Званично писмо државе

[Наутилус]

И што се тај Милосављевић не огласи поводом тога – да аргументовано потврди то што је раније изнео, или да уз извињење призна да је погрешио!

У ствари, све је јасно.

 

[Наутилус]

Постоје чак и документи НАТО-а који говоре да су објекти деловања религијске организације, тј. цркве, а посебно православна црква. У том документу јасно је изражен став да ћирилица не сме бити популаризована, већ сузбијана. Њихов став данас се у Србији спроводи преко оних прозападних кадрова, а посебно банака, образованих установа итд.

Срби губе своје писмо

 

[Наутилус]

Каже ми како је на трибини Горан све говорио наопако, као да се изигравао, али да овај, једини присутан у публици, није хтео/могао да му противуречи јер је професор ипак ауторитет, доскорашњи декан филозофског факултета.
По мом мишљењу, све ово потврђује Јоцине (Јован Јовановић Јоца, режисер) речи да је све људе на руководећа места постављала србска тајна служба, а која је под контролом хрватске службе још из Титовог времена.

 

[ccaterpillar]

Одлично си ово урадио, али је мени потребно да неко потврди да је својим очима видео оба примерка у папирном облику. Ово зато што подржаваоци латинице (па и проф. Горан, како каже овај мој пријатељ) тврде баш супротно: да Вукови противници и остали прогонитељи латинице фалсификују и служе се лажима. Сад латиничари могу да изврдају тако што ће рећи да тај примерак са кога је дигитализовано нема ту табелу (истргнут лист некад, или шта већ) али онај други примерак има. И шта одговорити на тако нешто?
И што се тај Милосављевић не огласи поводом тога – да аргументовано потврди то што је раније изнео, или да уз извињење призна да је погрешио!

Куд ћеш веће потврде од скена са нумерисаним страницама. Чак и да ти дају оригинал, опет моће неко злонамеран да каже да је страница истргнута из оригинала и бла бла.
Свако ко се иоле разуме у хронологију догађаја из тог времена зна да та табела није могла настати те године кад је рађен први српски буквар, а ко хоће да фалсификује не би ли данашње стање оправдао, њему ништа неће вредети докази нити било шта друго.

 

[Am@deus]

Ma i latinicom može normalno da se piše. Plus je bolje prilagođena informatičkom okruženju i multijezičnim poslovanjima i komunikacijama zbog čega i preuzima primat.

 

[Жељко Филиповић]

ПРЕНЕТО СА ФЕЈСБУКА

Ћирилизација

ШОКАНТНО: Страни туриста умро због ЋИРИЛИЦЕ! (ФОТО, АУДИО, ВИДЕО)
Како уредништво Ћирилизације незванично сазнаје (од добро обавештеног извора из полиције), држављанин САД, Џ. Џ. (47), преминуо је у Нигдевцима (код Нигдјева) током туристичког боравка у нашој земљи.
Наиме, Џ. Џ. је кренуо изнајмљеним аутомобилом у обилазак Србије, али је у близини малог мачванског места остао без горива. Успео је да склони аутомобил са пута, али се од њега није одмицао данима. Како сазнајемо, становници Нигдеваца су приметили спорно возило, али нису нарочито обраћали пажњу. Странац Џ. Џ. се није удаљавао од аутомобила 8 дана, након чега је преминуо услед недостатка воде и хране.
Оно што цели случај чини шокантним јесте чињеница да се само педесетак метара од унесрећеног туристе налазила пумпа са рестораном. Међутим, име пумпе, ресторана, као и оближње продавнице, исписано је ћирилицом, што јадни странац није умео да прочита.
Поједине невладине организације поново су покренуле питање ћирилице у нашој земљи и најавиле покретање петиције о забрани ћирилице. „Видите какве се ствари дешавају, а све због ћирилице. Наша жеља је да се ово више никада не понови. Када бисмо забранили ћирилицу, странци више не би умирали.” — рекао је Алекса Лупало, председник Фондације за права туриста.
Осим њега, Ћирилизацији је дала изјаву и Маслинка Прдало, председник удружења Мушкарци у љубичастом, која је, између осталог, рекла: „Да је на ресторану писало „ja(g)njetina” (латиницом), овај странац можда никада не би умро.”
Нигдевачка полиција није желела да даје изјаве. Кратко су напоменули да је истрага још у току и да још увек не могу да дају изјаве за јавност, али да ће, чим буду имали више информација, обавестити јавност о свим појединостима везаним за овај случај.
Како Ћирилизација незванично сазнаје, преминули Џ. Џ. је и раније умирао на сличан начин. Како смо успели да сазнамо, слична ситуација се Американцу већ догађала у Грчкој и Египту, где је умро поред локала у којима су се продавали гирос и фалафел, јер није знао грчко и арапско писмо.
„Да је писало латиницом, он би онда схватио да је то храна. Овако, пошто је писало матичним писмима земаља у којима је био, он није знао да је реч о храни.” – изјавио је за Ћирилизацију амерички амбасадор Скот и додао: „Заиста је тужно што још увек, у 21. веку, у демократским друштвима, постоје земље и народи који више брину о свом писму и свом народу него о америчким туристима.”
Компанија Епл најавила је на свом званичном сајту производњу наочара које би требало да аутоматски конвертују ћирилицу у латиницу, али је након само неколико сати од објављивања текста вест уклоњена, са образложењем да компанија нема стручњаке који могу да спроведу овај пројекат у дело. У саопштењу се наводи да ће ћирилица своје место у свету технике добити тек у 22. или 23. веку или што би се у Србији рекло: за два, највише два и по века.
Државне институције ћуте, туристи умиру, а ћирилица у Србији сваким даном узима све већи мах. Хоће ли неко (и како) успети да стане овој пошасти у крај, остаје да видимо.
И. Љ. Т., Ћирилизација

