Званично писмо државе

Које писмо по вама треба да буде званично у Србији ?

  • ћирилица

  • latinica

  • neko treće pismo...


Rezultati ankete su vidlјivi nakon glasanja.
ДВЕ РАЗЛИЧИТЕ ПРАКСЕ

ПРВИ ПРИМЕР, СВЕТ:

Исти производ на седам азбука:




Бугарска:




Русија:




Украјина:




ДРУГИ ПРИМЕР, СРБИЈА:




Није у питању „техника или угађање другима“ него људска воља, опредељење и избор. Кад се хоће, и „немогуће“ је – могуће! Веровали или не:

 
„НЕКОМПАТИБИЛНА ЋИРИЛИЦА“

„Чувари ћирилице“ су објавили слике кока коле у амбалажама са писмима разних светских народа, у намери да сугеришу да је то могуће и на нашој ћирилици. Један професор (!) је то прокоментарисао: „Кока кола и ћирилица нису компатибилни“. Ми мислимо да нису компатибилни „професорова“ сазнања и светска пракса, и сада показујемо да не само кока кола, него и саобраћајни знаци могу да буду на језицима и писмима разних народа. Саобраћајни знак СТОП који се појављује на излазима на путеве са првенством пролаза је једини осмоугаони саобраћајни знак са белим словима на црвеној подлози, и сваки возач било где у свету мора да га поштује без обзира шта на њему пише! Нико нема „право“ да га крши изговарајући се да „не разуме шта на њему пише“! Погледајмо „некомпатибилност“ разних националних писама и саобраћајних прописа.

Канада, с лева на десно одозго на доле: област Ми'Кмак, област Абенакис, заједница Кри, област Мохавк, ескимска покрајина Нунавут, Квебек, двојезично енглески/француски:




Африка, Мароко на арапском („киф“) и двојезично на арапском и берберском („бедд“):




Европа, Србија (полицијска ручна палица), Исланд, Ирска, Француска на прилазима паркинзима, северни Кипар под окупацијом Турске, двојезично турски и енглески, Немачка од 1939-1971, језик немачки:




Јужна Америка, Аргентина, Бразил, Чиле:




Шпанија и Мексико:




САД, Чироки, Порторико:




Азија, Хонг Конг, Индија, Камбоџа, Непал (без било каквог слова!), Јужна Кореја, Иран, Кина, Монголија, Тајван, Тајланд, Турска, Брунеј/Малезија, Лаос, арапски, Уједињени Арапски Емирати/Јордан:





Биће да нелатинична писма и саобраћајни знаци нису компатибилни.
 
Пре неки дан на једној телевизији објаве како су извршили испитивање којим писмом људи приватно пишу. Испало је да много више пишу ћирилицом, нисам запамтио бројеве, али отприлике дупло више. Како објашњавате неслагање између резултата анкете и стања ћириличког писма у јавном животу, где га скоро и нема?. Да ли треба сумљати у тачност објављеног резултата?
 
Пре неки дан на једној телевизији објаве како су извршили испитивање којим писмом људи приватно пишу. Испало је да много више пишу ћирилицом, нисам запамтио бројеве, али отприлике дупло више. Како објашњавате неслагање између резултата анкете и стања ћириличког писма у јавном животу, где га скоро и нема?. Да ли треба сумњати у тачност објављеног резултата?

Исто то важи и за анкету на почетку сваке странице на овом подфоруму. Стање у пракси се разликује од мишљења исказаних у овој анкети. Од више власника приватних фирми који на локалима имају ћирилицу (са оним другима такве разговоре и не заподевам) сам чуо да им приликом регистрације фирми општинари изричито захтевају да им фирме буду на латиници! Печаторесци су ми такође причали да им мали привредници приликом наручивања печата са негодовањем наводе да им канцеларијски пацови изричито траже печате на латиници!

