ADHD ili hiperaktivnost kod dece

[gost 151949]

Šta bi mi bez vas!!!!!!!!

 

[WithdrawnWater]

Ih...("Puna groblja NEZAMENLJIVIH...", sto rece jedna moja draga prijateljica iz struke! )

 

[jevropa]

Ih...("Puna groblja NEZAMENLJIVIH...", sto rece jedna moja draga prijateljica iz struke! )

Draga WW procitala sam nekoliko tvojih postova na ovu temu,i mislim da si prava adresa za moj problem.Moj sin ima tri i po godine i ustanovljeno je da ima
1 deficit paznje ili koncentracije
2 impulsivnost
3 nemirnu motoriku,probleme sa finom motorikom
4 smanjena sposobnost komunikacije
Interesuje me da li su svi ovi nedostaci povezani jedan s drugim,tj.jedan drugi uzrokuje,ili su to u stvari vise razlicitih dijagnoza,razlicitih uzroka.Trudnoca i porodjaj su prosli bez ikakvih problema,s tim sto sam imala carski rez,posto se nije do zadnjeg dana okrenuo sa glavom na dole.
Prvi znaci njegovog nestasluka su bili cim je prohodao sa 1 godinu,on nije normalno pazljivo hodao,nego je bukvalno samo trcao i bezao.Tek sa 2 godine je naucio i normalno da hoda.Bilo mi je jasno da nesto nije u najboljem redu,ali svi su govorili,jos je mali ,naucice ,smirice se.Kad je u septembru krenuo u obdaniste,vaspitacice su mi takodje skrenule paznju na njegovu prekomernu aktivnost,i dale adresu sa odgovornima.
Od svih ovih dijagnoza najvise me brine ova cetvrta navedena,sto mislim da se vec odrazava u igranju s decom u obdanistu.Primetila sam vec nekoliko puta ,kad sam ga ostavila,da dvoje dece nisu hteli da ga puste u svoj cosak da se igra s njima.Ako je to svakodnevni slucaj,da ga deca odbacuju,sta bi tu vaspitacice trebale da preduzmu po tom pitanju?Jer to je nesto najgore sto moze da se desi detetu,da izazove strah,nesigurnost,osecaj nize vrednosti i nedostatak samopouzdanja,a upravo suprotnom sam htela da ga naucim.Napominjem ,nije agresivan,nikad nije udario decu,cak ne zna ni da se brani.
Da li sam negde i ja pogresila u vaspitanju,i jos vaznije sta treba da radim u buducnosti,a da ne pogresim?
Da li je to negativno ili pozitivno sto je se to kod mog deteta tako rano pojavilo?
Hvala unapred,i izvini sto cu te verovatno i ubuduce gnjaviti pitanjima

 

[WithdrawnWater]

Zaista je nemoguce dati odgovor na osnovu desetak recenica i bez vidjenja deteta. Najkorisnije sto mozete uraditi jeste da odvedete dete na procenu strucnjacima koji se decom bave. Dr Nenad Rudic na Institutu za mentalno u Palmoticevoj je uvek dobar izbor.
Da sam ja vaspitacica, nisam sigurna da bi se usudila dete sa 3.5 godine bas klasifikovati kao ADHD (niti kao gore navedeno) , pa cak ni kao specijalista koji se tijme bavi morala bih dobro, dugotrajno i kontinuirano posmatrati dete, znati celokupnu porodicnu istoriju i porodicnu dinamiku itd da bih se odlucila sa 3.5 godine da mu dam 'dijagnozu'. Ne bi se ja sekirala na Vasem mestu. Odvedite dete na procenu. Moguce da ste ga rapustili, ali to se uspesno leci vaspitavanjem, bez brige!

 

[jevropa]

Zaista je nemoguce dati odgovor na osnovu desetak recenica i bez vidjenja deteta. Najkorisnije sto mozete uraditi jeste da odvedete dete na procenu strucnjacima koji se decom bave. Dr Nenad Rudic na Institutu za mentalno u Palmoticevoj je uvek dobar izbor.
Da sam ja vaspitacica, nisam sigurna da bi se usudila dete sa 3.5 godine bas klasifikovati kao ADHD (niti kao gore navedeno) , pa cak ni kao specijalista koji se tijme bavi morala bih dobro, dugotrajno i kontinuirano posmatrati dete, znati celokupnu porodicnu istoriju i porodicnu dinamiku itd da bih se odlucila sa 3.5 godine da mu dam 'dijagnozu'. Ne bi se ja sekirala na Vasem mestu. Odvedite dete na procenu. Moguce da ste ga rapustili, ali to se uspesno leci vaspitavanjem, bez brige!

Mozda se nisam jasno izrazila,bili smo kod strucnjaka,i to je bila dijagnoza tih strucnjaka.Imali su tri sastanka sa detetom po jedno 45 minuta,i sa mnom razgovor od 30 minuta.Ja zivim u Nemackoj,takao da sam ovde isla kod strucnjaka,ali to nista ne znaci i da su bolji nego nasi,ja licno sumnjam.A da sam ga raspustila ,jasam priznajem,jedinac je,i kasno sam ga dobila,ali ipak sam ubedjena da je malo prekomerno aktivan.Znaci ,ako sam razumela, ovo vreme(oko 2-3 sata) za koje su oni postavili dijagnozu je previse kratko ,da bi se za tako malo dete nesto moglo reci.Mozda bi trebala da potrazim misljenje i drugog strucnjaka?
Ali bez obzira,sta vi mislite o ovim navedenim dijagnozama,ako su zaista tacne,pogotovo cetvrtoj.?I da li je pametnije i pored ovih dijagnoza ga malo stegnuti,i biti strozi,umesto raspustiti?