 

[Rayela]

Zeljko ziv i zdrav

 

[Sizif]

Zeljko ziv i zdrav

Ćirilica forever!

 

[Жељко Филиповић]

Zeljko ziv i zdrav

Жив јесте. То му је омогућило да дође до драгоценог открића: Човек се учи док је жив. Нарочито док је жив!

 

[Жељко Филиповић]

РОДИО СЕ МАЛИ ДЕДА ЖЕЉКИЋ!

Тачно 18 дана после наизменичног смењивања родитељâ на гнезду ево резултата! Обећао је да ће кад порасте постати голуб писмоноша који преноси само ћириличне поруке. Дај боже да дотле Срби не забораве ћирилицу! Змислите да је деда 18 дана дежурао узалуд?

 

[Жељко Филиповић]

"РАВНОПРАВНОСТ ПИСАМА" - ЈЕДНОСМЕРНА УЛИЦА!

Лево - претходник, десно - наследник...

 

[Am@deus]

Zaključuje se da je u Srbiji za zapisivanje srpskog jezika u upotrebi latinično pismo.
I da je zgrada Vojvođanske banke još i u gorem stanju nego što je bila ranije.

 

[Жељко Филиповић]

У ЦАРА ТРОЈАНА НЕМА ЋИРИЛИЦЕ!

У причи „У цара Тројана козије уши“ берберин који је шишао цара Тројана и видео да цар има козије уши и под претњом смрћу није о томе смео никоме да говори, па да би олакшао својој души у пољу је ископао рупу и рупи саопштио своју муку: „У цара Тројана козије уши“, тако и ја овај форум користим као ископану рупу којој саопштавам своју муку. Банкомати! Сви народи могу и имају своја писма на банкоматима, једино наш народ не може или неће. Погледајте писма: бугарско, јерменско, грчко, јапанско., кинеско, корејско, руско, монголско. Ваљда ће једног дана из те рупе изнићи зова, ваљда ће неки пастир од те зове направити свиралу, и вaљда ће се из те свирале заорити строго чувана тајна: „У цара Тројана нема више наше ћирилице“!

 

[Жељко Филиповић]

УПОТРЕБА ЋИРИЛИЦЕ У ЦИЉУ ЊЕНОГ ИСМЕВАЊА!

Телевизија Б92, јавно гласило изразито антисрпске оријентације, у животу и стварности је тражила и објављивала само појаве и догађаје који су Србију и српски народ приказивали у ружном светлу. Свој презир према свему српском, па и српском писму ћирилици показивала је на најнеобичнији начин – тако што ју је употребљавала! Али циљано! Само у недељним преподневним емисијама за пољопривреднике. Тиме су у тишини, изокола и истиха сугерисали да ћирилицу сматрају за реликт прошлости, за музејски експонат попут народне ношње, опанака и јелека, колибе, запрежних кола, петролејке, шпорета на дрва, пегле на угаљ. Као и све претходне гробаре ћирилице – „тројезичнике“, Хабсбуршки двор, Бенјамина Калаја, Александра и Павла Карађорђевића, Анту Павелића, Јосипа Броза и српске лингвисте – ћирилица је наДЖивела! Хоће ли наДЖивети и ове генерације нашег народа? (Ово „ДЖ“ сам истакао да бих показао да се та реч може недвосмислено читати једино ако је написана ћирилицом.)

