmah iza zgrade današnjeg MUP, a posle kraljičine intervencije nazvana je „Tri ključa”.
- Deo grada pored mosta Gazela, koji danas zovemo „Mostar” poneo je ime po istoimenoj kafani koje već dugo nema - dodaje Golubović.- Tako Beograđani danas ne znaju odakle ovaj deo grada nosi ime po hercegovačkom gradu, dok je „Zeleni venac” dobio ime po imenu kafane koju je napravila jedna Nemica. I ona je započela posao sa prodajom damskih šešira, ali se brzo okrenula ka - kafani.
Beograd su krasile kafane vrlo raskošnih i slikovitih naziva, pa je tako jedna imala ime „Pceto koje laje”, dok je druga, valjda vlasništvo nekog meteopate kršetna imenom „Kod rđavog vremena”. Opet, postojao je bircuz koji je ponosno nosio ime „Kod Halejeve komete”.
Kasnije je boemski i novinarski deo grada ukrasio legendarni „Beogradski bermudski trougao”. Podrazumevao je kafane „Šumatovac”, „Pod lipom” i „Grmeč”, u Makedonskoj ulici, a legenda kaže da su u tom trouglu „potonuli” brojni beogradski novinari. Danas je umesto „Lipe” tu „Pica hat”, a bašta „Šumatovca” ostala je da zjapi prazna, tek podsećajući prolaznike na ovo mesto.
Poslednja prava kafana koja je sačuvala svoj prvobitni izgled u Beogradu je „Znak pitanja”, pored Saborne crkve. Pravljena je od 1820. do 1823. godine i bila je vlasništvo Nauma Ička. Prvo se zvala „Kod saborne crkve”, ali su crkvene vlasti bile protiv toga. Kada je zamenjena tabla sa ovim natpisom postavljen je upitnik - koji je ostao do danas.

DRVENI ADVOKATI

Termin „drveni advokat” nastao je takođe u kafanama. Naime, nekada su se siromašni studenti izdržavali tako što su nepismenim seljacima pomagali oko pisanja tužbi. Kako su seljaci večito voleli da isteruju pravdu, studenti su, naslonjeni na drvene direke u kafanama pisali dopise za sud, i tako je nastao ovaj žargonski pojam.

ŠUMATOVAC
Za baštu „Šumatovca” vezano je rađanje mnogih novinskih ideja, glumačkih druženja, gradskih ljubavi... Pored ostalog, tu je legendarni arhitekta Uglješa Bogunović prvi put izneo ideju o gradnji Avalskog tornja. Danas su, na žalost, i veliki arhitekta, i toranj, i bašta - deo prošlosti.

IMENA
Pored „Pocepanih gaća” u ulici Kneza Miloša, U Deligradskoj ulici bila je kafana „Kod tri seljaka”, ulicu Džordža Vašingtona je krasilo „Sedam Švaba”, a na uglu Zorine i Šumadijske ulice postojala je „Astronomska kugla”. Posle predaje ključeva grada knezu Mihailu postojala je kafana „Kod bombardiranja Beograda”, dok su Tin Ujević i Rade Drainac rado posećivali kafanu „Gusarski brod” u Bulevaru kralja Aleksandra. Blizu nje postojala je kafana „Daj dam”, dok su se na mestu današnjeg hotela Balkan nalazila „Dva panja”. Posle komete koja se 1910. godine pojavila nad gradom Beograd je dobio kafanu „Kod zvezde repatice”, ali je zapamćen i bircuz „Zemljotres”, kao i kafana „Jeftinoća” u Dubrovačkoj ulici. U Poenkareovoj ulici postojala je gostionica koja se zvala „Musa Kesedžija”, ali je istovremeno postojao i „Radosan Srbin”. Na Vračaru je od 1897. godine bila „Stara crna mačka”, a u Savamali i „Srpski vlakovođa”, dok je kod Doma omladine postojao „Crni Arapin”.
bejbiblu_011
03. avgust 2008. u 20.53

„Ulica još nije ubila kafanu.
Taj će dan doći.
Sve će postati jedna gorostasna kafana,
sa šetalištima, terasama, muzikama, spomenicima, basenima mirisa, železnicama, stanicama za jelo,
kinematografskim platnima usred cveća, venaca i drveća,
oglasima i literaturama, koje vise iznad kuća,
…i čovekom, koji sebe više ne traži sam,
jer je svugde — svugde.”