 

[WithdrawnWater]

Dete ne treba raspustiti bez obzira na dijagnoze. A kazem, ja se ne bih ipak usudila da postavim dijagnozu ADHDa tako brzo trogodisnjem detetu. Meni se njegovo ponasanje cini kao razvojni bezobrazluk i raspustenost. Da bude aktivan i nemiran ima pravo (i po godinama i po temperamentu) a nije svako nemirno dete hiperaktivno.
O dijagnozama ne mislim nista jer nisam sigurna koliko su tacne.

 

[Masha23]

Postovana WW,
Surfujuci netom i trazeci sto vise info o hiperaktivnoj deci, naisla sam na ovaj forum, ovu temu.
Moj sin ima 9 godina. Od kada se rodio je hiperaktivan! Sa 3,5 godine je krenuo u vrtic, gde je nastavio sa svojim nestaslucima. Vaspitaci su se zalili da je nemiran, ali bilo im je bitno da nije agresivan, ne napada drugu decu itd.
Problem je poceo, kao i kod sve ADHD dece, sa polaskom u skolu. Prvo polugodiste je proteklo u redu, dok se nije "odomacio" i opustio. Tada su krenula ustajanja za vreme casa, glasno pricanje sa drugom i dogovaranje cega ce se popodne igrati, zaboravljanje sveski, knjiga, domaceg, prenosenja poruka od uciteljice...Takvo ponasanje je izazivalo simpatije i smeh kod druge dece, pa mu je postalo interesantno da bude dezurna "dvorska luda" u razredu.
U 2. razredu je bio mali pomak na bolje, ali i dalje setnja na casu, jurnjava na odmorima...
Na moj predlog je vodjen kod skolskog psihologa, koji je njega okarakterisao kao "sasvim normalnog decaka i ne vidi razlog zasto ja toliko dramim", uz objasnjenje: "decaci su takvi."
On ima problem i sa nocnim mokrenjem, koji jos uvek traje. Krenuli smo na ispitivanja kod dr Amire Peco (Tirsova).
Ja sam takodje bila dete sa ADHD, isto imala problem sa nocnim umokravanjem, tako da neke stvari pripisujem i genetici.
Iscitala sam sve odgovore na ovu temu i dosta naucila iz njih. Zanima me samo koja ustanova je u Kralja Milutina, koja se time bavi, jer smo se mi ovih dana smo se obratili decjem psihijatru za pomoc (privatno), ali ipak mislim da je temeljniji i bolji pristup u ustanovama.
Takodje, da li odvojeno treba tretirati problem nocnog mokrenja (kod nefrologa) ili je sve to povezano sa ADHD?
Unapred hvala svima,
Pozz.

 

[WithdrawnWater]

Enureza nema veze asa ADHD i da - naravno da treba da tretirate ovaj problem i odavno je trebalo da ga tretirate - ovo ne rade nefrolozi ni urolozi vec psihijatri. Mozete se javiti Institutu z amentalno zdravlje, a Institut u Kralja Milutina mislim da se zove za razvojnu patologiju ili za patologiju govora, zaista ne znam, proguglajte pod "Institut, Kralja Milutina"

 

[BLPD]

hvala na savetu ww utešili ste me, veoma moguće da ste potpuno u pravu samo što ja paničim. Ipak poslušaću vaš savet. Inače moja mala boza nervoza mi sedi u krilima dok ovo pišem i insistira da ubacim ovog smajlija, očekivano?

Draga k-k,

Dacu vam šering, posto nisam strucna da dajem savete.
Do samo pre par godina svo vreme ovog sveta provodila sam sa svojim sinom. Jednom sam ga cak povela i na ozbiljno strucno predavanje u vezi sa mojim doktoratom jer se, eto, tu zatekao pa sto da ne. Do toga je dolazilo jer sam se nekako zaglavila u prihvatanju deteta koje ima problem, imala sam grizu savesti, dete mi svojim stanjem nikako nije olaksavalo problem koji sam sama imala i sve se vrtelo u krug.

I da ne duzim pricu, hvala njegovoj lekarki i mom psihijatru koji su mi ukazali na moj problem. Bilo je mnogo tesko suocavati se sa tim i veoma je bolelo. Ali sam istrajala i stekla uvid. Danas svoje probleme odvajam od sinovljevih. Vreme koje provodim sa njim krace je, ali je kvalitetno. on nikada ne prisustvuje necemu sto nije za nekoga njegovog uzrasta, a ja sam ispunjenija i zadovoljnija. Prihvatila sam svog sina takvog kakav je i tek onda primetila sta on sve ima da pruzi. Ostavila sam skolu po strani, ne zanima me vise, zavrsice je. A on je umesto mog pritiska na ucenje poceo da cita knjige i da se interesuje za evropski film. Originalan je i duhovit adolescent. ono sto mu je bilo potrebno od mene bila je moja smirenost, ljubav i podrska u njegovoj razlicitosti. A ono sto mu je potrebno od lekara - odradjuje njegova lekarka.

 

[WithdrawnWater]

Lepo! Bravo za vas!

 

[jevropa]

Dete ne treba raspustiti bez obzira na dijagnoze. A kazem, ja se ne bih ipak usudila da postavim dijagnozu ADHDa tako brzo trogodisnjem detetu. Meni se njegovo ponasanje cini kao razvojni bezobrazluk i raspustenost. Da bude aktivan i nemiran ima pravo (i po godinama i po temperamentu) a nije svako nemirno dete hiperaktivno.
O dijagnozama ne mislim nista jer nisam sigurna koliko su tacne.