 

[Жељко Филиповић]

ДРАГАН ХАМОВИЋ О ЋИРИЛИЦИ И КОЧНИЧАРИМА

Помоћник министра културе, један од твораца предлога новог Закона о језику и писму, поднео је оставку у знак протеста што се већ две године одлаже да предлог закона доспе у Скупштину пред посланике.

Изјава за лист „Печат“
„Питања језичке политике, заштите потиснутог националног писма, као и шире културне и просветне стратегије, за земљу и народ који никако не излази из тектонских потреса што их је тешко преживео, припада реду питања за приоритетно и озбиљно решавање. Овако или онако, али треба их решавати, а не упорно одлагати и остављати стихији и туђим политикама да разгоревају поделе и расколе и да снижавају нашу елементарну самосвест, достојанство и вољу за постојањем. Ко само хоће да види, може видети на сувише очевидних примера да је неопходно на нивоу државне политике дати темељне оквире и смер деловања поводом низа идентитетских питања што су остала нерешена након распада југословенске заједнице, а пре тога била или скрајнута или рђаво заснована. Да ова питања треба разматрати сагласно новим општим околностима у којима живи српски народ, у матици, окружењу и расејању. Неке од околних земаља, са којима се најпре можемо упоређивати, за питања ’људских ресурса’ објединили су више ресора који су код нас расцепкани и делују несагласно. Ни пре сто година Србија није хтела да буде ничија колонија, а сада представници одрођене елите само на томе и раде. Свако настојање да се ствари поставе бар на начин какав и други народи примењују, оглашавају као системски преступ, не водећи рачуна ни о основним аргументима, а често ни о основној пристојности јавне комуникације, нити их на то ико опомиње. Многи пак ове теме заобилазе као потенцијално опасне, или се, у каналима дубоке државе, спречавају системски предлози ове врсте. Српска јавност је, ипак, имала довољно времена да све ово сагледа и надам се да ће натерати и доносиоце одлука да то увиде, ако им је стало до тога да се избегне даље раслабљивање нашег друштва и државе, које, ни издалека, није само економско“, закључује Драган Хамовић.

Срећа вам се осмехнула. Распуст је и унуци су код мене, па вас нећу више узнемиравати. Жи ми ти!

 

[Наутилус]

Данас емисија на радију (Београд 2) о предлогу новог закона о употреби ћирилице и латинице у србском језику. Само ме је Рада Стијовић нервирала, јер не зна шта хоће. Добро је Радомир Лукић својевремено рекао да лингвисте не треба ни питати о томе.

http://www.rts.rs/page/radio/sr/story/24/radio-beograd-2/3625287/sporovi-u-kulturi.html

 

[Жељко Филиповић]