Какав третман пред законом треба да имају овакви канцеларијски штакори? Да ли им је држава организовала претходну "обуку" за овакву самовољу? Какво "правно дејство" производе њихови захтеви?

Докле ће у Србији грађани морати да гризу зубима и гребу ноктима да би избоксовали право које се у целом свету подразумева?

Или нам преостаје једино "храни сина пак шаљи на војску", у хајдуке и - Владиславе Грујиће!
 
УА ДИСКРИМИНАЦИЈА!

Саобраћајни знак у Тревизу Италија:




Италијани баш нису фер! Желе само за себе да резервишу благодети ове понуде па је нису написали и на ћирилици.

Али и ту смо их зезнули! Они и не сањају да Срби имају кеца у рукаву – богатство двоазбучја!

Шалим се. Србима и не треба латиница јер имају нешто много боље – Српкиње!

А оне откидају на ћирилицу!

Италијани, ето вам те ваше!...
 
ЧУВАРИ ТРАДИЦИЈЕ

Коме је Ватикан донео хришћанство, одузео му је затечена писма као симболе паганске културе и прописао му је и латинско писмо.

МАЂАРСКА

До пријема хришћанства користили су руне, потпуно прилагођене мађарском језику. За сваки глас свог језика имали су посебан писани знак. Имали су савршено фонетско писмо још у време кад су Срби тек чинили своје прве кораке у прихватању писмености. Данас у Мађарској сећање на своје древно писмо није више само ствар појединаца, него је добило чак и институционализовану државну подршку.

Лична карта. Двоазбучно име грађанина, латиница и руне:

https://flic.kr/p/rY6b5m


И рачунаре су припремили за своје древно писмо:

https://flic.kr/p/sdoyQm


Табла на улазу у Чонград. Име места и на рунама:

https://flic.kr/p/sdoFLf


ФИЛИПИНИ

У XVI веку шпански католички мисионари су на Филипинима затекли оригинално домородачко слоговно писмо „бајбајин“, које су касније Европљани назвали и „илочко писмо“. Наравно, Шпанци су и њега заменили латиницом. Данас појединци настоје да одрже сећање на њихово традиционално писмо.

Тетовирање тела:

https://flic.kr/p/sfx6NG

https://flic.kr/p/rY7JtQ


Производи за широку потрошњу:

https://flic.kr/p/rYeMP2
 
Коме је Ватикан донео хришћанство, одузео му је затечена писма као симболе паганске културе и прописао му је и латинско писмо.
A da'l je moguće da ima čovek i od tog Vatikana neke koristi... :lol:

U svakom slučaju, pisanje tim runama koliko vidim ide zdesna na levo, znači razmazuješ tek napisana slova rukom ako si dešnjak.
Za levoruke, opet, rune su prava stvar.
 
ПРЕ НОВОСАДСКОГ ДОГОВОРА

Прелазни пехар Купа маршала Тита који је у ФНРЈ и СФР Југославији додељиван победнику од 1947-1991. године. Данас се чува у просторијама последњег освајача, фудбалског клуба „Хајдук“ Сплит.

Фудбалски савез Србије као правни наследник ФС Југославије није показао интерес да се пехар врати у Београд, и он је после 17 година скривања изложен у просторијама „Хајдука“.

Натпис на њему је из времена пре Новосадског договора, и право је чудо да су уопште пристали да га чувају и држе изложеног.

 
ЗАСТАВА ФИЛМ – ЧУВАР ЈНА ОД ЋИРИЛИЦЕ

Ћириличари су већ приказали народу какав је био положај и третман једног и другог писма у ЈНА до Новосадског договора из 1954. године, а какав после њега. Филмско предузеће Југословенске Армије „Застава филм“ је за потребе ЈА и касније ЈНА у ФНРЈ и СФРЈ снимало документарне, наставне и игране филмове, и при том је већ од свог првог филма „Обука о бацању ручних бомби“ 1949. године до распада земље која га је створила користило искључиво латиницу. Наравно, војнички – „једнообразно“. Ево кадрова из тог филма који је снимљен уз помоћ питомаца Школе резервних официра у Пешадијском војном училишту.