Mi imamo jos jedan problem ,koji nisam gore navela.Moj sin je prestao tek sa 3 godine da nosi pempas,posto to pre toga jednostavno nije bilo moguce.Pokusavali smo sa 2 godine,pa malo kasnije ,al nije islo.Znaci sa 3 godine je poceo da piski u wc,i to je posle vec kraceg vremena dobro funkcionisalo,cak nije ni nocu mokrio u krevet.Medjutim problem je u stolici,evo vec pola godine mucimo muku,i to je jedan uzas.On jednostavno stiska i zadrzava,i nece uopste da kaki,ni u gace ni u wc.Citala sam o tome,i vidim da to ni nije tako redak slucaj,ali me interesuje da li to ima veze sa ovom dijagnozom deficita paznje.Hvala

 

[WithdrawnWater]

Nema.

 

[sanja 78]

Zdravo svima, evo i mene posle dužeg vremena. Klinac mi je šesti razred i guramo nekako, počeo je sa boljim ocenama i forsiram ga ali su i dalje u školi nemilosrdni nastavljaju da mu smanjuju ocene zbog vladanja. Ali šta ću verujte mi da sam obišla sve stručnjake i došla do zaključka da su oni nama potrebniji nego deci, i to da nas obuče kako da živimo sa tim i kako da vaspitamo decu najbolje što možemo. Mi smo primetili to kod njega veoma rano još u obdaništu i godinama pokušavamo da shvatimo koji je najbolji način da mu priđemo. Bar u mom slučaju a to je redovna kontrola ( u svim segmentima škola, ponašanje u njoj i van nje, zaboravnost i sl.) Prvo čitajući prethodne blogove došla sam do zaključka da kao i u mom slučaju teret je pao na majke i znate šta MORAMO BITI JAKE jer ja sam uverena da će nam se isplatiti i da će naša deca jednog dana postati dobri ljudi. i verujte mi ne želim više da ćutim nikome kada mi kritikuje dete bar što se tiče nastavnika jer sam shvatila što si sa njima bolji i trudiš se da sarađuješ oni te više gaze tako da sam im se konačno usprotiviva i zahtevala da više pažnje posvete, a ne da ga stave u zadnju klupu što na njega deluje kao da je u drugom gradu niti čuje niti vidi. E sada kada sam im napravila frku drugačije je. Čini mi se da uz veliki trud i napor može mnogo da se postigne. Treba samo pregurati nekih 17-18 godina i biće ok. Tako želim da ga jednog dana vidim samostalnog da sam uverena da će i tako biti.

 

[Milosna]

samo poveravam da li radi veza

 

[Milosna]

Evo i naše priče,Majka sam 5 godišnje devojčice koja ima usporen psihomotorni razvoj i ne razvijen govor.Nesreća nam se desila po rođenju jer je dete aspiriralo plodovu vodu i mekonijum,nedostatak kiseonika je počeo da guši ostale organe i dete je odmah prebačeno na intezivnu negu na institut u N.S.Tamo je odmah stavljena na respirator bila na njemu 2 meseca.Za ta dva meseca stanje joj se samo pogoršavalo,po rodjenju je imala 3,750 kg a pala je na 2 kg.Bila je stalno pod sedativima(nije se pomerala,nije otvarala oči).Mi smo svaki dan bili nju i pričali joj mazili je i pored svih obeshrabrujućih razgovora sa lekarima(nisu nam davali nadu ni da će preživeti)mi smo verovali u naše dete i u njeno ozdravljenje.Posle 2,5 meseca prebačena je na odeljenje za oporavak,i tamo ostala do svog 4 meseca. Dalje je sve nekako išlo svjim tokom, vežbe po Vojti, kontrole kod fizijatra, psihologa, neurologa, neurohirurga( pošto joj se fontanela zatvorila ranije sa 3 meseca ali nije bilo potrebe za intervencijom). I tako da smo sad došli sa njom do nekog stadijuma gde joj je najbitnije da uđe u kolektiv. Zbog njenin čestih plućnih opstrukcija nismo to bili u stanju do sad. Njena trenutna dijagnoza je usporen psihomotorni razvoj sa poremećajem pažnje i epilepsija ( koja je primećena u trećoj godini slučajno smo uradili EEG koji je registrovao epi napade, rađen je MR pre dva meseca i nalaz je uredan). Ona takođe ima i uznemirene pokrete kada treba nešto preciznije da odradi zbog njene lošije fine motorike. Zbog tog poremećaja pažnje njena doktorka koja je vodi od samog rođenja je savetovala da se uvede Končerta, govoreći nam da je to jedini lek koji njoj sad može pomoći da bi joj se pažnja malo mogla usmeriti i da smiri te njene uznemirene pokrete i da on nema nekih neželjenih dejstava sem da može malo zaustaviti rast i ako bude malo mirnija da se ne brinemo. Kada smo dobili lek koji smo podigli na recept blago rečeno smo bili šokirani šta je sve pisalo da taj lek može nositi kao neželjena dejstva ali zbog njene socijalizacije i doktorkine kontrole koja je zakazana uskoro morali smo to da uradimo. Lek smo pokušavali da dajemo nekoliko dana ali pošto je bila u pitanju kapsula dete je imalo poteškoća da ga proguta i juče nam je to pošlo za rukom . Juče nam je bio dan težek kao onaj dan kad nam se rodila i kad su počeli svi problemi. Gomila stvari koji se nalaze u propratnici kao neželjena dejstva su se njoj dogodila, nije mogla da jede( inače ima solidam apetit), nije moglo dete da spava do narednog dana ujutru ( inače spava odlično, spava nam i u toku dana), postala je hiperaktivna njene omiljene stvari nisu mogle da je smire niti je ibraćala pažnju na njih nije htela sama da se kreće samo je htela u naručjem mislili smo da nešto ne halucinira, dobila je tikove u vidu konstantnog mljackanja i trljanja jezika očiju i nosa . Uplašili smo se i posle nekoliko pokušaja smo dobili doktorku koja nas je otpilila i rekla da to nije do leka nego je to do našeg deteta. Nismo imali kome da se obratimo , jer ne znaju ni svi pedijatri sve o tom leku jer nije tako čest i uobičajen, a od onog kog smo trebali da dobijemo neke savete i dalje upute nas je negirao. Kao roditelji koji odlično poznaju svoje dete smo bili jako iznenađeni, iznervirani i uplašeni za svoje dete, jedino nam je preostalo da čekamo da prođe vreme i stvarno je i bilo tako posle 24 sata dejstvo leka je potpuno nestalo . Ne želimo da nas neko pogrešno shvati , mi znamo da nekome taj lek i koristi a eto u našoj situaciji je bila prava mora. Hteli smo da prikažemo i drugu stranu medalje tog leka da nije tako bezopasan kako se priča ( a kad se pročita njegova propratnica može se zaključiti da je to NEOPHODAN otrov koji nekome može da pomogne a nekome ne, čak i da izrazi svoja njagora neželjena dejstva).
Prof. Bojanin nam je savetovao multivitamin Supernuthernu, koji nema nikakvih ne željenih dejstava jer su u pitanju vitamini, proizvodi se u Americi za hiperaktivnu decu. Bili bi zahvalni svima koji nam mogu dati neke informacije o Supernutherni i kako se može najlakše nabaviti.
Unapred hvala
Pozdrav