Борба за српско писмо (2): Помодарство ће нам доћи главе О разлозима због којих је поднео оставку, али и положају ћирилице данас, за „Вести“ говори истакнути књижевник и бивши саветник министра културе Драган Хамовић. – Укључио сам се у рад кабинета министра Владана Вукосављевића, на његов позив, у очекивању неопходног заокрета у односу на темељна идентитетска питања, дуго запостављана и у доба титоизма, а особито у деценији безмерног евро-ентузијазма. Ако је ЕУ породица европских народа, а не некакав бриселски централни комитет, онда сваки народ онамо улази са својим наслеђем и особеностима, а не као колонија из које се црпу ресурси, од радне снаге до пијаће воде. А од језика и писма све почиње. У језичкој области ствари су остале неуређене скоро од распада СФРЈ и неусклађене са важећим Уставом који предвиђа да су у службеној употреби српски језик и ћириличко писмо, једно с другим. Кабинет актуелног министра културе уложио је доста енергије да окупи представнике језичке науке, оличене у Одбору за стандардизацију српског језика, да се сачини реалан и обухватан предлог измена Закона о службеној употреби језика и писма. Који су разлози због којих закон никако да дође на ред? – Предлог „на Влади“ чека две године, готово без објашњења, макар не јавног. Тешко је јавности објаснити разлоге таквог оклевања и опирања. Дуги и упорни рад непревладаног титоизма учинио је своје. Многима делује разумљиво да оно што изричито важи за све друге народе не важи и за српски. У Хрватској, ево, председница која се извињавала због понеке српске чоколадице у хрватским пакетићима, устаје против Устава државе на чијем је челу, а који јемчи право преосталим Србима на паралелну употребу ћирилице. Дотле, Србија се снебива да у сопственом дворишту уреди ова основна питања, према Уставу. Можда чекамо одобрење са стране да штитимо оно што сваки народ штити? Нећемо га дочекати. Да ли латиница гуши ћирилицу? – Не гуши латиница ћирилицу, него је, поред глобалне англофоне експанзије, гуши помодарска и провинцијална свест. Наводно, бићемо део великог света ако користимо латиницу и када за то нема потребе, од личне преписке до јавних натписа. Био сам сведок припреме неких системских предлога од информатичке заједнице за побољшање статуса ћирилице у виртуелном простору. Када је доношен Закон о јавним сервисима, питање је регулисано и ствари су, бар у погледу језика и писма, на свом месту. Ако кажем да неуређеност у овој области користи нашим провереним непријатељима, нећу рећи ништа ново, као што не било ново ни тврђење да се у нашем државном апарату, као и у политичкој класи, умрежило позиција које директно или прећутно раде за туђе, а не за интересе Србије. Нескривено и несметано. Такви управо не бране право да користе латиницу, које им нико не оспорава, него се скандализују на помен заштите ћирилице, која је и раније и сада предмет стратешког изгнанства из средина где Срби не чине већину. А дошло је доба да врло слично буде и у већински или потпуно српским срединама. Па сад видите докле смо дошли. Није у овоме крај наших невоља и пометености, али понављам: од језика и писма све почиње. Губитак самопоштовања До чега небрига о језику и писму може да доведе? – До основне дезоријентације, до метежа у главама и губитка елементарног самопоштовања, као и до презира од стране других. Дошли смо до тога да површни и умно корумпирани део елите доказује своју ширину запостављањем свога писма и културног наслеђа из којег су потекли. Нису језик и писмо само оруђа за комуникацију унутар културне заједнице и елемент повезивања, него су и народна знамења. Ко се у региону рогуши на ћирилицу, организовано разбија ћириличке табле званичних установа или спрејом зацрњује ћириличке исписе на саобраћајним знацима, тај симболички показује однос према српском народу. Има ли тако чега у Србији, узвратно? Наравно да нема, поред свега што себи можемо замерити. Док други, новостворени народи у окружењу стварају своје идентитете бруталним отимањем од српске баштине, док се напречац стварају нови политички језици на тлу вуковског језика, наша држава игнорише сва упозорења Одбора за стандардизацију српског језика. На миг једног мањинског политичког чиниоца из српских пасоша скида се ознака „српско држављанство“, јер то некога вређа, без обзира на образложење Одбора да придев „српско“ не значи обавезно националну него државну припадност. Поткопавање стубова Ко треба први да буде на одбрамбеној линији српског језика и писма? – Држава, не само Министарство за културу и информисање, него и за просвету и науку, као и ресори за телекомуникације и други. Сви треба да покажу да питања језика и писма нису само за повремену декларативну употребу. Потребно је системским решењима, као што су закон о језику и писму, као и просветним програмима, ојачати идентитетске темеље државе. Понекад ми се чини да је наша војска, у ономе како темељи своју улогу и препознаје своје изворе, свеснија колико су идентитетски ослонци битни за самоодржање у опасном свету у којем може лако да нас нестане. Јер и култура, област деловања меке моћи, јесте међу стубовима одбране сваког народа. А ти стубови нам се упорно поткопавају. Нема озбиљног одговора на српске темељне теме. Излози све говоре Колико је ћирилица у Србији реално у употреби? – Погледајте око себе, у излоге радњи, књижаре и киоске. У основној школи се учи и користи, али после тога? Присетио сам се, недавно, случаја житеља Вождовца који је морао да пуне две године истерује право на пасош исписан ћирилицом. Био је упоран и добио је. Можда један једини. А предлог закона који регулише службену употребу језика и писма, како рекох, чека две године, ако не рачунамо све оне године од доношења новог Устава. Уз напомену, последњих десетак година исти закон је, у домену мањинских права, више пута допуњаван. А почетни чланови истог закона, неусаглашени са Уставом, нису ни такнути као да се „не ваља“, што каже народ ћирилички. Али, враћање теме „ћирилице“ у јавни простор побудило је многе успаване или збуњене. Треба да држимо до онога што је наше. Од језика и писма до националних симбола које су нам преци оставили и по којима се препознајемо. Свако појединачно и држава у целини. Извор: Вести ONLINE

