Званично писмо државе

[Rayela]

Фуфа, фљус, фљас...

Хоћеш да кажеш како у србском језику није било тог гласа. Тиме си само похвалила наше старе, јер су имали само звучно и певљиво в а не и непријатно ф које је некако фрктаво и често даје утисак злобе оног који га изговара. Поготово у енглеском језику.

Pa frljali su se i nasi stari. Ali zaista nema reci ( izvorne, srpske) sa tim slovom.

- - - - - - - - - -

Dok nas drugar Filipovic ne smisli nesto da nas demantuje, evo i clanka u vezi slova F:


DA NE POVERUJEŠ: Ne postoji nijedna srpska reč na slovo F!

07.06.2015. 15:45 Autor: Jovana Mirković

Fudbal, fakultet, fabrika, fotografija - ovo jesu reči koje upotrebljavamo svakodnevno u srpskom jeziku, ali nijedna od njih nije srpskog porekla! Ako niste znali, Srbi zapravo nemaju nijednu svoju reč koja počinje na slovo F. Evo kako i zašto.
Slvoo F
Slvoo F, Foto: Profimedia

- Tačno je da u srpskom jeziku nema nijedne reči srpskog porekla koja počinje na slovo F, a razlog tome je što je upotreba ovog slova preuzeta iz Vizantije u srednjem veku. Kasnij,e pod uticajem turskog, grčkog, francuskog i nemačkog jezika reči koje počinju na ovo slovo postale su učestalije i odomaćile su se u našem jeziku – kaže filolog Ivan Klajn.

Ovo su neke od reči na slovo F koje svakodnevno upotrebljavamo, a čije poreklo će vas iznenediti:

Fabrika - latinska

Fenjer - turska

Frajer - nemačka

Flaša - nemačka

Fakultet - latinska

Fioka - mađarska

Foka - preuzeta iz francuskog (izvorno grčka reč)

Fenomen - grčka

Flaster - nemačka

Fen - nemačka

Folirant - italijanska

Futrola- nemačka

Fijaker - preuzeta iz nemačkog (izvorno francuska reč)

Fićfirić- mađarska

Furuna – turska

Frižider - francuska

Fantazija - grčka

Fora - nemačka

Fazon - francuska

Flauta - nemačka

Fotografija - grčka

Fasada - francuska

Fitnes - engleska

Frizura - preuzeta iz nemačkog (izvorno francuska reč)

Faraon – preuzeta iz grčkog (izvorno staroegipatska reč)

Fleka - nemačka

Flora - latinska

Frajla - nemačka

Freska - italijanska

Fotelja - francuska

Farba - nemačka

Fitilj – turska

Fašizam – italijanska

Filolog – grčka

Fudbal – engleska

Fobija - grčka

 

[Sizif]

Фуфа, фљус, фљас...

Хоћеш да кажеш како у србском језику није било тог гласа. Тиме си само похвалила наше старе, јер су имали само звучно и певљиво в а не и непријатно ф које је некако фрктаво и често даје утисак злобе оног који га изговара. Поготово у енглеском језику.

Fljus i fljas u onomatopeje, kao ciju ciju i av av.... a fufa je od fuksa, dakle nije naša reč.

A to da je "f" frktavo jer reč "frktavo" počinje na "f" nema veze sa životom. Glas "f" je baš nežan i tečan, što je suprotno od frktavo. (to bismo pre mogli reći za R, P, B)

 

[Rayela]

Fljus i fljas u onomatopeje, kao ciju ciju i av av.... a fufa je od fuksa, dakle nije naša reč.

A to da je "f" frktavo jer reč "frktavo" počinje na "f" nema veze sa životom. Glas "f" je baš nežan i tečan, što je suprotno od frktavo. (to bismo pre mogli reći za R, P, B)

Fuchs je na nemackom lisica, kod nas ima malo drugacije znacenje, ali to bi bilo to.

