Molgran
Zainteresovan član
- Poruka
- 477
Ulaz u stari dvor ( simicevo zdanje)
-
- Popularno:
- Da li je blam da muškarci piju koktel u...
- Blockchain glasanje
- Da li je Drazi mesto na fresci?
- Хрвати бришу сваки траг постојања Срба...
- Da li je kupovina Rafala od strane...
- Pritisak vršnjaka da se krene sa seksom
- Dokle da cela Srbija finansira Beograd?
- Upornost Nemačke i zapada oko Kosova i...
- Da li se parkirate naopačke?
- Žene u Srbiji imaju najmanje grudi u...
Beograd kojeg više nema
- Začetnik teme lider
- Datum pokretanja
katja757
Početnik
- Poruka
- 5
Meni najvise nedostaje jedan klub-kafic,u jednoj maaalloj ulici Nikole Spasica kod Kneza.tamo sam isla kad sam tek pocela da izlazim,mada mi je bilo jos sladje da pobegnem sa casova i tamo provedem po 5-6 sati.......zatvoren je previse od godinu dana,mesto se zvalo VOODOO
lider
Poznat
- Poruka
- 7.768
Psiho
pokrao si početak ove teme i zalepio je kao svoju.
Kako te nije sramota?
Aj sad uništi i ovu temu.....
pokrao si početak ove teme i zalepio je kao svoju.
Kako te nije sramota?
Aj sad uništi i ovu temu.....
- Poruka
- 51.826
pa zato sto se pretvorilo u vrtic
i zato jer je urgirao direktor skole!
a sad pravac pravo mesto KST......
- Poruka
- 26
Za one koji ne znaju ili su kasnije poceli da posecuju ovaj podforum,postovi iz ove teme su citani u "Beogradskoj hronici",a koliko se secam i prilog u istoj emisiji je imao naziv kao i tema.
Милунка Савић
Buduća legenda
- Poruka
- 36.021
"...Dok kupujemo na pijaci Zeleni venac, i Janko drži «čas istorije»:
-Baš ovde, u rupi, od razne vode koja se slivala sa Terazija, Obilićevog venca, i današnje Brankove (tada Gospodske, ulice, u kojoj su kuće tada imali najbogatiji Beograđani, i gde je inače otvorena prva knjižara u Beogradu, 1827) bila je ogromna bara, pravo malo jezero, koje si mogao preći samo čamcem. Na obali jezera nalazila se kafana, koja je iznad ulaza imala firmu sa naslikanim zelenim vencem, pa se i kafana tako zvala. Otud i ime čitavog kraja. Uz obalu jezera stajali su privezani čamci za vožnju, koje je iznajmljivala beogradska gospoda, navraćajući u kafanu na meze i piće. Ovo je, dakle, može se reći, bilo jedno od prvih izletišta u Beogradu. Pogotovo što je na mestu današnje pijace, na «drugoj obali» jezera, bila takođe kafana, «Manojlova bašta», gde se, eto podatka za vas, Lučija i Mišo, pivopije, prvi put u Beogradu, točilo pivo, doneto iz Zemuna. Tek 50-tih godina XIX veka odvedena je voda prokopanim jazom...."
(Ovo je, inače, odlomak iz mog upravo završenog rukopisa romana, (trenutno je u fazi ispitivanja najbolje varijante za objavljivanje), koji kao jednu od tema, zapravo - glavnu, ima istoriju Beograda.
Милунка Савић
Buduća legenda
- Poruka
- 36.021
pa da, to ti je onaj pijac iz pesme -
beogradski mali pijac, potopila sava...
mada verovatno nije bas na istom mestu, ne bi mogla sava da dodje tako visoko..
A što se ovoga tiče...
Evo, imam i to:
"...Beogradski mali pijac potopila Sava... - pevuši i svira Dimitrije.
Posle, pita ga Janko:
-A, znaš li na koji se to pijac odnosi?
-Iskreno, nemam pojma - sleže Dimitrije ramenima - na koji?
-E, pa kad već pevaš, što i da ne znaš? Ispod Zelenog venca, ka Savi, gde se u Karađorđevu stače Kraljevića Marka, bila je nekad pijaca znana kao Mali pijac. A uistinu je savska obala u to vreme bila neuređena, močvarna i ceo taj kraj bio često plavljen.