Stanislav Vinaver
Kliknite za proširenje...
 
:cry: E super je tema. Rodjena sam u Beogradu,provela sam ovde citav zivot i sada kad pogledam slike iz detinstva bukvalno ne mogu da prepoznam svoj grad. Cak ni Ada nije ono sto je nekad bila. Nedostaje mi onaj stari sarm Beograda,cak ni ljudi nisu isti.
Ponekad se osecam kao stranac u rodjenom gradu.
Istini za volju ima i kvalitetnih izmena, ali kad se setim nekih starih gradskih kafana,onih malih prodavnicica sa prodavacicama iz komsiluka,pa parkova sa fliperima i ringispilom....svi smo imali neki cosak na kome smo se sastajali.... Sad je sve drugacije.... :(
 
Sibil Vejn:
Prosla sam danas pored ove poslasticarnice,i upitah kako se zove -''Kamila'' :)
Kliknite za proširenje...
Hvala. :). A, ja se, evo, malo i stidim što se za ovih svojih skoro "5 banki" otkako pamtim prve odlaske u tu poslastičarnicu, pa nadalje, ne zna se koliko puta bila tamo, a i posebno kao rođenu Beograđanku, sram me bilo (:rumenko:) što se nisam nikad setila tako jednostavne stvari - pitati.
 
lider:
Svako od nas je izgubio jedan deo Beograda,staru ulicu koja je sada načičkana soliterima,omiljenu kafanu,park,igralište...
Šta je to što vam nedostaje?
Imate li sliku "starog kraja"?
Kliknite za proširenje...

Meni nishta ne nedostaje, ali mi je jedino krivo to shto je srushen Avalski toranj tokom ovih ratova, devedeset i neke godine:(Jednostavno krivo mi je shto ugrozhavaju moj rodni grad, Beograd:evil:
 
nocas sam prolazila pored trandafilovica i gvirnula izmedju vrata da vidim sta je unutra. necete verovati, nekakva prodavnica, dal je samoposluga kao c market ili je kao lili, uglavnom prepuni rafovi kozmetike, one obicne, samponi, farbe za kosu itd.. nije cak ni restoran ni kafic kao sto smo mislili vec najobicnija prodavnica..
 
linabg:
nocas sam prolazila pored trandafilovica i gvirnula izmedju vrata da vidim sta je unutra. necete verovati, nekakva prodavnica, dal je samoposluga kao c market ili je kao lili, uglavnom prepuni rafovi kozmetike, one obicne, samponi, farbe za kosu itd.. nije cak ni restoran ni kafic kao sto smo mislili vec najobicnija prodavnica..
Kliknite za proširenje...

:otkacio::otkacio::otkacio:

Pitam se, sta ce da uradi sa bastom, terasom i salom na prvom spratu. Da napravi magacin ? :evil:

Cula sam da su radovi obustavljeni, jer lik, navodno, nije ni dobio regularno dozvolu. Ne znam sta je istina.
 
Uopste mi se ne svidja sto su moj blok 64-ti toliko nabili zgradama. Vise skoro uopste nema zelenih povrsina,nego su sve nacicane zgrade.
Glupost je to sto ruse neke starije zgrade,u zamenu za nove koje prave tajkuni da bi sebi strpali lovu u dzep.
Mislim da je Delta City totalno nepotreban objekat.
Takodje mi je uzasno zao sto su prodavnicu mog pradede pretvorili u apoteku. *****e komunjare mu drpile prodavnicu davne 40 i neke.Jeste da se jos nisam ni rodila ali sad kad razmislim sta bi bilo kad bismo imali i dalje tu radnju,place mi se......
 
Ganci:
guzva guzva guzva off... Bgd nije u tom fazonu...
Kliknite za proširenje...

Prvi automobil marke "neseldorf" dovezen je u Beograd, 1903. godine. Automobile koje je prestonica imala pre rata, "pozajmila" je vojska. Većina ih je vraćena u neupotrebljivom stanju, a preostali su spaljeni pri povlačenju srpske vojske preko Albanije.
Beogradska opština je do prvih motornih vozila došla 1919, nešto poklonima, a većim delom putem ratne odštete.
 