 

[Жељко Филиповић]

Sta to sve vredi ako znamo da u nasem jeziku ne postoji nijedna rec koja pocinje slovom F
Ako je neko zna neka je napise ( moze i cirilicom).

- фермати = не ферма га, не обазире се на њега, не примећује га, не придаје му значај,
- фијук, фијукати, (ветар)
- фрк = (дугосилазно самогласно „р“, попут „брк“, „крв“), свитак, смотуљак (пите),
- фрктати = (краткоузлазно самогласно „р“), дувати кроз нос (коњ),
- фрљати = (дугоузлазно самогл. „р“)

Ево, ја измишљам нову српску реч на "ф": фћирилица!

Уосталом, какав бих ја био ћириличар...

 

[Жељко Филиповић]

СРБИ – ЧУВАРИ ЛАТИНИЦЕ

РУЖНО НАЛИЧЈЕ ЛЕПОГ ЛИЦА

У Нишу постоји канцеларија за регистрацију возила, путно осигурање, одјаву возила, пренос возила, очитавање личних карата и саобраћајних дозвола и фотокопирање. Сви натписи на фирми и излогу су на ћирилици. Ово изненађење представља право мало чудо. И све то под фирмом „Делта ђенерали“, што је још веће чудо! Признајем да ми се овај призор допао и одлучио сам да га фотографишем. Пришао ми је један младић из канцеларије и шаљиво ме упитао: „Да лу су вам махнули“? Мислио је на реакцију запослених из те канцеларије. У жељи да му одам признање одговорио сам му: „Овако би требало да изгледа цела Србија, а погледајте фирме по Нишу – пре личе на Загреб него на Ниш“!

Човек је спонтано почео да образлаже свој став:

„То сам ја захтевао да овде буде ћирилица. Најбоље је да имамо и једно и друго писмо. Ево, Хрвати немају свој језик, они су нама украли српски језик. Ако бисмо одбацили латиницу, они би нам украли и латиницу. А то не смемо да им допустимо“.

Моје првобитно одушевљење одмах је спласнуло, схватио сам да сам се са похвалама „истрчао“, и продужио сам даље својим путем. Тиме што су Хрвати узели српски језик за свој и зову га хрватским, нас нису онемогућили да га и даље користимо. Ту позајмицу не можемо сматрати за „крађу“. А поготово их не можемо оптужити да су нам „украли и латиницу“. Напротив! Они су нама увалили сопствену латиницу, а не да су је „украли од нас“!

И тако, Срби у незнању оптужују породиље да су „украле сопствене бебе“. Оптужују пекаре да су „украли своје сопствене хлебове“. Оптужују ауторе да су „украли своја сопствена дела“! А онима који им уваљују заразу, пркосно и поносно поручују:

„Ево ти шипак што ћеш ми украсти моје вирусе и бактерије“!

Чувајући латиницу од „хрватске крађе“, изгубили су – ћирилицу!

И ништа не примећују!

 

[againstallodds]

СРБИ – ЧУВАРИ ЛАТИНИЦЕ

РУЖНО НАЛИЧЈЕ ЛЕПОГ ЛИЦА

У Нишу постоји канцеларија за регистрацију возила, путно осигурање, одјаву возила, пренос возила, очитавање личних карата и саобраћајних дозвола и фотокопирање. Сви натписи на фирми и излогу су на ћирилици. Ово изненађење представља право мало чудо. И све то под фирмом „Делта ђенерали“, што је још веће чудо! Признајем да ми се овај призор допао и одлучио сам да га фотографишем. Пришао ми је један младић из канцеларије и шаљиво ме упитао: „Да лу су вам махнули“? Мислио је на реакцију запослених из те канцеларије. У жељи да му одам признање одговорио сам му: „Овако би требало да изгледа цела Србија, а погледајте фирме по Нишу – пре личе на Загреб него на Ниш“!