I u novoj lekciji iz istorije Begiša saznajemo:
Da je u to vreme (sredinom XIX veka) tu bilo i pristanište gde su pristizale dereglije trgovaca iz Bosne, takozvanih «Turaka dereglija». Zato je beogradski trgovac Ćira Hristić na toj pijaci o svom trošku, postavio krst od crvenog mermera, ograđen gvozdenom ogradom i objašnjenjem - «kad siđu sa broda da vide da su u hrišćanskoj zemlji». Krst je danas u parku kod dolazne autobuske stanice, a mali pijac je nestao početkom XX veka podizanjem zgrade Beogradske zadruge...."
Evo da se i ja pridruzim na ovu fantasticnu temu. Hvala svima na dosadasnjim lepim prilozima i pozdrav svim ljubiteljima.
Na prvoj slicici je dupla razglednica panorame Beograda, putovala 1903. godine
Druga razgledenica je iz 1906. godine, Knez Mihajlova iz malo neobicnog ugla
Treca razglednica je takodje iz 1903. godine, sa motivom Kuce Krsmanovica, danasnja austrijska ambasada
Na prvoj slicici je dupla razglednica panorame Beograda, putovala 1903. godine
Druga razgledenica je iz 1906. godine, Knez Mihajlova iz malo neobicnog ugla
Treca razglednica je takodje iz 1903. godine, sa motivom Kuce Krsmanovica, danasnja austrijska ambasada
Prilozi
g. rajkovic
Aktivan član
- Poruka
- 1.560
80-tih moj pokojni ujak dolazi iz drugog grada u Beograd i kaze : pa vi niste normalni! Sto pitam ? Nagazim coveka slucajno u tramvaju i taman da mu se izvinim kad se on okrete i poce meni da se izvinjava, e to mi nedostaje.
gost 10000
Veoma poznat
- Poruka
- 10.858
nije tranvaj...nego tramvaj....
Psihologue
Buduća legenda
- Poruka
- 37.316
Izvinite ovo nije pravo mesto za iživljavanje..
Ovo je vaša tema ali ne zameram,možda niste videli...
Kako sam je to prisvojio,nisam baš siguran...
Elenora72
Početnik
- Poruka
- 27
Kada sam bila dete,moj kraj su cinile male kucice,sa dvoristima.Bilo je puno zelenila i prolece u m,om kraju je bila nesto ravno caroliji.
Vremenom,male kuce su postale stare,porusene su,i na njihovim mestima su iznikle velike zgrade.
Vise prolece nije lepo kao nekad,nema velikih dvorista punih cveca i tresnjiniog drveca koje tako lepo zna da zamirise....
Eto to mi nedostaje.
Vremenom,male kuce su postale stare,porusene su,i na njihovim mestima su iznikle velike zgrade.
Vise prolece nije lepo kao nekad,nema velikih dvorista punih cveca i tresnjiniog drveca koje tako lepo zna da zamirise....
Eto to mi nedostaje.
Helen Van Rojen
Obećava
- Poruka
- 86
Evo nekih zanimljivih odlomaka iz jedne stare knjige o Beogradu :
Zeleni venac je pokrivala bara. U stvari,bile su livade obrasle ševarom i pod vodom koja se tu slivala sa terazija. Tu je bio i čamac kojim se prelazilo s jednog kraja na drugi. Kraj vode je bila bašta nekog Manojla,koji je tu imao kafanu, u kojoj se točilo pivo prenošeno iz Zemuna. U tu baštu Beogradjani su dolazili na teferič, pa iz jednog dokumenta iz 1834. godine vidimo da je dolazila i gospodja Tomanija, jetrva knjeginje Ljubice........ Ima pretpostavki da je na Zelenom vencu za vreme Rimljana bila arena. To potvrdjuju i podzemni lagumi na koje se nailazil, a kojih verovatno ima još uvek, u pravcu prema ulici Kraljevića Marka,odakle se produžavaju prema Savi i izbijaju kod Zemunskog mosta,a od Zemunskog mosta prema Kalemegdanu.... Inače, Zeleni venac je dobio ime po nekadašnjoj kafani "Zeleni venac" koja je imala na plehu ispisanu firmu sa ucrtanim zelenim vencem.....Izgradnja Zelenog venca kao pijace počinje sedamdesetih godina XIX veka, a svoj današnji izgled dobija početkom XX.....