 

[BLPD]

Zdravo svima, evo i mene posle dužeg vremena. Klinac mi je šesti razred i guramo nekako, počeo je sa boljim ocenama i forsiram ga ali su i dalje u školi nemilosrdni nastavljaju da mu smanjuju ocene zbog vladanja. Ali šta ću verujte mi da sam obišla sve stručnjake i došla do zaključka da su oni nama potrebniji nego deci, i to da nas obuče kako da živimo sa tim i kako da vaspitamo decu najbolje što možemo. Mi smo primetili to kod njega veoma rano još u obdaništu i godinama pokušavamo da shvatimo koji je najbolji način da mu priđemo. Bar u mom slučaju a to je redovna kontrola ( u svim segmentima škola, ponašanje u njoj i van nje, zaboravnost i sl.) Prvo čitajući prethodne blogove došla sam do zaključka da kao i u mom slučaju teret je pao na majke i znate šta MORAMO BITI JAKE jer ja sam uverena da će nam se isplatiti i da će naša deca jednog dana postati dobri ljudi. i verujte mi ne želim više da ćutim nikome kada mi kritikuje dete bar što se tiče nastavnika jer sam shvatila što si sa njima bolji i trudiš se da sarađuješ oni te više gaze tako da sam im se konačno usprotiviva i zahtevala da više pažnje posvete, a ne da ga stave u zadnju klupu što na njega deluje kao da je u drugom gradu niti čuje niti vidi. E sada kada sam im napravila frku drugačije je. Čini mi se da uz veliki trud i napor može mnogo da se postigne. Treba samo pregurati nekih 17-18 godina i biće ok. Tako želim da ga jednog dana vidim samostalnog da sam uverena da će i tako biti.

meni je moj psihijatar jasno i glasno rekao da je najbolji nacin da sa ADDom izadjem na kraj je da cuvam sina od razlicitih vidova socijalno neprihvatljivog ponasanja. i rekao je da ce to biti uzasno tesko jer ce stalno ispadati iz socijalne sredine, a ja ga moram vracati da ne bi stvar otisla dalje. rekao je i da je ADD gomila disfunkcionalnosti u mozgu koja se ogleda u nocnom mokrenju, problemu sa govorom, losoj motorici uz sve ostalo. taman prodje jedno, dodje drugo. te disfunkcionalnosti ne mogu postati funkcionalnosti, mogu se nekako premoscavati uz jaku motivaciju, te ce dijagnoza mog sina kada bude napunio 18 (sada mu je 16) biti granicna organizacija licnosti. rekao je i da je jedino sto imam - nada! moze da se toliko zainteresuje i motivise za nesto da postane izvrstan strucnjak u tome, a i ne mora. moze i da izabere stabilnu zenu koja ce ga voditi kroz zivot, a i ne mora.
i ja sam sve to lepo prihvatila i vise nikome nista ne objasnjavam, jer - ko ce pa da shvati?!
a nemamo bukvalno sta da jedemo jer ide u privatnu sportsku gimnaziju koja ima grupnu, poluindividualnu i individualnu nastavu. ne pada mi na pamet da ga prebacujem u drzavnu, bar cu da smrsam kao covek, a on nece izaci na ulicu ili izgubiti godinu

 