Човек је спонтано почео да образлаже свој став:

„То сам ја захтевао да овде буде ћирилица. Најбоље је да имамо и једно и друго писмо. Ево, Хрвати немају свој језик, они су нама украли српски језик. Ако бисмо одбацили латиницу, они би нам украли и латиницу. А то не смемо да им допустимо“.

Моје првобитно одушевљење одмах је спласнуло, схватио сам да сам се са похвалама „истрчао“, и продужио сам даље својим путем. Тиме што су Хрвати узели српски језик за свој и зову га хрватским, нас нису онемогућили да га и даље користимо. Ту позајмицу не можемо сматрати за „крађу“. А поготово их не можемо оптужити да су нам „украли и латиницу“. Напротив! Они су нама увалили сопствену латиницу, а не да су је „украли од нас“!

И тако, Срби у незнању оптужују породиље да су „украле сопствене бебе“. Оптужују пекаре да су „украли своје сопствене хлебове“. Оптужују ауторе да су „украли своја сопствена дела“! А онима који им уваљују заразу, пркосно и поносно поручују:

„Ево ти шипак што ћеш ми украсти моје вирусе и бактерије“!

Чувајући латиницу од „хрватске крађе“, изгубили су – ћирилицу!

И ништа не примећују!

Срба нема(не постоје) скоро 100 година...,југословени, црвени југословени,слобини југословени,"демократе",ЈЕВРопљани,(мало)грађани"света"

 

[Sizif]

Ево, Хрвати немају свој језик, они су нама украли српски језик.

 

[Жељко Филиповић]

ЗАР И ТИ, СИНЕ БР...ОВАЈ...БРАТЕ БУГАРИНЕ?

БУГАРИ ПОНОВО САХРАЊУЈУ НАШЕГ ВЕЋ САХРАЊЕНОГ МРТВАЦА

Ово је бугарска паста за зубе. На амбалажи упутство за употребу написано је латиницом на енглеском, шиптарском, летонском и румунском језику, и ћирилицом на бугарском, казахстанском, македонском, руском и украјинском језику. За Србију и Црну Гору – латиницом.
За Бугаре поуздано знамо да су непоколебљиви у неговању своје ћирилице, и не можемо рећи да они „имају нешто против српске ћирилице“. А ето, и они већ сматрају да је писмо код Срба – латиница. До тог става су дошли посматрањем наше вишедеценијске праксе „равноправности писама“ у којој за ћирилицу није било места, па к'о веле “што бисмо ми били већи Срби од Срба“.

Бугарска необавештеност о српском писму је – српски подвиг!






ИСТО ТО САМО МАЛО ДРУКЧИЈЕ:

Улица досетљивца и наредбодавца Новосадског договора. Мађари и Русини су слободни, Срби нису слободни.

 

[Наутилус]

Е мој Жељко. Видиш ли ти мој потпис, сви га виде, јел' тако? А видиш ли број порука – 2189, јел' тако? Дакле, хиљаду и више пута је свако овде прочитао мој потпис ("Ко год од нас пише латиницом чини смртни грех према Српству или даје доказа да га се одриче"), а нико није променио латиницу којом пише у ћирилицу! Све док влада нешто не предузме поводом писма биће лоше, још и горе. Да је нпр. Шеки на власти, већ сутрадан би већина писала ћирилицом, и то без икакве његове интервенције.

 

[ccaterpillar]

Бугари не негују своју ћирилицу, они њоме немилосрдно пишу...

 

[Rayela]

- фермати = не ферма га, не обазире се на њега, не примећује га, не придаје му значај,
- фијук, фијукати, (ветар)
- фрк = (дугосилазно самогласно „р“, попут „брк“, „крв“), свитак, смотуљак (пите),
- фрктати = (краткоузлазно самогласно „р“), дувати кроз нос (коњ),
- фрљати = (дугоузлазно самогл. „р“)

Ево, ја измишљам нову српску реч на "ф": фћирилица!