Zeleni venac je pokrivala bara. U stvari,bile su livade obrasle ševarom i pod vodom koja se tu slivala sa terazija. Tu je bio i čamac kojim se prelazilo s jednog kraja na drugi. Kraj vode je bila bašta nekog Manojla,koji je tu imao kafanu, u kojoj se točilo pivo prenošeno iz Zemuna. U tu baštu Beogradjani su dolazili na teferič, pa iz jednog dokumenta iz 1834. godine vidimo da je dolazila i gospodja Tomanija, jetrva knjeginje Ljubice........ Ima pretpostavki da je na Zelenom vencu za vreme Rimljana bila arena. To potvrdjuju i podzemni lagumi na koje se nailazil, a kojih verovatno ima još uvek, u pravcu prema ulici Kraljevića Marka,odakle se produžavaju prema Savi i izbijaju kod Zemunskog mosta,a od Zemunskog mosta prema Kalemegdanu.... Inače, Zeleni venac je dobio ime po nekadašnjoj kafani "Zeleni venac" koja je imala na plehu ispisanu firmu sa ucrtanim zelenim vencem.....Izgradnja Zelenog venca kao pijace počinje sedamdesetih godina XIX veka, a svoj današnji izgled dobija početkom XX.....
manijebitno
Zainteresovan član
- Poruka
- 142
Ljudi, svaka vam cast sto se tice ovih tekstova, slika, svega... Stvarno sam odusevljen sto ste se setili da postavite stare slike naseg grada... Ja bih rado stavio neku sliku, ali nemam nista :-(. Samo nastavite...
uros1996
Početnik
- Poruka
- 35
izacite naizbore hitno i glasajte za demokratsku strku broj jedan na listi z bplji beograd
Jel ima neko slike starih tramvaja (ali u periodu posle drugog rata)? Mislim na Bika, Bredu, Stojadina, Belgijanca itd.
bakyy
Aktivan član
- Poruka
- 1.788
nisam prozvan, ali sam pre nekih 5-6 meseci guglao i nasao gomilu nasih starih tramvaja i autobusa, sve sam skinuo i na nekom cd-u su mi zajedno sa sajtovima, arhiva mi je neuredna ali kad budem nasao javicu se dal da ih kacim
hvala unapred ! samo tramvaji i trole, ali moze i po koji bus.... ali beograd.
L.1
Domaćin
- Poruka
- 4.417
U prvoj deceniji ovoga veka Beograd je imao priličan broj dnevnih listova. Naravno posle dvorske tragedije 29. maja 1903. godine rad jednog broja listova automatski je prestao, a odmah zatim nicali su novi listovi, utoliko pre što je štampa bila slobodna.
Dnevni informativni listovi bili su: "Beogradske Novine", "Trgovinski Glasnik", "Večernje Novosti", "Mali Žurnal", "Dnevni List", i partijski listovi: "Samouprava", "Videlo", "Istok" - docnije: "Srpska Zastava", pa onda novi listovi: "Politika", "Štampa", "Pravda", partijski list "Odjek", "Za Otadžbinu" i još neki nedeljni ili povremeni i kratkoročni.
To je bio veliki broj za Beograd koji je brojao 70 i nešto hiljada građana. U unutrašnjosti takođe nije se trošilo mnogo zbog slabe organizacije i rasprodaje kao i zbog rđavih saobraćajnih veza.
Skoro svi su listovi izlazili u podne sem "Trgovinskog Glasnika", noću se retko radilo. Pojedini brojevi stajali su 5 para dinarskih, i rasturali su se po ulicama i po kućama preko prodavaca neorganizovanih i često nesigurnih.
Broj štampanih primeraka iznosio bi od 1000 do 2-3000, a počeo je da raste tek od aneksije Bosne 1908. godine i docnijih ratova.
Prihodi tih listova bili su prodaja, oglasi i dotacije partijskim listovima.
Listovi su imali redovno po četiri strane ređe po šest i osam strana.
Režimska štampa kao dnevnik "XX VEK" prestaje, dotle opoziciona štampa je živahnula. Nema više policijske cenzure i nasilja sa velikim novčanim kaznama. Ukinuti su nefakultetski obrazovani odgovorni urednici.
Vanpartijska merkantilna štampa ukoliko je kadila bivšem režimu, sad kadi novom. Listovi partija liberalne, naprednjačke i radikalne živahnuli su: "Srpska zastava", "Videlo" i "Samouprava".