[WithdrawnWater]

meni je moj psihijatar jasno i glasno rekao da je najbolji nacin da sa ADDom izadjem na kraj je da cuvam sina od razlicitih vidova socijalno neprihvatljivog ponasanja. i rekao je da ce to biti uzasno tesko jer ce stalno ispadati iz socijalne sredine, a ja ga moram vracati da ne bi stvar otisla dalje. rekao je i da je ADD gomila disfunkcionalnosti u mozgu koja se ogleda u nocnom mokrenju, problemu sa govorom, losoj motorici uz sve ostalo. taman prodje jedno, dodje drugo. te disfunkcionalnosti ne mogu postati funkcionalnosti, mogu se nekako premoscavati uz jaku motivaciju, te ce dijagnoza mog sina kada bude napunio 18 (sada mu je 16) biti granicna organizacija licnosti. rekao je i da je jedino sto imam - nada! moze da se toliko zainteresuje i motivise za nesto da postane izvrstan strucnjak u tome, a i ne mora. moze i da izabere stabilnu zenu koja ce ga voditi kroz zivot, a i ne mora.
i ja sam sve to lepo prihvatila i vise nikome nista ne objasnjavam, jer - ko ce pa da shvati?!
a nemamo bukvalno sta da jedemo jer ide u privatnu sportsku gimnaziju koja ima grupnu, poluindividualnu i individualnu nastavu. ne pada mi na pamet da ga prebacujem u drzavnu, bar cu da smrsam kao covek, a on nece izaci na ulicu ili izgubiti godinu

Boze veci idiotluk nisam cula u svom zivotu!!!!Sokirana sam i totalno ogorcena neznanjem i gluposcui onoga ko je nesto ovako mogao da kaze (pod uslovom da se zaista radi o ADDu!). Promenite psihijatra i trazite drugo misljenje i vodite dete kod nekoga ko ce ga leciti a ne oprati ruke ovakvim notornim nepoznavanjem materije (da je danas 18. vek verovatno bi ga spalio na lomaci sa obrazlozenjem da je ADD zapravo delo samog djavola?!?!?!). Strasno!

 

[WithdrawnWater]

Milosna: u celoj prici niste ni dali sansu ovom leku pa nemojte pricati o njemu kao o otrovu, jer lek to naprosto nije. Ono što medjutim imate pravo to je da VAs lekar nije adekvatno uspostavio kontakt sa VAma i odnos poverenja u kome bi VAm jasno objasnio za sta se daje ovaj lek, kako on deluje, koji nezeljeni efekti mogli da se jave i u kojoj meri, da su oni u najvecem broju slucajeva PROLAZNI efekat navikavanja organizma na novu supstancu, i da se lek ne sme davati detetu ispod 6 godina zivota pa ne znam sa kojim je oppravdanjem lek dat VAsem detetu od 5 godina (koja ustanova i koji lekar su potpisali ovaj nalog?).
Saradnja sa lekarom je neophodna ali je takodje neophodno da lekar potpuno informise pacijenta tj roditelja o leku i odgovori na sva pitanja i zabrinutosti porodice, posebno u situaciji kada se lek tek uvodi i kada se dese neželjeni efekti a roditelji ispolje brigu i strahove. To sto je VAs odnos sa lekarom neadekvatan to nikako ne znaci da je lek los niti potencijalno otrov (ako biste citali upozornjsa sa aspirina, brufena, ili nekih antibiotika, pa sa lekova protiv pritiska ili antiaritmika - niko se u zivotu niodcega ne bi lecio). Svaka vestacka supstvanca može biti i otrov i lek, u zavisnosti za sta se i u kojoj meri koristi. Nemojte stvarati otpor prema leku jer je on zaista dobar, ali otpor prema lekaru koji Vam ga je prepisao sasvim razumem. Trebalo bi da razgovarate sa psihijatrom i obavestite ga o ovim dogadjanjima.

 

[BLPD]

Boze veci idiotluk nisam cula u svom zivotu!!!!Sokirana sam i totalno ogorcena neznanjem i gluposcui onoga ko je nesto ovako mogao da kaze (pod uslovom da se zaista radi o ADDu!). Promenite psihijatra i trazite drugo misljenje i vodite dete kod nekoga ko ce ga leciti a ne oprati ruke ovakvim notornim nepoznavanjem materije (da je danas 18. vek verovatno bi ga spalio na lomaci sa obrazlozenjem da je ADD zapravo delo samog djavola?!?!?!). Strasno!

U tome i jeste stvar - njegova lekarka drzi sifru F90.0 jer su prekidi i koncentraciji strasno izrazeni uz naglasenu impulsivnost u karakteru. Tako da su simptomi ADDa dominantni. A nocno mokrenje do 9te, tepajuci govor pa mucanje do 7me, neadekvatno ispoljavanje emocija putem zvukova (e, sada i toga vise nema), losa motorika, testiranje koje je pokazalo crte depresivnosti ukazuju na buduci F60.31 - on je u to sasvim siguran. To je i moja dijagnoza, ja sam je vec prihvatila mada sam zivela 31 godinu i ne znajuci da posedujem psihijatrijsku dijagnozu. Psiholoske problee koje sam imala tokom odrastanja, zavrsavanja fakulteta, magistarskog, u braku - savladjivala sa sama! E, sa sinom sam se zaglavila, nisam na vreme primetila problem, vrsila sam pritisak da bude dobar djak i ucila sa njim. A kod njega - nije islo! Sada je i to ok.

 

[WithdrawnWater]

Fino sto ste svi dijagnostikovali buduci granicni poremecaj licnosti detetu, ukljucujuci i Vas?!

Interesantan pristup.....Uzgred, ADD nema veze s agore navedenim i boldovanim. Zapanjujuca besmislica. Dete Vam sigurno nije mokrilo niti mucalo zato sto ima ADD, niti ce zbog toga razviti granicni poremecaj licnosti (ukoliko ga bude imao).