Prvi automobil u Srbiju je stigao na peron beogradske železničke stanice 3. aprila 1903. u šest časova i dvadeset minuta, jutarnjim mešovitim vozom broj 21 iz Beča. Mnogi koji su se tog jutra zadesili na turi prve vožnje kroz Beograd, krstili su se i bežali u ulaze pred čudnom mašinom koja je pravila buku i ostavljala za sobom onaj stari Beograd koji je dotad poznavao samo topot konjskog saobraćaja.

Nessels na nemačkom znači kopriva, Nesselsdorf znači Koprivica, a Nesselsdorfer onaj koji je iz Koprivice. Kad je osnovana Češka Republika 1918. godine posle raspada Austrougarske, nazvali su to mesto Češke Koprivice, a fabrika Nesselsdorfer Njagenbaufabrikgeselschaft posle je postala Tatra. Tu, u okviru te fabrike postoji muzej u kome se nalazi isti takav primerak nesersdorfera koji je napravljen u svega tridesetak primeraka. To je auto koji je najbliži kočiji, izgleda kao fijaker, jer je pretežno napravljen od drveta, ima motor koji je dosta bučan... dva cilindra, motor marke bokser, 12 konjskih snaga, ne više. Taj Nesselsdorfer je poremetio idilu starog Beograda, dotad je postojao samo konjski saobraćaj. I odjedanput se sad pojavila ta mašina koja trešti, koja nešto juri, luduje tolikom brzinom po ulicama...”
 
“Tada se nije davala maksimalna brzina, jer je mnogo toga zavisilo od goriva koje ste mogli da nabavite. Onda niste imali gde da kupite benzin, nisu postojale pumpe. Vlasnik prvog automobila u Srbiji Boža Radulović kupovao je čist apotekarski benzin u drogerijama, pa ga je onda mešao sa gasom... on nikada nije mogao da istera neku veliku brzinu. Ali, očigledno je imao neki strah od toga da auto sam vozi, pa je angažovao Sretena Kostića, fotocinkografa, da on bude vozač. Prvih 45 dana bio je vozač iz fabrike koji je obučio Kostića da šofira. Fotocinkograf bio je zanat, u to vreme, vrlo sofosticiran; jer, izazivale su se fotografije na pločama za štampu, ali pošto ta tehnologija očigledno nije bila savršena, onda su ljudi sigurne i mirne ruke na samoj ploči dorađivali fotografije. Pošto je on imao sigurnu i mirnu ruku, Radulović je pomislio da će on imati smisla i za druge tehničke stvari pa ga je i angažovao da bude šofer. Sreta Kostić takođe je došao na stanicu, mada uopšte nije znao ni kako auto izgleda, ni šta znači šofirati. Dakle, taj Sreta Kostić je postao prvi srpski šofer i nikad više pored svog imena nije stavio ‘fotocinkograf’, nego samo ‘šofer’. Promenio čovek zanimanje! Kasnije bio je recimo, šofer kralja Petra Drugog... Posle dvadeset dana stigao je u Srbiju drugi automobil, marke Maurer-Union, čiji je vlasnik Mladen Ljubinković bio malo hrabriji, pa je auto vozio sam. Tada je auto još uvek bio igračka bogatih. Boža Radulović bio je dosta bogat rentijer, kad je taj auto mogao da plati u ono vreme nekih 12 000 kruna, jer su dobre činovničke plate, recimo, bile oko 1 000... Za te pare tada je mogla da se podigne lepa vila, ogromna. Bio je dete bogatih roditelja, mogao je to sebi da priušti... Do Prvog balkanskog rata u Srbiju je došlo nekih pedesetak automobila, što privatnih, što državnih.
Negde 1912. pred rat, vojska je rekvirirala svega 31 automobil, što znači da je toliko i bilo u Srbiji, možda koji više. Praktično, motorizacija počinje tek pred Prvi svetski rat.
Posle nekoliko preprodaja i rekviriranja, taj Nesselsdorfer poslednji put je viđen u Skoplju.”
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

tab503
Beograd više neće biti isti - Tunel kod Ekonomskog fakulteta i nov most
2
Odgovora
41
Pregleda
699
tab503
tab503
Nina
"Inženjer" koji je urbanizovao Beograd
Odgovora
2
Pregleda
316
Nemoguća Могућност
Nemoguća Могућност
Nina
Boemski Beograd - Skadarska a ne Ružina
Odgovora
4
Pregleda
190
Umri_muski
Umri_muski

Back
Top