Šaljivi listovi: "Brka", "Gedža" i "Ćora" menjaju svoje fizionomije.
Ali u isto vreme, već 1904. godine javljaju se novi listovi - "Politika" neutralna, nacionalna i bliska ministarstvu spoljnih poslova. Zatim "Pravda" organ naprednjaka braće Marinkovića Paje i Voje a pod uredništvom Jove Adamovića zvanog "Jova Mačak".
"Pravda" je oštar opozicioni list novom stanju. U početku dosta učtivo, a docnije neskrupulozno napada Kralja Petra i zaverenike i Pašićevu vladu.
Imala je običaj da ponekad u vezi sa kakvom političkom teškoćom donese malu sličicu majmuna kako čuči sa flašom u ruci; a ispod slike stajalo je: "Šta ćemo sad, vrag mu babi". To se, kažu, odnosilo na Kralja Petra.
Dnevni informativni listovi bili su: "Beogradske Novine", "Trgovinski Glasnik", "Večernje Novosti", "Mali Žurnal", "Dnevni List", i partijski listovi: "Samouprava", "Videlo", "Istok" - docnije: "Srpska Zastava", pa onda novi listovi: "Politika", "Štampa", "Pravda", partijski list "Odjek", "Za Otadžbinu" i još neki nedeljni ili povremeni i kratkoročni.
To je bio veliki broj za Beograd koji je brojao 70 i nešto hiljada građana. U unutrašnjosti takođe nije se trošilo mnogo zbog slabe organizacije i rasprodaje kao i zbog rđavih saobraćajnih veza.
Skoro svi su listovi izlazili u podne sem "Trgovinskog Glasnika", noću se retko radilo. Pojedini brojevi stajali su 5 para dinarskih, i rasturali su se po ulicama i po kućama preko prodavaca neorganizovanih i često nesigurnih.
Broj štampanih primeraka iznosio bi od 1000 do 2-3000, a počeo je da raste tek od aneksije Bosne 1908. godine i docnijih ratova.
Prihodi tih listova bili su prodaja, oglasi i dotacije partijskim listovima.
Listovi su imali redovno po četiri strane ređe po šest i osam strana.
Režimska štampa kao dnevnik "XX VEK" prestaje, dotle opoziciona štampa je živahnula. Nema više policijske cenzure i nasilja sa velikim novčanim kaznama. Ukinuti su nefakultetski obrazovani odgovorni urednici.
Vanpartijska merkantilna štampa ukoliko je kadila bivšem režimu, sad kadi novom. Listovi partija liberalne, naprednjačke i radikalne živahnuli su: "Srpska zastava", "Videlo" i "Samouprava".
Šaljivi listovi: "Brka", "Gedža" i "Ćora" menjaju svoje fizionomije.
Ali u isto vreme, već 1904. godine javljaju se novi listovi - "Politika" neutralna, nacionalna i bliska ministarstvu spoljnih poslova. Zatim "Pravda" organ naprednjaka braće Marinkovića Paje i Voje a pod uredništvom Jove Adamovića zvanog "Jova Mačak".
"Pravda" je oštar opozicioni list novom stanju. U početku dosta učtivo, a docnije neskrupulozno napada Kralja Petra i zaverenike i Pašićevu vladu.
Imala je običaj da ponekad u vezi sa kakvom političkom teškoćom donese malu sličicu majmuna kako čuči sa flašom u ruci; a ispod slike stajalo je: "Šta ćemo sad, vrag mu babi". To se, kažu, odnosilo na Kralja Petra.
L.1
Domaćin
- Poruka
- 4.417
Sabljom protiv uredničkog šešira
Neko od dvorskih službenika poručio je iz inostranstva dečiju kolevku i dao adresu da se isporuči dvoru. Razlog tome bio je, što je dvor bio oslobođen carine.
"Pravda" je saznala i objavila da je dvoru stigla poručena kolevka iz inostranstva. Publika se zgranjavala i komentarisala.
Kažu da se kralj Petar nije ljutio kad se nepovoljno pisalo o njemu, ali ovom prilikom požalio se svojoj okolini "što mu ne ostave porodicu na miru"!
To je podstaklo dva mlađa zaverenika-kapetana, koji su inače delovali i na jugu, da kazne pravog krivca - Paju Marinkovića, narodnog poslanika naprednjaka i oca "Pravde".