 

[BLPD]

Fino sto ste svi dijagnostikovali buduci granicni poremecaj licnosti detetu, ukljucujuci i Vas?!

Interesantan pristup.....Uzgred, ADD nema veze s agore navedenim i boldovanim. Zapanjujuca besmislica. Dete Vam sigurno nije mokrilo niti mucalo zato sto ima ADD, niti ce zbog toga razviti granicni poremecaj licnosti (ukoliko ga bude imao).

Ja sad stvarno ne razumem sta nije u redu sa granicnim poremecajem/organizacijom licnosti kada ja to imam i nista mi narocito u zivotu ne fali, cak nisam ni znala da to imam, niti su moji roditelji znali.
Nisam dobijala feed-back od sina, pocela da se osecam lose, morala da ostavim posao da bih ucila sa njim, videla da nesto nije sa njim kako treba i odvela ga lekaru.
I tamo me naucili da se dobro nosim sa tim i dali mi dijagnozu.
Sada ponovo trazim posao sa ovom novom strucno spremom jer on sada ide u privatnu gimnaziju.
Ako je to i njegova buduca dijagnoza, sta sad.
A cinjenicno stanje je da u moje vreme (1970) nije bilo ekstazija i ovolike patologije svuda oko nas pa su me moji mnogo lakse "sproveli" kroz pubertet, valjda. Nisu se zalili.

Radi se o Palmoticevoj.

 

[WithdrawnWater]

Ja sad stvarno ne razumem sta nije u redu sa granicnim poremecajem/organizacijom licnosti kada ja to imam i nista mi narocito u zivotu ne fali, cak nisam ni znala da to imam, niti su moji roditelji znali.
Nisam dobijala feed-back od sina, pocela da se osecam lose, morala da ostavim posao da bih ucila sa njim, videla da nesto nije sa njim kako treba i odvela ga lekaru.
I tamo me naucili da se dobro nosim sa tim i dali mi dijagnozu.
Sada ponovo trazim posao sa ovom novom strucno spremom jer on sada ide u privatnu gimnaziju.
Ako je to i njegova buduca dijagnoza, sta sad.
A cinjenicno stanje je da u moje vreme (1970) nije bilo ekstazija i ovolike patologije svuda oko nas pa su me moji mnogo lakse "sproveli" kroz pubertet, valjda. Nisu se zalili.

Radi se o Palmoticevoj.

Ovo moze da zanci samo dve stvari - ili nemate granicni poremecaj (i iskreno, meni sve sto vi navodite ne lici na granicni poremecaj), ili niste svesni da imate problem. Neko ko ima granicni poremecaj licnosti itekako ima uvid da mu nesto fali: hronicni osecaj praznine, promene raspolozenja, nestabilan afekat, slabost kontrole impulsa, nestabilni emocionalni odnosi koji pucaju, nemogucnost da se bude u odnosu a strah od samoce, brojne fantazije i distorzija (iskrivljenje) realnosti (pogresan dozivljaj i pogresna interpretacija realnosti i realnih desavanja), svet koji je ili crn ili beo (sive nijanse ili nedostaju ili se ne uvidjaju i ne tolerisu), mogucnost mikropsihoticnih ispada, sklonost samopovredjivanju, akcidentima i suicidu, sklonost seksualno promiskuitetnom ponasnaju i kriza seksualnog identiteta, emocionalna nestabilnost - sve navedeno ili najveci deo toga jasno ogranicavaju ziovot pacijenta sa GPL i naprosto je nemoguce da Vam nista u zivotu ne fali, tj da nemate nikakav uvid da imate ove probleme a da patite od GPL. Osobe sa ovim poremecajem tesko zavrsavaju zapoceto, nemaju strpljenja, ne trpe neuspeh, tolerancija na frustraciju je izuzetno niska, tako da los eprolaze u skoli, cak i s avisokim IQ ne zavrsavaju cesto fakultete a kamoli doktorate, od porodice prave pravi pakao i od zivota partnera i od zivota svje dece, jednom recju iz Vaseg opisa Vaseg zivota jako sumnjam da Vi imate GPL, a sasvim sam sigurna da ga Vas sin nema. Komunikacija ispustanjem glasova i krikova umesto govorom u njegovim godinama nije posledica ADDa, deca sa ADDom to retko cine (deca sa ADHDom nesto cesce ali u mladjem uzrastu i to iz nemogucnosti da cute ili kontrolisu svoju navalu energije, ali na korekciju umeju da se zaustave i itekako umeju da komuniciraju normalnim govorom). Ako Vas sin ima dijagnostikovan ADD kao primarni poremecaj (u sta takodje ne verujem, opsirno razmatrajuci Vase postove i informacije iz njih), nema ni jednog razloga zasto Vase dete nije ukljuceno na lekove za ADD (ukoliko se polazi od toga da je sve ostalo u njegovom ponasanju POSLEDICA ADDa). Dijagnostikovati nekoga kao GPL unapred (verovatno na osnovu genetike, ukoliko se zaista veruje da Vi imate GPL) bez prisutnih kriterijuma za GPL, i dijagnostikovati nekoga kao ADD po kriterijumima koji ne odgovaraju ADDu veoma je cudan pristup problemu u najmanju ruku. A oduzeti roditejlima nadu i ponuditi im perspektivu pakla u kome zive osobe sa GPL (a onaj ko zaista pati od GPL - i naglasavam PATI - kao najvecu nocnu moru u trenutcima svoje lucidnosti dozivece mogucnost da mu i dete oboli od ovog poremecaja licnosti) u najmanju ruku je neodgovorno i surovo bez potrebe.