Уосталом, какав бих ја био ћириличар...

Fermati naravno da nema veze sa srpskim, to je doslo iz italijanskog, a ovi frkovi, shmrkovi i fijuci takodje nisu srpski.
Zasto ne prihvatiti cinjenicu da slovo postoji, ali ne i srpska rec koja pocinje sa tim slovom?
Pa tako je i u mnogo vaznijim jezicima. Nemacki recimo ima u azbuci slovo q, ali ne postoji nijedna nemacka rec
Ima ih, ali to je sve iz francuskog, latinskog, kao sto su i reci sa Y i X valjda iz grckog.

 

[Жељко Филиповић]

СЛОВЕНЦИ – ЧУВАРИ ЋИРИЛИЦЕ

У Југославији једино Словенци су на упутствима за употребу својих производа користили и српску ћирилицу. Неки Срби су се тога сетили тек после распада Југославије, а многи ни тада.


„ИСКРА“ КРАЊ:






„ЕЛЕКТРОВОД“ ЉУБЉАНА:






„ЕИ“ НИШ:






„СЛОБОДА“ ЧАЧАК:

 

[Жељко Филиповић]

ИЗБОР ПИСМА НА ФИСКАЛНИМ РАЧУНИМА

Доња трећина фискалних рачуна је увек на ћирилици. Тако је уредила држава. Избор писма на осталим деловима рачуна је у надлежности власника фирми које рачуне издају. У горњем делу рачуна назив фирме се појављује на оба писма. О томе је негде одлучивао власник, а негде програмер који је рачунаре (касе) припремао за коришћење.

У средњем делу рачуна је преглед „потрошачке корпе“, преглед робе коју је потрошач купио. Ту је најчешће латиница. Програмери који су припремали касе су полазили од става да и многи производи из Србије носе страна имена, па се латиница наметала просто сама од себе. Чак и тамо где је власник изричито захтевао да му фирма, адреса и име власника буду на ћирилици, програмери су их придобијали за латиницу из горњег разлога.

Ипак, постоје фирме које и у средњем делу рачуна, у „потрошачкој корпи“, имају ћирилицу. То је свакако била изричита жеља власника фирме. Када сам у продавници био једини купац, заподенуо сам разговор о томе са касирком. Рекла ми је да артикле са нашим називима пишу ћирилицом, а стране називе латиницом, и додала: „Ми мислимо на ћирилицу, и где год се може и користимо је“.

Дакле, техника је „слепа и глува“ за избор писма. Њој је то потпуно свеједно. Одлука о писму је у надлежности човека, и зависи од личног опредељења, воље и избора. Остало се своди на једно „клик“.

 

[Жељко Филиповић]

ВОЛИМ ТЕ, ЋИРИЛИЦЕ

А ни кокице нису на одмет!

 

[Наутилус]

Данас ми је једна продавачица на питање зашто је све у радњи исписала латиницом, рекла, отприлике, да није њено да о томе мисли и додала да има многе друге проблеме.
Често добијем сличан одговор.

Него, шта кажете о овој вести:
http://www.vidovdan.org/index.php?option=com_content&view=article&id=61500:2015-06-13-19-36-40&catid=48:vesti&Itemid=103

 

[Sizif]

Данас ми је једна продавачица на питање зашто је све у радњи исписала латиницом, рекла, отприлике, да није њено да о томе мисли и додала да има многе друге проблеме.

Takva je pitanja bolje uputiti vlasnicima prodajnih objekata, umesto nepotrebnog šikaniranja zaposlenog osoblja.... (osim ako dotična nije bila vlasnica)

 

[Наутилус]

Takva je pitanja bolje uputiti vlasnicima prodajnih objekata, umesto nepotrebnog šikaniranja zaposlenog osoblja.... (osim ako dotična nije bila vlasnica)

Сад ћу и о томе да размишљам, стварно си магаре!