Paja Marinković vraćajući se iz skupštine išao je preko Terazija u društvu sa Đorđevićem ("Đode") liberalnim narodnim poslanikom. Dva oficira baš pred sadašnjom "Kasinom" napali su Marinkovića sa isukanim sabljama. Poslanik Đorđević da odbrani druga podmetne štap, ali jedna sablja padne mu na glavu, preseče šešir i rani ga.
Prolaznici su se odmah okupili jer je to bilo podne, a Paja je uvrebao priliku i trkom uskočio u jedan fijaker (tu je bila stanica) i izgubio se.
Sem "Pravde" pojavila se i "Štampa" Svete Jakšića, bivšeg diplomatskog činovnika, koji je naginjao naprednjacima i bio protivan 29. maju. I on je preterivao zloupotrebljavajući slobodu docnijih nekoliko godina kad se Srbija oružala pred Balkanski rat. Sveta Jakšić i njegov brat penzionisani kapetan napadali su to naoružanje i čak su objavljivali da je rđavo i skupo i da je barut ne barut nego balega, i ta afera "Barut-Balega" dugo se provlačila kroz tadanji javni život.
"Dnevni List" Pavla Rankovića do smene na prestolu bio je oštra opozicija, a posle toga bio je neko vreme partijski informativni, a kada je došlo do rascepa u radikalnoj stranci kad su se pojavili samostalni bio je oštra opozicija radikalima i Pašiću na čelu sa Milanom Grolom, Jašom Prodanovićem i drugima.
Uskoro se pojavio još jedan stranački (partij-ski) list "Odjek" organ samostalne radikalne stranke - zvani "Samostalci".
Mislim 1905. godine Nikola Pašić je hteo da radi sa naprednjacima zajedno, jer se radikalna stranka nije dobro učvrstila i proširila, a naprednjaka je u narodu bilo dosta i kako je vođstvo prilično slabo (Stojan Novaković) mislio je verovatno da će pridobiti glasače za radikalnu stranku.
Tako se u stvari docnije i pokazalo. Mnogi naprednjački sinovi bili su radikalski ministri. No Pašić je u svojoj okolini naišao na otpor. Nije se primila ta fuzija i radikali sa Pašićem dobiše ime "fuzionaši".
Nikola Nikolić, advokat i član Glavnog odbora, Jaša Prodanović, Ljuba Stojanović, Ljuba Davidović i drugi bili su protivni i hteli su da napuste stranku.
Pašić je tvrdoglavo branio svoj stav na jednoj sednici užeg Glavnog odbora, a Nikola Nikolić napadao. U svađi je završena sednica, izišlo se na ulicu (na uglu kod Kolarca) pri rastanku došlo je do fizičkog razračunavanja između Pašića i Nikolića.
Posle toga oni koji nisu hteli da budu fuzionaši stvorili su samostalnu stranku na čelu sa Ljubom Stojanovićem i "Odjekom" koji je vodio najveću opoziciju Pašiću i radikalima.
Pa, ipak, ti samostalci su posle Prvog svetskog rata ušli u fuziju sa liberalima i naprednjacima i nazvali se Demokratskom strankom.
Neko od dvorskih službenika poručio je iz inostranstva dečiju kolevku i dao adresu da se isporuči dvoru. Razlog tome bio je, što je dvor bio oslobođen carine.
"Pravda" je saznala i objavila da je dvoru stigla poručena kolevka iz inostranstva. Publika se zgranjavala i komentarisala.
Kažu da se kralj Petar nije ljutio kad se nepovoljno pisalo o njemu, ali ovom prilikom požalio se svojoj okolini "što mu ne ostave porodicu na miru"!
To je podstaklo dva mlađa zaverenika-kapetana, koji su inače delovali i na jugu, da kazne pravog krivca - Paju Marinkovića, narodnog poslanika naprednjaka i oca "Pravde".
Paja Marinković vraćajući se iz skupštine išao je preko Terazija u društvu sa Đorđevićem ("Đode") liberalnim narodnim poslanikom. Dva oficira baš pred sadašnjom "Kasinom" napali su Marinkovića sa isukanim sabljama. Poslanik Đorđević da odbrani druga podmetne štap, ali jedna sablja padne mu na glavu, preseče šešir i rani ga.
Prolaznici su se odmah okupili jer je to bilo podne, a Paja je uvrebao priliku i trkom uskočio u jedan fijaker (tu je bila stanica) i izgubio se.