 

[BLPD]

Ovo moze da zanci samo dve stvari - ili nemate granicni poremecaj (i iskreno, meni sve sto vi navodite ne lici na granicni poremecaj), ili niste svesni da imate problem. Neko ko ima granicni poremecaj licnosti itekako ima uvid da mu nesto fali: hronicni osecaj praznine, promene raspolozenja, nestabilan afekat, slabost kontrole impulsa, nestabilni emocionalni odnosi koji pucaju, nemogucnost da se bude u odnosu a strah od samoce, brojne fantazije i distorzija (iskrivljenje) realnosti (pogresan dozivljaj i pogresna interpretacija realnosti i realnih desavanja), svet koji je ili crn ili beo (sive nijanse ili nedostaju ili se ne uvidjaju i ne tolerisu), mogucnost mikropsihoticnih ispada, sklonost samopovredjivanju, akcidentima i suicidu, sklonost seksualno promiskuitetnom ponasnaju i kriza seksualnog identiteta, emocionalna nestabilnost - sve navedeno ili najveci deo toga jasno ogranicavaju ziovot pacijenta sa GPL i naprosto je nemoguce da Vam nista u zivotu ne fali, tj da nemate nikakav uvid da imate ove probleme a da patite od GPL. Osobe sa ovim poremecajem tesko zavrsavaju zapoceto, nemaju strpljenja, ne trpe neuspeh, tolerancija na frustraciju je izuzetno niska, tako da los eprolaze u skoli, cak i s avisokim IQ ne zavrsavaju cesto fakultete a kamoli doktorate, od porodice prave pravi pakao i od zivota partnera i od zivota svje dece, jednom recju iz Vaseg opisa Vaseg zivota jako sumnjam da Vi imate GPL, a sasvim sam sigurna da ga Vas sin nema. Komunikacija ispustanjem glasova i krikova umesto govorom u njegovim godinama nije posledica ADDa, deca sa ADDom to retko cine (deca sa ADHDom nesto cesce ali u mladjem uzrastu i to iz nemogucnosti da cute ili kontrolisu svoju navalu energije, ali na korekciju umeju da se zaustave i itekako umeju da komuniciraju normalnim govorom). Ako Vas sin ima dijagnostikovan ADD kao primarni poremecaj (u sta takodje ne verujem, opsirno razmatrajuci Vase postove i informacije iz njih), nema ni jednog razloga zasto Vase dete nije ukljuceno na lekove za ADD (ukoliko se polazi od toga da je sve ostalo u njegovom ponasanju POSLEDICA ADDa). Dijagnostikovati nekoga kao GPL unapred (verovatno na osnovu genetike, ukoliko se zaista veruje da Vi imate GPL) bez prisutnih kriterijuma za GPL, i dijagnostikovati nekoga kao ADD po kriterijumima koji ne odgovaraju ADDu veoma je cudan pristup problemu u najmanju ruku. A oduzeti roditejlima nadu i ponuditi im perspektivu pakla u kome zive osobe sa GPL (a onaj ko zaista pati od GPL - i naglasavam PATI - kao najvecu nocnu moru u trenutcima svoje lucidnosti dozivece mogucnost da mu i dete oboli od ovog poremecaja licnosti) u najmanju ruku je neodgovorno i surovo bez potrebe.

Imam dobar uvid, masirao me psihijatar 7 godina i na psihodrami sam bila skoro dve.

Imam losu kontrolu emocija u smislu da me preplavi strah koji se odnosi na to sta ce sa sinom da bude i blokira mi misljenje i inteligenciju. Naucila sa to da premostim brzim uspostavljanjem distance.
Strah mi brzo prelazi u bes koji se manifestuje dranjem na muza. Naucila sa to da izbegne uzdrzavanjem.
Tuga i sreca su dobro kontrolisane, sa njima nikada nije bilo preblema.

Impulsivna sam, a impulsivnost je pocela da se manifestuje oko moje 30te godine u segmentu ishrane i voznje. Nije smesno ovo sto cu reci, ali od sve muke sa sinom od kada se rodio, pocela sam da jedem cokoladu, sve vise i vise i postala zavisnik. Sada je i to iza mene, sredjujem kilazu - nije ogrona 70kg, 177, ali je bila 80kg. Voznju sam sredila.

Nemam nikakve praznine, povredjivanja, suicide, krize identiteta niti sam ikada imala. Udala sam se za prvu ljubav. Sve sto sam u zivotu zapocela to sam i zavrsila kao sto ce biti i sa ovim doktoratom koji je na citanju iako od njega necu imati mnogo vajde. Od petog razreda sam se odredila kao istrazivac. Nemam nikakvih fantazija, zivim u surovoj realnosti.
Trenutno mi strpljenje nije jaca strana jer sam vec tri godine bez posla (pokrivena sam bila stipendijom Min. za nauku za doktorante) koji sam ostavila jer moj sin nije mogao da uci.

Muz mi je navukao ulcerozni kolitis, visok pritisak i nista jos za sada kada je sina preuzeo smatravsi da sam ja nesposobna da podignem dete. Onda je zakljucio da nesto nije u redu, vodivsi ga na kosarku koju trenira vec 8 godina.

I posto ovo nije forum za roditelje, moze da posluzi kao primer kako dete sa nekim problemom, ne znam kojim, razara porodicu.

Moj psihijatar kaze da sam ja F60.31 - parekselans i da je kod mog sina ocigledno da ce takav biti. I da jedino imam nadu. I stoji iza toga.
Lekarka mog sina nije davala takve izjave samo je slegla ramenima rekavsi da je dete cudno i da nije sigurna moze li mu pomoci. Na neuropsiholoskom testiranju su rekli da ima pravo da bude takav.