 

[Жељко Филиповић]

Takva je pitanja bolje uputiti vlasnicima prodajnih objekata, umesto nepotrebnog šikaniranja zaposlenog osoblja.... (osim ako dotična nije bila vlasnica)

У Нишу на Синђелићевом тргу ових дана је отворена нова млекара под прелепим називом "Млекце". Један мушкарац и једна жена су са тротоара посматрали нови објекат, из чега се видело да су они у томе имали удела. Пришао сам им и рекао:

- Нека је са срећом новој фирми у мом комшилуку. Прелепо је име, али шта је било проблем да буде на ћирилици? Жена је одговорила:
- Пази, стварно, нисам о томе ни размишљала. Па добро, странцима ће бити лакше да се снађу.
- Али, ваше муштерије ће бити Нишлије, а не "странци". Погледајте ову медару под фирмом "Pčela". Док је била у Вождовој улици, 50 година је била "Пчела", а чим се преселила на Синђелићев трг одједном је "Pčela". Ћирилица нам се губи, нишке фирме више личе на Загреб него на Ниш.
- У праву сте, заиста о томе нисам размишљала..

Поздравља вас Загрепч...овај...Нишлија деда Жељко.

 

[Sizif]

Ima kod nаs poznata pekara "TOMA".... е сад не знам је ли то написано ћирилицом или латиницом....

 

[Жељко Филиповић]

РАТ ПРОТИВ СРБИЈЕ – РАТ ПРОТИВ СРПСКОГ ЈЕЗИКА И ПИСМА

Пре напада на Србију 1914. г. службени језици у Аустро-Угарској су били немачки, мађарски, чешки, пољски, рутенски (украјински/русински), румунски, хрватски, словачки, српски, словеначки и италијански. Нападом на Србију српски језик је избачен са списка службених језика а српска ћирилица је забрањена на целој територији монархије, па и у окупираним земљама Србији и Црној Гори.

Аустријско Министарство рата је на десет језика па и на украјинској ћирилици издавало билтене са списковима погинулих официра и војника, али сада у тим билтенима више није било српског језика. Украјинска ћирилица није сметала, него само српска.

То је необориви доказ да Србија није нападнута „због сарајевског атентата“, Аустрија би је напала и без тог атентата, него због других „апетита“ монархије, не само територијалних!

 

[Жељко Филиповић]

НИШКА ОАЗА ЋИРИЛИЦЕ

Нишки Синђелићев трг је права оаза ћирилице. Суд, Народно позориште, Дом војске, апотека „Ћеле кула“, јавни путоказ, киоск за штампу, ћевабџиница, чак и фискални рачун – све ћирилица.

Знају они да ту станује један загуљени ћириличар и да би могао да добије срчку, па не смеју себи да дозволе – девијантно понашање!


















Ој, војводо (Синђелићу), ти си пао, али трг са твојим именом – ич не пада!

 

[Жељко Филиповић]

СВЕМОГУЋА ЛАТИНИЦА!

„Чувари ћирилице“ су на „Фејсбуку“ пренели текст „Ћирилица протерана из Кнез Михаилове улице“. Један читалац је објавио коментар:

„Пре само три дана у тој истој улици зауставило ме је троје шпанских туриста пристиглих у Београд из Будимпеште. Молили су ме да их упутим ка Бранковом мосту. Пожалили су се да не могу да читају називе улица јер су писани "руским писмом". Питао сам их да ли им је у Будимпешти било лакше да се сналазе. Рекоше да није, јер не говоре мађарски. "Онда вам не преостај ништа друго но да пошаљете конквистадоре да 'цивилизују' овај део Европе па ће вам бити лакше" - одговорих. Слатко се насмејасмо“.