 

[Наутилус]

Од једанаест тачака зашто хрватски (гајевски) латинички састав није и не може да буде србски издвојићу два разлога:

''Седмо, зато што је сигуран мањак српског [србског] укуса и израз понижења позајмљивати хрватску латиницу и љом истискивати српску [србску] ћирилицу.
Осмо, зато што, формалноправно, Хрвати могу у међународном суду од Срба тражити велику одштету за коришћење њиховог националног писма јер с њима још немамо ни међународни уговор о међусобном коришћењу културних добара, па ми, у ствари, пиратски користимо њихово писмо, а то у Европи и свету није легалан процес.''

Д. Збиљић: Српски лингвисти двоазбучјем затиру ћирилицу, 2009

 

[ccaterpillar]

Од једанаест тачака зашто хрватски (гајевски) латинички састав није и не може да буде србски издвојићу два разлога:

''Седмо, зато што је сигуран мањак српског [србског] укуса и израз понижења позајмљивати хрватску латиницу и љом истискивати српску [србску] ћирилицу.
Осмо, зато што, формалноправно, Хрвати могу у међународном суду од Срба тражити велику одштету за коришћење њиховог националног писма јер с њима још немамо ни међународни уговор о међусобном коришћењу културних добара, па ми, у ствари, пиратски користимо њихово писмо, а то у Европи и свету није легалан процес.''

Д. Збиљић: Српски лингвисти двоазбучјем затиру ћирилицу, 2009

Збиљић је идиот, абецедни састав није ничије власништво да може продавати патент, овом лику или фали даска у глави, или смишљено прави смутњу.

 

[Rayela]

Збиљић је идиот, абецедни састав није ничије власништво да може продавати патент, овом лику или фали даска у глави, или смишљено прави смутњу.

Da, i ja sam se zacudila da bi kao Hrvati mogli da traze odstetu jer imaju tapiju na latinska slova

 

[ccaterpillar]

Da, i ja sam se zacudila da bi kao Hrvati mogli da traze odstetu jer imaju tapiju na latinska slova

Такви као он и њихови наступи уствари код јавности изазивају контраефекат, људи онда захваљјују богу што је таквих чудака мало и што ето сви нормални знају да имамо два писма и да је то страва.
Имао сам ја више дуела с њим, прво сам мислио да ради за власт, а онда сам схватио да је лик онако, на своју руку, и да га уствари ови из власти вешто користе, треба им такав као страна која се бори за ћирилицу, неко озбиљнији и нормалнији им већ не би одговарао за њихове планове.

 

[Наутилус]

Али један издавач у Нишу је морао да повуче цело издање својих књига и да промени корице јер је написао српскохрватско-енглески уместо српско-енглески (или обрнуто) речник, како је било по уговору са суиздавачем из Ирске. Није то тако наивно као што се мисли. Имаћемо ми све више проблема у вези са Гајевим писмом.

 

[ccaterpillar]

Али један издавач у Нишу је морао да повуче цело издање својих књига и да промени корице јер је написао српскохрватско-енглески уместо српско-енглески (или обрнуто) речник, како је било по уговору са суиздавачем из Ирске. Није то тако наивно као што се мисли. Имаћемо ми све више проблема у вези са Гајевим писмом.

Па наравно да је морао, јер српскохрватски језик је вољом страна престао да постоји, Сретен Угричић је са српске стране то потписао, код је остао само за издања која су раније била заведена под њом, а за нова издања је договор да се заводе под новим кодовима, а никако под старим. Латиничко издање српског је такође добило свој код, не могу сад да се сетим који је, Збиљић и такви наступају из незнања као да имају посла са малом децом, па их плаше баба рогом, како рекох, постићи ће контраефекат.

 

[Am@deus]

To što neko pisanje latinicom smatra poniženjem je pre svega njegov lični problem i ujedno očita averzija prema nečemu tj. latinici u ovom slučaju, što ga sprečava da racionalno tu temu analizira i o njoj promišlja.

 

[ccaterpillar]

To što neko pisanje latinicom smatra poniženjem je pre svega njegov lični problem i ujedno očita averzija prema nečemu tj. latinici u ovom slučaju, što ga sprečava da racionalno tu temu analizira i o njoj promišlja.

Писање латиницом објективно јесте понижавање српске културе, традиције и негација нашег хиљадугодишњег трајања. Нема народа који је тако пљунуо на себе на тај начин.