Протицањем времена Филмско предузеће је постало Војнофилмски центар, израдило је и своју значку, и прешло је на снимање филмова у боји, али однос према једном и другом писму се није променио, и даље – „једнообразно“. „У потиљак“!




У војном школству је до Новосадског договора било и уџбеника на ћирилици; у војној штампи и периодици је било и листова на ћирилици; међу личним војним документима грађана било их је и на ћирилици. Али "Застава филм" је била и остала непокорена тврђава и бункер истребљивача ћирилице. Од рођења, од свог првог филма 1949. године до распада земље која ју је родила била је поуздани стуб одбране ЈНА од ћирилице.

ЈНА је могла - мирно да спава!
 
ВОЈСКА СРБИЈЕ – ОСЛОБОДИЛАЦ ЋИРИЛИЦЕ ИЗ КАЗАМАТА ЈНА

Одавно више нема живих сведока присуства ћирилице у ЈНА током постојања ФНРЈ и СФРЈ. Више десетина генерација наших сународника су у разним својствима прошли кроз ту војску (војни рок, старешине, грађанска лица) а да нису имали прилике да у њој виде ћирилицу. Данас је у Војсци Србије ситуација по том питању битно друкчија.

ЋИРИЛИЦА – ОД КОНСТРУКТОРСКОГ БИРОА ДО ВАТРЕНЕ ЛИНИЈЕ

Војска Србије је од Војнотехничког института наручила вишецевни ракетни бацач „Морава“. Систем је на домаћем возилу и може да избацује три комплета ракета: „Пламен“ 128 мм са дометом 12 км, „Огањ“ 128 мм са дометом 22 км и „Град“ 122 мм са дометом до 40 км. У кабини возила је управљачка табла блока за напајање и натписи на њој су на ћирилици, као и на свим постољима за лансирање ракета. И у осталим приликама у тој војсци ћирилица има достојно место.













 
И НИШКИ „САФАРИ ЦЛУБ“ ДОПРИНОСИ НЕСТАЈАЊУ ЋИРИЛИЦЕ

Неосетљивост наших отуђених младих генерација рођених и одраслих у надзираном окружењу превласти латинице.




Чланови нишког „Сафари цлуба“ (сами себе су тако назвали!) су посетили наша најзначајнија светилишта из I светског рата и тиме су се долично одужили јунацима и мученицима учесницима ослободилачких борби нашег народа. Кад су се вратили кући, на свом паноу у Вождовој улици између Суда и Дома војске приказали су слике са тог путовања. И ту се одлично види „ефекат тигра рођеног у неприродним околностима у зоолошком врту“!




Општи мезимац особља љуљушкан у рукама и храњен на цуцлу и комадима меса доношеним пред сама уста одрашће на заблуди да је храна – играчка! Кад бисте га пустили на слободу у природу, умро би од глади јер – не зна шта је храна и не зна да лови.

Ни чланови „цлуба“ ништа не примећују док приказују фотографије Живојина Мишића, Степе Степановића, Петра Бојовића, Кајмакчалана, Зејтинлика, Вида, Крупња, Текериша, Гучева, Мачковог камена, Рустемовог унука Фејата Сејдића... уз легенде на латиници. Не дају се „поколебати“ ни што су на свим тим местима виђали само ћирилицу.







 
Poslednja izmena:
Усадили су нам у главу да су оба писма наша, србска, да је свеједно којим писмом пишемо, а посредно, да је латиница у предности јер је то европско писмо, јер сви пишу латиницом, па је и последица таква каква је. Деведесет и девет одсто људи и не примећује да пише туђим писмом и о томе уопште и не размишља.
За ово су највише криви наставници по школама који су слепо извршавали препоруке министарства просвете и ништа их друго није занимало.
 