 

[WithdrawnWater]

Po svemu sto ste Vi naveli, Vi opisujete sliku ADHDa ali nikako GPL, i ja isto stojim iza toga (kazem po onome sto ste naveli). Vasa slika APSOLUTNO ne odgovara GPL.
Ni Vaseg deteta. A psihoijatar koji VAm je rekao da imate samo nadu je - da oprostite, ali - parekselans idiot.
Nadu imamo svi. A VAs sin moze da lici na Vas i da takav bude i sasvim sigurno - ako na VAs bude licio - nece imatoi GPL, a nece Bogami ni los biti, kako se meni cini, Vi ste nekako sasvim dobro ispali. GPL je ozbiljna dijagnoza, io Vi je svakako nemate. Po onome sto navodite.
Sto se deteta tice, da - on jeste cudan, ADD moze biti pridruzena dijagbnoza ali ne i primarna, a sta je sa VAsim sinom ne znam. Po opisu meni on lici veoma na nesto sto se zove Aspergerov sindrom (normalan ili visoki intelekt ali autisticno socijalno ponasanje, losa kontrola impulsa, slaba socijalna adaptacija, specificnosti u govoru). Hvala Bogu da bar neko od lekara (bar deciji psihijatar) nije davao slicne izjave kao Vas psihijatar. Ili ste Vi jedini izleceni GPL koji se razvio i izlecio u roku od 7 godina, i time medicinsko cudo i terapijsko cudo, ili je VAs lekar debelo omasio. Ne uskracujte ni sebi ni detetu mogucnost da je on u krivu a da Vi i dete nemate i necete imatio GPL. Videla sam mnmoge borderline i radila sa mnogim borderlin-ima, i u Srbiji i u NEmackoj, TVRDIM Vam da ovo sto Vi opisujete nema veze sa granicnim poremecajem licnosti.
Srecno sa doktoratom.

 

[BLPD]

Po svemu sto ste Vi naveli, Vi opisujete sliku ADHDa ali nikako GPL, i ja isto stojim iza toga (kazem po onome sto ste naveli). Vasa slika APSOLUTNO ne odgovara GPL.
Ni Vaseg deteta. A psihoijatar koji VAm je rekao da imate samo nadu je - da oprostite, ali - parekselans idiot.
Nadu imamo svi. A VAs sin moze da lici na Vas i da takav bude i sasvim sigurno - ako na VAs bude licio - nece imatoi GPL, a nece Bogami ni los biti, kako se meni cini, Vi ste nekako sasvim dobro ispali. GPL je ozbiljna dijagnoza, io Vi je svakako nemate. Po onome sto navodite.
Sto se deteta tice, da - on jeste cudan, ADD moze biti pridruzena dijagbnoza ali ne i primarna, a sta je sa VAsim sinom ne znam. Po opisu meni on lici veoma na nesto sto se zove Aspergerov sindrom (normalan ili visoki intelekt ali autisticno socijalno ponasanje, losa kontrola impulsa, slaba socijalna adaptacija, specificnosti u govoru). Hvala Bogu da bar neko od lekara (bar deciji psihijatar) nije davao slicne izjave kao Vas psihijatar. Ili ste Vi jedini izleceni GPL koji se razvio i izlecio u roku od 7 godina, i time medicinsko cudo i terapijsko cudo, ili je VAs lekar debelo omasio. Ne uskracujte ni sebi ni detetu mogucnost da je on u krivu a da Vi i dete nemate i necete imatio GPL. Videla sam mnmoge borderline i radila sa mnogim borderlin-ima, i u Srbiji i u NEmackoj, TVRDIM Vam da ovo sto Vi opisujete nema veze sa granicnim poremecajem licnosti.
Srecno sa doktoratom.

Jao, pa sta sada ja da radim. Lekarka moga sina se zaista nije izjasnjavala, rekla je da nije sigurna sta je tacno sa detetom i izrazila je sumnju da mu lekovi ili ona mogu pomoci. Rekla je da ga guramo nekako kroz skolu sto i radimo.
On ima obicaj da kada ode na privatan cas ili kod psihijatra isprica kako ja svercujem robu iz Pekinga i prodajem u Kinesko centru. To je sasvim leva prica, Kineski centar niko u kuci godinama nije ni pomenuo - ne znam odakle mu takva ideja. Ili kaze da smo muz i ja u Parizu. Mislim, odakle nepoznati ljudi znaju da nismo. Ja se skoro ne micem iz kuce zbog njega, intuitivno sam nabavila stene labrador retrivera pre dve godine sa kojimon jako dobro komunicira putem zvukova ( sa nama je tako prestao ). Ali nije zainteresovan da preuzme brigu o njemu.
Posto sam ja godinama imala problem jer sam mislila da sam ja kriva sto mi je sin ovakav jer sam studirala i bila sa njim u isto vreme, a psihijatar mi je to i potvrdio rekavsi da mu nisam mogla dati dovoljno ljubavi s obziro da sam tesko granicno organizovana.
Ja sa sina prihvatila, takav je kakav je - moj je i ja ga volim. Ne radjaju se deca onakva kakve ih mi nacrtamo i obojimo na papiru vec sasvim drugacija - ocigledno, ali bih ipak volela da znam sta je zapravo sa njim.
Da li onda da ga dovedem kod vas?
Ovo je valjda nekakav autizam, a to je nasledno? Nisam mu ja to mogla izazvati kako kaze moj lekar.