Sem "Pravde" pojavila se i "Štampa" Svete Jakšića, bivšeg diplomatskog činovnika, koji je naginjao naprednjacima i bio protivan 29. maju. I on je preterivao zloupotrebljavajući slobodu docnijih nekoliko godina kad se Srbija oružala pred Balkanski rat. Sveta Jakšić i njegov brat penzionisani kapetan napadali su to naoružanje i čak su objavljivali da je rđavo i skupo i da je barut ne barut nego balega, i ta afera "Barut-Balega" dugo se provlačila kroz tadanji javni život.
"Dnevni List" Pavla Rankovića do smene na prestolu bio je oštra opozicija, a posle toga bio je neko vreme partijski informativni, a kada je došlo do rascepa u radikalnoj stranci kad su se pojavili samostalni bio je oštra opozicija radikalima i Pašiću na čelu sa Milanom Grolom, Jašom Prodanovićem i drugima.
Uskoro se pojavio još jedan stranački (partij-ski) list "Odjek" organ samostalne radikalne stranke - zvani "Samostalci".
Mislim 1905. godine Nikola Pašić je hteo da radi sa naprednjacima zajedno, jer se radikalna stranka nije dobro učvrstila i proširila, a naprednjaka je u narodu bilo dosta i kako je vođstvo prilično slabo (Stojan Novaković) mislio je verovatno da će pridobiti glasače za radikalnu stranku.
Tako se u stvari docnije i pokazalo. Mnogi naprednjački sinovi bili su radikalski ministri. No Pašić je u svojoj okolini naišao na otpor. Nije se primila ta fuzija i radikali sa Pašićem dobiše ime "fuzionaši".
Nikola Nikolić, advokat i član Glavnog odbora, Jaša Prodanović, Ljuba Stojanović, Ljuba Davidović i drugi bili su protivni i hteli su da napuste stranku.
Pašić je tvrdoglavo branio svoj stav na jednoj sednici užeg Glavnog odbora, a Nikola Nikolić napadao. U svađi je završena sednica, izišlo se na ulicu (na uglu kod Kolarca) pri rastanku došlo je do fizičkog razračunavanja između Pašića i Nikolića.
Posle toga oni koji nisu hteli da budu fuzionaši stvorili su samostalnu stranku na čelu sa Ljubom Stojanovićem i "Odjekom" koji je vodio najveću opoziciju Pašiću i radikalima.
Pa, ipak, ti samostalci su posle Prvog svetskog rata ušli u fuziju sa liberalima i naprednjacima i nazvali se Demokratskom strankom.
eve.best
Domaćin
- Poruka
- 3.397
Mmm, a meni onaj koji je bio na istom mestu pre tvog omiljenog. Ne mogu sada da se setim kako se zove
, ali bila je strasna ziva svirka bluz i dzez....
Setih se Temple Music Bar!
Poslednja izmena:
eve.best
Domaćin
- Poruka
- 3.397
eve.best
Domaćin
- Poruka
- 3.397
Biti prvi u Beogradu
"Bolje biti prvi u selu nego poslednji u gradu, kazu. Ali biti prvi u Beogradu, to je nesto sasvim drugo.
U Beograd je prvo stigao bilijar, a onda klavir. Bilijar je u beogradske kafane stigao 1822. Strast igranja je bila tolika da je do 1840. predlagano preko novina da se bilijar uvede i u citaliste, samo da bi se clanovi okupljali. Zabelezeno je, kako Aleksa Simic pise licno Knezu Milosu o jednom svom prijatelju "Njegovi su poslovi - od meane do meane, od bilijara do bilijara."
Prvi klavir stigao je na Milosev dvor 1824. Doneo ga je italijanski avanturista Vito Romita za mladu Knezevu cerku Jelisavetu, Savku. Sredinom oktobra 1874. u Beogradu je gostovao cuveni austrijski kompozitor Johan Straus, mladji. U sali hotela 'Srpska kruna" svirao je svoja dela, ali i "Aleksandrovu cetvorku", koju je komponovao i posvetio knezu Aleksandru Karadjordjevicu.
Bez obzira na mitove, na kojima smo odrasli, prva kasika za supu, u Beograd je stigla tek 1827. Nju je doneo knez Milos.
Iste godine, u varos je stigao i prvi zenski suncobran, koji se tada zvao "zonenshirm". 1829. pojavio se prvi kaput. Nosio ga je knezev lekar dr. Stejic.