21. фебруар 2015.
Демократске странке Србије Санда Рашковић Ивић најавила је у Новом Саду поводом Међународног дана матерњег језика да ће та странка покренути акцију за спашавање ћирилице и српског језика тражећи да се на штампана издања на ћирилици смање порези.


Поводом овога, зна ли неко шта је било?
Сматрам да није прихваћено јер то не одговара држави у погледу новца.
Ја бих предложио да се порез за ћирилицу умањи а за латиницу повећа. Нпр. за ћирилицу умањити 10 % а за латиницу повећати 10 % (или нешто више). Тако би се напунила каса, барем у прво време и влада била задовољна, а касније би прилив био све мањи како буду латиничари прелазили на ћирилицу. Стање би морало да се прати и по потреби кориговали проценти услед смањења штампања на латиници.
Ово је оправдано и стога што издавачи тврде да у окружењу једино иде латиница.
 
Пре неки дан на једној телевизији објаве како су извршили испитивање којим писмом људи приватно пишу. Испало је да много више пишу ћирилицом, нисам запамтио бројеве, али отприлике дупло више. Како објашњавате неслагање између резултата анкете и стања ћириличког писма у јавном животу, где га скоро и нема?. Да ли треба сумљати у тачност објављеног резултата?

Људи лажу да пишу ћирилицом јер им је жао. Наравно, ово је песимистично мишљење дато на основу мог окружења.
 
Јуче пазарни дан био.Видим један на пијаци истакао називе намирница латиницом. Питам га одакле је, он ми каже неко село крај Ниша, а све трља руке: мисли хоћу да купим. Ја га онда питам зашто је онда то и то написао латиницом, на шта ми он одговори да му је то остало из војске, био сам у војсци телефониста, каже, а тамо је све латинцом, отад пишем латиницом. Навика, каже.
Ето, кад зачепркаш, често нешто нађеш, или је то из војске остало, или ради у медицини а тамо је све на латиници, а и на латинском, или му производи једино тако иду ван Србије, или тако пише јер сви тако пишу, или су компјутери намештени на латиницу, такође мобилни телефони итд.
Па нека ми нико не каже да је кривица до самог народа, какав је био притисак добро да и оволико пишу ћирилицом. Није то до народа, највећма је кривица саме државе.
 
Poslednja izmena:
УГАШЕНА ФИРМА – УГАШЕНА ЋИРИЛИЦА

Породична часовничарска радња „Хронос“ у Нишу постојала је од 1937. године до ових дана. У целом том периоду натпис на радњи је био на ћирилици. Данас, уз апотеку преко пута ње (огледа се у излогу на слици 3) и зграду „Горча“, била је једина ћирилична фирма у Обреновићевој улици, која данас пре личи на Загреб него на Ниш. Последњи корисник и власник је вероватно отишао у пензију, затворио радњу и угасио фирму. Гашењем фирме угашена је и ћирилица.





 
ЋИРИЛИЦА У НИШКОМ СПОРТУ ЗА ДЕЦУ

У нишким спортским клубовима који се баве предшколском и школском децом воде рачуна о коришћењу ћирилице.

Заглавље диска са снимком финалне кошаркашке утакмице млађих пионира Источног региона у Зајечару:




Назив на дресовима Омладинског кошаркашког клуба „Константин“:






Медаље са градских и републичких такмичења за децу:








У гимнастичком клубу:






Дресови нишких фудбалских клубова:






Породични допринос. У оваквом окружењу ни деда није смео да омане:

 
Фуфа, фљус, фљас... :rotf:

Хоћеш да кажеш како у србском језику није било тог гласа. Тиме си само похвалила наше старе, јер су имали само звучно и певљиво в а не и непријатно ф које је некако фрктаво и често даје утисак злобе оног који га изговара. Поготово у енглеском језику.
 

Back
Top