Ја кад сам ишао у Француску да перем судове у ресторану претходно сам научио француски. Кад сам ишао у Немачку да чистим ципеле на улици претходно сам научио немачки. Не можемо у туђој кући тражити да се прилагођавају нама, него ми морамо да се прилагођавамо њима. Моја кћерка кад са породицом иде у Грчку на летовање претходно се језички припреми за основну конверзацију у самоуслугама и у саобраћају. Ко је сам себи помогао, не треба му помоћ других!

Зашто странци у Србију долазе „жмурећи“, на „о-рук“, као овце , и сматрају да не треба ни мало да се претходно потруде за боравак у земљи која има свој језик и своје писмо? А и ми сами смо им „помогли“ да се не труде, јер смо их навикли да се сами трћимо, и важније нам је шта ће рећи неки Шпанац него шта ће рећи – сами грађани Србије!

Да ли су ти исти Шпанци (а то важи и за све остале у западној Европи) своја одредишта означили и додатним „руским“ написима да би „били разумљиви странцима“, а тих странаца из Русије, Белорусије, Украјине, Бугарске, Македоније, Србије, Молдавије има...

Да ли је ово наше – „српско гостопримство“, или – српски слугански менталитет?

Ево да проверимо Европљане. Овај текст је на латиници, вијетнамској. Да ли га разумеју?




Забога, па на латиници је, шта би још хтели?

 

[Жељко Филиповић]

Б-92 И ЋИРИЛИЦА

Од стварања ове телевизије страним новцем до данас, у њеним програмима ћирилица је коришћена једино у недељним емисијама за земљораднике. Хвала им и за ово мало милостиње коју су уделили свом народу.

Формирањем ове телевизије, страни новац је формирао и схватања, начин размишљања и погледе људи запослених у њој, па они ћирилицу доживљавају као „фолклорно обележје“, „реликт прошлости“, нешто „превазиђено, заостало“, попут јелека, опанка, лампе на гас, крчага, шпорета на дрва, колибе, запрежних кола, петла као будилника, панталона везаних свитњаком...

Они свенародну хиљадугодишњу ћирилицу ограничавају само на једно време – на прошлост; само на једну врсту насеља – на село; и само на једно занимање – на земљорадњу.

Таквим третманом ћирилице они легитимишу – сами себе.









Па јесте, и Американци, Французи, Немци, Шиптари и други напредни народи имају једно писмо за земљораднике, а друго за науку, дипломатију, академике, елиту, па што и империјални српски народ не би ишао "укорак са светом"?

 

[Жељко Филиповић]

МЕНТАЛИТЕТ БИРА ПИСМО

1 – Спонтано понашање способних, отмених и неискомплексираних:




2 – Још нису стекли способност, али искомплексирани имитирају отменост „на силу“:

 

[Жељко Филиповић]

ШТО ВОЛИМ ОТМЕНОС', Н'УМЕМ ТИ ОБЈАСНИМ!

Госпођа универзитетски професор је била организатор Сајма образовања у Дому Војске у Нишу. Сами излагачи – високошколске установе из Србије – су се посетиоцима обратили понудама на оба писма, уз доличну заступљеност ћирилице, а неки и искључиво на ћирилици. У „организаторском“ делу натписâ није било ни трага од ћирилице. Љут на овакво поступање организатора, обратио сам се госпођи без пардона:

- Избегавање ћирилице у српском језику не спада у „статусне симболе“ наших образованих сународника. Напротив, то пре припада онима који не спадају у образоване! То што вам је главни улични пано испред сале на енглеском језику док се обраћате Нишлијама, више говори о томе шта бисте Ви лично желели да будете, него о сврси ове манифестације. Погледајте како сте написали име енглеског града Шефилда! Да сте се младим Нишлијама обратили на језику и писму свог народа и истих тих Нишлија, не бисте сами себи подигли овај недостојни споменик.

Пошто се и лично уверила да је Шефилд испао „Сефилд“, на брзину је скупила своје личне ствари и журно пошла ка излазу уз коментар:

- Следеће године ћемо водити рачуна о томе.