Pivo je stiglo iz Zemuna 1834. Prvo se tocilo u "Manojlovoj basti" na Zelenom vencu.
Godinu dana kasnije iz Kragujevca stize izvesni Piler, prvi sajdzija. 1839. u Beogradu pocinje da se reklamira Karl Karlovacki prvi "fabrikant sirceta". Posto mu posao nije dobro isao, preselio se u Pancevo i otvorio skolu trgovackih nauka. Maja 1847. vraca se u grad da bi otvorioprvo srpsko kupaliste i plivaliste. Kupaliste je bilo podno Kalemegdana, a prvi ucitelj plivanja bio je Alberto Dragoner. To plivaliste je PRVO belezilo meteoroloska posmatranja.
Godine 1840. pojavljuje se prvi knjigovezac, svaba Ludvig Linkver, kod koga je kasnije stanovao i na cijim je rukama izdahnuo srpski spisatelj Joakim Vujic.
1841. u Beogradu se pojavljuje posrbljena strankinja Pulherija Klevertic, prva diplomirana babica, koja je na pestanskom univerzitetu babicluk izucila.
1842. u Beograd stize "gradjanin novosadski" Jovan Dimitrijevic, prvi muski krojac. Preporucuje se za izradu muskih odela po najnovijem ukusu iz zurnala.
Godinu dana kasnije, Kosa Lepojevic i Dimitrije Dinic otvorili su prvo kupatilo na Savi. Iste godine, svajcarac Peter Koran je otvorio u Savamali kafanu i gostionicu "Kod zlatnog krsta". Doveo je kuvare iz Nemacke i nudio "secernih kolaca" i izjutra vrushtuk. To je prva kafana sa evropskom kujnom.
1844. u Beograd dolazi prvi moler Jozef Varoshek, ubrzo i prvi dagerotipista Josif Kapileri, a onda i prvi krojac zenskih odela Pavle Tomeljkic koji radi po najnovijim francuskim i beckim zurnalima.
1845. u Beograd stize prvi cirkus "Gotov cirkus". Sledece godine stize prvi ucitelj muzike Aleksandar Skordilis, rodom iz Trsta. On mlade poducava sviranju uz gitaru i pevanju uz istu.
1847. gospodin Moric Lefner bushne zube nekom cudnom masom zapusava. To je prvi zubar beogradski.
1850. Beograd dobija prvog klavir stimera. Zvao se Imro Shpenovic, i kao slep izucio je taj zanat u Pesti.
Iste godine, neki A. Laj propagira nov nacin "zrakom na artiji likove portretirati". On otvara prvu fotografsku radnju.
Prvo parno kupatilo otvoreno je 1851. Shopovicevo u Savamali. Te godine stizu i prvi tapacireri, a i prvi sedlar.
U jesen 1851. u Beograd dolazi Karl Vines "fekt-majster" iz Niderlanda, koji daje casove iz vestine borenja.
Te godine se otvara i prva knjizara.
1858. u varos stize "izobrazena" zenska, koja po kucama daje casove iz nemackog i francuskog. Za njom stize i prvi ucitelj igranja, a 19. marta 1863. po Beogradu se oglasava gospodin Zivkovic iz Panceva koji objavljuje da je izmislio srpsku nosnju, koja je vrlo prakticna. "Gornja se zove obrenovka, a donja sjedinka", veli ovaj pancevacki krojac......."
ovi podaci su rezultat visednevnog sedenja i prelistavanja starih brojeva "Politike' i knjiga o Beogradu u Narodnoj biblioteci za vreme "vazdusne opasnosti" '99. Uprkos, vanrednoj situaciji, moralo se raditi....
"Bolje biti prvi u selu nego poslednji u gradu, kazu. Ali biti prvi u Beogradu, to je nesto sasvim drugo.
U Beograd je prvo stigao bilijar, a onda klavir. Bilijar je u beogradske kafane stigao 1822. Strast igranja je bila tolika da je do 1840. predlagano preko novina da se bilijar uvede i u citaliste, samo da bi se clanovi okupljali. Zabelezeno je, kako Aleksa Simic pise licno Knezu Milosu o jednom svom prijatelju "Njegovi su poslovi - od meane do meane, od bilijara do bilijara."
Prvi klavir stigao je na Milosev dvor 1824. Doneo ga je italijanski avanturista Vito Romita za mladu Knezevu cerku Jelisavetu, Savku. Sredinom oktobra 1874. u Beogradu je gostovao cuveni austrijski kompozitor Johan Straus, mladji. U sali hotela 'Srpska kruna" svirao je svoja dela, ali i "Aleksandrovu cetvorku", koju je komponovao i posvetio knezu Aleksandru Karadjordjevicu.
Bez obzira na mitove, na kojima smo odrasli, prva kasika za supu, u Beograd je stigla tek 1827. Nju je doneo knez Milos.
Iste godine, u varos je stigao i prvi zenski suncobran, koji se tada zvao "zonenshirm". 1829. pojavio se prvi kaput. Nosio ga je knezev lekar dr. Stejic.
Pivo je stiglo iz Zemuna 1834. Prvo se tocilo u "Manojlovoj basti" na Zelenom vencu.
Godinu dana kasnije iz Kragujevca stize izvesni Piler, prvi sajdzija. 1839. u Beogradu pocinje da se reklamira Karl Karlovacki prvi "fabrikant sirceta". Posto mu posao nije dobro isao, preselio se u Pancevo i otvorio skolu trgovackih nauka. Maja 1847. vraca se u grad da bi otvorioprvo srpsko kupaliste i plivaliste. Kupaliste je bilo podno Kalemegdana, a prvi ucitelj plivanja bio je Alberto Dragoner. To plivaliste je PRVO belezilo meteoroloska posmatranja.
Godine 1840. pojavljuje se prvi knjigovezac, svaba Ludvig Linkver, kod koga je kasnije stanovao i na cijim je rukama izdahnuo srpski spisatelj Joakim Vujic.
1841. u Beogradu se pojavljuje posrbljena strankinja Pulherija Klevertic, prva diplomirana babica, koja je na pestanskom univerzitetu babicluk izucila.
1842. u Beograd stize "gradjanin novosadski" Jovan Dimitrijevic, prvi muski krojac. Preporucuje se za izradu muskih odela po najnovijem ukusu iz zurnala.
Godinu dana kasnije, Kosa Lepojevic i Dimitrije Dinic otvorili su prvo kupatilo na Savi. Iste godine, svajcarac Peter Koran je otvorio u Savamali kafanu i gostionicu "Kod zlatnog krsta". Doveo je kuvare iz Nemacke i nudio "secernih kolaca" i izjutra vrushtuk. To je prva kafana sa evropskom kujnom.
1844. u Beograd dolazi prvi moler Jozef Varoshek, ubrzo i prvi dagerotipista Josif Kapileri, a onda i prvi krojac zenskih odela Pavle Tomeljkic koji radi po najnovijim francuskim i beckim zurnalima.
1845. u Beograd stize prvi cirkus "Gotov cirkus". Sledece godine stize prvi ucitelj muzike Aleksandar Skordilis, rodom iz Trsta. On mlade poducava sviranju uz gitaru i pevanju uz istu.
1847. gospodin Moric Lefner bushne zube nekom cudnom masom zapusava. To je prvi zubar beogradski.
1850. Beograd dobija prvog klavir stimera. Zvao se Imro Shpenovic, i kao slep izucio je taj zanat u Pesti.
Iste godine, neki A. Laj propagira nov nacin "zrakom na artiji likove portretirati". On otvara prvu fotografsku radnju.
Prvo parno kupatilo otvoreno je 1851. Shopovicevo u Savamali. Te godine stizu i prvi tapacireri, a i prvi sedlar.
U jesen 1851. u Beograd dolazi Karl Vines "fekt-majster" iz Niderlanda, koji daje casove iz vestine borenja.
Te godine se otvara i prva knjizara.
1858. u varos stize "izobrazena" zenska, koja po kucama daje casove iz nemackog i francuskog. Za njom stize i prvi ucitelj igranja, a 19. marta 1863. po Beogradu se oglasava gospodin Zivkovic iz Panceva koji objavljuje da je izmislio srpsku nosnju, koja je vrlo prakticna. "Gornja se zove obrenovka, a donja sjedinka", veli ovaj pancevacki krojac......."
ovi podaci su rezultat visednevnog sedenja i prelistavanja starih brojeva "Politike' i knjiga o Beogradu u Narodnoj biblioteci za vreme "vazdusne opasnosti" '99. Uprkos, vanrednoj situaciji, moralo se raditi....
